Zahvaljujem predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani ministre sa saradnicima, danas i prethodnih dana smo pričalo o tome koliko država, tj. državni organi, koliko pokrajinski organi, koliko lokalne samouprave, gradovi i opštine mogu da utiču na unapređenje životne sredine.

Pričali smo o tome koliko je sredstava izdvajano za različite oblasti u ekologiji i o planovima za budućnost, za koju se svi nadamo da će biti bolja što se tiče ekologije nego što je trenutno stanje u Srbiji. Pričali smo takođe i o drugim stvarima, ali ono na šta treba poseban akcenat staviti je sigurno, ne samo ono što državni organi rade da se unapredi ekologija, nego šta mi kao pojedinci, znači ne kao poslanici, ne kao ministri, nego mi svi kao građani, šta radimo da očuvamo ono što imamo oko sebe i da li smo dovoljno odgovorni prema životnoj sredini.

Godine 2016. Kikinda je na sajmu ekologije proglašena za najčistiji grad u Srbiji, ali mi i dalje, bez obzira što smo proglašeni za najčistiji grad, imamo problem sa nelegalnim deponijama, sa nelegalnom sečom stabala. Imamo, u 2017. godini situaciju da niko, nemamo ni jednu jedinu prijavu za nelegalnu seču stabala i pitanje je koga mi štitimo time? Što bi se reklo u našem narodu, niko neće da bude cicija, ali znamo koji je veliki napor potreban da bi se zasadio zasad i koliko je potrebno to održati, a kažem, eto, u 2017. godini nemamo nijednu prijavu.

Dovoljno je prošetati nedaleko od Skupštine da vidite da i dan danas u 21. veku ljudi i dalje bacaju smeće na ulici. Neretko srećemo one na putevima, koji izbacuju smeće kroz prozor. To je već, može se reći, ukorenjen problem. Šta raditi sa nešto starijima, da li povećati sankcije, to je već pitanje dileme. Ali, svakako da mlade naraštaje treba… (Isključen mikrofon.)

Zahvaljujem.
Na član 3. amandman je podnela narodni poslanik Studenka Kovačević.
Da li neko želi reč?
Koleginice Kovačević, izvolite.

Zahvaljujem, uvaženi predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani ministre, koleginica Majkić je juče u raspravi govorila o pošumljavanju i apsolutno podržavam njenu diskusiju koja predstavlja rešenje za opustošene šume.

Ja ću se bazirati na istočnu Srbiju i uzrok večnih posledica po naša prirodna dobra. U istočnoj Srbiji 40% teritorije je pod šumama, a suočeni smo sa zastrašujućim prizorom koji ostaje iza šumokradica. Bespravna seča šuma je problem koji svake godine postaje sve veći. Krivično delo – šumska krađa, ubedljivo je najčešće delo u odnosu na sva ostala dela protiv životne sredine. Štetnost koja se prouzrokuje, a koju je nemoguće zaustaviti, kao što su hidrološki poremećaju, erozija, manjak kiseonika, samo su neki od razloga koji ukazuju da se ovim moramo baviti.

Rešavanje ovog problema nimalo nije lako. To su velike površine i nemoguće je u svakom trenutku imati pregled stanja na terenu, zahteva puno ljudi, puno vozila, puno mehanizacije i opreme. Ali, ono što je pozitivno jeste da građani u poslednjih nekoliko godina mnogo češće prijavljuju šumokradice. Broj podnetih krivičnih prijava se udvostručio, međutim to i dalje problem ne rešava. Kazne za ovo delo su uvećane 2016. godine, međutim i dalje nisu srazmerne posledicama koje to delo i dalje izaziva.

Iskreno se nadam da ćemo uskoro nametnuti i obavezu da se sa čvrstih goriva što pre pređe na alternativne energente, pogotovo kada su u pitanju gradske toplane. Možda na taj način uspemo da smanjimo i seču šuma, odnosno nelegalnu seču šuma. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Žarko Mićin.
Izvolite kolega Mićin.

Zahvaljujem se predsedavajući.

Poštovani predsedavajući, gospodine ministre, predstavnici ministarstva, dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman na Zakon o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti životne sredine.

Ovim izmenama smo uneli obavezu korisnika IPARD fondova da ispune određene uslove zaštite životne sredine pre nego što mogu da dobiju novac iz ovih fondova. IPARD program predstavlja najznačajniji program pretpristupne podrške poljoprivrednicima i odobren je od strane svih članica EU. Glavni cilj i svrha ovog programa je da pomogne poljoprivrednike, kao i sve stanovnike ruralnih područja Republike Srbije, da postepeno podižu svoje kapacitete i potencijale kako bi se blagovremeno i na pravi način pripremili za ispunjavanje evropskih standarda i zakona iz oblasti poljoprivrede, prehrambene industrije i zaštite životne sredine.

Ono što je važno da ovim programom poljoprivrednicima do 2020. godine na raspolaganju je čak 229 miliona evra bespovratnih sredstava, što je zaista ozbiljan novac, a sada će poljoprivrednici da bi dobili morati da ispune određene ekološke uslove što je neophodno na našem putu ka članstvu u EU, jer moramo otvoriti Poglavlje 27, a da bismo zatvorili ovo Poglavlje moramo ispuniti određene ekološke uslove. Upravo je cilj ove zakonske odredbe da to uradimo.

Moram spomenuti šta smo uradili na polju zaštite životne sredine u Novom Sadu otkada je na njegovom čelu gradonačelnik, Miloš Vučević, ja ću spomenuti samo deo toga. Urađeno je zaista mnogo, recimo u prigradskim naseljima, u prigradskom naselju Rumenka uradili smo šest kilometara fekalne kanalizacije i prečistač otpadnih voda vredan čak 136 miliona dinara. U Stepanovićevu, takođe smo završili celu fekalnu kanalizaciju i uradili takođe još jedan prečistač otpadnih voda koji je vredan 96 miliona dinara. U Kovilju smo uradili čak 40 kilometara kanalizacione mreže i završili prečistač vredan 190 miliona dinara. U Begeču smo takođe završili kompletnu kanalizacionu mrežu i uradili takođe jedan prečistač vredan čak 221 milion dinara.

Ono što je najvažnije, Milo Vučević i gradska vlast u Novom Sadu je ovo radila bez dinara zaduživanja, sve iz gradskog budžeta, dok su naši prethodnici, pre 2012. godine radili kanalizacije zadužujući gradsku vlast za 35 miliona.

Zahvaljujem.
Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Žarko Bogatinović.
Da li neko želi reč?
Kolega Bogatinoviću, izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani ministre sa saradnicima, danas je 11. oktobar, dan grada Leskovca, i ovom prilikom želim da čestitam građanima, mojim Leskovčanima i gradonačelniku dr Goranu Cvetanoviću, ovaj jubilej.

Danas ću govoriti o trećem benefitu i resursu koji poseduju Leskovčani, ekološkom. Pored centralnog postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda, pored regionalne sanitarne deponije „Željkovac“, o površinskoj akumulaciji Barje i postrojenju za preradu i prečišćavanje površinske vode „Gorina“. Naoko 30 kilometara od Leskovca, u gornjem toku reke Veternice, izgrađena je višenamenska veštačka akumulacija Barje koja je definisana kao ključni objekat budućeg jablaničkog vodovodnog podsistema koji će se razvijati kao deo donjeg južnomoravskog regionalnog sistema vodosnabdevanja. Brana i akumulacija Barje danas služi za vodosnabdevanje stanovništva i privrede grada Leskovca, zaštitu Leskovca od poplava, poboljšanje kvaliteta vode reke Veternice u malovodnim periodima, prihvatanje i zadržavanje nanosa, a postoji mogućnost korišćenja hidroenergetskog potencijala brane i akumulacije.

Iz akumulacije se vodom snabdeva grad Leskovac i 75 naselja, sa oko 150.000 stanovnika, zdravom pijaćom vodom. Ukupan kapacitet postrojenja za prečišćavanje vode iznosi 840 litara u sekundi, koji zadovoljava potrebe građana i privrede Leskovca. Za razliku od nekih gradova u Srbiji, građani Leskovca u kontinuitetu, bez prekida, na svojim slavinama imaju pijaću vodu visokog kvaliteta, čija se zdravstvena ispravnost svakodnevno kontroliše od nadležnih institucija.

Realizacijom projekata koji su finansirani iz donacija u okviru KfV projekta u Leskovcu je definisana dinamika ulaganja u vodovodni sistem grada Leskovca. Do 2022. godine bi trebalo da se sva naselja za koja postoji ekonomska opravdanost priključe na vodovodni sistem koji se snabdeva vodom iz postrojenja za preradu vode „Gorina“ . Hvala.

Zahvaljujem.
Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Goran Nikolić.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Jovan Palalić.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Mirko Krlić.
Da li neko želi reč?
Izvolite, kolega Krliću.

Hvala, gospodine predsedavajući.

Najmanje sporan bi smeo da bude ovaj zakon, što se politike tiče, ali evo i danas u formi poslaničkih pitanja, bez obzira na moje jučerašnje objašnjenje, imamo dežurnog stečajnog upravnika koji i dalje širi lažnu priču o oduzimanju dobrovoljačke zemlje u Banatskom Karađorđevu. To je posebno osetljivo pitanje zbog samog načina sticanja te zemlje. I dalje se pitam kakav je interes da se seje zla krv među složnim, poštenim i solidarnim stanovnicima Karađorđeva, čiji su dedovi napustili američki san i sa američkim državljanstvom došli da se bore za slobodu Srbije i 50% njih je ostavilo kosti na Kajmakčalanu.

U pitanju je odluka, još jednom ponavljam, o komasaciji doneta 2011. godine, koju niko nije sprovodio dok opština Žitište nije prešla u ruke SNS. Danas se ona sprovodi. Biću brz. Cilj je ukrupnjavanje poseda, izgradnja zalivnih sistema i puteva kroz atare, kako bi se došlo do finansijskih sredstava, pa i ostalo, iz ovih fondova koje spominjemo u ovom članu zakona i prelazak na moderniju poljoprivrednu proizvodnju.

Niko nije prebačen iz jednog atara u drugi da to nije potpisao, niko se nije žalio na zajedničko ulaganje od 2,1% zalivnih sistema. Plan komasacije je bio potpuno javan. Od 1.050, bilo je svega 50 žalbi, učesnici su mogli i pismeno da izraze svoje želje. Informacije dobija ova poslanička grupa od jednog dokonog, a takvog ima u svakom selu, kome je njiva pomerena za sedam metara. Pomerena, a ne oduzeta. Čak i on ima pravo žalbe ministarstvu i ima pravo sudskog procesa.

Prema tome, jedina veza ove stranke stečajnog upravnika i ovog novog „saveza za sve i svašta“ sa ekologijom jeste što potiču od reciklaže političkih kadrova, političkog otpada, propalih političkih stranaka u Srbiji. To je sve.

Zahvaljujem.
Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Slaviša Bulatović.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Zoran Bojanić.
Da li neko želi reč?
Izvolite, kolega Bojaniću.