Izvolite, dajte komentar.

Hvala.
Poštovana predsednice, poštovana gospođo Brnabić, gospodine Nedimoviću, hvala još jednom na datim odgovorima. Samo želim da na kraju dodam još jedan primer i da kroz njega ukažem na to kako je trenutno stanje na terenu.
Imam slučaj iz Male Bosne, kod Subotice, gde je gospođa koja je nosilac poljoprivrednog gazdinstva ušla u reprogram i platila ceo iznos glavnice koja je bila više od 300.000 dinara. U tom trenutku, mislim da 2016. godine, koja je imala u tom trenutku, šta su joj rekli u Poreskoj upravi… Ona je izmirila sva dugovanja, platila je glavnicu. Nakon dve godine se ispostavilo da je ipak ostala dužna nekih 12.000 dinara i sad zbog administrativne greške Poreske uprave, Poreska uprava traži od nje da uplati i kamatu.
Šta je sad problem? Problem je u tome što kamata iznosi više od 200.000 dinara, jer po Poreskoj upravi ona nije platila ceo iznos glavnice. Glavnica je plaćena u roku. Sad sistem pokazuje da ipak treba da plati više, a ona je sad već probila rok i mora da plati kamatu. Međutim, u Poreskoj upravi joj kažu da oni ne mogu ništa, ali, na primer, ako pola kamate uplati onda će se ostalo praštati. To joj obećavaju.
Gospođa mi je rekla da se posle tih izjava, cenkanja, osećala kao da je na pijaci. Smatram da je ovako nešto nedopustivo. Molim vas, poštovana gospođo Brnabić, da proverite šta rade filijale Poreske uprave po Srbiji. Po mom mišljenju, Poreska uprava treba da izađe u susret građanima koji su u problemu i ako to bude tako i ako svi mi budemo zajedno radili na rešavanju ovog problema, onda ćemo i uspeti u tome. Mi vam stojimo na raspolaganju i hvala vam još jednom na datim odgovorima. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Đorđe Vukadinović. Izvolite.

Zahvaljujem, predsednice.

Iako smem da kažem, drago mi je što vas vidim. Nisam verovao da ću to skoro reći, a i drago mi je što se Vlada odazvala u zaista velikom broju. Žao mi je što nema ovde ministarke pravde, pa ću morati onda pitanje da uputim premijerki, ako hoće da prokomentariše.

Tiče se ovih amandmana, odnosno ustavnih amandmana koji su važni i velika je stvar i primedbi koje je više puta Venecijanska komisija upućivala na te amandmane, ustavne. To je važna i velika stvar. Poslednji put je ministarstvo saopštilo da je Venecijanska komisija pohvalila i nije imala primedbe na te amandmane, a sada vidim da Društvo sudija i Udruženje tužilaca, upravo sam dobio tu informaciju, i dalje tvrde da to nije tako i da je to neka vrsta dezinformacije ili polu informacije da je Venecijanska komisija prihvatila i odobrila te predložene amandmane.

Kako god, hteo sam da ostavim komentar, jer, kažem, struka, ja se ne pravim da se razumem u ono u šta se ne razumem, ima ozbiljne primedbe i mislim da to mišljenje struke treba da se čuje.

Moje drugo pitanje, kažem, ovo ako možete da prokomentarišete može, a ako ne, ne, ali drugo pitanje ide na vašu adresu i tiče se jučerašnje posete, ja bih rekao i izjave, skandalozne izjave, rekao bih, poslanika nemačkog Bundestaga, Petera Bajera, koji je u Beogradu, u sred Beograda, izrekao neke stvari i preneo jasne poruke nemačke vlasti i Angele Merkel. To je bila neka vrsta šamara u lice. Ja možda time mogu da tumačim nervozu nekih predstavnika vlasti i vladajuće koalicije ovde, ali, svejedno, suviše je važna stvar da bi se o tome glasno ćutalo.

On je rekao, dakle, visoki poslanik i predstavnik vlasti vladajuće stranke nemačke, u ime direktno Angele Merkel, na koju se pozvao, da Srbija treba da Kosovo prizna i dejure, kao što ga priznala faktički. Kako je rekao – suverenu Republiku Kosovo. Rekao je da bez toga nema evropskih integracija niti ulaska Srbije u EU, osudio je i rekao je stav Nemačke da su ideje o razmeni teritorija loše i opasne. Rekao je da to treba da bude jasno. Rekao je da je to stav Angele Merkel i da se taj stav neće promeniti. Rekao je – to je ono ključno što želim da prenesem kao poruku Berlina, itd.

Na sve to, ono bar što je javno izašlo i moglo se pročitati u našim medijima, jeste vaša rečenica, gospođo Brnabić, gde ste rekli posle susreta sa gospodinom Bajerom, znači nemačkim parlamentarcem i na neki način i izaslanik …

Zahvaljujem.
Ko želi da odgovori na pitanje?
Izvolite.

Nisam čula do kraja šta sam ja rekla, ali verujem da ja znam šta sam rekla.
Dakle, prvo oko ustavnih amandmana. Videla sam i ja to što ste vi videli. Mislim da je to stvarno materija koja je crna ili bela, nije siva. Dakle, mi smo dobili pismo Sekretarijata Venecijanske komisije. Venecijanska komisija je potvrdila da se slaže sa amandmanima.
Pored toga ja sam stvarno izuzetno, izuzetno ponosna što vodim Vladu koja je preko godinu dana vodila javnu raspravu oko ustavnih promena i amandmana. Sećamo se, i ja ću to ponoviti ponovo, 2006. godine, kada su bile mnogo opsežnije izmene Ustava, nije bilo nikakve javne rasprave, nije bilo čak ni obraćanja Venecijanskoj komisiji, da se pita za njihovo mišljenje. Ovo je danas, dakle, sa javnom raspravom koja traje duže od godinu dana primer demokratskog društva i demokratije i ja se time ponosim.
Pored toga, ovo što je do sada urađeno, a mislim i rekla sam više puta, ponoviću i danas, mislim da je Ministarstvo pravde uradilo ozbiljan i odgovoran posao. Mislim da su uradili jako kvalitetan posao i da su našli odličan način da balansiraju između toga da pravosuđe u Srbiji bude svakako mnogo više nezavisno od bilo kakvih političkih uticaja, nego što je to bilo do sada, a sa druge strane da obezbedimo da građani, pre svega, a onda i privreda u Srbiji ima efikasno i odgovorno sudstvo. Mislim da će, ukoliko, na kraju krajeva, ovaj Dom prihvati, i to je najvažnije, amandmane i ovakve izmene Ustava u domenu pravosuđa, Srbija biti primer za to kako se reformiše pravosuđe.
U svakom slučaju Vlada će u najkraćem roku Narodnoj skupštini predložiti da krenemo u izmene Ustava, a nakon toga, naravno, Skupština i relevantan odbor mogu da nastave javnu raspravu, ako postoje još neka otvorena pitanja. Ja mislim da je svakako onim što je Ministarstvo pravde uradilo, kao što sam i rekla, postignut odličan kompromis između toga da sudstvo, kao jedna grana vlasti, jedna od tri grane vlasti, i dalje, kao što se dešava u svim civilizovanim demokratskim zemljama, bude međusobno balansirana i uslovljena sa druge dve grane vlasti, da se smanji u potpunosti politički uticaj i da se osigura onda i njegova efikasnost i njegova nezavisnost.
Što se tiče poslanika iz Bundestaga, juče sam se videla sa njim i hoću da vam kažem, pošto ste rekli da je visok poslanik Bundestaga, da li je visok ili nizak, uopšte nije važno, činjenica je da je on jedan od poslanika Bundestaga i kao takav ne predstavlja zvaničnu politiku Nemačke. On može da ima svoje mišljenje, slobodan je da to svoje mišljenje kaže. Mi o tom mišljenju možemo i razgovarali smo juče potpuno otvoreno. Mi se sa tim mišljenjem ne slažemo. NJemu sam juče predstavila na sastanku stav Vlade Republike Srbije, a to je da, kada se pregovara o kompromisu, nije dobro imati bilo kakve crvene linije. Dakle, on je jedan od poslanika, isto kao što u našem parlamentu postoje poslanici i jedan poslanik ne vredi ništa više ili nikako drugačije nije važan od nekog drugog poslanika.
Na kraju krajeva i stav Nemačke nije novost. Naše je da sa njima razgovaramo i da probamo da taj njihov stav promenimo. Hvala.

Hvala.
Izvolite.

Zahvaljujem, gospođo Brnabić, ali moram da kažem da što se tiče Venecijanske komisije prosto samo informacije radi, nisu oni, možda su amandmani genijalni, možda su savršeni, ali prosto, Venecijanska komisija je samo notirala, primila k znanju te naše amandmane, a nisu se izjašnjavali o njima u smislu glasanja, nisu ih odobrili ili ne. Kažem, možda su oni genijalni, možda ništa ne valjaju.

Ali, da se mi vratimo na ono što je centralno, nažalost. Mislim da, nažalost, niste najbolje interpretirali stav gospodina Bajera, vi ste ga minimalizovali, i meni je otišlo vreme, nisam uspeo da završim rečenicu, ali nije ni bitno, mene malo zbunjuje vaš stav, vaš benevalentni stav tipa mi se sa Nemačkom, tako ste rekli, slažemo oko svega, i ima samo taj jedan problem, oko Kosova se ne slažemo. Meni deluje to malo suviše minimalizujuće, moram priznati.

Što se tiče važnosti i značaja i težine reči gospodina Bajera, kao i nekih drugih parlamentaraca, podsetio bih javnosti i sve kolege ovde prisutne na gospodina Šokenkofa, takođe, koji je pre nekoliko godina, sada već pokojnog Šokenkofa, koji je takođe dolazio pre četiri, pet, šest godina sa nekim porukama koje su takođe, vlasti i one prethodne, a i ova sadašnja, vaša, SNS, govorili da je to samo privatno mišljenje, da je to samo jedan poslanik, da to nije zvanični stav Nemačke, a pogotovo EU. Na kraju je ono što je gospodin Šokenkof govorio bilo pretočeno u 10 tačaka, nemačkih tačaka posle 15 tačaka Brisela kao zahtevi i na kraju je ugrađeno u Poglavlje 35 sa zahtevima u vezi sa Kosovom prema Srbiji.

Tako da ne bih ja potcenjivao reči nemačkog parlamentarca, pošto nažalost obično bude kao što su rekli. Ponavljam vam i citiram vam formulacije, suviše su direktne, suviše su oštre, da bi se neko smeo o tome neobavezno izjašnjavati. Dakle, on je rekao da je došao sa tom porukom, da je došao da prenese stav Nemačke da su ideje o razmeni teritorija loše i opasne, da je to stav Angele Merkel, da se to neće promeniti i to je ono ključno, citiram, to je ono ključno što želim da prenesem kao poruku Berlina, izričit je Bajer. Nije on rekao to je moje mišljenje, rekao je da je to poruka Berlina. U tom smislu kažem, ja molim i apelujem, žao mi je što nema ministra spoljnih poslova, što nema gospodina Dačića, da se ove poruke shvate vrlo ozbiljno. Ja ne vidim šta bi posle toga moglo i morala da bude reakcija Beograda. Pre nekoliko dana izjava američkog ambasadora koja je s pravom naišla na osudu javnosti, a ovo sada kao da se prećutkuje i skriva od građana Srbije. Hvala.

Izvolite.

Samo u jednoj rečenici. Što se tiče Venecijanske komisije i Sekretarijata Venecijanske komisije naravno da nisu ponovo glasali, oni su ljudi nama poslali komentare i mišljenje na amandmane. Ministarstvo pravde je radilo da te komentare usvoji. Mi smo te komentare usvojili, pokazali smo im finalni nacrt, oni su ljudi konstatovali da je to to. Dakle, neće ponovo glasati. Ne znam zašto bi glasali zato što je to samo njihovo mišljenje. Ne mogu oni da glasaju. Ne može Venecijanska komisija da glasa na predložene amandmane na naš Ustav. Tako da je ta tačka zatvorena, a to možete, i vi kao poštovani narodni poslanik proverite direktno sa Sekretarijatom Venecijanske komisije, a možete da proverite i sa Evropskom delegacijom u Srbiji.
Što se tiče ovog poslanika Nemačkog Bundestaga, ja kao predsednica Vlade Republike Srbije uopšte ne razumem oko čega vi i ja treba da razgovaramo, i ne razumem ja temu. On čovek ima svoj stav. Ja taj stav niti potcenjujem, niti ga precenjujem. To je njegov stav i sigurno ima još puno poslanika Bundestaga čiji je to stav.
Takođe stav zvanični Nemačke se nije menjao sigurno poslednju deceniju, i nas ne iznenađuje. Mi imamo naš posao, oni imaju svoj posao. Da mi, a pre svega predsednik Vučić, naš posao nismo dobro radili, pa ne bi se stav recimo SAD toliko promenio, a on se prilično promenio. Tako su i SAD pričale da postoje crvene linije, za njih je Kosovo bilo zatvoreno pitanje, nisu želeli da razgovaraju ni o čemu osim o tome da Republika Srbija prizna nezavisnost tzv. republike Kosovo. Pa smo radili, radili, i sada imamo SAD koje kažu – ne postoje crvene linije, podržavamo dijalog, ako može da se nađe neko kompromisno rešenje, mi smo za.
Dakle, za mene je to velika promena stava koja je rezultat ozbiljnog rada, odgovorne politike i toga što je Srbija, zahvaljujući svemu što je pre svega Aleksandar Vučić uradio 2014. godine prepoznata kao pouzdan, odgovoran, predvidiv partner.
Dakle, da se vratimo sada na jednog poslanika. Da li je moguće da mi sada u Skupštini Srbije, vi kao poštovani narodni poslanik i ja kao predsednica Vlade treba 15 minuta da razgovaramo o stavu jednog, jednog poslanika Bundestaga. Ok, on ima svoj stav. Ko ga ne shvata ozbiljno? Mi ga shvatamo ozbiljno, mi radimo naš posao gospodine. Pa, neću se baviti ceo dan poslanikom Bundestaga i njegovim stavom. Ja sam se videla sa njim. Jasno mu rekla šta je naš stav.
Isto, vidite, možda se čudite, vi moguće da se čudite, zato što je vaša politika bila da odete u Berlin i pričate jednu stvar, odete u Moskvu pričate drugu stvar, odete u Vašington pričate treću stvar, odete u Peking pričate četvrtu stvar. Moj posao nije toliko komplikovan. Ja pričam istu stvar i u Beogradu, i u Briselu i u Vašingtonu i u Moskvi i u Pekingu i tom narodnom poslaniku, odnosno tom poslaniku Bundestaga i svim ostalim poslanicima.
Tako da možemo da nastavimo da se raspravljamo o tome, ali verujem da nema potrebe. Čovek ima stav. Mi se borimo za našu poziciju. Hvala.