Hvala.
Na član 3. amandman je podnela narodni poslanik Stanislava Janošević.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Slaviša Bulatović.
Da li neko želi reč?
Slaviša Bulatović, izvolite.

Zahvaljujem predsedavajući.

Na Predlog zakona o smanjenju rizika od katastrofa i upravljanju vanrednim situacijama, podnosim amandman na član 3, u smislu da se doda stav 3. koji glasi – primenom ovog zakona podstiče se sveukupni razvoj Republike Srbije, s posebnim osvrtom na sanaciju posledica migrantske krize.

Porast broja migranata posebno je bio uočljiv 2015. godine, kada je tokom prvih devet meseci preko 115 hiljada stranih državljana, uglavnom iz Sirije, Avganistana i Iraka, izrazilo azilnu nameru.

Iako je Srbija zemlja tranzita, u kojoj se migranti izuzetno kratko zadržavaju, tokom 2015. godine, naime, prosek zadržavanja je svega nekoliko dana, Komesarijat za izbeglice i migracije ulaže maksimalne napore kako bi obezbedio human i adekvatan odgovor na potrebe migranata.

Uz svoj skroman doprinos u sanaciji posledica migrantske krize, dala je i javna ustanova Narodni univerzitet iz Vranja, koji je u saradnji sa nevladinim sektorom pokrenula niz obuka za migrante, koji su smešteni u prihvatnom centru u Vranju. Primera rad, početkom 2018. godine organizovan je kurs za stolare na četiri migrantkinje iz Prihvatnog centra iz Vranja, pohađale su i likovnu radionicu Narodnog univerziteta.

Takođe, u saradnji sa međunarodnom organizacijom za migracije IOM, od 1. novembra 2018. godine, počela je obuka za pet migranata iz Prihvatnog centra u Vranju za zanimanje – negovatelj, kao i obuku za rad na računaru. Prema postignutom dogovoru, svakog meseca će se formirati nove grupe za različita zanimanja, a u planu je da se sa obukama nastavi tokom 2019. godine.

Pored Narodnog univerziteta, i javna ustanova iz Vranja, Škola animiranog filma, organizovala je šest radionica na kojima je učestvovalo preko 100 dece migranata i koja su tom prilikom uradila oko desetak dokumentarnih filmova. Zahvaljujem.

Hvala.
Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Zoran Bojanić.
Izvolite, kolega Bojaniću.

Zahvaljujem uvaženi predsedavajući.

Gospođo ministarko, koleginice i kolege, nastaviću tamo gde sam i stao u prethodnom amandmanu, kod danas više puta pominjanog zemljotresa u Kraljevu.

Moram da napomenem da je te 2010. godine Sektor za vanredne situacije svoj posao odradio kvalitetno, korektno, na vreme, upravo onako kako je trebalo. No, ono što je smetalo tada, a meni smeta i dan-danas, je raspodela određenih sredstava, pa i vrednovanje, odnosno kategorizacija oštećenja kod pojedinih zgrada i kuća.

Vi imate slučaj da je dan-danas, znači osam godina nakon tog katastrofalnog zemljotresa, imate privatne kuće, a imate i zgrade koje su kategorisane sa mnogo nižom kategorizacijom i ta sredstva koja su im namenjena, nisu bila dovoljna da se odradi rekonstrukcija i adaptacija pojedinih objekata. Za razliku od onih koji su tada vršili vlast i koji su i tada razmišljali samo o sebi i svojim džepovima, a vidim i danas, jer im mnogo smeta „Telekom Srbija“ koji radi u interesu države i u interesu naroda, štiteći verovatno neke svoje privatne firme, plaše se tog velikog sistema, SNS je pokazala da je interesuje i tada sveobuhvatni razvoj Republike Srbije i da misli o svakom građaninu i da misli o svakom gradu u našoj Republici.

Te 2010. godine, mi smo krajnje savesno i odgovorno formirali štab koji je pratio realizaciju svih naših poduhvata na sanaciji zemljotresa, ali kao grupe građana. Znači, stranka SNS je to radila. Za cilj smo imali da napravimo pet novih kuća, na kraju je to bilo sedam novih kuća, dovukli smo tone i tone materijala, novčanih sredstava, ali sve to smo pre svega prijavljivali gradskom štabu za zemljotres. Znači, trag postoji i dan-danas imamo arhivu i dokumentaciju svega što smo radili, za razliku od nekih koji su svoju arhivu popalili. Hvala.

Hvala, kolega Bojaniću.
Na član 3. amandman je podnela narodni poslanik Vera Jovanović.
Izvolite, koleginice Jovanović.

Poštovani Marinkoviću, ministarko Kuburović, gospodine Mariću i saradnici MUP-a, predložena rešenja imaju za cilj da omoguće subjektivne sisteme, da prevaziđu prepreke u postojećim kapacitetima i da razviju mere za smanjenje rizika od katastrofa.

Da nas ne bi iznenadila neka od onih katastrofa iz 2014. godine, prišlo se iscrpno svim segmentima društva. Što se tiče bezbednosnih rizika, na inicijativu potpredsednika Vlade, ujedno i ministra Nebojše Stefanovića, a uz podršku Ministarstva prosvete tokom 2017. i 2018. godine, u sve osnovne škole uveo se kao predmet osnovi bezbednosti dece. Ovaj predmet je u školskoj 2017/18. godini bio namenjen edukaciji učenika četvrtih i šestih razreda, o bezbednosnim rizicima i pretnjama kojima su izloženi, načinima prevencije i veštinama ostvarivanja bezbednosne zaštite, sa ciljem razvoja njihove bezbednosti.

U školskoj 2017/18. godini program je realizovan u 1.140 osnovnih škola u kojima je održano 49.013 predavanja, od kojih je za svaku temu u proseku prisustvovalo 54.815 učenika četvrtog razreda i 56.150 učenika šestog razreda. Tematski sadržaj programa predviđa bezbednost dece u saobraćaju, policija na usluzi građana, nasilje kao negativna društvena pojava, prevencija i zaštita dece od opojnih droga, bezbednost korišćenja interneta, prevencija i zaštita dece od trgovine ljudima, zaštita od tehničko-tehnoloških opasnosti.

U Osnovnoj školi „Kosta Abrašević“ u Resniku svakodnevno vežbaju mali vatrogasci, na čelu sa svojom učiteljicom Nevenom Lazić. Takvoj jednoj vežbi sam prisustvovala prošle godine, koja je izvedena uz pomoć vatrogasne jedinice sa teritorije Rakovice. Hvala vam.

Hvala.
Na član 3. amandman je podnela narodni poslanik Aleksandra Tomić.
Izvolite, dr Tomić.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Poštovani ministri, kolege poslanici, moj amandman se odnosi na deo koji obuhvata rešavanje posledica poplava.

Ono što treba zaista ponoviti ovde je da smo u saradnji sa EU od 2014. godine imali rešavanje posledica od nezapamćenih poplava od 120 godina, kažu da se nisu pojavile takve poplave kao što su Srbiju zadesile. Ali, ono što je važno reći je da je Srbija u 2015. godini potpisala sporazum sa EU o mehanizmima koji se odnose na saradnju sa civilnom zaštitom. Time je, u stvari, obezbeđena izgradnja 160 novih kuća i 870 rekonstrukcija kuća, što je 112 kuća više nego što je planirano. Pored toga, 16.000 porodica dobilo je seme i đubrivo. Ono što je važno reći je da su 63 opštine dobile ukupne vrednosti preko 60 tona insekticida da bi se obezbedio normalan život ljudi koji su zahvaćeni ovom nepogodom.

Najvažnije je reći da je Srbija do 2012. godine zaista neodgovorno vodila politiku koja se odnosi na vanredne situacije, i to su svi oni koji danas nama drže lekcije o demokratiji, a koji bi da vešaju, ubijaju i siluju. Ali, ono što pokazuje budžet, predlog za 2011. godinu, za vanredne situacije bilo je predviđeno 800 miliona dinara, za 2012. godinu 950 miliona dinara. Danas i prošle godine su to cifre koje pokazuju pet milijardi i 494 miliona i šest milijardi i 144 miliona, kojim pokazujemo da zaista radimo na preventivi i očuvanju ljudi, materijalnih sredstava i državnih institucija, kada su u pitanju ove nepogode.

Tako da u danu za glasanje zaista o ovim amandmanima treba ozbiljno razmisliti. Hvala.

Hvala.
Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Duško Tarbuk.
Da li neko želi reč?
Duško Tarbuk, izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Poštovana ministarko Kuborović sa svojim saradnicima, poštovani građani Srbije, Zakonom o smanjenju rizika od katastrofa i upravljanju vanrednim situacijama se vrši nadogradnja postojećeg sistema definisanog Zakonom u vanrednim situacijama. Neka rešenja su pojednostavljena i inovirana, da bi bila lakša za primenu. Razvijaju se mere za smanjenje rizika od katastrofa. Stavljam u prvi plan preventivno reagovanje, jer ulaganje u sredstva za zaštitu za preventivu doprinose smanjenju posledica usled nastanka kriznih situacija.

Svi, nažalost, znamo šta nas je zadesilo 2014. godine. Pored stogodišnjih poplava, shvatili smo da nemamo amfibijska vozila, shvatili smo da nemamo gumene čamce, shvatili smo čak da nema dovoljan broj ni lopata ni džakova i, hvala bogu, to se sve menja. Vlada je dala pun doprinos u svemu tome i očigledno je da u svakom segmentu društva se pomeraju stvari. Ja sam zahvalan Ministarstvu unutrašnjih poslova i Sektoru za vanredne situacije na ovom zakonu. Mislim da će on unaprediti stvar u smislu da je bolje sprečiti nego lečiti.

U svakom slučaju, moje poštovane kolege u danu za glasanje molim da podrže ovaj zakon, naravno, ako budu imali snage i vremena, i moj amandman.

Još bih dodao da se sinoć desio praznik u Beogradu. Sinoć je David pobedio Golijata. Složni igrači Crvene zvezde i navijači su uspeli da pokažu ono o čemu odavno znamo, ne daj Bože kad se Srbi slože, onda onaj ko je na papiru jak nam ne može ništa. Živela Srbija!