Stavljam na glasanje predlog.
Zaključujem glasanje: za – 23, protiv – niko, uzdržanih – nema.
Konstatujem da nije prihvaćen predlog.
Narodna poslanica Marinika Tepić predložila je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o dopuni Krivičnog zakonika.
Da li želite reč? (Ne)
Stavljam na glasanje predlog.
Zaključujem glasanje: za – tri, protiv – niko, uzdržanih – nema.
Konstatujem da nije prihvaćen predlog.
Narodna poslanica Marinika Tepić predložila je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o izmenama Zakona o igrama na sreću.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje: za – četiri, protiv – niko, uzdržanih – nema.
Konstatujem da nije prihvaćen predlog.
Narodna poslanica Marinika Tepić, predložila je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o izmenama Zakona o finansiranju lokane samouprave.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – dva, protiv, niko, uzdržanih – nema.
Konstatujem da nije prihvaćen ovaj predlog
Narodni poslanik Zoran Živković, predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o dopuni Zakona o Vladi.
Reč ima narodni poslanik Zoran Živković. Izvolite.

Hvala lepo.

Ovo je set zdravstvenih zakona, koji obuhvata brigu za zdravlje nacije koja treba da se sprovede tako što će se prvo stvoriti dobri uslovi za zdravlje odgovornih tela organa i pojedinaca u ovoj državi.

U Zakonu o Vladi predlažem da se iznad člana i član 11. menjaju i glase – Zdravstvena sposobnost, nespojivost i sukob interesa. Pa, da član 11. glasi – Pre izbora Vlade svaki predloženi član Vlade mora Narodnoj skupštini da dostavi lekarsko uverenje o zdravstvenoj sposobnosti za zasnivanje radnog odnosa u državnim organima. Član Vlade ne može biti na drugoj javnoj funkciji u držanom organu, itd. Poenta je u ovom prvom stavu.

Znači, dobro je da, to sam već govorio nekoliko puta, nekoliko desetina puta, da nosioci najviših funkcija u našoj državi imaju jedan jasan, čist i častan dokaz da su sposobni za vršenje svoje funkcije. Ako to sa pravom tražimo od svih u državnoj upravi, od činovnika prvog ranga do najnižeg ranga, od postavljenih lica, od svih onih koji treba da zasnuju radni odnos u državnim organima, mislim da je potpuno prirodno da te uslove ispunjavaju i funkcioneri, koji takođe zasnivaju radni odnos u državnim organima.

Ima tu puno uslova koji treba da se ispune. Recimo da čovek može da razlikuje crno i belo, da reaguje na druge nadražaje, da razume u kom vremenu živi, da je svestan situacije oko sebe, tako da vam se ne desi, recimo, da imate člana Vlade za koga mislim da je bio jedno vreme i predsednik Vlade, da vam pre tri godine predloži stan od 300, 380 evra po metru kvadratnom, pa se svi pitaju da li je čovek normalan. Onda, kada promeni funkciju i počne da se predstavlja kao predsednik države, kaže da ti isti stanovi treba da budu 550 evra.

Neko tu nije normalan. Obično su to ljudi koji se javljaju ili dobacuju kada neko priča sa punim pravom predlaganja dopune dnevnog reda. Ima takvih puno. Ali, doći ćete i vi na red i takvi će doći na red. Vama ne govorim ništa direktno. Imam izmenu Zakona o izboru narodnih poslanika, pa ću i taj deo da vam posvetim. Znači, na pregled. Ko hoće da bude ministar, prvo pregled.

Stavljam na glasanje predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 22, protiv – niko, uzdržanih – nema.
Konstatujem da nije prihvaćen ovaj predlog.
Narodna poslanica Vesna Marjanović predložila je da se dnevni red sednice dopuni tačnom – Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o elektronskim medijima.
Stavljam na glasanje predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – devet, protiv – niko, uzdržanih – nema.
Konstatujem da nije prihvaćen ovaj predlog.
Narodna poslanica Nataša Vučković predložila je da se dnevni red sednice dopuni tačkom - Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na imovinu.
Stavljam na glasanje predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 10, protiv – niko, uzdržanih – nema.
Konstatujem da nije prihvaćen ovaj predlog.
Narodni poslanik Nataša Vučković predložila je da se dnevni red sednice dopuni tačkom Predlog zakona o izmenama Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 13, protiv – niko, uzdržanih – nema.
Konstatujem da nije prihvaćen ovaj predlog.
Narodni poslanik Zoran Živković predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom Predlog zakona o izmeni Zakona o radu.
Reč ima narodni poslanik Zoran Živković. Izvolite.

Zakon o radu je takođe jedan važan zakon iz oblasti zdravlja, ali mnogo važniji nego čak, budite uvereni, mnogo važniji nego pitanje zdravlja predsednika, člana Vlade ili narodnog poslanika, a to je da se u Predlogu zakona o radu član 181. stav 1. menja i glasi: „Za vreme trudnoće, porodiljskog odsustva, odsustva sa rada radi nege deteta, odsustva sa rada radi posebne nege deteta i odsustva sa rada zbog privremene sprečenosti na rad duže od 30 dana, poslodavac ne može zaposlenom da otkaže ugovor o radu“.

Neću da pričamo o tome da li je to stranačko pitanje ili je to državno pitanje ili je to civilizacijsko pitanje. To bi trebalo članovi, ljudi koji ovde sede kao predstavnici naroda u ovom najvišem domu demokratije, potencijalno, u Srbiji da znaju sami po sebi.

To što neki obore glavu i imaju jedan napad srama zbog toga što će glasati protiv ovog predloga samo zato što neće čuti zvonce, to je, nažalost, tužna sudbina ove države i ovog naroda.

Znači, pozivam vas da glasate za to da ako se neko iz bilo kog razloga, da li je to Božija volja, da li je to genetsko nasleđe, da li je to, kako god ko hoće to da… da li je to posledica bombardovanja 1999. godine, razboli i mora da bude na lečenju, to znači na bolovanju duže od 30 dana, da postoji zakonska smetnja, odnosno prepreka poslodavcu da ga otpusti u tom periodu. To nema veze ni sa tim da li je neko iz Preševa, Subotice, Bujanovca ili Dorćola, nema veze da li je mlad ili star, nema veze da li je oženjen ili neoženjen, udata ili neudata, nema veze sa tim da li veruje u čuda, da li misli da treba da se kićenje grada počne na Mitrovdan, a završi na Đurđevdan za Novu godinu, nema veze sa tim. Ovo je pitanje zaštite zdravlja ljudi.

Očekujem bar od lekara, kojih ovde ima dovoljno, da pokažu da su više lekari nego stranački aparačici i da podrže ovaj predlog zakona.

Znači, da vam ponovim, ako niste shvatili: „Za vreme trudnoće, porodiljskog odsustva, odsustva sa rada radi nege deteta, odsustva sa rada radi posebne nege deteta i odsustva sa rada zbog privremene sprečenosti za rad duže od 30 dana poslodavac ne može zaposlenom da otkaže ugovor o radu“.

Hvala.
Stavljam na glasanje predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 25, protiv – niko, uzdržanih – nema.
Konstatujem da nije prihvaćen predlog.
Narodni poslanik Zoran Živković predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom Predlog zakona o dopuni Zakona o izboru predsednika Republike.
Reč ima narodni poslanik Zoran Živković. Izvolite.

Još jedan iz seta zdravstvenih zakona. Znači, u Zakonu o izboru predsednika Republike, Službeni glasnik Republike Srbije broj 111 iz 2007. godine i 104 iz 2009. godine u članu 11. stav 3. posle tačke 2) dodaje se tačka 2a koja glasi: „Lekarsko uverenje o zdravstvenoj sposobnosti za zasnivanje radnog odnosa u državnim organima“. To je jako važna stvar.

Znači, to je osam ili devet uslova koje kandidat treba da ispuni kad se kandiduje za mesto predsednika - da da pismenu izjavu da prihvata kandidaturu, da da uverenje o državljanstvu, da da svoje uverenje o izbornom pravu, potvrdu o prebivalištu, potpise birača, pismeno ovlašćenje lica za predlog kandidata, koalicioni ugovor, ako ga ima, sporazum o osnivanju grupe građana, ako ga ima, ali i lekarsko uverenje o zdravstvenoj sposobnosti za zasnivanje radnog odnosa u državnim organima, jer, u suprotnom, može da nam se desi da dobijemo predsednika kome se priviđaju kanali Dunav-Egejsko more, koji naravno grade Srbija i Kina. Nema veze što to se malo kači i neka Makedonija i neka Grčka. Nema veze, mi ćemo to da završimo. I to što su to dva sliva, jedan crnomorski, drugi egejski, i to nema veze, samo nije rekao taj predsednik koji nije prošao lekarski pregled na koju stranu ide voda, da li ide prema Crnom moru ili ide prema Egejskom moru.

Možda ja cepidlačim, možda su to nevažni detalji, ali mislim da je važno ljudima da vide na koju stranu ide kanal, pa da uzmu to u razmatranje kada se bave velikim investicijama u razvoj naše države.

Ili, imamo slučaj predsednika koji pre tri godine gradi stanove koji, naravno, nikad nisu izgrađeni, niti će biti izgrađeni, niti je postojala šansa da budu izgrađeni, niti bilo kome trebaju takvi stanovi od 380 evra. Da je prošao lekarski pregled ne bi danas rekao da to košta 550 evra. Zamislite da ga izaberemo sutra za predsednika mesne zajednice neke, pa onda da kaže da to treba da bude 800 evra? Zato je važno da ljudi imaju lekarsko uverenje.

Možda ja grešim, možda sve ovo može, ali mora da mi dokaže taj koji to predlaže da je zdravstveno normalan.

Hvala.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 19, protiv – niko, uzdržanih – nema.
Konstatujem da nije prihvaćen predlog.
Narodni poslanik Zoran Živković predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom Predlog zakona o dopuni Zakona o izboru narodnih poslanika.
Stavljam na glasanje predlog.
Zaključujem glasanje.
(Zoran Živković: Molim vas, javio sam se za reč.)
Ja vidim da ste ugodno ćaskali sa Ješićem. Mislila sam da ne želite.
Završeno glasanje. Niko nije glasao.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila predlog.
Narodni poslanik Zoran Živković predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom Predlog zakona o dopunama Zakona o visokom obrazovanju.
Reč ima narodni poslanik Zoran Živković. Izvolite.

Hvala na visoko ukazanoj časti da ispunim svoje pravo i da mogu da govorim u vremenu koje se tiče dopune dnevnog reda i hvala predsednici što mi je to omogućila, za razliku od pre par minuta, pošto sam tada bio u poziciji telesnoj koju je ona procenila kao nedostojnu da mi da reč, koliko sam ja shvatio.

Znači, Predlog zakona o dopunama Zakona o visokom obrazovanju da se uvede opasna soroševska, a možda i još gora neka formulacija koja se zove akademska čestitost. Osećam visok nivo straha i panike među skupštinskom većinom svih boja i mirisa, ali to je nešto što je neophodno i to znači da se prestane sa štancovanjem diploma, da imamo predsednika države koji nije štancovao diplomu i diplomirao u nedelju kad mu vreme nije, da imamo ministra unutrašnjih poslova koji nije doktorirao tamo negde na nečemu što se navodno zove univerzitet, da imamo Malog, ovog gradonačelnika, koji je isto doktorirao negde, neće na jednom, ne daju mu na drugom, pa je našao uzbrdo neki fakultet da tamo doktorira. To mora da se spreči. To nisu jedini. Ima ih i među opozicijom ili bar među onima koji se predstavljaju opozicijom. To su stvari koje su nedopustive.

Čitao sam neki dan u novinama da se 2000 doktoranata ili diplomiranih nečega plaše zato što je pokrenuta ta akcija.

Ako je ta akcija, koju valjda vodi Ministarstvo prosvete, posledica inicijative koju ja predlažem već dve godine o sprečavanju kriminala štancovanja lažnih diploma, onda je to dobar napredak, ali ne i dovoljan. Ne može to da bude samo predizborno cimanje javnosti. Ne može to da bude spin koji će da traje do sutra, prekosutra. To mora da bude utemeljeno u zakonu.

Zato predlažem da se u Zakonu o visokom obrazovanju, Službeni glasnici mnogi, u članu 4. posle tačke 1. doda tačka 1a, koja glasi – akademska čestitost. Posle člana 5. dodaje se naziv i član 5a, koji glase, da se objasni, akademska čestitost se zasniva na samostalnoj, zamislite, izradi pisanih radova, kao i na striktnom poštovanju tuđih autorskih prava.

Ja znam da je to prevelik zalogaj. Znam da je to teško shvatiti za mnoge, ali verujte, može i ne boli. Hvala.

Stavljam na glasanje predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 21, protiv – niko, uzdržanih – nema.
Konstatujem da nije prihvaćen predlog.
Narodni poslanik Zoran Živković predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog rezolucije Narodne skupštine o priznanju i osudi genocida nad Jermenima počinjenom u Osmanskom carstvu u periodu 1915. do 1922. godine.
Izvolite.

Imajući u vidu da se 24. aprila ove godine navršilo 102 godine od početka genocida nad Jermenima, a izvršenog od strane Osmanskog carstva u periodu od 1915. do 1922. godine i da je preko 20 država, uključujući i Rusku Federaciju, Grčku, Belgiju, Francusku, Kanadu, Kipar, Italiju, Švajcarsku, Argentinu, Urugvaj, Švedsku, Liban i druge, priznalo i osudilo genocid nad Jermenima, koji je izvršen u navedenom periodu od strane Osmanskog carstva, potrebno je da Narodna skupština donese rezoluciju o priznanju i osudi genocida nad Jermenima počinjenom u Osmanskom carstvu. Ovom rezolucijom bi se Srbija solidarisala sa jermenskim narodom. A, ako neko treba da se solidariše sa nekima koji su preživeli i nad kojima je vršen genocid, to smo mi Srbi, a bogami i drugi građani koji žive u Srbiji, druge nacionalnosti.

Da ne govorim samo o onim primerima u poslednjih 200 i nešto godina moderne srpske državnosti, imali smo mi genocid i autogenocid, koji je lokalna vlast, vlast u Srbiji vršila nad sopstvenim narodom u periodu od 1990. do 1999. godine. U nekim trenucima je bila potpomognuta raznim nenormalnim silama. U nekom trenutku je bila u savezništvu sa NATO paktom u vršenju genocida nad sopstvenim narodom.

Zato je obaveza svakog građanina Srbije da razume stradanje drugih, da, naravno, ne učestvuje nikada u stradanju drugih, da ne veliča nikoga ko je u ime svoje ili u ime navodno cele države i naroda srpskog i građana Srbije učestvovao u vršenju zlodela, bilo da su to obični, pod navodnicima, ratni zločini, bilo da je to genocid.

To ne samo što je zabranjeno zakonom, domaćim zakonima i međunarodnim pravom, to je nešto što je nespojivo sa ponašanjem na početku 21. veka i to, naravno, ne samo za Srbiju, nego za bilo koga, ali ovo je srpski parlament ili parlament Republike Srbije i zato mi moramo ovde da čuvamo svoj obraz, da osudimo sve što je bilo u prošlosti, činili ga Turci, Osmanlije, Pera, Mika ili ga činili neki srpski državnici, pod navodnicima, ili neki oko nas, to mora da bude osuđeno. Buduće generacije, deca koja se rađaju u Srbiji, bilo koje da su nacije, ne smeju da budu opterećena takvom prošlošću.