Obraćam se kao neko ko poseban značaj pridaje kvalitetnom obrazovanju, ko poseduje diplomu najboljeg svetskog univerziteta Harvard i kao član Upravnog odbora Harvard kluba Srbije koji svake godine dodeljuje dve stipendije najboljim studentima završnih godina osnovnih studija. Te stipendije nose ime „Drage LJočić“ i „Čedomilja Mijatovića“, svetlih ličnosti srpske istorije, za koje sam, nažalost, siguran da većina onih koji se kite patriotizmom ne znaju ko su bili.

Obrazovanje bi trebalo da, kao što je rekao Sidni Haris, pretvori ogledala u prozore, ali se plašim da su u Srbiji ogledala izuzetno čvrsta i otporna i da se u njima samo vide naša izopačena lica. Jedno je ogledalo televizijskih programa i tabloida, koji promovišu prostakluk, nasilje i niske strasti. Drugo je ogledalo političkih lidera, koji pošto su nesposobni da rešavaju životne probleme, konstantno proizvode tenzije i atmosferu straha. Treće je ogledalo političke podobnosti i nekompetentnosti, koji nas unazađuju i kao posledicu imaju najveću stopu odliva mozgova u svetu.

S obzirom na ovakvo okruženje, ovaj zakon, sa nekim pozitivnim tehničkim inovacijama koje predviđa, neće ništa suštinski promeniti u obrazovnom sistemu, koji nije u skladu sa savremenim svetskim trendovima, već će ga samo zacementirati. Plašim se da će do suštinskih promena u ovoj oblasti moći da dođe tek kada se prethodno navedena ogledala budu razbila.

Ovi zakoni pogotovo ne mogu da dovedu do potrebnih promena, jer su restriktivni i vode ka centralizaciji odlučivanja, politizaciji i ograničavanju autonomije. Ono što je najvažnije je da nijedan sistem ne sme da se zasniva na dobronamernosti jednog čoveka, koliko god on dobronameran bio.

Osvrnuo bih se takođe na dve jučerašnje izjave ministra. Prva je da je u vezi sa ovim zakonima postignut kompromis sa zainteresovanima. S obzirom na to da je rektor Beogradskog univerziteta izjavio da je prihvaćena samo jedna trećina primedbi Saveta, da su strukovni sindikati protiv, da će više od 9.000 ljudi koji su završili strukovne studije zakonom izgubiti status, plašim se da će ovi zakoni izazvati oštre reakcije.

Druga izjava je da od 2012. godine nije načinjen nijedan akcioni plan za realizaciju Nacionalne strategije o obrazovanju, što najbolje svedoči rezultatima rada Vlade i potvrđuje izreku da je veći trošak od obrazovanja neznanje, čega smo, nažalost, svedoci u poslednjih pet godina.

Na kraju, dobronamerna sugestija ministru, da obrati pažnju na rečnik koji koristi, zbog težine tih reči koje izgovori kao ministar obrazovanja, da ne koristi reči poput: gomila problema, čekiranje, itd. Hvala.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja ću da počnem sa Platonom, ukoliko ovi drugi ne misle da oni imaju ekskluzivna prava na stare izreke.

Platon je u svojoj „Državi“ rekao i zalagao se da se kroz strogi sistem obrazovanja obrazuju upravljači, vojnici, proizvođači, odnosno seljaci, zanatlije i seljaci.

Ja sam se školovao po sličnom sistemu, kad smo imali školu učenika u privredi, kada smo imali metalsku školu sa tri razreda, kad smo imali mašinske, tehničke škole, kad smo imali elektrotehničke škole, tad smo imali električare, vodoinstalatere, kad smo imali školu učenika u privredi, tj. krojače, trgovce, frizere, sve što je trebalo privredi i zanatskim radnjama.

Kao neko ko se školovao u to vreme, ja ne pamtim Platona. Verujem da kolega Mićunović pamti, jer to je bilo tri veka pre nove ere, koliko se ja sećam. Ali, ja bih počeo svoje izlaganje sa transferom znanja. Ko obučava i na čega treba obratiti pažnju? Na predavački kadar.

Ukoliko želimo da prenesemo neko znanje, onda i predavači moraju, sem da budu profesori, učitelji, nastavnici, moraju istovremeno da budu i učenici. Postoji ona izreka koja kaže – učenje je kao veslanje uzvodno, čim prestaneš veslati, ideš unazad. Tako je i obrazovanje. Nastavni kadar koji se ne bude obučavao u ova brza tehnološka vremena, nema veliku šansu da prenese to znanje na neke druge.

Vreme.

Zaključujem. Hvala.

Hvala.
Narodni poslanik Zoran Dragišić nije u sali.
Narodni poslanik Zoran Krasić nema vreme.
Reč ima narodni poslanik Branislav Blažić.

Poštovani predsedavajući, gospodine ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, jedna stara kineska izreka kaže: „Ako misliš na budućnost za jednu godinu, posej pirinač. Ako misliš na budućnost za 10 godina, posadi drvo. Ako misliš na budućnost za 100 godina, obrazuj narod“. Ova kineska mudrost na vrlo lep način pokazuje da je temelj budućnosti svakog društva obrazovanje.

Ovi zakoni pokušavaju da isprave mnoge nelogičnosti i greške, namerno ili nenamerno učinjene u ne tako davnoj prošlosti. Period posle 2000. godine bio je poguban za sve sfere društvenog života, pa i za obrazovanje. Obrazovanje gubi osnovnu društvenu vaspitno-obrazovnu ulogu i pretvara se u biznis. Sve je na prodaju, pa i akademsku čestitost postaje predmet trgovine.

Privatni fakulteti bujaju, a znanje, moral i odgovornost se marginalizuju i centralnu ulogu u sistemu obrazovanja zauzima novac, sve se obezvređuje, pa i diplome i titule.

Preko Zakona od 2005. do 2012. godine privatni fakultetu svojim direktnim uticajem koče razvoj visokog školstva i onda 2013. godine počinje reforma celokupnog društva. Na primeru Beogradske poslovne škole može se videti kako reforma društva pozitivno utiče i na rad ove visoke škole strukovnih studija.

Do 2013. godine Beogradska poslovna škola predstavlja leglo korupcije i društvene neodgovornosti, moralno i stručno posrnula, bez društvenog ugleda. Godine 2013. na čelo Beogradske poslovne škole dolazi profesor dr. Đuro Đurović, koji insistira na načelima reformi, radu, znanju, odgovornosti, štednji i borbi protiv korupcije i kriminala.

U odnosu na poslovanje i rezultate u koje sam lično imao uvid, Savet Beogradske poslovne škole je usvojene završne račune dostavljao i budžetskoj inspekciji i Ministarstvu i DRI. Tu se jasno može videti da su za tri godine 2014., 2015, 2016. rashodi i troškovi poslovanja škole u odnosu na prethodni period smanjeni za 365 miliona dinara ili preko tri miliona evra, a da pri tome školi ništa nije nedostajalo.

U prva četiri meseca, do sredine 2014. godine, akreditovana su dva nova studijska smera, javna uprava i menadžment u turizmu. Bilo ih je pet, a sada ih ima sedam. Ovog momenta na ta dva smera ima oko 1000 studenata. Beogradska poslovna škola je ispunila uslove i dobila akreditivni program master strukovnih studija poslovne ekonomije, što daje mogućnost da se realizuje nastava i ostvari diploma od 300 bodova. Ove godine Beogradska poslovna škola je akreditovala studijski program strukovni inženjer informatike iz tehničko tehnološkog naučnog polja i na taj način stekla uslov za promenu organizacionog oblika poslovanja i zatraži osnivanje prve akademije strukovnih studija.

U borbi protiv korupcije i kriminala i društvenoj neodgovornosti dato je 28 otkaza, a škola je od 22 sudska procesa dobila 21, što ukazuje na zakonitost i ispravnost donetih odluka. Podneta je krivična prijava za organizovani kriminal, jer je u periodu od 2011. godine do 2014. godine zbog raznih zloupotreba i iracionalnih odluka prethodnog rukovodstva škola oštećena preko 900 miliona dinara.

Beogradska poslovna škola je ove godine dobila sertifikat za kvalitet ISO 9001/2008 od londonske kuće DAS i na taj način postala ravna Londonskoj poslovnoj školi. U implementaciji ISO 9001/2008 škola je donela 110 pravilnika, uputstava i drugih podzakonskih akata koje predviđaju zakoni ove zemlje, i to je ostvarila sopstvenim snagama što ukazuje na visok stručno i radni kapacitet profesora Beogradske poslovne škole.

Ovi izuzetni rezultati pokazuju da je kvalitet obrazovanja uzročno- poslovično povezan sa društvenim ambijentom. Najzad smo ušli u ciklus međusobnog usklađivanja, da društvene reforme prati reforma obrazovanja i da obrazovanje ponovo počinje da daje moralni okvir razvoja društva. Insistiranje na povećanoj bezbednosti, odgovornosti i efikasnosti svih učesnika u prosveti, kroz ove zakone, vraća sigurnost i poverenje u obrazovni sistem. Hvala lepo.

Hvala, dr Blažiću.
Reč ima narodni poslanik dr Darko Laketić. Izvolite, kolega.

Zahvaljujem se.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre sa saradnicima, uvažene kolege narodni poslanici, generalno, svaki zakon o obrazovanju mora da prati potrebe društva u celini, mora da prati tehnološki napredak, civilizacijski napredak jednog društva, ali isto tako mora da prati potrebe tržište i potrebe poslodavaca. Upravo Predlog ovog zakona vidim u tom svetlu i na taj način.

Od samog donošenja važećeg Zakona o obrazovanju, govorim o Zakonu o visokom obrazovanju, možemo reći da se Ministarstvo prosvete susrelo i sa određenim problemima. Ti problemi su vezani za akreditaciju zdravstvenih ustanova, za vrednovanje kvaliteta studijskih programa, za upošljavanje nastavnika i saradnika, ali možemo reći da je postojao problem vezan za završetak započetih studija u upisanom roku, po započetom programu i po pravilima studija.

Čitanjem ovog predloga zakona, današnjeg Predloga zakona, osetio potrebu Ministarstva prosvete da sve te probleme koji su postojali u važećem Zakonu o visokom obrazovanju praktično reše. Sam Predlog zakona, dakle, koji je danas na dnevnom redu, mogu reći da nudi odgovore na sve te probleme i ta pitanja koja su bila nerešena ili diskutabilno rešena u ranijem predlogu.

Posebno bih naglasio značaj uvođenja komercijalizacije naučnih rezultata, jer je to jedan od puteva kojim dolazimo do unapređenja naučne delatnosti jedne visokoškolske ustanove. Naravno, ovde vidim da je precizno definisano, a verovatno će i podzakonskim aktima biti preciznije definisano da se ta sredstva moraju koristiti namenski, samo za unapređenje upravo naučne delatnosti kojim se ta visokoškolska ustanova i bavi.

Ono što sam, takođe, protumačio na sličan način jeste uvođenje instituta menadžera univerziteta. Menadžer univerziteta neće imati samo potencijal menadžera ljudskih resursa gde će on na jedan adekvatan način, pre svega, ocenjivati, nagrađivati, govorim o nastavnicima i saradnicima, taj ljudski faktor, već će imati ulogu da potencira tu komercijalizaciju patenata, sa jedne strane, i naučne delatnosti, povećavajući finansijski kapacitet svoje visokoškolske ustanove.

U dosadašnjoj praksi, kao što sam pomenuo, bilo je problema koji su vezani za akreditaciju visokoškolskih ustanova. Ti problemi su bili dominantni u onom delu gde se govorilo o drugostepenom postupku, gde praktično nije definisan taj drugostepeni postupak u odlučivanju za akreditaciju određene visokoškolske ustanove. Na ovaj način, ovim predlogom je praktično rešen taj nedostatak time što se formira jedna žalbena komisija, i to kompetentna žalbena komisija, dakle, vezano za drugostepeno odlučivanje za akreditaciju.

Postoji jedna stvar koja mi se naročito sviđa, a to je da se ustanovi može oduzeti dozvola za rad ukoliko inspekcijski nadzor utvrdi da ne postoje uslovi za obavljanje te delatnosti. Mislim da ćemo na taj način popraviti kvalitet visokoškolskog obrazovanja, jer adekvatnom inspekcijom i reakcijom u tom smislu…

Smatram da je to jedini put ka tome. Razlog više zašto se na ovaj način obraćam i na ovaj način izlažem jeste taj što je veoma značajna stvar definisana u ovom zakonu, u ovom predlogu zakona, a to je formiranje tela za proveru kvaliteta u visokom obrazovanju, tzv. NAT. Ovo telo formira Vlada, ima organe upravljanja, ima stručne organe za proveru kvaliteta. Mislim da sa ovim telom, koje je vrlo značajno, kažem, u proveri kvaliteta rada visokoškolskih ustanova, dobijamo podatke koji će biti vrlo značajni u jednoj komparativnoj analizi sa visokoškolskim ustanovama u EU i okruženju.

Takođe, mislim da će ovaj predlog zakona doneti mnoštvo pozitivnih efekata, ne samo za ustanove, visokoškolske ustanove, već će doneti pozitivne efekte i na same nastavnike i saradnice, sa jedne strane, ali ono što najviše očekujem, i na studente.

Što se ustanova time, postupak akreditacije će biti mnogo kvalitetniji i efikasniji na osnovu ovog izloženog. Takođe, ustanove će imati mogućnost da svoj naučni rad komercijalizuju i na taj način poboljšaju i poprave svoj status i ne samo da ga poprave, nego da dodatno ulaže u naučno-istraživački rad, čime ćemo opet zatvoriti taj jedan krug koji je već na pravi način zamišljen.

Uvođenjem kategorije predavača van radnog odnosa, iz realnog sektora, pravimo jednu, rekao bih, vrlo značajnu kopču između visokoškolskih ustanova, sa jedne strane, i poslodavaca, privrede, sa druge strane. Ovo je vrlo bitno, jer smatram da polemika o dualnom obrazovanju ne treba da postoji. To je nešto što je progres. To je nešto što je doživelo jednu značajnu implementaciju u svim razvijenim zemljama zapadnog društva. Mislim da trebamo sve ono što je pametno, što je značajno da usvojimo. Naravno, trebamo ga samo modifikovati na način koji to nama odgovara.

Naglasio bih, takođe, jedan vrlo bitan stav i značajan stav, a to je predlog realnijeg uslova za upis studija koji se finansiraju o trošku budžeta.

Dakle, po meni, snižavanje tog broja ESPB poena na 48 je realno i na taj način sam ovaj predlog zakona čini realnim i aktuelnim, što je, po meni, više nego razumljivo i pozdravljam. Zato smatram da se ovim predlogom zakona konačno pravi jedna mogućnost za obrazovanje mladih generacija. Paralelno sa tim, mislim da je vrlo značajno i na tome moramo svi zajedno raditi, jeste da se ustanovi jedan princip kontinuiranog i permanentnog obrazovanja i usvajanja znanja u toku života, u toku radnog veka, jer je to neophodno. Sa druge strane, molim vas samo da omogućite, kao ministar za zdravlje i kao saradnici ministra zdravlja, da se omogući jedna, pre svega, značajna i veća transparentnost, dakle, obrazovnog sistema, mislim na međunarodnu otvorenost, mislim na međunarodnu saradnju, jer jedino na taj način mi ćemo moći da pratimo savremene korake u obrazovanju. Hvala vam puno.

Hvala, doktore Laketiću.
Reč ima narodni poslanik Srbislav Filipović.
Izvolite, kolega Filipoviću.