Tako je. Mi ćemo gledati da omogućimo reprogram dugova. Daću vam još jedan podatak. Otprilike, samo za PIO sada pričam, otprilike od ovih milijardu i 300 miliona evra duga, odnosno 160 milijardi dinara, glavnica je oko 70 milijardi, a 90 milijardi su otprilike kamate i taj dug se odnosi na ukupno 227.995 osiguranika. Tako da, posedujemo sve analize dubinske i radimo na rešavanju.
Ubeđena sam da ćemo mi uspeti da ga rešimo. Ako uspemo da rešimo ovaj problem u mandatu ove Vlade, to će sigurno biti jedan od najvećih, najvažnijih uspeha ove Vlade.

Reč ima ministar Nedimović.

Poštovana predsednice, poštovani narodni poslanici, pošto je reč o osetljivoj temi, temi koja se jedno 30 godina vuče, ja mislim od 1986. godine, kada je krenulo sa sistemom obaveznog zdravstvenog osiguranja, pa kasnije penzijskog i invalidskog osiguranja, ova tema se toliko provlači da je to prosto neverovatno.
Pre svega, zbog javnosti moram da kažem da ovi podaci koji su izneti su toliko frapantni, da vi imate ukupno milijardu i 800 miliona koji su sporni, mislim na evre. To je obaveza za PIO i obaveza za zdravstven osiguranje. A, onda je tamo neko 2008, 2009, 2010. godine neko pametan smislio, pa uveo istu osnovicu za osiguranje imao ti hektar ili imao sto hektara i da ovde napravi još veći cirkus u čitavoj priči. Tu se samo lepila jedna na drugu proizvoljnost, da ne kažem nekako drugačije.
Sada smo došli u situaciju da imamo s jedne strane ogromnu količinu obaveza. U međuvremenu, različiti su oni bili koji su evidentirali obaveze za penzijsko i invalidsko osiguranje, od posebnog Fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje poljoprivrednika, poreske uprave i ko zna koga sve to. Kada se to sve spakovalo u jedan sistem, mi smo došli u situaciju da imamo ogroman broj lica koja nisu u stanju da izmiruju svoje obaveze.
Da to prevedemo na praktičan primer. Imao ti jedan hektar zemlje ili imao 100 hektara zemlje, ti plaćaš iste doprinose za penzijsko i invalidsko osiguranje, iako ostvaruješ različiti prihod. Ne možeš ti na hektaru zemlje napravili isti profit kao neko na 100, 200 ili 500.
Onda ovo što je iznela predsednica, vezano za plaćanje penzija, a te penzije su toliko male, one iznose 11.000, 11.500, 12.000 dinara, sa ovakvim postojećim sistemom mi nismo nigde stigli. Imamo 9% punjenja samo od doprinosa, ostalo se izdvaja iz budžeta. Potpuno jedan cirkus, jedna rašomonijada.
Ono što je ideja da se uradi, da se bukvalno u istom trenutku nađe rešenje za obaveze koje su gomilane, da ne kažem decenijama, i da se uspostavi novi sistem takav da ona lica koja su kapacitet, koja imaju mogućnosti da plaćaju penzijsko i invalidsko osiguranje, to plate, ko želi da plati ili glavnicu ili već kako to bude utvrđeno, da plati svoje obaveze uz reprogram i da nastavimo dalje da idemo, tako da može da se pravi da tako bude penzija koja će iznositi mnogo više nego što je sada, u zavisnosti od uplate doprinosa.
Samo ću vas navesti jedan kuriozitet. U toj bazi poljoprivrednika koji su obveznici penzijskog i invalidskog osiguranja, kada smo radili analizu, godinu dana se bavimo ovom temom, jer je ovo jako teška tema. Ovo je jedna stvar koja će da opredeli kuda ćemo mi i kako ćemo se odnositi prema poljoprivrednicima u budućnosti. Nemaju svi 350.000 gazdinstava koja su aktivna. Nemaju svi isti kapacitet i ne mogu svi da plate. Neki mogu da plate sve doprinose, neki mogu deo, a neki ne mogu bukvalno ništa, jer neko ko ima poljoprivredno gazdinstvo na Goliji, a ima samo dve krave ili ima pola hektara zemlje, taj ne može ništa da uradi u pogledu doprinosa.
To moramo da redefinišemo i da napravimo sistem za budućnost, a ne da samo ovako vučemo ovo za sobom, vučemo repove sa kojima niko nema, kako bih rekao, političku snagu da se obračuna. Jer, ovu stvar kada završimo, mislim da ćemo napraviti jednu veliku dobrobit za sve naše poljoprivrednike.
Ono što ste spomenuli za hipoteke, nigde nema na osnovu doprinosa za PIO da je nekome ustanovljeno založno pravo i to išlo na prodaju. To se nije desilo u Srbiji u zadnjih nekoliko godina koliko ova Vlada i prethodna vode Srbiju.
Bio je jedan pokušaj zloupotrebe informacija, gde se zbog neplaćenog PDV i kasnije prodaje poljoprivrednog zemljišta zbog neplaćenog PDV, neko pokušao to da provuče na mala vrata, pa je to zbog doprinosa PIO. Nije tačno, to se nije desilo i neće se desiti sve dok ne završimo ovu stvar.
Ono što je problem, to je što ljudi koji imaju kapacitet da plaćaju, zbog svega ovoga, ovog nasleđa, ne plaćaju to. Imamo ona lica koja su u kapacitetu, a ne ispunjavaju svoje obaveze. Ja se nadam da ćemo sa Svetskom bankom ovaj projekat sa Ministarstvom rada završiti na proleće i onda izaći u jednu široku javnu raspravu. Ovo je teška tema.
Trenutno u Srbiji, radili smo bukvalno gazdinstvo po gazdinstvo, po svim standardima koji postoje u EU, koliki su kapaciteti spram prinosa koji se ostvaruju u određenoj kulturi, spram površine poljoprivrednog zemljišta. Nema više od 60.000 poljoprivrednika koji su u stanju da plaćaju u punom kapacitetu svoje obaveze. I to treba da bude svima jasno. Nema ih više od toga. Sada moramo da vidimo kako da rešimo problem sa ostalima. Najlakše je preseći i reći – ovo može, ovo ne može i to je to. Videli smo šta se desilo kada se presecalo i kaže – imaš hektar, plati 88.000 doprinosa, pa vidimo šta se desilo. To mi nećemo raditi. Uradićemo stvar onako da se naša deca ne stide nas. Hvala.

Izvolite, dajte komentar.

Hvala.
Poštovana predsednice, poštovana gospođo Brnabić, gospodine Nedimoviću, hvala još jednom na datim odgovorima. Samo želim da na kraju dodam još jedan primer i da kroz njega ukažem na to kako je trenutno stanje na terenu.
Imam slučaj iz Male Bosne, kod Subotice, gde je gospođa koja je nosilac poljoprivrednog gazdinstva ušla u reprogram i platila ceo iznos glavnice koja je bila više od 300.000 dinara. U tom trenutku, mislim da 2016. godine, koja je imala u tom trenutku, šta su joj rekli u Poreskoj upravi… Ona je izmirila sva dugovanja, platila je glavnicu. Nakon dve godine se ispostavilo da je ipak ostala dužna nekih 12.000 dinara i sad zbog administrativne greške Poreske uprave, Poreska uprava traži od nje da uplati i kamatu.
Šta je sad problem? Problem je u tome što kamata iznosi više od 200.000 dinara, jer po Poreskoj upravi ona nije platila ceo iznos glavnice. Glavnica je plaćena u roku. Sad sistem pokazuje da ipak treba da plati više, a ona je sad već probila rok i mora da plati kamatu. Međutim, u Poreskoj upravi joj kažu da oni ne mogu ništa, ali, na primer, ako pola kamate uplati onda će se ostalo praštati. To joj obećavaju.
Gospođa mi je rekla da se posle tih izjava, cenkanja, osećala kao da je na pijaci. Smatram da je ovako nešto nedopustivo. Molim vas, poštovana gospođo Brnabić, da proverite šta rade filijale Poreske uprave po Srbiji. Po mom mišljenju, Poreska uprava treba da izađe u susret građanima koji su u problemu i ako to bude tako i ako svi mi budemo zajedno radili na rešavanju ovog problema, onda ćemo i uspeti u tome. Mi vam stojimo na raspolaganju i hvala vam još jednom na datim odgovorima. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Đorđe Vukadinović. Izvolite.

Zahvaljujem, predsednice.

Iako smem da kažem, drago mi je što vas vidim. Nisam verovao da ću to skoro reći, a i drago mi je što se Vlada odazvala u zaista velikom broju. Žao mi je što nema ovde ministarke pravde, pa ću morati onda pitanje da uputim premijerki, ako hoće da prokomentariše.

Tiče se ovih amandmana, odnosno ustavnih amandmana koji su važni i velika je stvar i primedbi koje je više puta Venecijanska komisija upućivala na te amandmane, ustavne. To je važna i velika stvar. Poslednji put je ministarstvo saopštilo da je Venecijanska komisija pohvalila i nije imala primedbe na te amandmane, a sada vidim da Društvo sudija i Udruženje tužilaca, upravo sam dobio tu informaciju, i dalje tvrde da to nije tako i da je to neka vrsta dezinformacije ili polu informacije da je Venecijanska komisija prihvatila i odobrila te predložene amandmane.

Kako god, hteo sam da ostavim komentar, jer, kažem, struka, ja se ne pravim da se razumem u ono u šta se ne razumem, ima ozbiljne primedbe i mislim da to mišljenje struke treba da se čuje.

Moje drugo pitanje, kažem, ovo ako možete da prokomentarišete može, a ako ne, ne, ali drugo pitanje ide na vašu adresu i tiče se jučerašnje posete, ja bih rekao i izjave, skandalozne izjave, rekao bih, poslanika nemačkog Bundestaga, Petera Bajera, koji je u Beogradu, u sred Beograda, izrekao neke stvari i preneo jasne poruke nemačke vlasti i Angele Merkel. To je bila neka vrsta šamara u lice. Ja možda time mogu da tumačim nervozu nekih predstavnika vlasti i vladajuće koalicije ovde, ali, svejedno, suviše je važna stvar da bi se o tome glasno ćutalo.

On je rekao, dakle, visoki poslanik i predstavnik vlasti vladajuće stranke nemačke, u ime direktno Angele Merkel, na koju se pozvao, da Srbija treba da Kosovo prizna i dejure, kao što ga priznala faktički. Kako je rekao – suverenu Republiku Kosovo. Rekao je da bez toga nema evropskih integracija niti ulaska Srbije u EU, osudio je i rekao je stav Nemačke da su ideje o razmeni teritorija loše i opasne. Rekao je da to treba da bude jasno. Rekao je da je to stav Angele Merkel i da se taj stav neće promeniti. Rekao je – to je ono ključno što želim da prenesem kao poruku Berlina, itd.

Na sve to, ono bar što je javno izašlo i moglo se pročitati u našim medijima, jeste vaša rečenica, gospođo Brnabić, gde ste rekli posle susreta sa gospodinom Bajerom, znači nemačkim parlamentarcem i na neki način i izaslanik …

Zahvaljujem.
Ko želi da odgovori na pitanje?
Izvolite.

Nisam čula do kraja šta sam ja rekla, ali verujem da ja znam šta sam rekla.
Dakle, prvo oko ustavnih amandmana. Videla sam i ja to što ste vi videli. Mislim da je to stvarno materija koja je crna ili bela, nije siva. Dakle, mi smo dobili pismo Sekretarijata Venecijanske komisije. Venecijanska komisija je potvrdila da se slaže sa amandmanima.
Pored toga ja sam stvarno izuzetno, izuzetno ponosna što vodim Vladu koja je preko godinu dana vodila javnu raspravu oko ustavnih promena i amandmana. Sećamo se, i ja ću to ponoviti ponovo, 2006. godine, kada su bile mnogo opsežnije izmene Ustava, nije bilo nikakve javne rasprave, nije bilo čak ni obraćanja Venecijanskoj komisiji, da se pita za njihovo mišljenje. Ovo je danas, dakle, sa javnom raspravom koja traje duže od godinu dana primer demokratskog društva i demokratije i ja se time ponosim.
Pored toga, ovo što je do sada urađeno, a mislim i rekla sam više puta, ponoviću i danas, mislim da je Ministarstvo pravde uradilo ozbiljan i odgovoran posao. Mislim da su uradili jako kvalitetan posao i da su našli odličan način da balansiraju između toga da pravosuđe u Srbiji bude svakako mnogo više nezavisno od bilo kakvih političkih uticaja, nego što je to bilo do sada, a sa druge strane da obezbedimo da građani, pre svega, a onda i privreda u Srbiji ima efikasno i odgovorno sudstvo. Mislim da će, ukoliko, na kraju krajeva, ovaj Dom prihvati, i to je najvažnije, amandmane i ovakve izmene Ustava u domenu pravosuđa, Srbija biti primer za to kako se reformiše pravosuđe.
U svakom slučaju Vlada će u najkraćem roku Narodnoj skupštini predložiti da krenemo u izmene Ustava, a nakon toga, naravno, Skupština i relevantan odbor mogu da nastave javnu raspravu, ako postoje još neka otvorena pitanja. Ja mislim da je svakako onim što je Ministarstvo pravde uradilo, kao što sam i rekla, postignut odličan kompromis između toga da sudstvo, kao jedna grana vlasti, jedna od tri grane vlasti, i dalje, kao što se dešava u svim civilizovanim demokratskim zemljama, bude međusobno balansirana i uslovljena sa druge dve grane vlasti, da se smanji u potpunosti politički uticaj i da se osigura onda i njegova efikasnost i njegova nezavisnost.
Što se tiče poslanika iz Bundestaga, juče sam se videla sa njim i hoću da vam kažem, pošto ste rekli da je visok poslanik Bundestaga, da li je visok ili nizak, uopšte nije važno, činjenica je da je on jedan od poslanika Bundestaga i kao takav ne predstavlja zvaničnu politiku Nemačke. On može da ima svoje mišljenje, slobodan je da to svoje mišljenje kaže. Mi o tom mišljenju možemo i razgovarali smo juče potpuno otvoreno. Mi se sa tim mišljenjem ne slažemo. NJemu sam juče predstavila na sastanku stav Vlade Republike Srbije, a to je da, kada se pregovara o kompromisu, nije dobro imati bilo kakve crvene linije. Dakle, on je jedan od poslanika, isto kao što u našem parlamentu postoje poslanici i jedan poslanik ne vredi ništa više ili nikako drugačije nije važan od nekog drugog poslanika.
Na kraju krajeva i stav Nemačke nije novost. Naše je da sa njima razgovaramo i da probamo da taj njihov stav promenimo. Hvala.

Hvala.
Izvolite.