I da završim rečenicu koju je pre pet vekova izrekao filozof i državnik Frensis Bejkon – znanje je moć. Moć koju nam niko ne može uzeti. Investicija u znanje nije nikada izgubljena investicija i zato u znanje i naše društvo mora da ulaže, ali i da ga ceni.
U Danu za glasanje Poslanička grupa Socijalističke partije Srbije glasaće za oba ova zakona. Hvala.

Hvala, koleginice Ivković.
Reč ima narodni poslanik Muamer Zukorlić. Izvolite.

Dame i gospodo, imamo pred sobom dva veoma važna zakona kojima se utvrđuje okvir kako bismo došli do kvalitetnijeg, modernijeg obrazovanja na svim nivoima.

Svedoci smo da se ovih dana tokom rasprave lome koplja oko nekoliko bitnih pitanja. Jedno od tih je vezano za Zakon o osnovama obrazovanja, a tiče se imenovanja direktora. Ja pripadam onim ljudima koji u načelu i principijelno više podržavaju decentralizaciju i u organizacionom smislu i u smislu odgovornosti imenovanja. Međutim, u svojstvu narodnog poslanika i svedoka onoga što se dešava u školama na prostoru sa koga dolazim, uverio sam se da je dosadašnji način imenovanja, odnosno izbora direktora bio jako pogrešan i jako štetan. Imali smo školske odbore 3.3.3. koji su osiguravali neku vrstu demokratičnosti u izboru. Međutim, imali smo i potpuno razlivanje odgovornosti. Tako da, tri roditelja je značilo da će na njih neko izvršiti uticaj, možda i nekog nastavnika. Uglavnom su to političko tajkunske, pa i kriminalne strukture. Na kraju opet imamo jedan te isti faktor - imenuje direktora, ali niko ne odgovara.

Ono što sada imamo jeste adresa, vrlo jasna adresa, naravno, uz proceduru koja kreće iz baze, iz lokala, ali vrlo jasna adresa. Sutra, ukoliko taj direktor ne valja, znamo kome ćemo se obratiti i znamo od koga ćemo tražiti da ispravi i, na kraju, znamo ko je za to kriv. Mislim da je ovo svojevrstan iskorak u kome se utvrđuje jasna odgovornost.

Drugo pitanje oko koga se takođe vodi rasprava, jeste pitanje škola sa manjim brojem dece. Šta sa njima? To jeste jedno veoma teško pitanje i dilema. Da li te škole zatvarati ili održati po svaku cenu? Naravno da je jako bolno zatvoriti bilo koju školu, ali ja želim da podsetim na politički stav Bošnjačke demokratske zajednice, koga smo ovde više puta prezentirali. Da bismo održali škole, moramo očuvati selo. Da bismo spasili selo, moramo benificirati svima onima, kroz poreze i druge benifite, koji žele da žive na selu. Imati radnika, imati investiciju, a on će imati decu, a onda ćemo imati i decu u školama. Bez tog temelja, bilo koji stav da zauzmemo, verujte, nećemo ništa postići.

Na koncu, možemo doneti bilo kakav zakon, zakon je uvek okvir, ali faktor čovek i njegov kvalitet u celokupnom sistemu hijerarhije, od uposlenika do ministra, je zapravo ključni faktor. Mi ćemo i kroz imenovanje kadrova svih, ali i direktora, zapravo imati pravu sliku onih koji su na čelu ove lestvice i šta oni hoće. Moralni će imenovati moralne, a oni drugi će imenovati one druge. Zato proces borbe unapređenja obrazovanja i suočavanja sa brojnim anomalijama tek predstoji i on se tiče nas koji snosimo izvesne odgovornosti, i to koliko ćemo uspeti i želeti da se sa time obračunamo.

Što se tiče visokog obrazovanja, većinu svojih stavova sam već izrekao, ali ću podsetiti na nedavni izveštaj Saveta Evrope, odnosno Ekspertske grupe za korupciju u visokom obrazovanju, koja je ukazala na probleme koji su delimično obuhvaćeni u Predlogu zakona o visokom obrazovanju, ali je važno da do kraja propratimo te probleme kroz amandmane i da otklonimo sve nedostatke, a tiču se koncentracije moći odlučivanja, monopola koji ostavlja prostor za korupciju, nepotizam, što nažalost jeste pojava u našem društvu u visokom obrazovanju.

I po pitanju akademske slobode. Dakle, akademska sloboda, da, to je velika vrednost, ali ne samo za institucije, ne samo za predsednike, predstavnike, rektore i druge predvodnike institucija, već za sve, i za studente i za profesore. Ne da dva, tri moćnika imaju akademsku slobodu, a ostali su zastrašeni. Nije akademska sloboda ukoliko veliki univerzitet zabrani svojim profesorima da rade na malim univerzitetima. Hajdemo otkloniti te nedostatke i svakako da ovaj zakon treba dobiti podršku. Hvala vam.

Hvala.
Reč ima narodna poslanica Dijana Vukomanović. Izvolite.

Zahvaljujem.

Poštovane kolege narodni poslanici, htela bih da iskoristim priliku što imamo retko zadovoljstvo da se viđamo sa ministrom i njegovim saradnicima oči u oči i, eto, to je prilika da postavimo neka pitanja koja nisu toliko u opticaju javnosti.

Zajedno sa mojim koleginicama i kolegama, imala sam priliku da pre jedno godinu dana prisustvujem izložbi koja je bila ovde upriličena u holu Narodne skupštine, gde su bile fotografije usamljene dece. Zašto kažem usamljene dece? Tada je iznet podatak da u preko 100 škola u Srbiji imaju samo jednog, eventualno dvoje đaka. To je bila jedna potresna slika oronulih škola, zaboravljenih, koja zaista, sada čitajući ovaj Predlog zakona o osnovama obrazovanja i vaspitanja, izgleda kao da živimo u nekom paralelnom svetu. Lica te dece, lepe dece, usamljene dece, sigurno vredne dece, koja se ujutru spremaju da idu u školu, koja kilometrima pešače i ovaj portret učenika, đaka koji je napisan jednim birokratskim, tehnokratskim rečnikom, koji je pretočen u Predlog zakona o osnovama obrazovanja i vaspitanja, to su zaista dva paralelna sveta.

Budimo realni, budimo iskreni, ovde su neke moje koleginice i kolege koji rade skoro celog života u prosveti, u nauci, u obrazovanju, zaista svedoče kako to izgleda, koliko je težak posao profesora, nastavnika. Svi smo prošli kroz neko obrazovanje, imamo različita iskustva, ali znamo da bi bilo idealno kada bi ovo što je predočeno kao predlog zakona zaista zaživelo u praksi. Kada sam čitala početak tog zakona, o ciljevima, o ishodima, tu se koristi jedan, da tako kažem, tehnokratski rečnik, govori se o digitalnoj kompetentnosti, govori se o preduzetničkom duhu, govori se o životnim stilovima. Mi znamo da je bivši premijer, sadašnji predsednik Republike Srbije govorio o njegovoj ambiciji da unapredi nivo higijene. Da sada prosto ne ulazimo u tu tematiku, ali vi znate koliko je teško održati, da tako kažem, životni stil učenika na nekom nivou u ovim uslovima siromaštva.

Naravno, siromaštvo je reč koja se izbegava u politici, ne samo u toku ove vlasti, nego i ranije. Ali, Srbija nije prosperitetna zemlja. Zaista bih želela da ukažem na to koliko ima smisla razgovarati o Predlogu zakona, jer, evo, želim da pohvalim, predsednica naše poslaničke grupe Sanda Rašković Ivić je već ukazala da je jedna narodna inicijativa dala rezultate. Ovde u Predlogu zakona je proglašena nulta tolerancija na nasilje. Koleginica Rašković Ivić je već rekla da u ovaj zakon uopšte ne ulazi reč koje smo svi svesni i koja izlaže decu riziku, a to je vršnjačko nasilje. Znači, ušle su mnoge druge inovativne, nove reči, novi govor, ali vršnjačko nasilje je izgleda još jedna zabranjena reč, kao što je i siromaštvo koje ne ulazi u naše zakone.

Ovaj zakon, ova dva zakona se u stvari najviše odnose, odnosno Zakon o osnovama obrazovanja i vaspitanja, na đake koji još uvek nemaju biračko pravo. I nastavnici i učitelji i profesori imaju biračko pravo, ali za decu zaista nemamo mogućnost da utiču. Ali, pomenula sam tu narodnu inicijativu i hoću reći da set predloga koji je organizovan i koji je poznat u javnosti zahvaljujući roditeljima nažalost nesrećno stradalog dečaka, Aleksin zakon i upravo toj peticiji i toj akciji koja se prikupljala podrškom na Fejsbuku je dala rezultate. Neki od tih pravnih instituta za koje su se oni zalagali, kao što je oduzimanje, recimo, licence direktoru ili nastavnom osoblju, su ušli u ovaj zakon, što je dobro. Znači, ima smisla razgovarati.

Zaista se čudim ministru Šarčeviću što prilikom promocije dualnog obrazovanja, što će reći preduzetničkog duha, u Srbiji uspostavlja, nemam ništa protiv, ali saradnju sa predsednikom Privredne komore. Mislim da to nije ta relacija, da zaista naši đaci po završetku osnovnog i srednjeg obrazovanja neće odmah uhvatiti tašnu i staviti mašnu, pa čak i da mi zaista njima stavimo te lepe uniforme, gledajući engleske ili belosvetske koledže. Vi znate da to nije realnost u Srbiji. U Srbiji se teško živi, živi se najviše od rada, a ne od preduzetničkog duha. Zato bih savetovala da vašu saradnju tokom vašeg mandata orijentišete ka SANU, tu su umni ljudi. Znači, učimo od onog što je najkvalitetnije obrazovanje, ne samo u Evropi nego i u svetu.

Već sam, pominjala, naravno, to medijski nije interesantno, tu listu koja postoji, recimo, u Americi, gde postoji 5.000 termina koje je jedan čovek, prof. univerziteta u Virdžiniji, sakupio. To su ne samo fraze, ne samo ono što mi možemo da naučimo iz hrišćanstva, iz islamske kulture, što je deo naše nacionalne tradicije, što je deo naših narodnih poslovica, što su činjenice, što je tradicija iz latinskog ili starogrčkog jezika, ali na kojoj naša deca ne mogu da razviju čitalačke kompetentnosti i da postignu bolje rezultate na PISA testovima. Ovde je naveden podatak u obrazloženju Zakona koliko je loš, nezadovoljavajući performans naših učenika na PISA testovima – čitalačke, matematičke kompetentnosti, funkcionalne pismenosti, naučne pismenosti. Nije preduzetnički duh nego inovativnost, znači sposobnost učenika u Srbiji da razmišlja i da kreativno daje doprinos, a ne samo da buba informacije i sve ostalo.

Mislim da strateški ovi predlozi zakona idu u jednom pogrešnom pravcu, u oblasti Zakona o visokom obrazovanju neguju mediokritetstvo, jer vi kada zacementirate u zakonu da je 48 evropski prenosivih bodova dovoljno, vi jednostavno mladom čoveku, akademskom budućem građaninu, budućem naučniku govorite – dovoljno je da budeš osrednji student, evo ti 48 bodova. U moje vreme se cenila izuzetnost i zaista još uvek, hvala Bogu, čak i u ovoj Vladi, a pogotovo i u opoziciji, ima izuzetno dobrih đaka, briljantnih đaka. Završiću ja sa nekom poslovicom – um caruje, snaga klade valja. Mislim da SNS treba da bude zaista na oprezu i na kraju će pobiti znanje i obrazovanje.

Hvala.
Poštovani narodni poslanici, u skladu sa članom 87. Poslovnika Narodne skupštine, sada određujem pauzu. Sa radom nastavljamo u 15.00 časova.
Hvala.
(Posle pauze)

Nastavljamo sa radom.
Reč ima narodna poslanica Jasmina Nikolić. Izvolite.

Najlepše se zahvaljujem.

Poštovani ministre, poštovane kolege, uzimajući u obzir da ste usvojili brojne primedbe, zatim da zakon sadrži nova rešenja koja imaju potencijal da reše neke od velikih problema visokog obrazovanja, a među njima dva koja su po mom mišljenju veoma značajna, a to je uvođenje profesionalaca u visoko obrazovanje i studiranje uz rad, a znajući da vi lično imate želju da unapredite visoko obrazovanje u Srbiji.

Zbog kratkog vremena govoriću načelno o dve krovne i teške teme. Jedna je usklađenost Predloga zakona sa Strategijom obrazovanja u pogledu prebacivanja nadležnosti sa Skupštine na Vladu. Druga je usklađenost sa Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti u pogledu vođenja evidencije u jedinstvenom informacionom sistemu prosvetnom odnosno JISP-u. Ako ostane vremena osvrnuću se na još neke usklađenosti sa programom Vlade i sa evropskim prostorom visokog obrazovanja, a ako ne o tome možemo da razgovaramo i u raspravi u pojedinostima, pošto sam se svakako potrudila kao i obično da podnesem konstruktivne amandmane imajući u vidu da mi je ovo profesionalno zaista najuže polje interesovanja.

Što se tiče prebacivanja nadležnosti sa Skupštine na Vladu, dakle, Predlog zakona propisuje sledeće. Trudiću se da maksimalno govorim činjenično. Dakle, Nacionalni savet je visokostručno telo čije članove imenuje i razrešava Vlada. Zatim Nacionalno akreditaciono telo obrazuje Vlada i upravni odbor Nacionalno akreditacinog tela obrazuje takođe Vlada. Narodna skupština u novom zakonu više nema praktičnu nadležnost, dakle, ne spominje se i to je činjenica. Sve njene nadležnosti prebačene su na Vladu.

Odbacili ste sugestije, što ste i obrazložili, akademske zajednice da ne prebacujete nadležnosti na Vladu i praktično ćete, ako ja sada dobro razumem zakon, šest meseci imenovati nov Nacionalni savet za visoko obrazovanje u skladu sa članom 139. u prelaznim odredbama stav 1. i članom 11. stav 4. Konus mora da raspiše konkurs za članove Nacionalnog saveta čim zakon stupi na snagu.

Obrazložili ste promenu prebacivanja nadležnosti sa Nacionalne skupštine na Vladu efikasnošću jer se Odbor za obrazovanje retko sastaje i ume da napravi problem kod imenovanja novih članova. Pošto je Vlada po definiciji efikasnija od Skupštine ovo bi moglo da znači da i neke druge stvari treba prebaciti na Vladu, što onda nije dobro. Dakle, ja kada znam da postoje i druga obrazloženja ali ovo ste jedino naveli u obrazloženju zakona i sada navodim vaše obrazloženje.

U obrazloženju ste se pozvali na Strategiju međutim ostalo je, odnosno izostavljeno je da navedete da Nacionalno akreditaciono telo treba da bude nezavisno ne samo od akademske zajednice već i od ministarstva, jer Strategija kaže, pod tačkom 10. – spoljašnju proveru kvaliteta i proces akreditacije u narednom periodu trebalo bi da sprovodi nacionalno telo koje deluje potpuno nezavisno od akademske zajednice i ministarstva. A u obrazloženju kada se pozivate na Strategiju kažete da obrazovanjem tog tela, da postupke akreditacije i spoljašnje provere kvaliteta sprovodi telo koje je nezavisno od akademske zajednice. Dakle, ovde nema ministarstva, a da bi vam bilo lakše to je strana 73 Predloga zakona, drugi pasus, četvrti red.

Nacionalno akreditaciono telo iako finansijski nezavisno od Vlade, a znam da to jeste argument zavisi od nje u sledećim važnim stvarima. To je, aktom o osnivanju, a obrazuje telo Vlada, praktično ona donosi akt, određuju se bliži uslovi za imenovanje i razrešenje članova Upravnog odbora. To je član 15. stav 2. i najstrožije govoreći mi zapravo ne znamo da li je NAT nezavisno telo. Agencija za borbu protiv korupcije je dala mišljenje da bi uslove za imenovanje i razrešenje trebalo urediti zakonom. Vidim da niste prihvatili tu sugestiju i ako biste mogli da obrazložite zašto niste, pretpostavljam da razlog postoji.

Zatim, Nacionalno akreditaciono telo zavisi od Vlade i u sledećem. Vlada daje prethodnu saglasnost na Statut Nacionalnog akreditacionog tela. Daje saglasnost na godišnji program rada i finansijski plan. To je član 17. stav 1. tačka 3). Na visinu naknade za akreditaciju, za naknadu za rad člana Komisije za akreditaciju i utvrđuje, dakle, ne daje ni predlog ni saglasnost nego utvrđuje naknadu za rad recezenta. U ovim pitanjima, a sva su značajna baš za nezavisnost Nacionalnog akreditacionog tela, prosto moram da zaključim da nije u potpunosti nezavisno od Vlade jer morali bismo da odgovorimo bar na jedno pitanje. Postoji li mogućnost da Vlada ne da saglasnost, ko razrešava članove upravnog odbora Nacionalnog akreditacionog tela. To su pitanja na koja odgovor nemamo trenutno jer su ostavljena da se definišu podzakonskim aktom a ne zakonom.

Isto tako Predlogom zakona nije precizirano može li Vlada da odbije predlog akademske zajednice na Nacionalni savet i Nacionalno akreditaciono telo. Dakle, predviđeno je da oni predlože i to će svakako biti stručnjaci, tu dileme nema, samo, može li Vlada da odbije predlog. Zašto ovo pitam? Primera radi, Vlada bi morala da može da odbije predlog. Ako predlagač nije vodio računa npr. o zastupljenosti polova, jer predlagač nema obavezu, ali Vlada ima obavezu, pa ako vidi da polovi nisu jednako zastupljeni morala bi da odbije predlog, ali nema postupka za odbijanje predloga. Tako da ja mislim da sam podnela neki amandman da se uvede postupak za odbijanje predloga.

Druga tema su registri evidencije i sve to u vezi sa finansiranjem. Dobili ste mišljenje Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitnika podataka o ličnosti da odredbe predloga zakona koje se odnose na evidenciju. Dobrim delom nisu u skladu sa osnovnim načelima prikupljanja obrade podataka, a to su svrhovitost, srazmernost i zakonitost. Poverenik ukazuje na to da, citiram – način na koji je sada definisana svrha JISP-a nije prihvatljiv sa stanovišta članova 20. i 42. Ustava Republike Srbije, kao ni sa stanovišta Zakona o zaštiti podataka o ličnosti i ratifikovan međunarodnim dokumentima u ovoj oblasti. S obzirom na to da bi usvajanjem ovakvih zakonskih rešenja mogla biti naneta šteta zajamčenim pravima na privatnost i zaštitu podataka o ličnosti, kraj citata.

Dakle, niste usvojili sugestije Poverenika. Niste obrazložili zašto ih niste usvojili, pretpostavljam da razlog postoji i da možete da ga kažete, a priznaćete da ne zvuči dobro. Ako sam dobro razumela radi se o tome da će biti stvorena jedna velika centralizovana baza podataka, jedna od najvećih u Republici Srbiji za koju se ne zna da li je srazmerna svrsi pošto po mišljenju Poverenika nije definisana jasno, nesumnjivo, određeno itd. Reći ću nešto u vezi sa tim na kraju. Ono što ja znam jeste da je uveden novi registar studenata, on do sada nije postojao u važećem zakonu i u njemu se vodi evidencija vrlo osetljivih podataka, kao što su podaci o zdravstvenom statusu, podaci o socijalnom statusu i pošto se sada podaci ne dostavljaju više u anonimiziranom obliku ministarstvu, ja zaključujem, a ispravite me ako grešim da će u ministarstvu imati pristup po imenu i prezimenu studenta svim ovim osetljivim podacima. Dakle, podacima o socijalnom, zdravstvenom, obrazovnom statusu i ličnim podacima. Dakle, u pitanju je novi registar.

Ono što znam i što mogu da zaključim iz obrazloženja jeste da će podaci iz registra biti korišćeni za finansiranje po novom modelu jer se odredbe o evidenciji navode kao primer toga da se ide u susret novom zakonu o finansiranju. Moguće je da nisam dobro razumela. Ostavljam sve ostalo za priliku kada budu bili amandmani, da bih ostavila vreme kolegama. Toliko od mene za sada o ova dva načelna pitanja i zahvaljujem se.

Reč ima ministar.

Evidencija je pitanje koje još treba da rešavamo i tu imamo zadatke i dogovore upravo sa vašim timom da ćemo na tome raditi. Ministarstvo neće imati podatke koje ste vi rekli nego ustanova koja to radi, a samo osnovnu statistiku ima ministarstvo.
Poverenik je imao primedbe u julu i verovatno možda imate zapisnik toga šta je tada govoreno. Mi imamo sada prerađenu verziju. Mi smo dopunili ovo što ste vi iskazali ovde jer smo ove podatke od jula meseca imali više serija sastanaka i uvažili i dopunili ono što je poverenik naložio. Tako da smo to otklonili.
Nacionalno akreditaciono telo, mora neko da osnuje. Prosto, o tome možemo da diskutujemo, ali kada oni naprave, a i sami ste rekli svoj osnivački akt, a imaju svoje upravne organe, znači sami stiču sredstva, znači neće biti zavisni. KAP dobija pare bukvalno od nas. To je neka razlika bila, ali ja očekujem upravo od onoga što smo razgovarali da se upravo ove teme daju kao jedna vrsta sugestije i dopune i razrade da bi ovo bilo savršenije. Ovo je zaista sada početni okvir. Hvala.