Zahvaljujem, kolega Mirčiću.
Pošto smo jedan drugom dali imena, sada smo i kumovi.
Reč ima narodni poslanik Nada Lazić, po amandmanu.

Da, želim samo da naglasim da se ovde ne radi ni o kakvoj teritorijalnoj parcelizaciji, nego je prosto nešto što je činjenica da pokrajinski organ koji vodi, kao prenete nadležnosti, pitanja poljoprivrede na teritoriji AP Vojvodine. Postoji i funkcioniše i ne vidimo nikakve, ponavljam, formalne razloge da ne postoji kao pokrajinsko koordinaciono telo. Hvala lepo.

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 9. amandman je podneo narodni poslanik Radoslav Milojičić.
Da li neko želi reč?
Na član 9. amandman, u istovetnom tekstu, podneli su narodni poslanik Zoran Živković i zajedno narodni poslanici Goran Ješić, Gordana Čomić, Goran Ćirić, mr Aleksandra Jerkov, Balša Božović, Maja Videnović, Nataša Vučković, Tomislav Žigmanov, Vesna Marjanović, Dušan Petrović i Veroljub Stevanović.
Reč ima narodni poslanik Goran Ješić.

Ovde se radi o sakupljanju podataka koji su važni za objedinjavanje od vođenja i praćenja poljoprivredne politike. Ovde smo ubacili obaveznost da se ti podaci dostavljaju. Naravno, ti podaci su uglavnom bezvezni, nažalost. To funkcioniše tako što se pošalje upitnik opštini, opština prosledi pravnim poljoprivrednim subjektima. Najčešće ne pošalje najvećim poljoprivrednim gazdinstvima i to su neki kao operativni podaci. Oni se tiču interne strukture, tiču se nekih ekonomskih parametara i ovo će u vremenu nestati. Ako postavimo dinamiku popisa poljoprivrede koja je neophodna na pet godina i kada uspostavimo ankete koje će
21/3TĐ/MĆ
biti na godišnjem nivou potrebne za popis i one informacije da prate trendove u poljoprivredi, onda takva informacija će biti neophodna, pošto je najčešće netačna. Dobijate nekog referenta u poljoprivrednom kombinatu ili zadruzi koji vam odgovara na nešto.
Mi smo intervenisali samo da „mora“, umesto „može“, obavezujuće, ali mislim da će ovakav član jednog trenutka nestati kada se uspostavi drugačiji način i popisi i sakupljanje informacija. Hvala.

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 9. amandman je podneo narodni poslanik Radoslav Milojičić.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 9. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Dejan Šulkić, Milan Lapčević i Gorica Gajić.
Reč ima narodni poslanik Milan Lapčević.

Kao i u prethodnom amandmanu i ovde smo intervenisali u pogledu rokova, da bismo maksimalno skratili te procedure. Isto je odbijen sa nesuvislim obrazloženjem da to Skupština ne može da radi. Mislim da to obrazloženje ne stoji, ali, evo da kažem i nešto što se tiče istine u vezi IPARD programa.
Dakle, IPARD program je na snazi od 2014. godine, ta sredstva su nam na raspolaganju od 2014. godine, i nije nikako moglo da se pre toga 2004,5,6 ili 2007. godine, ta sredstva koriste. Dakle, potpuno jedno besmisleno poređenje. S druge strane pomoć malim proizvođačima. Da, nešto je prethodno ministarstvo učinilo u tom smislu, ali je učinilo na jedan nakaradan način, umesto 12 hiljada po hektaru koliko su do tada dobijali, sada dobijaju svi po četiri hiljade dinara. Ne znam kakva je to pomoć kada smanjite 12 na četiri. S druge strane nije ispravilo istorijsku nepravdu koja je i dan danas na snazi, a to je naša najveća zamerka i u pogledu izmene ovog zakona, a to je da premije za mleko mogu da imaju samo oni koji predaju kvartalno više od tri hiljade mleka, što znači, preko 200, 300 hiljada domaćinstava u južnoj, istočno i zapadnoj Srbiji koji imaju po jednu kravu i od toga žive, koji im je jedini, možda, izvor prihoda, s obzirom da se uglavnom radi o staračkim domaćinstvima, ne mogu da imaju premiju za mleko u iznosu od sedam dinara. Zašto mi diskriminišemo te ljude? Zašto? To je istina. Dakle, svako domaćinstvo ne preda u brdsko-planinskom području do 1500 litara mleka, odnosno u ravničarskom delu do tri hiljade mleka, kvartalno ne može da ima premiju. To znači da je njegovo mleko…

Zahvaljujem.
Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 10. amandman je podneo narodni poslanik Zoran Živković.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 10. amandman je podneo narodni poslanik Vesna Nikolić Vukajlović.
Da li neko želi reč? (Da.)
Izvolite.

Ovde se radi o izmenama i dopunama ovog Zakona o poljoprivredi i ruralnom razvoju, i u članu 10. se podrazumeva sistem za identifikaciju zemljišnih parcela. Znači, uvođenje sistema za identifikaciju zemljišnih parcela. To je nešto što moraju da znaju građani, zato što mora da se pripreme za ovako nešto. Ovo sada nije bitno samo za Ministarstvo privrede, ovo je bitno i za građane Srbije i sve one koji žele da se bave poljoprivredom.

Moram da napomenem da mi iz SRS stalno govorimo da je poljoprivreda najunosniji biznis i najunosniji posao u ovoj zemlji. Može biti, ali nije. To, da poljoprivredu stavimo u prvi plan kao najunosniji posao, biznis, ja sam neko ko se bavi sada poljoprivredom, i ako sam, možda nije umesno da se kaže, pravnik sam po struci, ali se bavim poljoprivredom, i želim da se bavim poljoprivredom, i ja bih i druge ljude edukovala na vašem mestu. Ali, ne mogu ja edukovati, Ministarstvo mora edukovati ljude da je poljoprivreda najunosniji biznis u ovoj državi, i zato ga tako trebate formulisati i predstaviti narodu.

Šta je u pitanju? U pitanju su ove parcele koje sada treba da se identifikuju, da vidimo koliko mi, kojih parcela imamo itd. Sada, uvek imamo razliku između Vojvodine i centralne Srbije. Šta ste uradili sa Vojvodino? Zaorali, preorali, dali tajkunima, uzeli da bi mogli sutra po pravu preče kupovine da kupuju oni itd. Šta će biti sa Vojvodinom, vi to najbolje znate. Dobro se ne piše, svakako. Ali, šta će biti sa centralnom Srbijom, tamo gde smo mi sa malim parcelama, 20 ari, 30 ari, gde su parcele nepravedne. Prekjuče smo govorili o ovom zakonu, pa ste vi meni rekli da za korišćenje subvencija nije čak ni potrebno da budete ni vlasnik, već je potrebno da budete u zakupu. Ali, nisam stigla da vam odgovorim, odnosno da vam kažem situaciju sa terena, da mi ne možemo ni u zakup uzeti od nekoga parcelu od 20 i 50 ari, jer se ne vodi ni na koga, razumete. To su male parcele.

Sada, ono što smo mi hteli, tj. da ovaj sistem snimanja bude što brži, znači što efikasnije da to sprovedete. Vi ste stavili kao sistem snimanja, ali niste ograničili rokom. Tu SRS vidi mogućnost zloupotrebe i pripreme da ove parcele, sutra, jednog dana, budu uvećane, ali onog trenutka kada to bude interes nekim strancima ili pak, da mi dođemo u situaciju da ćemo ostati bez tih parcela, a da ćemo biti samo, da kažem, sluge tim stranim investitorima, koje ćete vi dovesti i dati im 11 milijardi da bi oni nešto znali da urade.

Kažem vam, mi to znamo, mi to umemo, mi znamo i da oremo, i da kopamo, i da proizvedemo, i da postavimo, ali treba Ministarstvo da nam da inpute za to, i Ministarstvo mora da napravi seljaku i mogućnost proizvodnje, ali ono što je najbitnije, mogućnost plasmana. Zato vas molim da kao Ministarstvo poljoprivrede upravo o tome vodite računa, jer najbitnija je stvar to što će seljak proizvesti gde će da proda. Kada to budete napravili onda ćemo mi krenuti sa poljoprivredom u pravom smislu te reči, kao jednom unosnom granom privrede. Hvala.

Reč ima ministar Branislav Nedimović. Izvolite.

Poštovani predsedavajući, poštovani poslanici, ovaj sistem za identifikaciju zemljišnih parcela jedan je od najvažnijih alata koji će posle, nadam se, usvajanja ovog zakona stajati na raspolaganju Ministarstvu poljoprivrede. Jako je važna priča o identifikaciji zemljišnih parcela, kako zbog komasacije, koja je neophodna i zbog ovih stvari o kojima ste vi pričali. Ono što moram da kažem da, mi smo već aplicirali za implementaciju ovog LP sistema. Naravno, ukoliko nam bude od strane poslanika usvojene ove izmene zakona, biće onda u punoj funkciji nama ideja da što pre uđemo u čitav sistem identifikacije parcela, pre svega zbog poljoprivrednih proizvođača kako bismo i ono zemljišta što u ovom trenutku ne možemo da identifikujemo, stavimo u funkciju. Zar smatrate da bi ovo stavili u zakon ukoliko nemamo nameru da što pre uredimo sistem.
Samo ću podsetiti, danas je bilo reči o tome da smo samo 120 hiljada hektara državnog zemljišta u 2016. godini stavili u funkciju, više od 25 miliona evra prihodovala je država od toga. To je u stvari, naša mera, želje da što pre uspostavimo sistem. Ono što je problem, i ovde ima mnogo kolega koji rade na lokalu, i radili su, to je strah od komasacije. Strah, jer mora da se uđe u svako selo i da se objasni svakome šta je to. Prirodno, tradicija, to je želja za otporom prema novim stvarima, ali kada uđete u Mačvu, u neke atare, katastarske opštine, znate na šta liče te parcele? To su parcele od par ari, koje izgledaju poput nekih hijeroglifa, to je nemoguće ući uspostaviti kvalitetnu proizvodnju, bez komasacije, a ovo je jedan od alata koji nam to omogućava.