Malo pre smo rekli da se nivo opšteg obrazovanja i opštih predmeta ne smanjuje. To je ono što je činjenica. Menja se odnos procenta od prve godine, pa ka završnim godinama, znači, prvog i drugog i treće zanatskog dela trogodišnjeg profila stručnih predmeta. I, tu postoje razlike. Zanatsko je zaista samo trogodišnje, pa majstorsko, a ovde je dualno i trogodišnje i četvorogodišnje. Tako da je tu ta bitna razlika. Mislim da sam juče rekao, jer sam se raspitao sa ministrom Kneževićem, to je njihov domen, taj zakon se radi. Bilo bi možda bolje da je bio urađen pa da ga koristimo, ali bićemo u prilici da ga sigurno usaglašavamo pa da damo svoj doprinos. Hvala vam.

Zahvaljujem ministre.
Replika, narodni poslanik Aleksandar Martinović. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, želim da repliciram predstavniku bivšeg režima Bošku Obradoviću.

Što se tiče finansiranja Boška Obradovića su finansirali manje više svi koji su do 2012. godine bili na vlasti. Pre svega ga je finansirala DS, preko Ministarstva za dijasporu. U 2009. godini gospodin Boško Obradović je preko Ministarstva za dijasporu dobio 300 hiljada dinara, 2008. godine je dobio preko Ministarstva vera 400 hiljada dinara i 2008. godine je preko Ministarstva za dijasporu je dobio 300 hiljada dinara.

Takođe, finansirala ga je i DSS. Samo da vas podsetim u vreme DSS je izvršena jedna od najvećih pljački u istoriji Srbije. Finansirala ga je DSS preko javnog preduzeća „Kolubara“ tako što je samo u 2004. godini gospodin Boško Obradović i njegova organizacija dobila od „Kolubare“ koja je inače tada imala gubitak od deset milijardi dinara 4,2 miliona dinara. Dakle, toliko o tome ko je koga finansirao. Finansirali su vas žuti i finansirao vas je Koštunica. Da li vas je u međuvremenu još neko finansirao to ćemo još da ustanovimo.

Što se tiče falsifikovanih diploma, evo samo da vam kažem, gospodine ministre, to vas verovatno zanima. Gospodin Boško Obradović je diplomirao kod profesora Mila Lompara koji je inače član Političkog saveta Dveri i to na onaj temi, znači, pisao je diplomski rad na temu iz koje je Milo Lompra doktorirao. Što bi rekli stari Latini, pametnome dosta.

Povreda Poslovnika, narodni poslanik Radoslav Milojičić. Izvolite.

Gospodine Milićeviću, reklamiram član 108. Mislim da ovde nije tema postojanje DS od 27 godina, na koje smo mi ponosni. Mislim da ste bili u obavezi da skrenete pažnju bar i prethodnom govorniku, a i onom pre njega. Razumem u potpunosti da SNS i Dverima smeta DS jer ćemo njih smeniti, a nećemo dozvoliti da ovakvi ikada dođu na vlast.

Samo ste jedno u pravu, treba da se vratimo na ono što je tema i što je tačka dnevnog reda i ja ću to ispoštovati. Dozvolite, ne mislim da sam povredio Poslovnik o radu i navedeni član iz jednog prostog razloga jer mnogo puta do sada smo rekli, ne možete da predvidite o čemu će narodni poslanici govoriti.
Ali, mi je drago da ste primetili da je replika izazvana, ne nakon diskusije od strane poslanika, nekog od poslanika iz redova pozicije, nego opozicije i nećemo nastaviti sa takvim načinom rasprave, već ćemo se vratiti na dnevni red.
Reč ima narodni poslanik Branka Stamenković.
(Boško Obradović: Pomenut sam po imenu i prezimenu. Kako nemam pravo na repliku?)

Hvala.

Naš Ustav garantuje i kaže da je osnovno obrazovanje obavezno i besplatno. Pola ove tvrdnje je tačno. Naše osnovno obrazovanje jeste obavezno.

Međutim, kada je reč o ovoj besplatnosti, naše osnovno obrazovanje u praksi, besplatno je samo kao bajagi.

Drugim rečima, troškovi koje snose roditelji, da bi obrazovali svoju decu su izuzetno veliki finansijski pritisak. Počev od besplatnih udžbenika koji moraju da se plate, koji nisu besplatni i koji predstavljaju jedan ogroman udar u septembru, pa preko kupovine školskog pribora, opreme za fizičko, likovno, tehničko, sve ostale predmete kojih inače ima previše, to usput da spomenem. Preko raznih ekskurzija koje se organizuju, preko plaćanja privatnih profesora da decu nauče onome što deca u školi nisu naučila i to je veliki problem. Takav sistem favorizuje decu, bolje stojećih roditelja i ostavlja iza sebe da kaskaju decu siromašnijih roditelja.

Mi moramo konačno naše obrazovanje da učinimo besplatnim. Predlažem da krenemo od besplatnih udžbenika. Kao što znate na prošlom zasedanju kada smo raspravljali o krovnom zakonu o osnovnom i srednjem obrazovanju i predškolskom, poslanička grupa „Dosta je bilo“, pokušala je serijama amandmana da u taj zakon ugradi član koji će garantovati besplatne udžbenike. Zašto? Zato što očigledno ono što piše u Ustavu nije dovoljno.

Mi moramo u svaki od ovih zakona koje donosimo, pojedinačno da izdvojimo član u kome će da se kaže – udžbenici su besplatni, troškovi nabavke udžbenika pokrivaju se iz budžeta Republike Srbije. To je više nego izvodljivo.

Mi smo u „Dosta je bilo“ to izračunali. Znači, oko 560.000 đaka imamo u osnovnom obrazovanju, nabavka školskih udžbenika za sve njih koja treba u principu da se vrši na svaki četiri godine, jel toliki je jedan upotrebni vek, četiri generacije mogu od istih udžbenika da imaju koristi.

Znači, troškovi za nabavku svih udžbenika je 56 miliona evra. Kada to rasporedite na ove četiri godine, godišnji trošak u budžetu Republike Srbije je 0,15%. Ne stoji nikakva argumentacija da novca nema. Mi mnogo više izdvajamo za subvencije stranim korporacijama koja je dolazila ovde zbog jeftine radne snage.

U tom smislu, mi smo i ovaj put kada su pred nama četiri nova obrazovna zakona, amandmanima koje smo podneli, zahtevali da se u sva četiri zakona nađe mesto i da se ubaci ova odredba koja će garantovati da sve buduće generacije, bez obzira na promene ministara, na promene vlasti, garantovano imaju besplatne udžbenike i da roditelji budu sigurni da taj trošak neće da snose.

Ja vas molim da još jednom razmislite o ovome. Mi ne smemo nijednu jedninu novu školsku godinu dočekati sa ovim teretom za roditelja.

Vreme je krajnje da ovo postane deo besplatnog obrazovanja, da makar udžbenici ne budu kao bajagi besplatni. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Balša Božović.

Zahvaljujem.

Gospodine Šarčeviću, čitali smo obrazloženje koje ste nam vi na kraju pročitali i očekivali smo od vas da nam makar usmeno kažete nešto što ne piše u ovako šturom obrazloženju dualnog obrazovanja.

Želeli smo da čujemo kako će se dualno obrazovanje projektovati u narednih 30 godina i šta je naš cilj, kakvo društvo želimo da ima, kakvi će plodovi vašeg rada biti za 30 godina od danas u Srbiji? Nažalost, to nismo čuli.

Umesto da ste došli danas u Skupštinu Republike Srbije i predlagali zakon, da na primer svi osnovci u Srbiji dobiju besplatne udžbenike, što bi rasteretilo njihove roditelje ogromnih troškova koji imaju svakog 1. septembra i svake godine.

Da ste došli i rekli, hajde da razgovaramo o tome da li srednjoškolsko obrazovanje treba da postane obavezno u Srbiji, pa da vodimo debatu u tome, kako ćemo i na koji način da povećamo obrazovanje i broj obrazovanih u Srbiji i da li će to povećanje broja obrazovanih u Srbiji na kraju predstavljati najveću uštedu budžetu Republike Srbije za narednih 30 ili 50 godina. Vi ste došli sa dualnim obrazovanjem, sa obrazloženjem koje apsolutno ne postoji i naravno da mi to ne možemo podržati.

Zamislite samo situaciju u kojoj se nalazimo i mi kao poslanici opozicije i vi kao ministar i da razgovaramo koliko je novca potrebno uložiti u tu decu koja su talentovana, u onu decu koja su u srednjim školama i kako pomoći studentima sa novim domovima, sa boljim uslovima da postanu što uspešniji stručnjaci u ovoj zemlji.

Kada bi samo tih 180 miliona evra koliko smo potrošili za kupovinu nekih aviona starih nekoliko decenija, uložili u obrazovanje, vi bi bili ministar kojem bi svi skidali kapu kada vas sretnu na ulici, zato što bi govorili – evo ga napokon jedan ministar koji je uspeo da Srbiji obezbedi mnogo veći budžet nego što je bio u proteklih 10, 20 ili 30 godina.

Mi se, umesto toga, vraćamo u neke vekove koji su iza nas. Da li znate koliko su skupi keš krediti koje uzimaju roditelji da bi kupili deci udžbenike? Da li ste svesni koliko su često roditelji u dužničkom ropstvu da bi kupili pernice, patike, sve što je nekome potrebno, da bi završio osnovnu ili srednju školu?

Da li znate koliko dece ide u školu, a zapravo nema udžbenike i nema uslove da postane đak kakav je neki njegov vršnjak koji ima obezbeđene sve uslove?

Dualno obrazovanje to ne rešava. Dualno obrazovanje ne poboljšava situaciju u Srbiji i ono čoveka neće učiniti jačim građaninom, hrabrijim i neće mu udahnuti samopouzdanje.

Sa druge strane, pokušavamo od malih nogu da naviknemo decu da se suoče sa surovim tržištem rada, posebno rada koji nije zakonom siguran i koji nije bezbedan.

Imamo opasne i teške poslove koja će deca moći da rade, iako su u školi.

Da li znate samo koliko je desetina miliona evra uložila Srbija, odnosno Vlada Republike Srbije, Grad Beograd i opština Obrenovac za fabriku „Meita“, 60 miliona evra, da bi zaposlili nekoliko stotina ljudi sa 20.000 dinara platom koji 10 sati stoje za trakom i ne smeju da odu u toalet i onda nose pelene.

Hoćete da mi kažete da ćemo sada mi da dozvolimo nekoj školi da sklopi ugovor sa takvom „Meitom“ da će ta „Meita“ kao fabrika da sklopi ugovor, gde će onda roditelji potpisivati ugovore, jer će njihova deca maltene raditi besplatno za istu tu fabriku, zato što je jeftinije da iz Kine prebaci proizvodnju u Srbiju, zato što je ovde jeftinija radna snaga, a sad je bukvalno dobija za džabe i svake godine će menjati nove generacije đaka i nove generacije đaka i imati maltene besplatnu proizvodnju.

Kome se ne isplati da na takav način izrabljuje ljude?

Hoću da vam kažem mene veoma plaši to, ne samo što je Agencija za borbu protiv korupcije rekla da je ovo duboko koruptivan zakon, ne samo to što su stručnjaci rekli, koji su pisali Strategiju obrazovanja, među njima su i moje kolege, rekli da ovo nema veze s mozgom. Ne samo to što su mnogi akademici rekli da apsolutno dualno obrazovanje nije potrebno Srbiji. Mene ministre plaši to što niste tražili struku da kaže šta zaista o ovome misli. Vi ste usvojili Strategiju obrazovanja 2012. godine. Ne možete nama da kažete delimično prihvatam ili delimično ne prihvatam. Vaša Vlada 2012. godine je to uradila Dačić-Vučić Vlada.

Dakle, to je za vas obavezujući dokument i u skladu sa njim morate da postupate ili donesite novu strategiju obrazovanja. Nije dobro da zbog nekih stručnjaka iz Švajcarske koje mi plaćamo, da uvodimo dualno obrazovanje zato što eto, tako neke firme su izrazile i Privredna komora Srbije potrebu za nekim mladim profilima, pa ste nam ovde izlistali dva ili tri radna mesta, za 50 ili 60 hiljada dinara, i to vam je jedini argument sa kojim ste došli u Skupštinu. Pa, ta dva zavarivača će vam naći bilo ko u ovoj sali da popune ta dva radna mesta, ali nemojte, kad vas molim, da to bude jedini argument da lišavamo generacije i generacije mladih ljudi mogućnosti da se obrazuju. Zašto vam to govorim? Zato što to nije čak ni u skladu sa Ustavom i ovaj Predlog zakona nije u skladu sa Ustavom.

U članu 71. Ustava stoji da je osnovno obrazovanje besplatno i obavezno, a da je srednjoškolsko besplatno. Ništa od toga očigledno vas ne obavezuje da tu decu, i toj deci, obezbedite mogućnost da se sutra doškoluju, da započnu biznis. Kako da započnu biznis kada se zatvaraju ozbiljne fabrike i firme u Srbiji, jer nema pravne sigurnosti u ovoj zemlji? Naravno, da je to preduslov da svako započne svoj biznis, ali nemojte mi reći da onaj koji bude zarađivao 12 hiljada dinara, na najtežim poslovima za trakom, ima ikakvu mogućnost da započne biznis u Srbiji. Pa, to je šarena laža i to vam jedini argument sa kojim ste došli u Skupštinu.

Dakle, umesto da pravimo ovim obrazovanjem građane koji su gospodari svoje sudbine, mi, očigledno, pravimo jeftine produžetke mašina i to ne ako ne smeta vladajućoj većini ja sam mislio da će smetati vama koji dolazite iz prosvete.

Još jednu stvar moram da podvučem. Kako se ovaj zakon odnosi kada je u pitanju ravnomerni razvoj Srbije? Ogromni dispariteti u regionalnom i ravnomernom razvoju Srbije ovde postoje zato što one siromašne oblasti u Srbiji, a svi znaju koje su pošto iz njih ovde mnogi dolaze, biće još siromašnije, a one bogate će biti još bogatije.

Neće deca funkcionera SNS ići u fabrike da uče škole zato što oni imaju novac, očigledno za privatne škole, da svoju decu šalju na najbolje obrazovanje zato što, očigledno, imaju po pet ili šest plata i to sebi mogu da priušte. Ali, deca roditelja koji nemaju apsolutno sredstva da ih školuju biće primorani da ih presele u neku fabriku, da tamo saniraju neke kablove u pelenama i njihova radna prava apsolutno niko neće poštovati, posebno ne oni koji žele da maksimiziraju svoj profit. Ne možete Privrednoj komori Srbije da dajete nešto, pa čak i da vam daje mišljenje, ali da to ne tražite od Srpske akademije nauka i umetnosti.

Ne može američka Privredna komora, portugalska, završavam, još jednu rečenicu, italijanska da imaju jaču reč od akademika u Srbiji. Zahvaljujem.

Hvala.
Reč ima ministar Mladen Šarčević, izvolite ministre.