Zahvaljujem predsedavajući.
Poštovana ministarko sa saradnicima, poštovani narodni poslanici, član 3. Predloga zakona naglašava da smanjenje rizika od katastrofa i upravljanje vanrednim situacijama predstavlja nacionalni i lokalni prioritet, a da svako ima pravo na zaštitu bez ikakve diskriminacije. Ovo je značajno, jer se katastrofe i vanredne situacije mogu dogoditi svuda i svakome.
Podsetiću vas na neke najveće prirodne katastrofe koje su zadesile Srbiju. Najveća poplava posle one majske 2014. godine, bila je 1965. godine kada se izlio Dunav, zatim 2005. godine u aprilu mesecu u centralnom Banatu, 2006. godine kada je poplavljeno 225 hiljada hektara.
Srbija je pretrpela čak sedam velikih zemljotresa, u Lazarevcu 1992. godine, magnitude 5,9, u Mionici 1998. godine, magnitude 5,7, a najrazorniji je bio onaj u Kraljevu 3. novembra 2010. godine, magnitude 5,4.
Požari i suše su takođe često pogađali Srbiju. Najviše temperature ikad zabeležene bile su u julu 2007. godine, kada je, recimo, u Smederevskoj Palanci zabeleženo čak 44,9 stepeni Celzijusovih, u Zaječaru 44,7 stepeni Celzijusovih i u Ćupriji 44,6 stepeni Celzijusovih. Velika suša je 2012. godine, prepolovila biljnu proizvodnju u Srbiji.
Najveće nevreme praćeno olujom i gradom zabeleženo je 1937. godine, maja meseca u Beogradu, ali su u novije vreme oluje i grad sve češći i za sobom ostavljaju ogromne štete u poljoprivredi. Najniža temperatura u Srbiji od minus 39 stepeni Celzijusovih zabeleženo je u januaru 2006. godine u Karajukića bunarima. Godine 2012. led je okovao mnoge gradove Evrope, pa i delove Srbije, u 14 opština je proglašeno vanredno stanje. Pojavljivanje klizišta u Srbiji nije neuobičajeno, jer je čak 38% teritorije Srbije obeleženo kao nestabilno područje, a evidentirano je čak 35 do 36 hiljada klizišta. Zato predlažem da ovaj zakon usvojimo, jer je veoma dobar. Hvala.