Hvala, kolega Jokiću.
Na član 1. amandman je podnela narodni poslanik Vesna Marković.
Izvolite.

Hvala.

Sigurna sam potpuno da nikome od nas koji smo glasali za umanjenje penzija to nije bila prijatna odluka. I, pored toga, svako od nas u svojoj porodici ima penzionere i sve to se, naravno, direktno odražavalo i naš budžet.

Mi smo morali da saniramo posledice puno neutemeljene odluke o povećanju penzija i to pred izbore 2012. godine, koja je bila doneta isključivo u predizborne svrhe. I, u tom trenutku, javni dug Srbije je bio 78% BDP-a. Država je bila pred bankrotom. Da nismo doneli 2014. Zakon o umanjenju penzija, danas je pitanje u stvari koliko bi iznosile penzije i da li bi uopšte mogli da ih isplatimo.

O tome da je ova odluka bila ispravna, iako teška, kao što sam već rekla, govore i podaci da je BDP u prvih šest meseci ove godine 4,5%, a da je prosečna plata 470 evra, a do pre samo nekoliko godina bila je 336. I, javni dug Srbije spustićemo do kraja ove godine na ispod 50%, što smatram zaista velikim uspehom. Ovim povećanjem, povišicu od 13,3% dobiće skoro milion građana koji primaju penzije manje od 25.000 dinara.

Najniže penzije nisu ni smanjivane, ali su obuhvaćene ovim povećanjem. Zaista mi je žao što su ovakav teret morali da podnesu penzioneri, ali mi je drago što su se napokon stvorili uslovi za povećavanje penzija i, kao što sam rekla, posebno onih najnižih, koje nisu bile ni smanjivane. Hvala.

Hvala.
Na član 1. amandman je podnela narodni poslanik Sonja Vlahović.
Izvolite.

Zahvaljujem.

Uvaženi ministri sa gostima, kolege i koleginice, građani i građanke, ovo je moj prvi amandman na Predlog zakona, na prvi član, a vezan je za privredni rast.

U prvih šest meseci ove godine ostvaren je privredni rast od 4,5%. Planiran je bio deficit od 22 milijarde, a ostvaren je suficit od 31 milijardu. Time je omogućeno povećanje penzija i pre obećanja, a politika predsednika Vučića i SNS daje dobre, izuzetne rezultate i nastavićemo dalje da jačamo privredu i time da se ostvaruju uslovi za dalja povećanja plata i penzija.

Uspostavljen je siguran model finansiranja penzija i pored najavljenog povećanja penzija od sledećeg meseca u visini od 8,8% do 13,2%. U narednoj godini se može očekivati povećanje čak i do 5%.

Svaka penzija u odnosu na pre četiri godine, kada su penzije bile smanjene, zbog katastrofalne politike koja nas je dovela do bankrotstva, će biti veća. Od 1. januara 2019. godine Srbija će biti među deset zemalja sa najnižim dugom. Iznosiće 48% BDP.

Ponosna sam, a i vi, penzioneri, treba da budete ponosni, jer ste vi najviše pomogli i treba da budete ponosni na sebe i na svoju zemlju koja je to uspela da napravi.

Penzioneri znaju kome treba da veruju. I sami će videti i shvatiti da će sva obećanja biti ispunjena.

Očekivala sam već par dana od koleginica iz opozicije osude na sramnu objavu Željka Veselinovića, bar one koleginice koje su članice Ženske parlamentarne mreže. Ali, nažalost, ništa. Tajac sa ove druge strane.

Nasilje, napadi nad ženama, zajednički činilac je svih članova opozicije i jedina politika koju nude je mržnja prema Aleksandru Vučiću, sprovođenje i pozivanje na nasilje. Ali, mi imamo odgovor za sve, za sva ta pozivanja na nasilje i na svu tu mržnju, a naš je odgovor ekonomski uspesi, rad, smanjenje javnog duga, smanjenje nezaposlenosti, više investicija, veće plate i penzije. Hvala.

Hvala.
Na član 1. amandman je podnela narodni poslanik Stanislava Janošević.
Izvolite, koleginice Janošević.

Hvala, predsedavajući.

Znate, kada smo počeli sa primenom reformi kako bi se stabilizovao finansijski sistem i ekonomija u Srbiji, jedna od mera jeste bila smanjenje penzija. Neki su bili optimisti, neki pesimisti o tome kakvi će pozitivni efekti biti tih reformi. Međutim, verujte mi, nijednog momenta nisam sumnjala da li se mi nalazimo na pravom putu i moram da se zahvalim penzionerima što su istrajali. Tu su, između ostalog, i moji roditelji, prijatelji, kumovi, rođaci. Mi danas radimo na tome da se penzije povećaju.

Svedoci smo toga šta su rezultati tih reformi, a to jeste finansijska stabilnost, finansijska stabilnost koja je omogućila da otvaramo vrta mnogim investitorima, a ne samo da zatvaramo preduzeća. Zato što smo bili dosledni, istrajni, zato što smo verovali i, pre svega, zato što nas vodi najbolji među nama, imamo mogućnost da otvaramo vrata preduzećima iz Koreje, iz Italije, iz Nemačke, Švedske, Kine i mnogih drugim.

Dolazim iz grada u kom posluju kompanije iz tih zemalja. Verujte mi Zrenjanjin je bio u zapećku, bio je zaboravljen i dosta mi je bilo više da slušam o tome kako je to grad u senci, kako je mračan, mrtav, i to zasigurno više neće biti.

Pre nekoliko dana, odnosno tačnije pre mesec dana predsednik Republike Srbije posetio Zrenjanin kada je potpisan Memorandum o razumevanju između Vlade Republike Srbije i kineske kompanije „Šandong Linglong Tajer“. Taj Memorandum je potpisao ministar Goran Knežević sa predsednikom te kompanije, a svedoci smo da pre nekoliko dana je predsednik posetio Narodnu Republiku Kinu. Predsednik Aleksandar Vučić je sa predsednikom Si Đi Pingom potpisao Ugovor o finansiranju i ulaganju u Zrenjanin, ulaganju u Srbiju. Ta investicija je u vrednosti od 950 miliona dolara i neki će se nasmejati ili će im smetati kada kažem da su to istorijske promene i jesu zato što je to nova slika Zrenjanina. To je život za Zrenjanin, Banat, Bačku, za Srbiju.

Verujte mi ponosna sam, izuzetno sam ponosna zato što imamo priliku da otvaramo radna mesta za moje Zrenjanince i za sve sugrađane u opštini Zrenjanin. Verujte mi, krajnja zahvalnost jeste penzionerima koji su nam pomogli da istrajemo i znaćemo da im vratimo. Hvala.

Hvala.
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Veroljub Arsić. Izvolite, kolega Arsiću.

Dame i gospodo narodni poslanici, kroz čitavo ovo zasedanje, dok donosimo zakon kojim prestaje umanjivanje penzija našim penzionerima, stalno se provlače određena pitanja i pokušava da se odgovornost za dosadašnja umanjenja isključivo pripiše Aleksandru Vučiću i SNS.

Evo, jedan moj kolega juče, uvaženi, neću ga napadati što ima dva puta veću platu na državnim jaslama, nego jedan običan narodni poslanik, treba da ima, važi za dobrog ekonomistu, ali ono što nedostaje ovde u Skupštini jeste iskrenost.

U narodu, odnosno u prirodi postoji jedna ptica koja često, ne često nego uvek svoje jaje stavi u gnezdo kod drugih ptica. U narodu je poznata kao kukavica. Tako moj uvaženi kolega, narod i građani neka zaključe kako treba nazivati predstavnike bivšeg režima koji ovako rade, kaže da je 2012. godine, kada su oni izgubili vlast, visina javnog duga bila negde oko 15 milijardi evra, što je iznosilo negde oko 45% javnog duga.

Moj uvaženi kolega neće da kaže da je to iznos koji obuhvata isključivo i samo isključivo ona zaduženja na koja je dala saglasnost Narodna skupština, a da li je javni dug sve one obaveze koje država ima i koje treba da plati, a nema izvore prihoda iz kojih će to da plati? To je javni dug, konsolidovani javni dug, ili zovite ga kako god hoćete.

Moj uvaženi kolega je zaboravio da kaže da smo, recimo, od 2012. godine, do kraja iste godine, morali da pokrivamo dugove „Agrobanke“, da pokrivamo dugove Razvojne banke Vojvodine, da pokrivamo dugove „Galenike“, a da to otprilike iznosi dve milijarde evra, što je sitnica, nekih 7% BDP. Kako se onih 45% odjednom pretvorilo u 52%?

Onda smo imali da pokrivamo obaveze preduzeća u restrukturiranju. Tu je jako teško napraviti računicu, ali reč je sigurno blizu pola milijarde evra. Onda smo morali da pokrivamo obaveze lokalnih samouprava koje duguju „Srbijagasu“ na osnovu isporučenog gasa, a opet sve to na osnovu rada toplana lokalnih samouprava koje su isporučivale toplotnu energiju građanima, naplaćivale tu istu toplotnu energiju od građana, ali umesto da plate „Srbijagasu“ delili plate, subvencije, kupovali službene automobile itd.

Negde oko 400 miliona evra su bile nedostajuće subvencije u poljoprivredi, i to je znao moj uvaženi kolega. Takođe, znao je, kao dobar ekonomista, da nemamo više privredu koja će da finansira državu i koja bi trebala kroz svoje aktivnosti, poreze i doprinose da otplati sve ove dugove.

Sada, neću da uvećavam taj dug za sve ovo što sam pobrojao. Samo ću jedno pitanje da postavim - na 15 milijardi evra koliki je kamatni iznos kamate koja je 7%? Milijardu evra. Tačno milijardu evra. Na dugove od 2012. do 2014. godine, samo ove koje priznaje bivši režim, dve milijarde evra su kamate na kredite koje su oni podigli. Ako nemate privredu koju su razorili, a razorili su je rasprodajom društvene imovine, razorili su je padom kursa dinara, razorili su je visokom inflacijom, razorili su je nepoverenjem investitora u pravnu i ekonomsku sigurnost svojih investicija. Šta preostaje državi? Da podiže novi kredit kojim će da otplaćuje, ne glavnice, nego kamate.

Do zakona kojim smo umanjili penzije, preko dve milijarde evra je otišlo isključivo na kamate kredita koji su podignuti pre 2012. godine i dinar glavnice nije umanjen iz razloga što nismo imali privredu koja će da finansira otplaćivanje kredita. Kada tako nešto uradite, došli ste u situaciju da imate geometrijsku progresiju narastanja duga. Oni koji se bave malo ekonomijom, malo matematikom znaju šta to znači. Da ćete svakim novim zaduženjem da vraćate ne glavnice, nego isključivo da plaćate kamatni iznos na dugove. Tako smo došli do 24, 25 milijardi evra.

Nemojte da se više posipamo pepelom kako to ne znamo. Zna moj kolega, uvaženi ekonomista, jako dobro. Nemojte više da se hvalite kako ste smanjili dug 2000. godine i kako ste državu zatekli. Dug od 15 milijardi evra je smanjen tako što se Savezna Republika Jugoslavija odrekla kontinuiteta nad SFRJ i od 15 milijardi evra nešto malo manje od pet je pripalo tadašnjoj Saveznoj Republici Jugoslaviji, a ostatak je raspoređen ostalim bivšim članicama SFRJ.

Da je neko umanjio, da je neko zaradio? Nije. Prerasporedio je dugove onako kako je smatrao da treba da bude. Nemam ništa protiv, ali nema privrednog delovanja nego administrativnog. Jeste jedan deo otplaćen, otpisan od strane Pariskog kluba i Londonskog kluba, ali koji - što ne kažu. Otplaćene su kamate koje su nam bile zaračunavane dok su bile sankcije. Ništa više.

Evo danas, ove godine treba da vratimo 400 miliona evra ili dolara, ne znam tačno, Londonskom i Pariskom klubu za zaduženje iz doba Titove Jugoslavije. Evo i dan danas to otplaćujemo. Što ne kažu kako su vratili staru deviznu štednju? Deljenjem obveznica. Ko danas plaća te obveznice koje su podeljene? Ova Vlada iz budžeta Republike Srbije. Kako ste to vratili staru deviznu štednju samo vi? Našli ste model.

Kako su ostali dugovi otplaćivani? Rasprodajom društvene imovine. Imam osećaj, ne rasprodajom, nego maltene poklanjanjem. Pa nema veze što nešto košta 30, 40, 50 milijardi evra, prodaćemo mi to za milijardu, dve da izmirimo neke obaveze. Ništa nije zarađeno od 2000. do 2012. godine. Živelo se isključivo od kredita ili od rasprodaje imovine.

Koji je bio sledeći korak aktuelnog režima? Prodaja „Telekoma“, prodaja „Telekoma“ da bi mogli da se kupe glasovi na izborima. Dolazili su izbori 2012. godine i da SNS se nije tada oštro usprotivila tome i stvorila nesigurnost kod onoga koji su hteli da kupe „Telekom“, prodali bi ga za 600-700 miliona evra samo da podele penzije pred izbore. Da su pobedili na tim izborima, znate šta bi sledeće prodavali? „Elektroprivredu Srbije“. A šta bi posle prodali? Ne znam. Građane? Zemlju su već prodali. Koga? Onda nas napadaju da mi imamo investitore koji maltene robovski plaćaju naše radnike. Najveća plata u Srbiji do 2017. godine bila je 2007. godine, prosečno, iznosila ja 410 evra. Danas je prosečna plata veća nego što je bila te 2007. godine. Čekajte, jesu li ti investitori onda bili dobri, a danas su robovlasnici, kako to predstavljate?

Pokušaću na kraju svog obraćanja da kažem da jedan od razloga i zašto Aleksandar Vučić i SNS imaju rezultate i to što sada možemo da vraćamo i obaveze koje nismo napravili i da povećavamo broj zaposlenih i da povećavamo penzije, uskoro plate u javnom sektoru, jeste taj što smo građanima uvek govorili istinu, istinu kakva god ona bila i privrednicima i investitorima, koji su dolazili u Srbiju, govorili smo istinu.

Jednom je bivši predsednik Republike, Boris Tadić, samo jednom u svojoj karijeri valjda zato što je želeo da postane predsednik Republike Srbije rekao istinu kako su u Narodnoj skupštini Republike Srbije poslanici DS glasali iz Bodruma, iz Soluna i zato se izvinio građanima Srbije i pobedio na predsedničkim izborima.

Počnite jednom da govorite istinu, sviđala se ona vama ili ne. Što pre počnete možda će narod jednog dana da vam poveruje, a dok pričate šarene laže o tome kako ste vodili Srbiju i kakvu ste nam razorenu državu ostavili, nemate šanse da pobedite ni na kakvim izborima, ni za predsednika kućnog saveta zato što građani znaju kako je bilo 2010, 2011. i 2012. godine i znaju kako je sada. Naravno da će na svakim sledećim izborima, dokle god se vi tako ponašate, da ne glasaju za vas i da veruju onima koji im govore istinu, glasaće za Aleksandra Vučića.

Hvala, kolega Arsiću.
Reč ima narodni poslanik Gordana Čomić, po amandmanu.

Zahvaljujem.

Postoji mnogo razloga da se pažljivo slušaju argumentacije za amandman i da se izrazi sklonost da se glasa za neke amandmane, ali ovo je pravi trenutak da poredimo ko govori istinu.

Dakle, na čemu se baziraju argumentacije o svemu uspešnom što je SNS uradila za poslednjih sedam godina? Baziraju se na nečemu što bi glasilo ovako – 2008. godine sirota članica koalicije Partija ujedinjenih penzionera Srbije je molila - nemojte povećavati penzije, nikako, smanjite. Takođe i članica koalicija SPS je rekla - nemojte smanjivati penzije i Socijaldemokratska partija Srbije Rasima LJajića je rekla – nemojte nikako smanjivati penzije, ali žuti nekako povećaše penzije. To je ono na čemu bazirate interpretacije.

Kada govorite o dugovima „Srbijagasa“ onda bazirate interpretaciju na tome da je bilo različitog direktora onomad i sad. I nemam ništa protiv, to je vaša verzija interpretacija istina i način da objasnite da vi nikada nizašta niste ni krivi ni odgovorni, a ni članice koalicije Vlade 2008. -2012. godine, već samo žuti.

Ja bih volela da je ta vaša interpretacija istinita jer bi mnogo govorilo o umeću žutih, ali nije i zbog toga što vam bazični početak sve interpretacije sedam godina o tome da su žuti krivi za sve od Hamurabija do danas to vam je tanko i klimavo. Zbog toga i imamo problem da stvarno razgovaramo o tome kako se u Narodnoj skupštini podnosi amandman na zakon kojim se ukida privremeni obračun i smanjenje penzija i to sa posebnim osvrtom na medicinske ustanove ili na zaštitu bilja ili na sudsku praksu. To je nešto što bi moglo da bude tema.

Da li je legalno da iskoristimo kao predstavnici vladajuće koalicije svo vreme koje nam je na raspolaganju da bi obavestili sve ljude o svojim uspesima? Verovatno je legalno, sigurno jeste. Nije legitimno, kao što nije legitimno bazirati sedam godina propagande na tome da su i PUPS i SPS i SDPS Rasima LJajića bili protiv povećanja penzija, strašno su bili protiv i borili su se da se nikako ne povećaju, nego da se smanje. Ali eto nekako žuti uspeli da povećaju penzije. Tu slabu tačku ne možete da ispravite, a nje se držite strašno. Zašto? Verovatno vam treba za ono što vi smatrate istinom. To istina niti je bilo, niti jeste, niti će ikada biti. Ali vaše je pravo na izbor da nešto interpretirate kao činjenice bez obzira na sve grehe DS, na sve pogrešne poteze, na sve kadrove DS koji su strašni žuti ološ dok su u DS, čim pređu u SNS kadrovi, to uspešno, to valja, to bilo gradonačelnik, bilo potpredsednik, bilo svašta.

Vaš izbor, ali ako tražite pri takvom izboru istinu, onda je moja dužnosti i obaveza da vam tu istinu i pružim. Hvala vam.