Zahvaljujem, uvaženi predsedavajući.
Dame i gospodo narodni poslanici, žao mi je što neko za koga sam smatrala da je dobar advokat kaže da ne razume tekst Predloga zakona, ali možda će imati prilike da se bolje upozna, pa da to kasnije i ne govori.
Kada je reč o političkom uticaju na postupak izbora sudija i predlogu amandmana koje je radilo Ministarstvo pravde u proteklih godinu dana, moram da pre svega istaknem, da nikad niste imali takav jedan transparentan proces donošenja bilo kog akta, a pre svega Ustava koji je trajao još od maja prošle godine.
I, ono što je najbitnije da Ministarstvo pravde i Vlada Republike Srbije se obavezala da će u postupku izmene Ustava u potpunosti poštovati mišljenje i preporuke Venecijanske komisije. Venecijanska komisija, tela Saveta Evrope koja je jedina merodavna da oceni da li je neki akt koji se tiče sudske organizacije, vlasti podoban, odnosno da li je u skladu sa evropskim standardima ili nije.
Podsetiću vas da ste imali dosta susreta sami sa Venecijanskom komisijom 2008/2009. godine kada ste Venecijanskoj komisiji slali predloge Pravilnika o izboru sudija i tužilaca, kada ste podmetali odredbe koje su kasnije naknadno brisane i nisu se pojavljivale u postupku usvajanja u Republici Srbiji. Kada je podmetnuto Venecijanskoj komisiji da će svaki sudija koji bude razrešen imati pravo žalbe na odluku koja bude doneta, a kasnije, gle čuda, te odredbe apsolutno nije bilo kada se pravilnik usvajao.
Pričate o političkom uticaju, a zaboravljate da su 2008. godine izabrani prvi članovi Visokog saveta sudstva isključivo po političkim kriterijumima. Pričate o periodu i uticaju političkog izbora sudija, a zaboravljate da se u to vreme vrlo često gosti Ministarstva pravde. Danas u Ministarstvu pravde apsolutno ne dolazi nijedan narodni poslanik, niti predstavnik bilo koje političke partije da određuje kako će se vršiti izbor sudija ili zamenika javnih tužilaca.
Vrlo je čudno da pominjete odnos pet – pet, da će neko da vrši politički uticaj na izbor pet pravnika od strane Narodne skupštine. Očigledno niste videli dobro da treba da postoji dvotrećinska većina da bi Narodna skupština izabrala buduće članove Visokog saveta sudstva. Ali, dobro verovatno ćemo imati prilike da o Ustavu i amandmanima pričamo kada dođu na red i ukoliko uopšte Narodna skupština usvoji inicijativu Vlade Republike Srbije da uđemo u postupak izmena Ustava.
Ono što je sigurno i što odgovorno mogu da tvrdim i kao član Visokog saveta sudstva, da se danas sudije i zamenici javnih tužilaca i javni tužioci ne biraju kao pripadnici ili podanici odgovarajuće političke partije, da danas naši koalicioni partneri ne uslovljavaju opstanak u vlasti da li će neki sudija ili zamenik javnog tužioca biti izabran, što se dešavalo 2008. godine. I to je vrlo vidljivo, jer je konstatovano u samim zapisnicima Visokog saveta sudstva kada su se pojedini članovi Visokog saveta sudstva izuzimali iz postupka izbora pojedinih sudija, smatrajući da su pod političkim uticajem i da se nalaze na spisku odgovarajućih političkih partija.
Kada govorimo o Zakonu za Agenciju za borbu protiv korupcije, on danas nije na dnevnom redu, ali verujem da će i to biti uskoro u Skupštini s obzirom da smo ispoštovali sve preporuke GREKA, poštujemo analize eksperte Greka i on će biti u potpunosti usklađen sa onim što se zahteva od nas, a to je da ispoštujemo preporuke svih 13 preporuka koje ste sami naveli da se nalaze u GREKO izveštaju.
Vrlo me čudi da pominjete direktora Agencije za borbu protiv korupcije, a podsetiću vas da imamo direktora Agencije za borbu protiv korupcije protiv koga se vodi krivični postupak, da imamo vrlo sumnjivu kupovinu zgrade Agencije za borbu protiv korupcije, da smo imali vrlo česte budžetske inspekcije u Agenciji za borbu protiv korupcije, da je direktor koji ste vi birali imao naplate duplih dnevnica prilikom odlaska u Strazbur i od strane Republike Srbije iz budžeta, ali i od Saveta Evrope. Nisam čula da ima takvih primedbi na rad današnjeg direktora Agencije za borbu protiv korupcije.
Ono što želim da istaknem, a očigledno da se niste dovoljno bavili samim tekstom zakona, o lobiranju. Govorite o lobiranju na donošenje pojedinačnih akata. Lobiranje se odnosi isključivo na donošenje opštih akta, što će reći na donošenje zakona. Ukoliko neko lobira da se donese pojedinačna odluka, reč je ipak o krivičnom delu i ne može uopšte da se govori o lobiranju i uvođenju lobiranja u zakonske tokove. Tako da volela bih da budete malo više informisani i nije samo da se govori o formalnom lobiranju, ukoliko vi pročitate sam predlog zakona videćete da se govori i o neregistrovanim lobistima, a da funkcioner ima obavezu i u slučaju da postoji kontakt sa neregistorvanim lobistima, da to takođe prijavi Agenciji za borbu protiv korupcije i da sastavi izveštaj o tome.
Preporuke GREKA odnose se pre svega na preventivno delovanje u borbi protiv korupcije i najveći deo tih preporuka se odnosi upravo na izmenu Ustava, tako da ne bi bilo zamajavanja javnosti da su preporuke represivnog karaktera, one su pre svega preventivnog i odnose se na donošenje zakona, o borbi protiv korupcije, na ustavne promene koje se upravo odnose na postupak izbora sudija i tužilaca koji podrazumeva da se taj postupak izbora izmesti iz Skupštine i verujem da ćemo uskoro, u narednim mesecima imati upravo priliku da usvojimo ustavne amandmane, a samim tim da ispunimo i ove preporuke bez čijih usvajanja svakako preporuke ne mogu ni biti u potpunosti ispunjene.
I, ponovo se vraćam na Zakon o zaštiti podataka o ličnosti i član 40. gde se pozivate na mišljenje Poverenika, na mišljenje Poverenika koje nije bilo dostavljeno prilikom dostavljanja zvaničnog mišljenja Ministarstvu pravde na tekst odredbe koji postoji od decembra 2017. godine, koji je objavljen na sajtu Ministarstva pravda, tako da je još jedna netačna informacija da je neko naprasno menjao tekst pre mesec dana, nakon održavanja jednog foruma.
Ono što je bitno da ovim zakonom, odnosno Zakonom o lobiranju su upravo predviđeni izuzeci kada dolazi do ograničavanja prava građana prilikom obrade podataka, isključivo Zakon o zaštiti podataka o ličnosti može da ograniči to pravo, što je i navedeno u samom zakonu.
Ta, takođe, ista odredba Zakona o zaštiti podataka o zaštiti ličnosti usklađena sa članom 23. Uredbe, koja je ocenjena od strane Evropske komisije i za koju je rečeno da je u potpunosti u skladu sa evropskim standardima. Tako da bih volela da je Poverenik na vreme, možda, reagovao i ukazao na neke nedoslednosti na koje se sada poziva i tvrdi da je nešto neustavno.
Ponovo, ponavljam, jedino je Ustavni sud merodavan da ceni da li je jedan zakon u skladu sa Ustavom ili ne. Vrlo mi je čudno da se ceni ustavnost Predloga zakona. Hvala.