Hvala.
Ovo je osnovni Zakon o poljoprivredi i ruralnom razvoju, i u čemu je problem? Što kaže vaš kolega – nećete u EU, a hoćete IPARD fondove. Ja pripadam SRS i naša politika jeste da nećemo u EU, ne zato što mi nećemo, već zato što to nije dobro, a nije dobro zato što su svi građani videli da je taj put predugačak i da smo se isuviše izmorili ka tom putu ka EU i da u međuvremenu ništa dobili nismo.
Mi se samo plašimo da će i poljoprivreda biti upropašćena isto tako kao što nam je i upropašćena sva privreda, industrija i sve ostalo što je bilo od 2000. godine do dana današnjeg. Znači, bila je privatizacija i svi dobro znate, i poslanici iz vladajuće koalicije znaju dokle smo došli. Ja znam da vi imate zadatak da naravno branite to što branite, a mi nemamo zadatak da vam oponiramo zato što želimo da budemo pametni, već zato što želimo da vam kažemo da je ovo stvarno pogrešan put i pogrešan način.
Ali, videćete vi jednog dana, to je pitanje, onda ćemo svi biti u istoj situaciji, u istom problemu, pa ćemo se pitati ko će nama nadoknaditi sve ovo vreme i sve ove izgubljene godine? Jer, imajte u vidu da od devedesetih godina u zemlji Srbiji traje neka vrsta tranzicije, propasti, nekih turbulencija, itd. Dvadeset šest godina mi živimo u neizvesnosti. Pa, nemamo više vremena. Zamislite, 26 godina, dete ste rodili, pa do 26 godina završi fakultet, krene da radi, a u stvari ne krene da radi. Šta mi možemo više da očekujemo? Znači, dosta nam je svega.
Kako da vam kažem, nemojte pogrešno da razumete, ne mislimo mi da vi kao ministar imate lošu nameru, vi imate dobru nameru i vaša namera se vidi da je dobra, ali, verujte mi, vi ste na pogrešnom putu. Ali, ako je već tako kako jeste, dajte onda uvažite sve ovo što je dobro od poslanika ne samo SRS, već ima ovde dosta ljudi koji govore iz drugih poslaničkih grupa pametne stvari. Ako ne možete da utičete na sam tok EU, onda makar utičite na ono što jeste do nas, a to je kada su ti rokovi u pitanju. Ne može ta Evropska komisija isključivo da govori o rokovima, da li je nešto pet godina. Zašto se niste izboksovali, možda grubo rečeno, zašto se niste ispregovarali da to bude duži rok? Na primer, ako se kaže da taj koji koristi sredstva mora da se isključivo bavi pet godina tom aktivnošću, da li je to malo neozbiljno i prekratko za poljoprivredu? Jeste, jer ako zasadimo jedan zasad, mi tek treće godine, odnosno četvrte godine od njega možemo nešto da tražimo, odnosno da ubiramo neke plodove. Zar nije pet godina mnogo malo? Šta to znači? Tu se postavlja jedan rizik, da će naš čovek uzeti određena…
Molim vas, ministre, ovo su, verujte mi, za vas dobre instrukcije jer dolaze sa terena i dolaze iz iskustva. Zato vam kažem, ako smo mi dobronamerni, budite i vi prema građanima dobronamerni.
Kažem da može biti zloupotrebe, vi ste ga ograničili na pet godina, a trebalo bi da taj rok produžite na deset, jer postoji mogućnost zloupotrebe da jedan naš čovek, ali taj naš neće dobiti, verujte mi. Vi dobro znate, vi ste tamo stavili da uvek jedan inokosni organ odlučuje, direktor Uprave za agrarna plaćanja i ministar uglavnom odlučuju. Ne mogu ni oni da odlučuju, mora da odlučuje komisija. Shvatate li? Sada, ako je nešto pet godina, to je mnogo kratko. Znači, neko može da koristi jer ima veze u ministarstvu, uzeće dva miliona evra i nakon pet godina on će to prodati. Kome? Strancu. Tu se mi bojimo da će doći do zloupotrebe. Hvala.
