Zahvaljujem kolega Pantoviću.
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Nikola Jolović.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Nikola Jolović. Izvolite.

Zahvaljujem predsedavajući.

Uvaženi ministre sa saradnicima, u članu 1. Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju kojim se vrše izmene u članu 12. Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju dodaje se novi stav 2. koji glasi – Ovim zakonom podstiče se razvoj Republike Srbije, a vezano za bolji pristup ekonomskim resursima.

Amandmanom se dodatno definiše član 1. ovog zakona i predloženi amandman ima za cilj da podstakne razvoj Republike Srbije da se bolje iskoriste ekonomski potencijali i ekonomski resursi kojima raspolaže naša zemlja.

Razvoj Republike Srbije je prioritet ove Vlade i razvoj se podstiče kroz borbu za smanjenje sive ekonomije i rada na crno, a ljudi kao ekonomski resurs postaju više cenjeni i zaštićeniji.

Osiguranici samostalnih delatnosti u smislu člana 12. Zakona o PIO predloženim izmenama i dopunama postaju cenjeniji ekonomski resurs, više doprinose razvoju zemlje i mogu biti sigurni da se njihova prava poštuju u skladu sa zakonom.

Razvoj zemlje i bolji pristup ekonomskim resursima, u ovom slučaju ljudima kao delu ekonomskog resursa jedne zemlje, ostaje prioritet ove Vlade koja i kroz donošenje ovog zakona to potvrđuje. Zahvaljujem.

Zahvaljujem kolega Joloviću.
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik mr Igor Bečić.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima kolega Igor Bečić.

Poštovani predsedavajući, ova je Vlada za razliku od „žutog preduzeća“ vratila dostojanstvo i budućnost penzionerima.

Dok Đilasovi „jurišnici“ koji pokušavaju da sakriju činjenicu da njihov predvodnik danas poseduje 24 miliona evra i da je uništio finansije grada Beograda i da devastirao PKB i oni sada žele da vrate Srbiju u blato i beznađe u kojem su građani bili do 2012. godine, opljačkani u privatizaciji, ostavljeni na ulici bez mogućnosti da se zaposle, uništenih javnih finansija, devastirane privrede i sa svim parametrima u istorijskom padu.

Sada kada predsednik Vučić sprovodi reforme koje pozdravljaju svi evropski i svetski zvaničnici, koji ima hrabrosti da otvori sve teme i govori o onome što danas nije popularno, govoriti u politici, boreći se za svako otvoreno radno mesto, dovodeći i svetske kompanije koje otvaraju stotine i hiljade radnih mesta.

Sada imamo jasan priliv stranih investicija, stopu privrednog rasta, smanjenje javnog duga, a stopa nezaposlenosti je oko 12%. Sada takođe imamo drugačiju privrednu sliku Srbije, dok lideri Đilasovog saveza za promene ponovo pokušavaju da promene sliku Srbije koja je snažno u reformama i poboljšanju kvaliteta života građana.

NJihova politika je da se Srbija ponovo prepoznaje po beznađu, korupciji, pljački državnih fondova i po pretnji političkim neistomišljenicima koji toliko dosežu da ti lideri poput Obradovića koji tuče žene u RIK, a njegovi prijatelji poput Željka Veselinovića premijerki prete silovanjem. Zahvaljujem se.

Zahvaljujem, kolega Bečiću.
Na član 1. amandman je podnela narodni poslanik Jelena Mijatović.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik docent dr Mihailo Jokić.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Mihailo Jokić.

Evo ja ću se potruditi da kažem ono što prethodnici nisu rekli, jer ja sam 111 po redu.

Mislim da treba reći da su stvoreni uslovi da penzije više nikada, dok smo mi na vlasti, ne budu manje nego da budu veće ili jednake, što je za penzionere i za radnike koje primaju plate vrlo bitna stvar.

Druga stvar koju želim da kažem jeste da penzije direktno utiču na povećanje BDP-a i zato je mnogo lagano i mnogo mekano povećavati penzije. Najprofitabilnije je povećavati penzije. Zašto? Zato što se novac isplaćen iz budžeta, iz fondova, penzionerima u velikom procentu, ja bih tvrdio 90%, vraćaju u budžet i u fondove. To je ta lična potrošnja, to je taj sabirak, odnosno jedan od četiri sabirka koji povećavaju BDP. Zato penzioneri moraju biti optimisti da će u narednom periodu država sigurno kada bude bilo sredstava u budžetu povećavati penzije. Zašto? Zato što će se taj novac ponovo vratiti u budžet.

Sad koristim ovu priliku da kažem, to niko nije rekao, vrlo bitno za penzije, za plate jeste da je dinar stabilan. Dinar je stabilan, jer ja mislim sad, imam podatak da mi u Trezoru imamo negde 20,73 tone zlata. Prošli put sam govorio o dolaru i o zlatnoj podlozi.

Sada ću da kažem nešto vezano za BDP. Tu je ministar, pa neka čuje šta ja mislim o tome. Ministre, samo jedan momenat. Dakle, BDP je američka kategorija, uvedena zbog multinacionalnih kompanija. Za naš razvoj, za ocenu našeg razvoja i našeg napretka mnogo je bolje da se vratimo na bruto nacionalni dohodak, jer bruto nacionalni dohodak iskazuje vernije situaciju ekonomsku u kojoj se nalaze zemlje u razvoju. Znači, trenutno je obračun po nametnutom odelu, to je američki trezor uradio. Hvala. Toliko od mene.

Zahvaljujem, profesore Jokiću.
Na član 1. amandman je podnela narodni poslanik Studenka Kovačević.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Studenka Kovačević.

Zahvaljujem, uvaženi predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani ministri, mere fiskalne konsolidacije koje smo preduzeli kada nam je zemlja bila u jako teškom stanju sa opljačkanim Penzionim fondom, sa uništenom privredom, sa ogromnom nezaposlenošću, dugovima i kreditima dale su svoje rezultate.

Nije štednja jedina mera koju smo preduzeli. Čitav paket mera morao je biti primenjen da bismo danas, odnosno već nekoliko godina zaredom u budžetu imali suficit, gradili autoputeve, gradili bolnice, otvarali fabrike.

Naši penzioneri, koji su dali najveću podršku državi u trenucima kada je to bilo najvažnije za državu, moraju biti sigurni da su svojom podrškom pokazali nama mlađima šta je zapravo odgovornost. Sada je odgovornost na nama mlađima da kroz povećanje penzija poboljšamo njihov kvalitet života, a kroz otvaranje fabrika jačamo privredu Srbije, jer jedino jaka privreda Srbiju vodi napred.

Srbija je druga po stopi rasta u Evropi i jasno je da će zemlja nastaviti da se ekonomski razvija, a upravo je to osnov za podizanje životnog standarda naših građana.

Povećanja penzija će biti i nakon ovogodišnjeg, a biće ga jer ćemo raditi na tome da nam ekonomija raste. Moćna ekonomija sama po sebi biće garant boljeg životnog standarda, jer daje sigurnost da možemo trošiti pošto smo zaradili. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, koleginice Kovačević.
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Milovan Drecun.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Marijan Rističević.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, danima slušamo kako smo mi nekom oteli penzije.

Mi penzije želimo da isplaćujemo od zarađenog. Teško je to objasniti ovoj Đilasovoj bulumenti, koja kad je vladala, nije im bilo bitno da privreda proizvodi novac. Oni nisu živeli od zarađenog, već od zaduženog. Penzije se nisu delile od zarađenog, nego su se delile od duga i od prodaje kapitala. Prodajom kapitala, prodajom fabrika su eliminisali 400.000 osiguranika i onda su se snalazili kako su znali i umeli i dodatno zaduživali zemlju da bi isplaćivali penzije. To je imalo svoje limite, a taj limit se zvao inflacija. Dakle, onog trenutka kada su za tuđi novac kupovali tuđu robu, tog trenutka se pojavila inflacija, odnosno rast cena, koji je bio od 7% do 10%. Ova Vlada to ne želi.

Ono što ja mislim, a to je da ispravimo nepravde prema poljoprivrednicima. To su osobe koje ne znaju šta je letovanje, šta je zimovanje. To su osobe koje su finansirale Balši Božoviću Maldive. Da bi Balša Božović mogao da troši 15.000 evra, da bi mogao 1.500 evra na dan da troši za letovanje, neko je taj novac morao da zaradi. To su svakako seljaci i radnici, braća po muci, braća po znoju, braća po žuljevima, zato što ja i dalje smatram da se novac zarađuje i da moramo da živimo od zarađenog, a oni ne znaju kako se novac zarađuje, već samo kako se troši.

Zato je ova zemlja i došla u taj položaj. Najbolji primer je i PKB. Dakle, sa sindikalcom Đorđevićem, Dragan Đilas, glavni stožernik te nove koalicije, kojoj je prisegnuo i Boško Obradović, taj glavni stožernik je PKB preveo na gradsku kuću. U vreme kad je on zarađivao ogroman novac na svojim privatnim firmama, a zaradio je 100 miliona evra, a da podsetim da je to 500.000 penzija, a moje kolege poljoprivrednike da podsetim da je to milion seljačkih penzija, dakle, u vreme kada je svojoj privatnoj kompaniji sticao 100 miliona evra, on je u PKB napravio dug od 87 miliona evra, zajedno sa sindikalcom Milisavom Đorđevićem, koji je, gle čuda, sad na njegovoj izbornoj listi i odbornik je u gradu Beogradu.

Ja tražim od ove Vlade da detaljno to ispita kako je za samo godinu dana PKB od duga od 2 miliona i 400 miliona dinara došao do duga od devet milijardi i 900 miliona dinara, što je bilo stotinu miliona evra ili 7,5 milijardi naših dinara.

Dakle, taj dug koji je on napravio u PKB, koji je bio gradsko preduzeće u tom trenutku, pokazuje da je Dragan Đilas, stožernik ove nove koalicije, kojoj je prisegnuo i Boško Obradović LJotić, da je imao dva modela poslovanja. Jedan model je bio kad je privatna kompanija, tu se pravila dobit, a sa druge strane, kad je bilo u pitanju gradsko preduzeće PKB, tu je pravio ogromne gubitke.

Ja hoću da verujem i čvrsto verujem da je došlo do presipanja, tim pre što mu je menadžment u tom trenutku, uz podršku sindikalca Đorđevića, koji je sada njegov odbornik, doveden iz Delte, prva tri direktora, koja su sve što su kupovala te godine kada je napravljen astronomski gubitak, kupovali od Delte, uključujući od traktora do zalivnih sistema. Napravili su i štale, po tri štale, za sedam miliona evra, koje je pravila firma iz Kikinde, koja se zvala „Turbo gas“ i koja je imala jednog zaposlenog, čiji vlasnik je od sebe kupio njivu za 650.000 evra od svega 90 ari, što je negde sto puta iznad cene, da bi oprao novac i stekao keš za podmićivanje verujem i samog Dragana Đilasa.

To je seljake dovelo da imaju penziju od 100 evra, da penzija bude manja od socijalne pomoći i da poruka bude da je bolje biti socijalni slučaj nego seljak. Sa tom praksom treba prekinuti i ubuduće ja hoću da se seljačke penzije i najmanje penzije malo više ujednače sa najvećom, da raspon bude ne jedan prema deset, jedan prema trinaest, da taj raspon bude makar negde jedan prema pet, jer svi ljudi, svi naši stari ljudi zaslužuju dostojanstvenu starost, primerene penzije u odgovarajućem iznosu, ali da te penzije mi međugeneracijski solidarno za njih zaradimo, da ih ne isplaćujemo iz kredita. Hvala.