Na član 3. amandman je podneo poslanik Aleksandar Martinović.
Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, veliki doprinos u borbi protiv elementarnih nepogoda i vanrednih situacija predstavlja i odluka ministra unutrašnjih poslova Nebojše Stefanovića da se poveća prijem polaznika u Centar za osnovu policijsku obuku i o tome govori podatak da je od 2014. godine do danas tu obuku završilo 1.407 polaznika koji su primljeni u MUP, a trenutno se na obuci nalazi još 712 polaznika.

Ministarstvo unutrašnjih poslova je u junu 2018.godine raspisalo konkurse za prijem 900 novih polaznika u ovaj centar i oni će do kraja 2019. godine biti veliko pojačanje za našu policiju. Takođe, u poslednje četiri godine MUP je primilo i 630 studenata koji su završili Kriminalističko-policijsku akademiju i to je jedan veoma važan podstrek mladim, visokoobrazovanim ljudima da ostanu u Republici Srbiji i da svoje stručno znanje stave na raspolaganje državi Srbiji i MUP.

Takođe, veoma je važan i podatak da je MUP u 2018. godini primilo i 96 novih vatrogasaca spasilaca, a u toku je osposobljavanje još 57 polaznika koji će biti raspoređeni u vatrogasno-spasilačke jedinice u Beogradu. U junu mesecu ove godine raspisan je konkurs za prijem novih 100 polaznika za popunu radnih mesta u vatrogasno-spasilačkim jedinicama na teritoriji Republike Srbije.

Sve ove mere su izuzetno važne za borbu protiv prirodnih katastrofa i za delovanje MUP, posebno njegovog sektora za vanredne situacije u svim onim situacijama i događajima koji su se desili u Republici Srbiji 2014. godine u najvećoj meri, a u pojedinim delovima Srbije i u godinama posle toga.

Na član 3. amandman je podnela narodna poslanica Desanka Repac.

Zahvaljujem.

Uvažena predsednice, pozdravljam predstavnike Vlade, gospođu ministarku i drage kolege. Na član 3. sam podnela amandman koji smanjuje rizik od migracione krize. Ovim zakonom definišemo oblasti koje će biti zastupljene novim nacionalnim programom upravljanja rizikom od katastrofa i upravljanja vanrednim situacijama.

Za svaku opasnost na bazi procene rizike treba da se obavežu jedinice lokalne samouprave, autonomne pokrajine, nadležno ministarstva na državnom nivou da bi se donele preventivne mere u cilju smanjenja rizika, u ovom slučaju migrantske krize.

Srbija smatra da je solidarnost svih država EU, regiona ključ za uspeh u radu da se mogu zadovoljiti potrebe migranata. Organizovana politika migranata mora da se radi na legalan način. Srbija je do sada imala izuzetno dobar i human odnos prema migrantima. Da bi se smanjio rizik od humanitarne katastrofe migrantske krize, od ovih zakonskih odredbi koje zakon donosi, najprimenjivija je međunarodna saradnja.

Međunarodna saradnja, kako u domenu prevencije, tako i u domenu humanitarne pomoći i pružanja, odnosno primanja međunarodne pomoći. Ni jedna zemlja ne može migrantsku krizu samostalno da reši, čak su i UN uključile migraciju u cilj razvoja za 21. vek. Većina zemalja Evrope nema politiku prema migrantima.

Srbija je obavila dobar posao kad niko za to nije bio spreman. Ironijom sudbine, zemlje koje su se najviše borile protiv granica i zidova, koje su se obavezale da ih zauvek uklone, sada žure da ih ponovo podignu. Evropska unija teško prihvata migrante, ne samo zbog kulturnih i verskih razlika, već zato što iza sebe nema…

Hvala vam.
Završite rečenicu, svakako. Završite, molim vas.

Zahvaljujem se.

Hvala vama. Izvinjavam se.
Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Radovan Jančić.
Izvolite.

Zahvaljujem, gospođo predsedavajuća.

Poštovani narodni poslanici, poštovana gospođo Kuburović, Predlog zakona koji obezbeđuje povećanje stepena bezbednosti naših građana, njihovih života i njihove imovine je svakako da u potpunosti treba prihvatiti, a ovaj Predlog baš na tome insistira.

Donošenjem ovog zakona o smanjenju rizika od katastrofa i upravljanju vanrednim situacijama obezbediće se opšti okvir za uspostavljanje efikasnog integrisanog sistema smanjenja rizika od katastrofa u cilju smanjenja postojećih rizika, sprečavanja stvaranja rizika u budućem periodu i efikasnog odgovora na katastrofe.

Identifikacija, procena i praćenje rizika i planiranje odgovora na rizike u cilju odgovornog upravljanja životnom sredinom, zemljištem, vodama i drugim prirodnim resursima je naš nacionalni zadatak, a prevencija od posledica od katastrofa je od primarnog značaja. Srbija obiluje vodama, ali smo i pored te činjenice u godinama iza nas trpeli posledice suša, iako se ona može naslutiti, pa čak i predvideti.

Ministri prethodnog režima najavljivali su velike projekte, kada je reč o navodnjavanju, a jedan od njih govorio je o sistemu za čak dva miliona hektara. I, naravno da nisu napravili ništa, ali zato nisu zaboravili da se basnoslovno obogate. Tek dolaskom Aleksandra Vučića na čelo Vlade Republike Srbije otpočelo se sa izgradnjom velikih hidrosistema koji se finansiraju iz kredita vrednog 100 miliona dolara po kamatnoj stopi od svega, ili samo, 1%.

Direktno iz budžeta Republike Srbije, Vojvodine i lokalnih samouprava za nabavku sistema za navodnjavanje izdvajaju se danas sredstva 10 puta veća u odnosu na 2012. godinu. Značaj ovih investicija je nemerljiv u efikasnoj borbi protiv suša, a posebno su značajne što će našeg poljoprivrednika i poljoprivredna gazdinstva finansijski osnažiti i stvoriti sve pretpostavke za dalji razvoj poljoprivrede i time doprineti sveukupnom razvoju Republike Srbije. Zahvaljujem.

Hvala.
Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Vlado Babić.
Izvolite.

Zahvaljujem.

Poštovana ministarko, koleginice i kolege narodni poslanici, u članu 3. Predloga zakona dodaje se stav 3. u kojem se govori o smanjenju rizika od posledica epidemija zaraznih bolesti. U kontekstu toga rekao bih par reči o autizmu i MMR vakcini, odnosno vakcini protiv morbila, rubeola i zaušaka.

Institut za javno zdravlje „Batut“ ističe da ne postoje zvanični podaci o broju autistične dece u Srbiji, te da ovaj institucija kroz nadzor nad neželjenim reakcijama nakon vakcinacije nije dobila ni jednu prijavu registrovanog autizma nakon primene MMR vakcine. Brojne epidemiološke studije sprovode se u svetu u poslednje dve decenije i one su opovrgle hipotezu da je MMR vakcina povezana sa rizikom od nastanka autizma.

Vakcina MMR je u kalendaru imunizacije u Srbiji uvedena 1994. godine davanjem u dve doze. Prva se daje u periodu od 12 do 15 meseca, a druga u sedmoj godini života. Date doze daju doživotni imunitet protiv malih boginja, rubeola i zaušaka. U Srbiji je u periodu od 2008. do 2018. godine aplikovano 1,5 milion doza. U tom periodu prijavljeno je 176 neželjenih reakcija na MMR u vidu blažih ospa, groznica, oticanja žlezda iz uha, privremenog pada trombocita, a vrlo retko izazivaju gluvoću, komu i trajno oštećenje mozga.

Ukoliko ne vakcinišete dete, recimo, kod malih boginja dolazi čak i do smrtnog ishoda. Zaušci mogu izazvati teška oštećenja mozga, pobačaje i upalu testisa, a rubeola predstavlja veliki rizik kod trudnica.

Treba reći da svaka država ima svoj vakcinalni kalendar zakonom propisanih vakcina. Dva faktora opredeljuju jednu zemlju po pitanju izbora obaveznih vakcina. Jedno je značaj i korist u prevenciji zaraznih bolesti, a drugo je cena istih. Tako kod nas nije obavezna Pregner vakcina protiv soja pneumokoka, bakterije koja napada mozak i pluća, ali izaziva i sepsu.