Poštovani gospodine Komlenski, jako sam zahvalan na ovom pitanju iz jednog prostog razloga, da radi javnosti možemo da iznesemo činjenice koliko Vlada Republike Srbije u poslednje vreme izdvaja za ove mere podrške srpskim poljoprivrednicima, koje se tiču nabavke nove mehanizacije, nabavke traktora, izgradnje skladištnih prostora, izgradnje prerađivačkih kapaciteta, jer to je ona stvar koja srpskog poljoprivrednika čini konkuretnim. Čini ga kvalitetnijim da može na ovom tržištu koje je surovo, pre svega u pogledu okruženja, jer nemojte zaboraviti da skoro sve, odnosno većina zemalja oko nas su ili članice EU i imaju neke pogodnosti, zajedničke evropske poljoprivredne politike u pogledu novčanih sredstava o kojima mi u ovom trenutku možemo da razmišljamo. Jednim delom su nam dostupna kroz IPARD sredstva, a drugim delom se nadam da ćemo kroz proces evropske integracije i mi doći do njih.
Konkretno, što se tiče mehanizacije, prethodne godine, po prvi put posle više godina imali smo meru nabavke traktora za poljoprivredne proizvođače koji se bave povrtarstvom, voćarstvom i vinogradarstvom. Iako su u početku pričali da će to biti jedna mera koja će se ticati 100, 150 poljoprivrednika, sećate se onih redova na pisarnici Vlade, gde su se trkali, da ne kažem da su se trkali na Horgošu, na pošti, ne znam samo odakle te priče, ali to tako obično ide, ti zli jezici pokušaju da dezavuišu svaku dobru stvar.
Mi smo baš zato što se pokazalo veliko interesovanje od 2.400 zahteva koji su bili za traktore, negde oko 1.900 isplatili. Ovi ostali nisu imali potpunu dokumentaciju i jednostavno nisu imali takvu setvenu strukturu koja bi odgovorila zahtevima koji su bili u tom konkursu.
Šta su ti ljudi dobili da javnost zna? Pedeset posto od vrednosti traktora ili maksimum milion i 800.000 dinara, a ako je reč o devastiranom području, odnosno području sa otežanim uslovima rada, to je bilo čak 65% povraćaja. Hajde mi recite kada je to bilo? Ne sećam se. Možda se neki sećaju, ali možda na tri traktora, ne sigurno na ovaj broj.
Sa druge strane, što se tiče mehanizacije, imali smo prošle godine neverovatno veliki broj zahteva, 13.500 zahteva je bilo nabavke mehanizacije i svega onoga što je bilo obuhvaćeno tim pravilnikom koji se ticao mehanizacije. Oko 11.000 predmeta je obrađeno i tim ljudima je stavljeno na raspolaganje da nabave i to po profakturi. Znači, stavljeno je na raspolaganje da imaju vremenski period, da mogu da nabave to unapred, a država garantuje da će biti isplaćene pare. Opet se ne sećam ni takve jedne stvari u zadnjih 10, 15 godina, a hvala Bogu u ovom poslu sam jedno 15, 16 godina sigurno.
Treća stvar koju je jako važno reći, ovogodišnji zahtevi krenuli su u obradu i oni će biti na isplati od sledeće nedelje pa nadalje, u odnosu na nabavku sve mehanizacije.
Pod tim podrazumevam i nabavku svega onoga što je neophodno za ratarsku poljoprivrednu proizvodnju, onoga što je neophodno za voćarstvo, pre svega nabavka protivgradnih mreža, nabavka izgradnje bunara, sistema za navodnjavanje. Dakle, sve ono što srpskog poljoprivrednika čini konkurentnim, što mu snižava troškove, povećava količinu, a samim tim i kvalitet, jer sve se u poljoprivredi danas svelo na to. Svelo se na dostupnost vode, da možete da imate što kvalitetniju poljoprivrednu proizvodnju, kao i kvantitet.
Primera radi, tamo gde nemamo sisteme za navodnjavanje, na nekim prostorima centralne Šumadije, prinos po hektaru jabuka nam je 15-20 tona. Na savremenim zasadima, koji imaju sisteme za navodnjavanje 50, 60, 70, da ne kažem da ide i do 100 tona po hektaru. Znate li vi koliko je to veći prinos, veći profit za svakog poljoprivrednika kada mu država ovako pomogne? A, kako mu konkretno pomaže? Ako nešto košta šest–sedam miliona dinara, država ti vrati pola, tri, tri i po miliona dinara.
Da se vratim na još jednu stvar, naslušao sam se priča o transparentnosti za IPARD, da IPARD-a neće biti. Samo ti koji su pričali u ovom parlamentu o tome da IPARD-a neće biti, njima se desila jedna suprotna stvar. Još u prošlom decembru, raspisali smo prve pozive, tiče se mehanizacije, zato to nadovezujem na čitavu ovu priču, raspisali smo pozive i za mehanizaciju i za nabavku traktora, i za sad, juče smo raspisali, juče ili prekjuče, raspisali poziv za izgradnju objekata, dakle za nabavku fizičke imovine poljoprivrednim.
To je sve ono o čemu se pričalo sedam, osam godina samo nije bilo urađeno. Svi oni, kojima su bila puna usta Evrope, nisu stigli da završe taj posao, nisu uspeli da završe taj posao. Danas, na raspolaganju je svih 175 miliona evra iz IPARD fondova, uključujući na to 50 miliona evra para iz srpskog budžeta. Prvi pozivi su bili, prva rešenja se dele, ja se nadam da ćemo već sledećeg meseca imati negde oko 200-250 rešenja koja ćemo podeliti srpskim poljoprivrednicima.
Kada smo delili rešenja neki dan, ta rešenja su bila u rasponu od 10 hiljada evra povrata, za nabavku prikolice, do 600 hiljada evra, jedan srpski poljoprivrednik, koji živi u Kladovu, dobio pravo na povrat za sektor voćarstva, to ja nešto nisam čuo da je toga bilo pre 10 godina, ili mene nisu dobro informisali o tome, a bio sam, živeo, radio u poljoprivrednom kraju, sigurno bi me neko obavestio o tome.
Sada, šta se dešava? Da ne dužim više, mi smo imali ukupno, za ova prva tri poziva, 502 zahteva srpskih poljoprivrednika. Govorilo se o tome da srpski poljoprivrednici ne znaju da podnesu zahtev, i te kako znaju. Za traktore, na primer, imamo duplo veći broj zahteva nego što je u prvom konkursu bilo raspoloživih sredstava, to je dobro. Imamo, tu sada i nekih kurioziteta. Evo, na primer, kuriozitet od juče, prostor zapadne Srbije, neću namerno da kažem gde se desilo, imali smo prijavljenu setvenu strukturu, gde je reč o krompiru, čovek je hteo da kupi traktor, kada smo otišli u terensku kontrolu, „GPS“ tehnologijom, proverili parcele, uradili sve, ne ispunjava čovek uslove, jer krompira je tamo bilo pre 20 godina zadnji put. Mislim, i te stvari se dešavaju.
Pričam o stvarima koje se dešavaju stalno, to je sve normalno i to će se sve dešavati, ali kontrola, zbog toga sam hteo ovo da kažem, je maksimalna i maksimalno se mora voditi računa o svemu tome. Nama će, na raspolaganju sledeće godine biti mnogo veća količina sredstava iz IPARD fondova, negde 50-60 miliona evra. Kada se to sve nadoveže na srpski budžet, hvala Bogu, imamo sada ministra finansija koji razume poljoprivredu, koji razume da je neophodno srpskom poljoprivredniku pomoći još više, jer broj zahteva je sve više, a pomoći se može samo novcem.
Evo, pokazuje mi kolega Rističević, da malo podignemo cifru koju tražimo za sledeću godinu, u smislu jer imam mnogo zahteva. Kolega zna koliki je broj zahteva, jer je važno da mi ispunimo sve ono što srpski poljoprivrednici očekuju od nas. Imamo dobro razumevanje Ministarstva finansija i nadam se da kada budemo, krajem novembra ili decembra, izašli sa budžetom za 2019. godinu, da ćemo moći da kažemo da je sistem subvencija podignut toliko da Ministarstvo poljoprivrede ima kvalitativno jedan od najvećih količine rasta koju će imati u sledećoj godini u odnosu na budžet prethodne godine.
E, sad, ako sam ovo nešto izgovorio, a ministar finansija se ne slaže sa ovim, ja se nadam da neće biti posledica po srpske poljoprivrednike, možda po mene. Jako je važno, da završim, da srpsku poljoprivredu u pogledu mehanizacije, što više opremimo, što više pomognemo kako bismo snizili troškove i kako bi ta margina, koja ostaje srpskom poljoprivredniku, bila sve veća.
Modernom opremom, modernom tehnologijom snižavate troškove. Na cene ne možemo da utičemo, veliki broj poljoprivrednih proizvoda je na svetskom tržištu, tu je igra velikih brojeva. Ali, sa učešćem u ovom delu, mi možemo da snizimo troškove i da veći profit ostane srpskom poljoprivredniku. Jako je to važno i počelo se izuzetno voditi računa o tome. Samo za nabavku mehanizacije bilo je negde oko šest milijardi i svih ovih stvari u ovoj godini, a pre sedam-osam godina bilo je 300-400 miliona. Ja mislim da je to puta dvadeset koliko sam ja išao u školu. Išao sam davno u školu, a još uvek znam prostu matematiku. Hvala vam.
