Hvala vama.
Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Sreto Perić.
Izvolite, kolega Periću.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo ministre, pa ovaj član 3. je urađen na niskom, amaterskom nivou, ako ste ga pročitali, pretpostavljam da jeste, mogli ste i sami da zaključite. Ovde se priča o načelu prioriteta, a zapravo se u jednom i po stavu govori o ciljevima, a samo pola stava je reč o prioritetu.

Znači, jednom zakonu prethode ciljevi, a onda kasnije se prave prioriteti, što je neko vremensko prvenstvo koje treba da se zna i da se uradi.

Ovde svoj deo posla na profesionalan način nije obavilo ni sektor ili služba za pravne poslove u MUP, kao što ni Sekretarijat za zakonodavstvo, odnosno Republički sekretarijat, zakonodavstvo, koji utvrđuje, unapređuje, prati provođenje propisa, objavljivanje nije uradilo ništa i mi smo zbog toga osetili veliku potrebu, inače to je i stav SRS da dodamo bar još jedan prioritet ovde, a to je da se prizna diplomatski status članovima srpsko-ruskog prijateljstva.

Mi imamo potrebu da to uradimo, evo, i malopre kolega Đorđe Komlenski je rekao, kad je ona žena, majka, već ne znam šta je bila, upitala – jeste li vi Amerikanci? Ako jeste, nemamo poverenja, ako ste Rusi imamo veliko poverenje.

Vi volju građana Srbije, čini mi se stavljate na neko poslednje mesto, ona za vas nije važna, a u određenim momentima, kada vam to zatreba, kažete – a koliko građana se izjasnilo i poklonilo poverenje ovom režimu? Možda i jesu, ako vi ovakav odnos nastavite da razvijate prema njima, onda se postavlja pitanje do kada će oni da tolerišu vas.

Ovo je bila jedna polemika, gospođo Kuburović, koju sam hteo sa vama da podelim, ali imam jedno konkretno pitanje za vas. Znači, mi insistiramo, pitanje nije teško, samo ako vi želite da odgovorite, a već posle petog, šestog dana, morate imati odgovor na to pitanje, ako niste sami bili spremni da ga ovde ponudite, da iznesete pred poslanike SRS i pred srpsku javnost morali ste da pitate predsednika Vlade, a ono glasi prosto, jednostavno, potpuno precizno – šta će se desiti ukoliko Rasim LJajić i Sulejman Ugljanin naprave koaliciju posle održanih izbora 4. oktobra, da li će on i dalje biti potpredsednik Vlade Republike Srbije i biti ministar u Vladi Republike Srbije. Očekuje odgovor. Hvala.

Hvala.
Vjerica Radeta, po amandmanu, izvolite.

I ovaj amandman, kao i svi naši amandmani na član 3. su istom smislu i zaista dalje ne možemo da verujemo zašto ne želite da prihvatite ovaj amandman, gde želimo da članovi Srpsko-ruskog humanitarnog centra u Nišu dobiju diplomatski status.

Mi smo kroz našu istoriju, noviju, imali često i poplave i bujične poplave i nažalost godinama problemi koji su nastali u tim elementarnim nepogodama nisu rešavani.

Ostale su posledice iz nekih prethodnih vremena, prethodnih skupštinskih većina i skupštinskih vlada i Vlada Srbije, ali znate, mi vas podsećamo, pošto ovih dana govorimo o saradnji i koaliciji Rasima LJajića i Sulejmana Ugljanina, da su njih dvojica rame uz rame sedeli u nekim DOS-im vladama i da ništa nisu kao članovi Vlade uradili, da se sanira ili da se spreče nove okolnosti koje su dovodile do vanrednih situacija, ili da se spreče one koje su bile tada u vlasti.

Zaista, to je jedan od razloga kada govorimo o ovom zakonu, da nam predstavnici SNS kažu da li ćete vi i dalje dozvoliti da Rasim LJajić i Sulejman Ugljanin rame uz rame sada u tom nacionalnom veću, sede, da troše državne pare, preko nacionalnog veća, da ih troše ko zna za šta, ali da i dalje imamo probleme kakve smo imali u periodu kada su oni bili rame uz rame u istoj Vladi i zato ponavljam pitanje i svi ćemo ga ponavljati – da li će Rasim LJajić ostati član Vlade Republike Srbije ukoliko zaključi koalicioni sporazum sa Sulejmanom Ugljaninom u Bošnjačkom nacionalnom savetu nakon ovih izbora? Hvala.

Na član 3. amandman je podnela narodni poslanik Marina Ristić.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Nikola Savić.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Filip Stojanović.
Da li neko želi reč? (Da)

Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo ministar sa saradnicima, podneo sam amandman na član 3. Predloga zakona o smanjenju rizika od katastrofa i upravljanju vanrednim situacijama. Svi problemi i nedaće koje su nas snalazile kroz našu istoriju, donele su i nešto pozitivno, a to je sposobnost srpskog naroda da se brzo snalazi i odoleva svim tim problemima i katastrofama.

Da je bilo koji drugi narod doživeo ono što smo mi doživeli tokom NATO agresije na našu zemlju, pitanje je kako bi odoleo svemu tome. Mi smo to ipak nekako preživeli. Život teče dalje, ali izgleda da iz toga nismo izvukli pravilne pouke. Ne shvatljivo je da mi samoubilački hrlimo u EU, a potpuno je jasno da u njoj više nema perspektive ni za dugogodišnje njene članice.

Toga su svesni u gotovo svim zemljama EU i mene uopšte ne čudi što u poslednje vreme, po pravilu, pobeđuju partije sa nacionalnim orjentacijama.

Dakle, ne donosimo zakone samo zato što to do vas traži EU. Gledamo svoje interese jer je većina tih zakona štetna po nas, a i neprimenljiva je u našim uslovima.

Naš Sektor za vanredne situacije može da deluje mnogo bolje i bez ovog evropskog zakona, što je pokazao u mnogim prilikama na terenu sa gospodinom Marićem. Zahvaljujem.

Hvala, kolega Stojanoviću.
Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Nemanja Šarović.
Reč ima kolega Nemanja Šarović. Izvolite.

Gospodine Marinkoviću, dobro je da vam se popravio i vid i sluh. Sada ste u stanju da mi date reč.

Dobro je što raspravljamo o vanrednim situacijama, jer je danas u Narodnoj skupštini Republike Srbije takođe bila jedna vanredna situacija.

Vi i Veroljub Arsić ste suspendovali Poslovnik o radu Narodne skupštine i čitava 92 minuta mi niste dozvoljavali da se javim po Poslovniku i na taj način, slobodno se može reći, izvršili mini državni udar.

Međutim, u Srbiji se dešavaju i dosta gore stvari. Svi smo mi pre dva dana, ili koliko već je prošlo, bili svedoci da je Sulejman Ugljanin državu Srbiju, Republiku Srbiju nazvao fašističkom tvorevinom i da je rekao da će on pobediti fašističku neman zvanu Srbija.

Sada se postavlja pitanje, evo, tu je gospodin Mijatović, da li je moguće da su zarad ličnog interesa spremni na sve, pa čak i na koaliciju sa takvim čovekom? Da li ste spremni, gospodine Mijatoviću, zarad ličnog interesa? Da li je to lični interes?

Evo, kaže gospodin Mijatović da to nije lični interes. Jedino što možemo da zaključimo jeste da je to programska koalicija, dakle, da i gospodin Mijatović misli da je Srbija fašistička tvorevina.

Zaista je dobro što je tu i ministar pravde, da čujemo da li u zemlji Srbiji bilo ko, a pogotovo onaj ko je nosilac vlasti, ko je nosilac javnih ovlašćenja, može Srbiju nazivati fašističkom tvorevinom.

E sad, da vidimo na šta ste vi sve spremni, da vidimo kakve sve to koalicione partnere možete da prihvatite, da li je bilo dovoljno to što ste koalicioni partneri sa Hašimom Tačijem, sa Ramušem Haradinajem ili ste sada spremni da biste rušili Srbiju da budete koalicioni partneri i sa Sulejmanom Ugljaninom, koji otvoreno govori, ponoviću, i vidim da vam to očigledno smeta, da je Srbija fašistička neman.

Vreme, kolega Šaroviću.

Evo, završavam.
Da li vi, gospođice Kuburović, možete da prihvatite da sedite u Vladi sa čovekom koji je u koaliciji, koji ima programsku koaliciju sa onima koji tvrde da je Srbija fašistička neman?
Molim vas, gospođo Kuburović, da odgovorite. Ne znam koliko je poslanika govorilo, nikome niste odgovorili. Zbog toga ste tu. Ako ne želite da odgovarate, onda možete biti slobodno i u Vladi, i u Ministarstvu pravde ili na bilo kojem drugom mestu.