Zahvaljujem uvaženi predsedavajući.

Gospodine ministre, koleginice i kolege, posle ovako dobrog i iscrpnog govora kolege Đukanovića, stvarno čovek ne zna šta da kaže. Pred nama je set, pre svega finansijskih zakona koji se tiču najpre usklađivanja sa merilima i pravilima EU i o tome ne bih mnogo diskutovao.

Što se tiče prvog zakona, to je Zakon o planskom sistemu Republike Srbije i tu sam podneo par amandmana i kada bude vreme za amandmane, govoriću mnogo više. Ono o čemu bih govorio večeras i na šta bih skrenuo pažnju je tačka koja se tiče izbora Saveta DRI.

Obzirom da od 2012. godine pratim rad DRI, kao član pododbora Odbora za finansije, a koji prati rad revizije, zadovoljstvo mi je da ovde, mislim da je ovo jedinstvena prilika i jedinstveni trenutak, da istaknem šta je sve uradila DRI.

Ako se setimo onog vremena kada smo se borili da oni dobiju svoje, pre svega prostorije, da se kadrovski i stručno osposobe, jer najveći problem su upravo bili izgrađeni kadrovi koji mogu da se bave jednim vrlo važnim pitanjem našeg finansijskog sistema. Uz pomoć, mogu reći ove Skupštine i ona prethodna dva saziva, a i ovog trećeg saziva, oni su pre svega našli krov nad glavom, imaju dobre i kvalitetne kadrove i biće mi zadovoljstvo ako u danu za glasanje parlamentarna većina prihvati zahtev Odbora za finansije koji je predložio članove i vrhovnog revizora.

Iskoristio bih priliku da se zahvalim dosadašnjem revizoru, gospodinu Radoslavu Sretenoviću na sve ono što je učinio u svom radu. Pre svega na jedan veliki napor da jedna mlada institucija dostigne neke izgrađene evropske, čak i da ih prevaziđe. Mislim da u regionu, sem slovenačke revizorske institucije i ove srpske, nema tako jake. Hvala lepo, sa ovim bih završio.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Srđan Nogo. Nije prisutan.
Reč ima narodni poslanik Branimir Rančić.
Izvolite.

Zahvaljujem predsedavajući.

Poštovani gospodine ministre Đorđeviću, dame i gospodo narodni poslanici, danas ću govoriti o Predlogu zakona o potvrđivanju finansijskog ugovora - Železnička pruga Niš-Dimitrovgrad, između Republike Srbije i Evropske investicione banke, jer kao narodni poslanik dolazim iz tog grada.

Finansijski ugovor – Železnička pruga Niš-Dimitrovgrad između Republike Srbije i Evropske investicione banke potpisan je 31. janura 2018. godine u Beogradu u iznosu od 134 miliona evra, za projekat – Rekonstrukcija železničke pruge Niš-Dimitrovgrad, a koji ukupno košta oko 300 miliona evra. Projekat se sastoji od tri dela. Prvi, rekonstrukcija i modernizacija postojeće jednokolosečne pruge Sićevo-Dimitrovgrad u dužini od 80 km. Drugo, izgradnja jednokolosečne obilaznice severno od grada Niša i treća komponenta deonica Crveni krst, veza sa obilaznicom i Sićevo-Dimitrovgrad.

Ovaj projekat je od velikog značaja za Republiku Srbiju jer je ova pruga deo Koridora 10 i predstavlja vezu između Srbije i Bugarske sa Turskom i Bliskim Istokom.

Takođe, ova pruga je jedini deo Koridora 10 koja nije elektrificirana, a od velikog je značaja za Republiku Srbiju, kako bi se podstakao tranzit preko Srbije kao konkurentnog pravca Koridoru 4.

Pored ovoga, ovim projektom se rešava problem niškog čvora, o čemu ću ja sada govoriti detaljno, kao bitnog čvorišta na jugu Srbije, što podrazumeva izmeštanje železničke pruge iz centra grada Niša, tzv. Projekat železničke obilaznice oko Niša. Železnička stanica Niš, Prosek, odnosno Sićevo.

Da podsetim, godinama se priča o tome da će pruga biti izmeštena i sve vlasti su o tome pričale, i gradonačelnik Zoran Živković, i gradonačelnik Miloš Simonović i gradonačelnik Ćirić. Ništa od toga nije urađeno.

Konkretni korak je bio potpisivanje protokola o izmeštenju pruge 2012. godine između predstavnika EU, tadašnjem ministra za saobraćaj, gospodina Mrkonjića i gradonačelnika Niša, Zorana Perišića.

Analiza ovog projekta je pokazala opravdanost, prvo, sa ekonomskog aspekta, jer 11 miliona godišnje gubi se na relaciji Železnička stanica Prosek, a dobitak je svega milion i 500 hiljada dinara. Drugo, ekološki aspekt. Treći aspekt, gubitak života jer je pruga prolazila kroz centar Niša, što je najvažnije za ovo.

Projekat je predviđao dupli kolosek za putnički i teretni saobraćaj, kao i odvajanje za grad Zaječar. Međutim, nakon toga je bivši direktor „Železnice“ Dragoljub Simonović rekao da se od toga odustalo i da postojeću prugu treba samo elektrificirati, što bi faktički bilo i trajno rešenje za ovu prugu.

Reagovao je zamenik gradonačelnika Niša, LJubomir Slavković, te je 2015. godine Republička agencija za prostorno planiranje zabranila elektrificiranje pruge. Konačno, 2016. godine češka firma „Sudopraka“ parama EU završila je projekat obilaznice.

Železnička obilaznica oko Niša dužine oko 22 kilometra od železničke stanice, odnosno Popovca do Proseka, odnosno Sićeva koštaće 80 miliona evra. Izgradnju će finansirati država Srbija, odnosno njeni građani preko budžeta i Evropska investiciona banka kao kredit od 134 miliona evra, a nešto i nepovratnim subvencijama.

Što se tiče dinamike, ona je sledeća – eksproprijacija, odnosno otkup treba da se završi do 2018. godine, početak gradnje do 2019. godine, a završetak radova 2022. godine.

Za eksproprijaciju su „Železnice“ ovlastile grad Niš i izdvojeno je 14 miliona evra za dve hiljade i 200 vlasnika, odnosno 1.762 parcele i 61 objekat, odnosno kuća. Ali, pre toga da kažem da je država proglasila javni interes na ovom zemljištu. Od toga dve trećine ovog zemljišta je u vlasništvu države, a 30 hektara je privatno vlasništvo.

Za postupak promene namene zemljišta ili preparcelacije za oko 500 rešenja samo za takse grad Niš je izdvojio 15 miliona dinara, što nije bila njegova obaveza. Nakon ovih radnji biće raspisan međunarodni tender za izvođača radova.

Toliko o ovoj odiseji pruge kroz grad Niš.

Ovo kapitalno delo za grad Niš, kao što sam rekao, završiće se 2022. godine zahvaljujući politici SNS, Vlade Republike Srbije i predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću, koji i ovom prilikom pokazuje brigu za Niš, pod motom - ne da samo svi putevi vode u Rim, nego svi putevi vode u Niš, dođi i ti da vidiš. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Zoran Radojičić.
Nije prisutan.
Reč ima narodni poslanik Boban Birmančević. Izvolite.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre, poštovane kolege poslanici, poštovani građani, imamo set ekonomskih zakona. U pitanju je 19 zakona i ono što građani ne mogu da vide, ali ja ću im preneti, prekoputa nas, na mestu gde treba da sede opozicioni poslanici, poslanici žutog preduzeća, nema nikog, jer upravo njih ovi zakoni ne interesuju, interesuje ih da podrže narodnog poslanika koji je posle treće opomene dobio opomenu, odnosno meru udaljenja iz sale. Oni su stali iza njega, umesto da podrže predsednicu Skupštine, oni su podržali nekog ko vređa tu istu predsednicu i ko vređa dostojanstvo same Skupštine i time pokazali da ih više interesuje to, a ne zakoni koji u mnogome utiču na sve građane i koji uređuju i poslovanje same države i koji će svim građanima doneti boljitak, odnosno poboljšati im poslovanje i korišćenje različitih vidova u delu ekonomskih zakona.

Planski i sa ciljem, to je osnovna poruka svih ovih zakona i svi oni su nastavak i kontinuitet Vlade koja od 2012. pa preko 2014, 2016. godine i do današnjeg dana nastavlja sa svim zakonima koji uređuju ovu državu i koji je vode jednim sigurnim korakom i koji su na pravom putu.

Jedan od značajnih, po meni, možda i najznačajniji zakon u kome će građani vrlo brzo osetiti promene, a to je pre svega Zakon o poreskom sistemu i poreskoj administraciji. Savremena poreska uprava, uprava koja će na osnovu ovog zakona koji će kroz amandmane, verovatno, biti poboljšan, ali će svakako u danu za glasanje dobiti podršku većine koju pre svega predvodi SNS, i koja će preuzeti odgovornost upravo, ne samo za taj zakon nego za set svih 19 zakona za koje budemo glasali u danu za glasanje. Ta savremena poreska uprava je po meri građana, po meri privrednih subjekata i po meri države i upravo je zakon pravljen tako da odgovori na potrebe koje su se pojavile u poslovanju u prethodnim godinama.

Podela definisanja znanja, odnosno zvanja poreskih službenika, gde će se pojednostaviti to znaju već i zaposleni, ali neka znaju i građani, u poreskoj upravi imaćemo samo tri zvanja, to su referent i poreski saradnici i poreski inspektori. Ono što je poreskim obveznicima jako bitno to je da će poreski obveznici konačno imati i mogućnost da ukoliko obavezu koju imaju da plate nisu u mogućnosti, biće predviđeno da mogu da odlože to svoje plaćanje sa grejs periodom do 12 meseci. To će naravno i poreski inspektor konstatovati na licu mesta. Pričamo o poreskim inspektorima koji će biti u službi građana, a ne samo u službi naplate i prinude. Biće tu da odgovore i savetodavno i da pre svega budu saradnici, a ne samo neko ko traži način da kazni i da, na neki način, poreskog obveznika dovede u situaciju da plati nešto, ako nema potrebe naravno da neće biti plaćeno. Znači, dolazi do nove politike u kojoj će u fokusu biti poreski obveznik, odnosno građanin.

Poreski obveznici će svakako imati mogućnost da svoje poslovanje usklade sa elektronskim poslovanjem, i da sve svoje poreske akte i dokumenta jednostavno dostave i putem mejlova i drugih vidova elektronske komunikacije, što je jako bitno i deo je sveobuhvatnih programa vezanih za informacione tehnologije i Kancelariju za informacione tehnologije i elektronsku upravu.

Ono što je još bitno, to je da se stvaraju uslovi u ovom zakonu, stvaraju se uslovi da poreska uprava pre slanja poreskih rešenja pošalje i neku vrstu podsetnika ili da podseti građane ili poreskog obveznika, na svoju obavezu pre samog slanja opomene ili rešenja sa povećanim uvećanjem za kamatu, ili nešto slično. Znači, pre obaveze biće mogućnost slanja sms-om, mejlom ili nekim drugim vidom elektronske komunikacije.

Jedinstveni informacioni sistem lokalnih poreskih administracija predviđen je ovim zakonom i do 1. januara 2019. godine, svakako će biti stvoreni uslovi da to bude pretvoreno u delo. Jednom rečju, nove tehnologije i informacioni sistemi upravo u primeni kroz savremenu poresku upravu i kroz ovaj zakon otvaraju vrata novim i jednostavnijim načinima poslovanja.

Svakako bih morao u ovom mom obraćanju, vezano za ovih 19 zakona, pomenuti i Zakon o deviznom poslovanju koji je za svaku pohvalu i respekt, pre svega imajući u vidu poslovanje stranih i domaćih investitora i uopšte privredni ambijent u Srbiji. Ovaj zakon se nameće kao obaveza i to je nešto što mi moramo da uskladimo sa potrebama ne samo EU, nego upravo potrebama investitora koji posluju na našem tržištu.

Sve ono što su otprilike prethodne vlade do 2012. godine mogle samo da sanjaju i otprilike što su pričale i obećavale u nekim predizbornim obećanjima i mitinzima, upravo i ova Vlada i vlade u kontinuitetu od preuzimanja odgovornosti, Aleksandar Vučić i SNS, za Srbiju sprovode, upravo nastavljaju politiku kroz ove zakone.

Jako je bitno, time ću verovatno i završiti, da napomenem da je odluka o izboru Saveta DRI izuzetno značajna odluka, imajući u vidu koliko je DRI doprinela stabilnosti i uopšte sigurnosti u poslovanje, ako imamo u vidu da je upravo DRI kontroliše poslovanje svih uprava lokalnih budžeta. Naravno, DRI kontroliše i budžet Republike Srbije, koji mi ovde usvajamo u republičkoj Skupštini i jedan je od garancija za sigurnu i svetlu budućnost ne samo države kao države, nego i svakog pojedinca u toj državi.

Hteo bih da napomenem da je odlazeći prvi čovek DRI za svaku pohvalu, ali očekujem da se u narednom periodu pojača rad DRI iz razloga što su mnoge gradske i opštinske uprave tek za 2015. godinu izvršili kontrolu poslovanja. Dolazim iz jednog grada gde je prosto neverovatno, ali to već znaju građani Šapca, ali mislim da su čuli i građani Srbije, da je DRI kontrolišući poslovanje grada Šapca za 2015. godinu, konstatovala pet miliona evra, koje je gradonačelnik Nebojša Zelenović zajedno sa svojim saradnicima potrošio mimo budžetom predviđenih stavki i kao rezultat svega toga je naravno krivična prijava koja je našla svoju finalizaciju u Osnovnom sudu u Šapcu. Mislim da 18. aprila konačno počinje suđenje upravo gradonačelniku, zbog nenamenskog trošenja sredstava. Državna revizorska institucije je garant da će toga biti sve manje.

Ono što me takođe raduje, to je da je upravo DRI kontrolisao i gradske i opštinske uprave gde su na vlasti i neki članovi SNS i tu nije bilo prostora za malverzacije. Svi ono koji nisu radili u skladu sa zakonom imaju problem sa krivičnim prijavama i sa zakonom, odnosno imaju problem kako da odgovore kako su i zašto zloupotrebili svoj položaj.

U danu za glasanje naravno podržavam sve ove zakone i pozivam da svi oni koji misle dobro ovoj Srbiji, koji misle dobro svojim građanima, glasaju za set ovih zakona. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Ivan Kostić.
Nije prisutan.
Reč ima narodni poslanik Zvonimir Đokić. Izvolite.

Zahvaljujem, poštovani predsedavajući.

Poštovani gospodine ministre, poštovani narodni poslanici, Predlogom zakona o izmenama i dopunama Zakona o deviznom poslovanju vrši se usklađivanje sa Sporazumom o stabilizaciji i pridruživanju između evropskih zajednica i njihovih država članica s jedne strane i Republike Srbije s druge strane.

Ovim sporazumom je uređeno da će Republika Srbija nakon četiri godine od stupanja na snagu ovog sporazuma, a on je već stupio na snagu 1. septembra 2013. godine, osigurati slobodno kretanje kapitala koje se odnosi na portfolio investicije i na finansijske zajmove i kredite sa rokom dospeća kraćim od godinu dana. Pored toga, Republika Srbija je imala obavezu da uskladi svoje zakonodavstvo sa međunarodnim standardima u oblasti sprečavanja i otkrivanja pranja novca i finansiranja terorizma. Ovim bi Republika Srbija dokazala konkretne napretke u svakoj od ključnih oblasti iz preporuka Uprave za sprečavanje pranja novca i finansiranje terorizma i tako bi pokazala spremnost da kroz izmenu propisa zaštiti finansijski sistem od potencijalnih zloupotreba.

Republika Srbija bi donošenjem ovog zakona ispunila svoje obaveze koje smo preuzeli na osnovu Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju između evropske zajednice s jedne stane i Republike Srbije s druge strane, koji bi se odnosio na slobodno kretanje kapitala. Ukratko, predložena rešenja će doprineti daljem unapređenju, između ostalog, i digitalnog i informativnog sektora u Republici Srbiji, a što je u skladu sa aktivnostima Vlade na unapređenju ovog sektora, tj. sveukupne digitalizacije u Srbiji. S obzirom da je samo u 2017. godini izvoz usluga informatičkog sektora dostigao vrednost od 900 miliona evra, što je za 21,5% više nego u 2016. godini, evidentan je pozitivan trend rasta u informatičkoj industriji.

Pošto će predloženim rešenjima u ovom zakonu biti omogućeno da se plaćanje, naplaćivanje i prenos u Republici Srbiji osim dinarima vrši i u devizama, po osnovu kupoprodaje softvera i drugih digitalnih proizvoda na internetu, koji se isporučuju isključivo putem telekomunikacionih digitalnih ili informaciono-tehnoloških uređaja, pod uslovom da se plaćanje vrši korišćenjem platne kartice ili elektronskog novca preko pružaoca platnih usluga sa sedištem u Srbiji, doprineće se ne samo daljem unapređenju domaćeg infrastrukturnog sektora, već i smanjenju troškova izvoza ovog sektora, a time i većoj konkurentnosti na stranim tržištima.

Slobodno se može reći da donošenjem ovakvih rešenja povlačimo, u žargonu ljudi koji se bave i koji su zaljubljeni u informacionu tehnologiju, revolucionaran potez koji će pozitivno uticati na sva privredna društva, a posebno na ona koja se bave spoljnotrgovinskim i deviznim poslovanjem. Možemo sa visokim stepenom sigurnosti očekivati veći priliv stranog kapitala i lakše prekogranično investiranje.

Ovim, ali i ostalim predlozima zakona iz ovog seta zakona Srbija se sigurnim koracima svrstava u red pravno visoko uređenih država, a naš put ka punopravnom članstvu u EU, postaće vidljiviji i izvesniji. Ovde posebno ističem odlična rešenja u Predlogu zakona o planskom sistemu Republike Srbije, o kojima ću, nadam se, imati prilike da i detaljnije govorim. Izmenama i dopunama zakona koji su na dnevnom redu, a posebno Zakona o porezu na dodatnu vrednost, zatim Zakona o akcizama, kao i Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, Vlada Srbije pokazala je da ozbiljno prilazi svakom problemu i uspešno iznalazi najbolja rešenja i spremna je da ispravlja greške, ako ih ima, u cilju boljitka i razvitka celokupnog društva.

Na kraju ovog izlaganja želim da izrazim svoje ogromno zadovoljstvo načinom rada i posebno prema odgovornosti i domaćinskom odnosu prema svim svojim obavezama od strane Vlade Republike Srbije, predvođene premijerkom Anom Brnabić. Srpska napredna stranka predvođena predsednikom Aleksandrom Vučićem postavila je pred Vladu Srbije visoka očekivanja i budite uvereni da ćemo biti istrajni u tome da će ta očekivanja, koja su odraz očekivanja celokupnog stanovništva Republike Srbije, da budu na kraju realizovana, a odluke sprovedene.

U uzburkanom ekonomsko-političkom okruženju i u situaciji kada se objektivne okolnosti menjaju iz nedelje u nedelju, iz dana u dan, pa i iz časa u čas, Srbiji je životno potreban mir, stabilnost i ubrzan ekonomski razvoj, uz istovremeno jačanje pravne države. Pored opšteg zadovoljstva suštinom i formom predloženih zakona, podneo sam i nekoliko amandmana kojima ću pokušati da dam i svoj doprinos, njihovom poboljšanju, ali o tome ću kada za to dođe vreme.

U načelu, podržavam sve predloge zakona koje je za ovu sednicu podnela Vlada Srbije i glasaću za njihovo usvajanje. Hvala na pažnji.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik LJubica Mrdaković Todorović. Izvolite.

Hvala, predsedavajući.

Poštovani gospodine ministre, koleginice i kolege narodni poslanici, mi iz SNS podržavamo set zakona koji su na današnjem dnevnom redu i glasaćemo za njih.

U svom izlaganju ću se zadržati na Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o faktoringu. Želim da kažem da je faktoring veoma prisutan u razvijenim zemljama, odnedavno i kod nas, i veoma je interesantan za mala i srednja preduzeća. Kada već govorimo o faktoringu, nije na odmet zarad javnosti da ponovimo definiciju faktoringa kako bi jasnije bilo o čemu govorimo. Naime, faktoring je finansijska transakcija, odnosno finansijski posao gde preduzeće koje očekuje prihod, a to je prodavac proizvoda i usluga, i ima potraživanja na osnovu faktura ili računa prema trećim licima, prodaje ta svoja potraživanja trećoj strani, tj. instituciji koja se bavi naplatom potraživanja, a obično je to banka ili specijalizovana kompanija koja se zove faktor, po sniženoj ceni. Od faktora odmah dobija gotovinu, tj. novčana sredstva pre roka dospeća i na taj način kompanija dolazi do likvidnih sredstava koja su neophodna za dalje održavanje poslovanja nezavisno od kreditne sposobnosti.

Dakle, kod faktoringa imamo tri bitna elementa. U transakciji učestvuju tri strane – prodavac iliti klijent, kupac ili dužnik i faktor. Faktor kupovinom potraživanja preuzima kompletnu odgovornost i rizik naplate. Treći bitan element je kupoprodaja.

Ovim izmenama i dopunama Zakona o faktoringu država Srbija i Vlada Republike Srbije pokazuje spremnost i rešenost da zaštiti naš finansijski sistem od potencijalnih zloupotreba i Republika Srbija kao pravno odgovorna država poštuje i primenjuje međunarodne standarde u oblasti borbe protiv pranja novca i finansiranja terorizma i na taj način svi zajedno idemo u korak sa svetom.

Želim da kažem koje su novine u ovom Predlogu zakona, to su četiri novine. Prvo novina je da Ministarstvo finansija izdaje odobrenje za obavljanje poslova faktoringa u formi rešenja i na zahtev vlasnika privrednog društva. Druga novina je obaveza pravnog lica da priloži Ministarstvu finansija, pored propisane potrebne dokumentacije, i uverenje nadležnog organa da se protiv njega ne vodi krivični postupak i da nije krivično osuđen. Treća novina je obaveza vlasnika, odnosno osnivača društva da dostavi overene izjave o iznosu njihovih udela, odnosno akcija u faktoring društvu. Četvrta novina je ukoliko dođe do bilo kakvih promena da neko bude u međuvremenu krivično osuđen ili krivično gonjen, dužan je da Ministarstvu finansija podnese taj izveštaj u roku od 10 dana od nastale promene.

Na taj način, ovim izmenama i dopunama, uvodi se, između ostalog, zabrana da krivično osuđivana pravna lica ne mogu i neće biti osnivači i vlasnici faktoring društva. Ovim izmenama i dopunama Zakona o faktoringu Republika Srbija usklađuje svoju legislativu sa međunarodnim standardima i propisima u oblasti sprečavanja i otklanjanja pranja novca i finansiranja terorizma, tako da puna podrška državi Srbiji i Vladi Republike Srbije na svim predloženim zakonima koji su na današnjem dnevnom redu. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Dragana Kostić.