Zahvaljujem predsedavajući.
Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani ministre sa saradnicima, danas i prethodnih dana smo pričalo o tome koliko država, tj. državni organi, koliko pokrajinski organi, koliko lokalne samouprave, gradovi i opštine mogu da utiču na unapređenje životne sredine.
Pričali smo o tome koliko je sredstava izdvajano za različite oblasti u ekologiji i o planovima za budućnost, za koju se svi nadamo da će biti bolja što se tiče ekologije nego što je trenutno stanje u Srbiji. Pričali smo takođe i o drugim stvarima, ali ono na šta treba poseban akcenat staviti je sigurno, ne samo ono što državni organi rade da se unapredi ekologija, nego šta mi kao pojedinci, znači ne kao poslanici, ne kao ministri, nego mi svi kao građani, šta radimo da očuvamo ono što imamo oko sebe i da li smo dovoljno odgovorni prema životnoj sredini.
Godine 2016. Kikinda je na sajmu ekologije proglašena za najčistiji grad u Srbiji, ali mi i dalje, bez obzira što smo proglašeni za najčistiji grad, imamo problem sa nelegalnim deponijama, sa nelegalnom sečom stabala. Imamo, u 2017. godini situaciju da niko, nemamo ni jednu jedinu prijavu za nelegalnu seču stabala i pitanje je koga mi štitimo time? Što bi se reklo u našem narodu, niko neće da bude cicija, ali znamo koji je veliki napor potreban da bi se zasadio zasad i koliko je potrebno to održati, a kažem, eto, u 2017. godini nemamo nijednu prijavu.
Dovoljno je prošetati nedaleko od Skupštine da vidite da i dan danas u 21. veku ljudi i dalje bacaju smeće na ulici. Neretko srećemo one na putevima, koji izbacuju smeće kroz prozor. To je već, može se reći, ukorenjen problem. Šta raditi sa nešto starijima, da li povećati sankcije, to je već pitanje dileme. Ali, svakako da mlade naraštaje treba… (Isključen mikrofon.)