Pa, ja govorim o selekciji.
Dakle, oni sami nisu napravili tu selekciju trenera, pa su za trenera imali onu osobu ili one osobe u jednoj osobi, koje sam već nabrojao. Hvala.

Zahvaljujem.
Na član 10. amandman je podneo narodni poslanik Vladimir Đurić.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 10. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Gorica Gajić, Dejan Šulkić i Milan Lapčević.
Vlada i Odbor za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu prihvatili su amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 10. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Radoslav Milojičić, Dejan Nikolić i Veroljub Stevanović.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 10. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Branka Stamenković i Tatjana Macura.
Reč ima narodni poslanik Branka Stamenković.

Hvala.

Evo još jednog amandmana kojim dosledno u, kako u prethodnom Predlogu zakona o Nacionalnoj akademiji, tako i u ovom Zakonu o državnim službenicima, u delu u kome se priča o njihovom stručnom usavršavanju, tražim dosledno da se brišu termini: „kouč“ i „koučing“.

U tri navrata do sad molila sam predlagača zakona da objasni razloge zbog kojih smo smatrali da jednu alternativnu metodu popularne psihologije treba izdvojiti u odnosu na sve ostale metode popularne psihologije i naročito u odnosu na zvanične metode koje postižu slične rezultate i staviti ih, njihove neke stručne termine, koji još i rogobatno zvuče na našem jeziku i predstavljaju tuđice, ugraditi ih u dva zakona, sad već. Ostala sam bez odgovora.

Još jednom molim predlagača zakona, koji trenutno uopšte ne sluša šta ja pričam, nego se domunđava sa svojim saradnicima, pa možda zato i ne zna da mu narodni poslanik uopšte postavlja pitanje, da objasni građanima Srbije zašto već u dva zakona ugrađujemo kouče i koučinge i zašto je toj metodi popularne psihologije data prednost u odnosu na sve ostale druge alternativne metode, a posebno u odnosu na zvanične metode psihoterapije koje postižu iste rezultate? Hvala.

Zahvaljujem, koleginice Stamenković.
Reč ima narodni poslanik Balša Božović, po amandmanu.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Podržao bih amandman mojih kolega koji govori o tome da i ovaj amandman treba da se obriše iz prostog razloga što očigledno nije korektno da amandmani opozicije ne budu čak, gospodine ministre, od vas prokomentarisani.

Ja sam se na miru povukao da bih još jednom pročitao izmene i dopune Predloga zakona. Ono što je koleginica Marinika Tepić i moje kolege poslanici i poslanice iz DS, mislim da su suštinski želeli da doprinesu lošem predlogu izmena i dopunama i smatram da je zaista potrebno da se uključite u ovu diskusiju i da spasete svoj obraz i da počnete u poslednjim trenucima da usvajate amandmane opozicije.

Da li je kouč, da li je trener, da li je, kako beše, koči iz mađarskog sela u 15. veku, još jednom ponovite tu priču, maločas smo vodili debatu, pa nam još uvek nije ostalo do kraja razjašnjeno, zbog svega toga mnogi zli jezici, ne mi, ali zlonamerni govore da je u pitanju kočijaška akademija, a ne akademija koja će voditi računa o profesionalnijem radu državnih službenika, a znamo kako se državni službenici u Srbiji ponašaju, posebno oni koje je postavila SNS stranačkim zapošljavanjem, a nakon zabrane zapošljavanja u javnom sektoru. Dakle, veoma je važno da se uključite u debatu i da pokušamo da spasimo obraz, vaš kao ministra, nas kao narodnih predstavnika i da počnete da usvajate amandmane opozicije. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, kolega Božoviću.
Reč ima narodni poslanik Vladimir Orlić, replika.

Tridesetosamhiljada manje zaposlenih u tom sektoru za koji se neko brine nakon, pošto je bilo pitanje da li je nakon zabrane, 38.000 i mi smo taj broj rekli ne jednom, nego više puta. Ako nekoga zanima ukupno javni sektor, i to smo rekli, nije sporno da se ponovi, da se utvrdi, 80.000 manje zaposlenih u tom sektoru ukupno nakon što su stupile na snagu te mere koje strašna SNS, od koje se neki straše izgleda i danas, usvojila, sprovela. Sada jedno logično pitanje - ako SNS radi to za šta je optužujete, gde su onda ti ljudi, kako to da su ukupno brojevi manji, kako je to moguće, za čiji to interes SNS radi ako je optužujete da pomaže sebi, a ona izgleda sebe, iz vašeg ugla, sabotira?

Da se uozbiljimo, SNS zna šta je država, SNS kada kaže šta su joj ciljevi, njima se bavi ozbiljno. Druga je stvar što neki nisu u stanju da to razdvoje, razluče i prihvate, što nisu u stanju da prihvate da ljudi ne gledaju stvari na isti način na koji gledaju oni, da kada neko hoće da se bavi državom on to stvarno može da radi, da se ne pretvara, da u tome nema ni fraze, ni foliranja, kao što je bilo u njihovo vreme, da neko zaista hoće da dug smanjuje i uspeva da ga smanji, da neko zaista hoće da se protiv nezaposlenosti bori i uspeva da napravi rezultate. Sve ono što je za njih predstavljalo samo puste i prazne reči danas se radi stvarno. Ko to ne može da shvati, prihvati, njegova je stvar, samo neka se manje bavi SNS. Što se manje bude sramotio ovakvim rečima i nastupima, bolje će njemu biti. Ja to govorim najdobronamernije moguće. I noto bene na samom kraju, pošto je to neko komentarisao, molim vas, nemojte na izborni dan da fotografišete listiće, jer to nije po zakonu.

Na član 10. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Marko Đurišić, Nenad Konstantinović, Miroslav Aleksić, Zdravko Stanković i Goran Bogdanović.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 10. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Nenad Čanak, Olena Papuga i Nada Lazić.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 11. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Aleksandar Šešelj, Vjerica Radeta i Zoran Krasić.
Reč ima narodni poslanik Vjerica Radeta.

Ovo je poslednji amandman na predlog ovog zakona, jer se radi o poslednjem članu zakona, ali je istovremeno poslednji amandman koji su poslanici SRS podneli na ove zakone o kojima danas raspravljamo. Radi javnosti želim da iskoristim ovo vreme i da skrenem pažnju da mi zaista ozbiljno radimo ovaj posao i svaki naš amandman i te kako ima smisla i odražava naš politički stav prema određenoj materiji koja se uređuje zakonom, a sledeći zakon o kojem će se raspravljati u pojedinostima je Predlog zakona o elektronskom dokumentu, elektronskoj identifikaciji i uslugama od poverenja u elektronskom poslovanju. Tu nismo podnosili amandmane zato što smatramo da je to tehnički zakon, da je on posledica savremenih tehnologija i da to zaista treba da postoji u pravnom sistemu, ali smo mislili da to ne treba da bude regulisano zakonom, nego podzakonskim aktom, ali da ne bismo unosili zabludu, nismo hteli na taj način da intervenišemo.

Što se tiče ovog amandmana na član 11. koji govori o stupanju na snagu zakona, vi ste nam iz ministarstva odgovorili da ne možete prihvatiti amandman zato što je predlog člana 11. u skladu sa Ustavom Republike Srbije. Niko nije pominjao u amandmanu Ustav, niti smo mi rekli da nije u skladu sa Ustavom taj član koji govori o stupanju na snagu zakona, ali smo rekli da o celom Predlogu zakona nije trebalo raspravljati, niti treba glasati o njemu. Posledica tog našeg odnosa prema ovom predlogu zakona jeste upravo to da mora da se briše, da treba da se briše i ovaj poslednji član, jer ako nema zakona, nema šta ni da stupi na snagu.

Mislim da je ovo takođe dobro da se objasni radi javnosti, pošto poslanici vlasti često zloupotrebljavaju vreme koje imaju dosta više nego poslanici opozicije, pa onda pokušavaju da ismeju amandmane u kojima poslanici traže da se određeni članovi brišu …

Zahvaljujem.