Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Stanislava Janošević.

Zahvaljujem predsedavajući.

Poštovani predstavnici Vlade Republike Srbije, poštovane kolege narodni poslanici, javljam se po osnovu Predloga zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Ruske Federacije o međunarodnom drumskom saobraćaju. Htela bih više da se osvrnem na ovu temu uvažavajući vaše vreme.

Dakle, obavljanje drumskog saobraćaja sa Ruskom Federacijom uređeno je na osnovu Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Ruske Federacije. Predviđeno je da ovim sporazumom, kako bilateralni tako i tranzitni prevoz, se obavlja na osnovu dozvola koje izdaju nadležni organi. Kao i svake godine, bez naknada, se međusobno usaglašavaju brojem obrazaca dozvola.

Međutim, moram da naglasim da razmenjivani kontigenti dozvola nisu bili dovoljni, nisu zadovoljavali potrebe, uopšte srpske tranzitne privrede. Trebali su nam veći, mi smo tu negde dali liberalniji predlog vezano za tranzit robe, što su Rusi prihvatili i što će u mnogome poboljšati trgovinu i ekonomsku saradnju Srbije i Rusije. Svima nam je to jasno, od kog je to presudnog značaja, jer smo mi svakako spoljnotrgovinski partneri.

U prilog ovom pomenutom sporazumu, svakako da ide poboljšanje stanja puteva u Srbiji, svedoci smo da kako se radi na Koridoru 10, na autoputevima i železnici, pored tih velikih projekata, osvrnula bih se na nešto one manje. Mogu vam govoriti najviše iz sredine odakle dolazim. Pre svega, o gradu Zrenjaninu.

Trenutno se u Zrenjaninu na više mesta u samom gradu grade lokalni putevi, što najviše raduje moje sugrađane i mi time pokazujemo veliku odgovornost i Zrenjaninska lokalna samouprava potvrđuje ono što je govorila tokom same kampanje, dakle, mi radimo i nastavljamo, a kampanja nije u toku. Ja sam na to izuzetno ponosna. Nisam sigurna da su to naši prethodnici bili u stanju da urade.

Ono što je od vitalnog značaja za Srednjebanatski okrug i za moj grad, pre svega za studente, auto prevoznike, ali generalno za tranzit jeste, odnosno jesu radili na putu prvog B reda Novi Sad-Zrenjanin, kod Žabaljske raskrsnice prema Zrenjaninu, koju su ministar Knežević i ministarka Mihajlović obišli u prvim danima njihovog razvoja. Ministar Knežević je istakao od kakvog je značaja izgradnja ovog puta, jer prosto upućuje i ukazuje na poboljšanje privrednog ambijenta i što kvalitetnijeg života naših sugrađana.

Meni je izuzetno žao što sada, trenutno u ovoj sali nema više predstavnika i poslanika iz opozicije, prosto, uvek kada moje kolege i ja govorimo oni se osmehnu na nešto od toga. Moram vam priznati, u tome uopšte ne vidim ni trnunku, jer on nije pre svega, vidim gest koji simbolizuje radost. Konačno, neko kao što je aktuelna Vlada Republike Srbije se ustuknula da uradi nešto toliko dobro i ne samo da je radio, već će raditi uvek u interesu svog naroda. Uvek ću podržati ovakve predloge zakona, kao i set onih koji će biti na dnevnom redu na danu za glasanje na šta pozivam i sve svoje kolege. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Blaža Knežević.

Zahvaljujem predsedavajući, poštovani minisitri, poštovani narodni poslanici, danas ću govoriti o nacionalnom programu javne železničke infrastrukture za period od 2017. do 2021. godine.

Pred nama je danas najznačajniji strateški dokument izgradnje rekonstrukcije i održavanje železničke infrastrukture. Dokument obuhvata period od 2017. godine do 2021. godine i ovo je prvi put da se u Republici Srbiji donosi petogodišnji program javne železničke infrastrukture i jedan od najneophodnijih segmenata sveobuhvatne reforme železničkog sektora.

Predlagač u dokumentu planira, pre svega nastavak i završetak realizacije razhvojnih projekata započetih u prethodnom periodu. Svi smo mi svedoci vrlo konkretnih projekata koji se realizuju u železničkom saobraćaju. Gotovo, svakodnevno možemo pratiti napredak na tom polju i dobrom smo putu posle više decenija, da kada neko pomene železnicu, ne pomislimo da moramo da se naoružamo strpljenjem i svim ostalim i da se pripremimo za višečasovno kašnjenje vozova.

Železnica je na najboljem putu da bude poput one u razvijenim zemljama u Evropi. Naravno, još dosta toga treba uraditi i veoma je pohvalno što predlagač zavisno od raspoloživosti finansijskih sredstava ratifikovao i obrazložio na jednom mestu razvojne projekte, čijom realizacijom će se značajno povećati bezbednost i efikasnost železničkog transporta.

Pored kreditnih sredstava međunarodnih finansijskih institucija i bilateralnih aranžmana i budžeta, veliki napori se ulažu kako bi značajnija sredstva obezbedila iz fondova EU.

U planiranju razvojnih projekata za period od 2017. do 2021. godine, vodilo se računa ne samo o ekonomskom, već i o društvenom i ekološkom aspektu. Ciljevi koji se žele postići usklađeni su u realnom vremenskom okviru, odnosno činjenici da se mogu ostvariti u dužem vremenskom periodu. Dugoročno planirano je da se železnička infrastruktura na transportnom tržištu ponudi svojstva, koja predstavljaju njene najveće komparativne vrednosti, a to je apsolutna posvećenost bezbednosti, pre svega, nižu potražnju energije i zaštite životne sredine.

Stanje železničke infrastrukture ukazuje na višedecenijsko nedovoljno ulaganje u održavanje same infrastrukture. S obzirom na to da održavanje ne može izbeći, to je rezultiralo značajno smanjenje brzina na najznačajnijim prugama. Rezultat je smanjenje konkurentnosti saobraćaja u odnosu na alternativne pravce, kao i vidove saobraćaja.

Veliki napori se ulažu u poslednje tri godine, kako bi se železnici vratila uloga koja pripada i svakako da još dosta toga je potrebno uraditi. Upravo, iz ovih razloga pred nama je dokument koji treba realizovati u cilju povećanja bezbednosti i efikasnosti železničkog sistema.

Srbija je tranzitna zemlja i taj položaj mora iskoristiti. Ovo će doneti i novac, ali i poboljšati mobilnost građana i kvalitet, pre svega života.

Jedan sveobuhvatni plan koji je u dokument predstavljen, predstavlja azbuku ulaganja i aktivnosti koje je potrebno preduzeti u narednom periodu, kada govorimo o železnici i svakako je dobar pristup koji onemogućava jedan stihijski razvoj kada je u pitanju železnica.

Takođe, ako uzmemo u obzir koliko je kilometara auto-puta urađeno, kako auto-puta tako i regionalnih puteva. Ako imamo jedan primer EPS, koji je izvanredan primer i koji je već regionalni lider, što se tiče avio prevoza, ako uzmemo primer niškog aerodroma, koji obara sve rekorde transporta putnika, onda znamo da je Vlada Republike Srbije zajedno sa ministarstvo preduzela prave korake da budemo prava i moderna evropska država, što se tiče saobraćaja. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Dragan Veljković.
Nije tu.
Reč ima narodni poslanik Oliver Ognjanović.

Poštovani predsedavajući, uvaženi ministri, dame i gospodo narodni poslanici, akcenat stavljam na Sporazum između Vlade Republike Srbije i Vlade Ruske Federacije o međunarodnom drumskom saobraćaju, zaključivanjem razmenom nota.

Obavljanje drumskog saobraćaja sa Ruskom Federacijom, urađeno je Sporazumom Vlade Republike Srbije i Vlade Ruske Federacije u međunarodnom drumskom saobraćaju koji je stupio na snagu 9. decembra 2011. godine. Članom 11. ovog sporazuma, predviđeno je da se tranzitni prevoz stvari obavlja na osnovu koje izdaju nadležni organi strana, koji svake godine bez naknade razmenjuju međusobno usaglašeni broj dozvola.

Razmenjivani kontingenti dozvola nisu zadovoljavali potrebe srpske transportne privrede. Svima su nam poznate „cent dozvole“ koje omogućavaju da kamioni bez zaustavljanja jezde evropskim drumovima cele naredne godine, bez obzira na to koliko puta ulazili ili izlazili iz jedne u drugu zemlju.

Ovde je reč pre svega o liberalizaciji ovih veoma važnih trgovinskih odnosa drumskog karaktera. Dobro je da se obe strane Vlade Republike Srbije i Vlade Ruske Federacije zalažu za olakšanje, pa i ukidanje kvote i ograničenja na uvoz i izvoz, odnosno trgovinu drumskim putem.

Ograničavanje trgovine nikome ne donosi dobro, jer živimo u globalnom svetu, gde su međunarodne veze i saradnja osnova bitisanja svake države. Svakako je potrebno olakšati transport.

Lutrija u kojoj prevoznici nestrpljivo i pod velikim znakom pitanja stoje u redovima i nadaju se da će dobiti dozvolu nikome nije potrebna. Ova grana vapi za liberalizacijom.

Setimo se protesta vozača prevoznika, kilometarskih kolona kamiona nezadovoljnih prevoznika. Veliki broj međunarodnih prevoznika iz godine u godinu ostajao je bez ovih povlastica. Važno je ostvariti što čvršću vezu sa Ruskom Federacijom kao jednim od naših najznačajnih spoljno-trgovinskih partnera.

Zaključivanje ovih sporazuma olakšaće obavljanje transportnog tranzitnog prevoza stvari i unaprediće trgovinsku i ekonomsku saradnju sa Ruskom Federacijom.

Nadležni organ za sprovođenje ovog Sporazuma je Ministarstvo nadležno za poslove saobraćaja, koje odgovorno i efikasno radi svoj posao. Zbog toga ne sumnjam da ćemo ovu priliku iskoristiti. Apsolutno podržavam ovaj i set sporazuma koji su predloženi i pozivam ostale kolege da glasaju za. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik LJiljana Malušić. Izvolite.

Hvala, predsedavajući.

Poštovani predsedavajući, gospodo ministri, dame i gospodo narodni poslanici, danas ću govoriti o tri sporazuma. Prvi je Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Belorusije o vojno-tehničkoj saradnji.

Pre svega da kažem da imam tu čast i zadovoljstvo da sam u Poslaničkoj grupi prijateljstva sa Belorusijom, o kojoj mislim sve najlepše. To je naš strateški partner, overeni prijatelj, a ono što je vrlo bitno istaći da je vrlo kvalitetan i jeftin remont u ovoj zemlji, e zato treba potpisivati ovakve sporazume. To je naš ministar Đorđević odradio u januaru mesecu ove godine i ne samo to, bilo je još sporazuma na veliko zadovoljstvo Republike Srbije.

To je zemlja koja nam je proveren prijatelj i treba razvijati i potpisivati i dalje sporazume, jer na taj način jačamo bilateralnu saradnju koja je izuzetno važna. U ovom slučaju Belorusija ima nama mnogo toga da ponudi od vojno-tehničke saradnje. Naime, šta se desilo? To je zemlja sa ogromnim potencijalom od koje mi mnogo toga možemo da naučimo. Ovaj sporazum nam daje jedan pravni okvir gde ćemo mi moći da razmenjujemo projekte, da šaljemo stručnjake iz jedne u drugu zemlju, da se bavimo tehnologijom na najveći i najbolji način.

Ono što treba istaći još o toj našoj divnoj saradnji i bilateralnim odnosima su i vežbe koje se održavaju već tri godine unazad. Prošle godine smo imali tu čast i zadovoljstvo da imamo zajedničku vežbu pod imenom „Slovensko bratstvo 2017. godine“ u našoj zemlji. Ove godine će to biti u junu mesecu u Belorusiji i sve čestitke za to. Naime, ove vežbe se izvode i upravo da bi se edukovala vojska, a sve zarad borbe protiv terorizma. Bravo i nastavljamo ovu saradnju.

Drugi sporazum koji je potpisan, potpisao je gospodin LJajić kao ministar turizma, što je vrlo važno i mi zaista imamo izuzetan potencijal. Republika Srbija je jedna izuzetno lepa zemlja sa ogromnim potencijalom. Možemo da ponudimo banjski turizam, zatim zdravstveni turizam, sportski turizam, planinski turizam, razgledanje gradova, apsolutno sve. Srećna sam zbog toga i sigurna sam da ću u danu za glasanje podržati oba predloga ovih zakona.

Ono što bih još naglasila je Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Indonezije o ukidanju viza za nosioce diplomatskih i službenih pasoša, jer sam predsednica Grupe prijateljstava sa ovom predivnom zemljom i, ono što je najjvažnije, treba istaći da nama tako daleka, što se destinacije tiče, a tako bliska i prijateljski nastrojena zemlja priznaje integritet Republike Srbije. Bravo, to su pravi prijatelji i to je lojalnost i na tome se zasnivaju bilateralni odnosi. Sigurna sam da ću jednog dana posetiti ovu lepu nam, ali daleku zemlju.

Ono što još treba istaći je da zaista, ne samo mi poslanici nego kompletna Vlada svesrdno zalaže za dobre odnose sa ovom zemljom, a to se i potvrdilo jer je tako daleka zemlja počela da ulaže u privredu i ekonomiju ove zemlje i napravljena je prva fabrika, odnosno fabrika „Indo Duff“ u Inđiji, koja je najveći proizvođač nudli na svetu. Svaka čast.

Ja ću u danu za glasanje podržati sve predloge ovih zakona. Hvala na pažnji.

Hvala.
Da li neko želi da iskroristi svoje pravo iz člana 96. Poslovnika, a nije iskoristio? (Ne.)
Zaključujem zajednički jedinstveni pretres o predlozima akata iz tačaka od 1. do 21. dnevnog reda.
Poštovani narodni poslanici, s obzirom na to da je Narodna skupština završila raspravu o svim tačkama dnevnog reda ove sednice, saglasno članu 87. stav 5. Poslovnika Narodne skupštine, određujem 29. maj 2017. godine, sa početkom u 11.00 časova, kao dan za glasanje o tačkama dnevnog reda Pete sednice Prvog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2017. godini. Hvala.