Hvala, doktore Babiću.
Na član 3. amandman je podnela narodni poslanik LJibuška Lakatoš.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Miodrag Linta.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 3. amandman je podnela narodni poslanik Aleksandra Majkić.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 3. amandman je podnela narodni poslanik Dragana Kostić.
Da li neko želi reč?
Reč ima narodni poslanik Dragana Kostić. Izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Uvažena ministarko sa saradnicima, narodni poslanici, građani Srbije, nadležni organi će preduzeti sve predviđene mere za primenu odredbi Predloga zakona o smanjenju rizika od katastrofa i upravljanju vanrednim situacijama, koji je danas na dnevnom redu.

Vlada će doneti strategiju smanjenja rizika od katastrofa i upravljanju vanrednim situacijama i akcioni plan za njeno sprovođenje, kao osnovni strateški dokument kojim se utvrđuje politika i usmeravaju aktivnosti državnih organa i drugih subjekata u upravljanju rizikom od katastrofa, određuje smernice za angažovanje ljudskih i materijalnih resursa, dalji razvoj normativnog institucionalnog okvira u cilju smanjenja rizika i efikasnog odgovora na izazove katastrofa.

S druge strane, i ministar unutrašnjih poslova doneće propise neophodne za punu primenu zakona od kojih je svakako najznačajniji pravilnik o metodologiji, načinu izrade i sadržaju procene rizika od katastrofa i plana zaštite i spasavanja, koji će prilikom izrade predmetnih dokumenata primenjivati svi subjekti na teritoriji Republike Srbije, te će ona biti kompatibilna u primeni.

U cilju uspostavljanja registra rizika, ministar unutrašnjih poslova će propisivati sadržinu, način uspostavljanja i održavanje registra rizika, dok će obaveze subjekata sistema u postupku izrade registra rizika, način izrade registra rizika i unos podataka bliže uređivati Vlada. Hvala.

Hvala.
Na član 3. amandman je podnela narodni poslanik Ana Karadžić.
Izvolite.

Hvala.

Poštovani ministri sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, zakon koji je pred nama predstavlja nastavak reformi koje se sprovode u našoj zemlji. Ovaj amandman sam podnela kako bih istakla važnost umanjenja posledica od elementarnih nepogoda, jer to zaista utiče i na građane koji se bave poljoprivredom, ali pre svega na ekonomiju naše zemlje.

Godinama unazad slušamo kako se danas ratuje samo ekonomijom i kako nema potreba da imamo vojsku, kako nema potreba da je modernizujemo. Dobro se sećamo perioda između 2000. i 2012. godine, kada je vojska, maltene raspuštena, kada su uništavan tenkovi, kada su uništavane haubice, kada su utopljene, prodate itd.

Mi se pitamo šta bi bilo tokom poplava 2014. godine, da su se one zadesile u tom periodu, kako bi reagovala ta vojska koja bi bila skoro raspuštena. Oni su pričali da nemamo neprijatelje, da smo okruženi samo prijateljima, a kada pogledamo, došli su na vlast 2000. godine, samo godinu dana nakon svega što nas je zadesilo 1999. godine. Malo je čudno da su se već sprijateljili godinu dana kasnije.

Pričali su da vojska treba da se raspusti radi mira. Šta znači raspustiti vojsku radi mira i radi ekonomije? Jel to znači da ako imamo jaku vojsku, da nemamo mir? Slažemo se i zalažemo da treba da bude mira i jake ekonomije, ali smatramo da je mir i jaka ekonomija upravo u moćnoj vojsci, u modernizovanoj vojsci, u vojnicima koji imaju pošten život, u vojnicima koji imaju dobre plate, u vojnicima koji su obučeni u opremu koju zaslužuju.

Moćna vojska prestavlja moćnu ekonomiju i zalažem se za ovaj put kojim smo krenuli. Želim još jednom da se zahvalim ministru Vulinu na svemu što radi za našu vojsku. Hvala.

Hvala.
Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Dalibor Radičević.
Izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Poštovana ministarko sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, na Predlog zakona o smanjenju rizika od katastrofa i upravljanju vanrednim situacijama, podneo sam amandman na član 3.

U samom članu 3. govori se o prioritetima pri zaštiti od katastrofa. Kao glavni prioritet prilikom zaštite od posledica katastrofa i zaštiti spašavanju ljudskih života. Ja se sa ovim prioritetom slažem, jer ljudski život nema cenu i prilikom spasavanja, naravno da ima prioritet.

Amandman koji sam podneo na ovaj član zakona odnosi se na prevenciju katastrofa. Potrebno je, pre svega, sve učiniti da do katastrofa i ne dođe, samo u tim slučajevima ljudski život nije ugrožen. Zato sam i pokušao da ukažem na značaj preventivnog delovanja. Na neke katastrofe, nažalost, ne možemo imati uticaj i ne možemo ih sprečiti, već samo dobrom organizacijom i pripremom možemo sprečiti da posledice ne budu enormno velike u materijalnom smislu, uz poštovanje prioriteta prilikom spasavanja.

Međutim, postoje katastrofe za koje je odgovoran čovek. Ovakav vid katastrofe je moguće sprečiti, ili barem njihov broj svesti na najmanju moguću meru. Ovde pre svega, mislim na požare. Svojim neodgovornim ponašanjem možemo da izazovemo, ne samo veliku materijalnu štetu, već i da ugrozimo ljudski život. Jedan od takvih primera imali smo prilike da vidimo pre par nedelja. Paljenje žetvenih ostatka na njivi pored autoputa Beograd–Niš, i stvaranje dimne zavese izazvan je težak lančani sudar, gde je jedno lice izgubilo život, a pored toga napravljena je velika materijalna šteta. Zato moramo preventivno da delujemo i da utičemo na svest ljudi da svojim postupcima, ma koliko oni u prvom trenutku bezazleno delovali, ne ugrožavamo druge živote i ne izazivamo velike ekonomske gubitke.

U danu za glasanje podržaću predložene zakone. Hvala.

Hvala.
Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Zvonimir Đokić. Izvolite.

Zahvaljujem predsedavajući.

Poštovana ministarko sa saradnicima, poštovani narodni poslanici, član 3. Predloga zakona naglašava da smanjenje rizika od katastrofa i upravljanje vanrednim situacijama predstavlja nacionalni i lokalni prioritet, a da svako ima pravo na zaštitu bez ikakve diskriminacije. Ovo je značajno, jer se katastrofe i vanredne situacije mogu dogoditi svuda i svakome.

Podsetiću vas na neke najveće prirodne katastrofe koje su zadesile Srbiju. Najveća poplava posle one majske 2014. godine, bila je 1965. godine kada se izlio Dunav, zatim 2005. godine u aprilu mesecu u centralnom Banatu, 2006. godine kada je poplavljeno 225 hiljada hektara.

Srbija je pretrpela čak sedam velikih zemljotresa, u Lazarevcu 1992. godine, magnitude 5,9, u Mionici 1998. godine, magnitude 5,7, a najrazorniji je bio onaj u Kraljevu 3. novembra 2010. godine, magnitude 5,4.

Požari i suše su takođe često pogađali Srbiju. Najviše temperature ikad zabeležene bile su u julu 2007. godine, kada je, recimo, u Smederevskoj Palanci zabeleženo čak 44,9 stepeni Celzijusovih, u Zaječaru 44,7 stepeni Celzijusovih i u Ćupriji 44,6 stepeni Celzijusovih. Velika suša je 2012. godine, prepolovila biljnu proizvodnju u Srbiji.

Najveće nevreme praćeno olujom i gradom zabeleženo je 1937. godine, maja meseca u Beogradu, ali su u novije vreme oluje i grad sve češći i za sobom ostavljaju ogromne štete u poljoprivredi. Najniža temperatura u Srbiji od minus 39 stepeni Celzijusovih zabeleženo je u januaru 2006. godine u Karajukića bunarima. Godine 2012. led je okovao mnoge gradove Evrope, pa i delove Srbije, u 14 opština je proglašeno vanredno stanje. Pojavljivanje klizišta u Srbiji nije neuobičajeno, jer je čak 38% teritorije Srbije obeleženo kao nestabilno područje, a evidentirano je čak 35 do 36 hiljada klizišta. Zato predlažem da ovaj zakon usvojimo, jer je veoma dobar. Hvala.

Hvala.
Na član 3. amandman je podnela narodni poslanik LJubica Mrdaković Todorović. Izvolite.

Hvala predsedavajući.

Kada govorimo o katastrofama i o vanrednim situacijama želim da istaknem da na teritoriji grada Niša postoji Gradski vatrogasni savez grada Niša i da pored postojanja važnu ulogu u radu Dobrovoljnog vatrogasnog društva ima postojanje Operativne dobrovoljne vatrogasne jedinice u njegovom sastavu, opremljene i obučene za gašenje požara.

Stanje dobrovoljnog vatrogasnog društva na teritoriji grada Niša, u poslednjem periodu se rapidno poboljšava. Gradski vatrogasni savez Niš je pokrenuo inicijativu za osnivanje dobrovoljnog vatrogasnog društva u svim gradskim opštinama, kao i u pojedinim lokalnim samoupravama na teritoriji Nišavskog upravnog okruga.

Gradski vatrogasni savez Niš ima ulogu u organizovanju vatrogasnih takmičenja, osnivanju dobrovoljnog vatrogasnog društva, obuci svojih članova, organizovanju kurseva za obuku radnika koji rade na poslovima zaštite od požara, uspostavljanje saradnje sa drugim dobrovoljnim vatrogasnim društvima i razvijanje svesti o značaju ZOP-a i drugo.

Takođe, u Nišu postoje i industrijske vatrogasne jedinice. Prema potrebama, mogu se upotrebiti snage i sredstva industrijske vatrogasne jedinice za gašenje požara i van preduzeća koja prvenstveno štite, naravno uz prethodni zahtev i prethodnu saglasnost.

Budući da predloženi zakoni podstiču sveukupni razvoj Republike Srbije, u danu za glasanje podržaćemo ove zakone. Hvala.