Dame i gospodo narodni poslanici, poljoprivreda jeste šansa Republike Srbije koja do sada nije korišćena, pre svega zaslugom stranke bivšeg režima, koji su subvencije uglavnom delili samo sebi i svojim prijateljima.
Dakle, ja verujem da modernizacija, kooperacija i prerada što bliže mestu proizvodnje, može da bude šansa ne samo za poljoprivredu, već to može da ima i demografski potencijal, odnosno da stanovništvo koje sada živi na selu bude zadržano, a da se otvori mogućnost da se pojedinci vrate, ne samo da se bave poljoprivrednom proizvodnjom već da se bavi prerađivačkom industrijom.
Ono što ja mislim da je velika šansa u voćarstvu, povrtarstvu i da poljoprivrednici ubuduće, a već dajemo subvencije, budu vlasnici skladišnih kapaciteta, da na takav način odlažu svoju robu, da mogu kroz nekoliko meseci da sačekaju bolju cenu, da sačekaju kupca i tako izbegnu pobune i blokade puteva, odnosno proteste kojima su godinama izloženi.
Takođe, stočarstvo mislim da daje veliku šansu zato što mi imamo 0,33 grla po hektaru poljoprivrednog zemljišta, a evropski prosek je negde oko jedan. Ukoliko bi to uradili, dobili bi oko 3,5 miliona grla, ne bi izvozili milione tona pšenice, a zauzvrat uvozili meso sumnjivog kvaliteta, već bi bili izvoznici mesa, a tih 3,5 miliona grla samo žive vage bi vredela negde oko 3,5 milijarde prerađeno, ne u finalni proizvod, to bi vredelo najmanje sedam milijardi. Na takav način bi stekli više novca, ne samo u poljoprivredi i preradi, a ja se zalažem za to da poljoprivrednici mogu kroz skladišne kapacitete i prerađivačku delatnost da ono što eventualno izgube na njivi nadoknade time što će u skladištu nešto zaraditi što je praksa u razvijenim zemljama. Ja ću navesti primer Danske. Hvala.