Hvala koleginice, Čarapić.
Reč ima Tijana Davidovac. Izvolite.

Zahvaljujem predsedavajući.

Uvaženi ministri sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, pred nama se nalazi Predlog zakona o konverziji stambenih kredita indeksiranih u švajcarskim francima kojim se posle više od jedne decenije rešava problem 15.785 ljudi koji su u ovom trenutku zaduženi u toj valuti. Postignuto je kompromisno rešenje između nekoliko zainteresovanih strana i to građana, odnosno udruženja koje ih predstavljaju, banaka i države.

Ovim predlogom je predviđeno da se preostali dug kredita konvertuje u evre i da dug dobijen konverzijom bude umanjen za 38%, kao i da se kamatna stopa ograniči na 3.4%, plus tromesečni ili šestomesečni Euribor za promenljive kamatne stope, odnosno na 4% za fiksne kamatne stope čime se rizik dalje otplate kredita svodi na minimum.

Po ovom zakonu banka je dužna da u roku od 30 dana od dana stupanja na snagu dostavi korisniku ponudu, dok sa druge strane korisnici su u obavezi da u roku od 30 dana od dana prijema ponude obaveste banku o svojoj odluci. Ovaj zakona nije obavezujući, tako da korisnici ukoliko ne žele nisu u obavezi da izvrše konverziju.

Izdvajanje države u svrhu primene ovog zakona će iznositi 11,7 milijardi dinara i to u slučaju da svi korisnici prihvate ponuđeno rešenje. Ovaj iznos nije mali ali zahvaljujući odgovornoj politici koju je SNS vodila u proteklih godina mi smo naše javne finansije doveli u red tako da možemo da rešimo brojne nasleđene probleme među kojima je i problem građana koji su zaduženi u švajcarcima. U prva tri meseca ove godine ostvarili smo suficit u budžetu u iznosu od 15,8 milijardi dinara iako smo planirali deficit od 19 milijardi. Takođe javni dug je krajem marta iznosio 50,8% BDP, a 2015. godine iznosio je 70%. O postignutim rezultatima Vlade govori i činjenica da je ukupna vrednost direktnih stranih investicija u protekloj godini iznosila 3,5 milijardi evra, dok su sve druge zemlje u regionu privukle 1,9 milijardi.

Zatim, kada govorimo o nezaposlenosti koja je 2013. godine iznosila 25,9%, ona danas iznosi manje od 12% zahvaljujući brojnim fabrikama koje su otvorene širom Srbije isključivo zahvaljujući radu ove Vlade i našeg predsednika Aleksandra Vučića koji se svakodnevno bori za bolji i kvalitetniji život naših građana. Zahvaljujem se.

Hvala koleginice Davidovac.

Reč ima narodni poslanik Nataša St. Jovanović.

Izvolite koleginice.

Zahvaljujem predsedavajući i poštovani ministre sa saradnicima, poštovane kolege narodni poslanici.

Ja ću takođe govoriti o lehs specijalisu, je kompromisno rešenje koje je nađeno između tri strane. Jedna strana je građana tj. udruženja koja njih predstavljaju, druga strana je svakako banke, i treća je država. Postignut je kompromis i najbolje moguće rešenje u ovom trenutku za sve tri strane kojim se rešava problem koji traje više od jedne decenije. Jer, da podsetim zaduženi u švajcarskim francima su oni koji prema poslednjim podacima čine 540 miliona evra ili 15685 je korisnika kredita. Ali, to nije samo taj broj. Tu su i članovi njihovih porodica tako da je ovaj broj znatno veći jer su to osetili i kao posledicu na svojoj koži.

Na inicijativu predsednika Aleksandra Vučića, naša Narodna banka Srbije i Ministarstvo finansija su vodili veoma teške pregovore da se ovaj zakon odnosi na sve dužnike, a ne samo na one koji su preko 50 hiljada evra sa ostatkom duga. To znači sledeće. Iznos dobijen konverzijom će biti umanjen za 38%, a dodatno olakšanje je činjenica da se obračun konverzije vrši, ali bez zateznih kamata. I primenjuje se kamatna stopa od 3,5% godišnje, što je neuporedivo bolje nego što je do sada bilo.

Država će da učestvuje u nadomeštanju dela troškova sa 11,68 milijardi dinara, a novac za sprovođenje tog zakona biće obezbeđen emitovanjem obveznica u skladu sa tržišnim uslovima. Veći teret otpisa naravno podnose banke, ali udeo državnog troška se kreće od 30 do 40% u ukupnom iznosu. Ovo država može da realizuje, jer ima suficit u budžetu 15,8 milijardi dinara. U suprotnom to ne bi mogla i to je odgovor na pitanje onih koji kažu – a šta ste čekali do sada da reagujete?

Ova vlast se odgovorno odnosi i prema svojim građanima i ovaj dogovor nije bio ni malo lak, jer se odnosi na bilateralan sporazum klijent – banka. Ali, poznato je da su velika većina banaka u stranom vlasništvu koja ne dozvoljavaju mešanje u svoju poslovnu politiku. A, isto tako naša država posredno preko Narodne banke Srbije i preko Ministarstva finansija se nametnula kao neko ko želi i ko mora da zaštiti egzistenciju svojih građana. Jer, ko god je dobio stambeni kredit znači da zadovoljava visoke kriterijume, tj. da su bili bonitetni za vraćanje kredita u momentu odobravanja.

Ti svi ljudi su dovedeni u situaciju da zbog skoka švajcarskog franka sve ove godine redovno plaćaju, a dug se minimalno smanjuje, do beznadežnosti da će iko išta učiniti po tom pitanju. Za ovaj lehs specijalis je potrebna država koja ima volje i snage da zaštiti svoje građane. I nije nama lako da se sve brljotine iz prethodnog perioda ispravljamo. Jer, ništa dobro nama nije ostavljeno u nasleđe. Od prethodne vlasti nego su uništili šta god su mogli a da imaju ličnu korist. Neke stvari se nikada ne mogu vratiti. Ali pored svih prepreka beležimo suficit i to niko ne može da ospori.

Setimo se koliko je domaćih banaka upropašćeno, od istih tih koji su bili na vlasti do 2012. godine. Prisetimo se samo afere „Agrobanka“, „Razvojna banka Vojvodine“, pa i dalje „Beobanka“, „Jugobanka“ i ostalo. Trebalo bi čitav sat vremena da ih nabrajam i pričam o tome. Donošenjem ovog zakona dolazimo do socijalno prihvatljivog rešenja da sprečimo da od vrednih i radnih porodica koje su samo htele ono što je prirodno, a to je krov nad glavom, ne pravimo socijalne slučajeve i ujedno rasterećujemo sudove jer su pokrenuti mnogi sudski sporovi.

Kada su podizani krediti i to većinom 2007. godine, delimično 2008. godine, da podsetim naše građane, SNS je osnovana tek u oktobru 2008. godine.

Tadašnja vlast nije edukovala svoje građane da im objasni opasnosti koje vrebaju, vezajući kredit koji je vezan za švajcarce, već ih je čak i podstrekivala. Trebala je da im objasni šta je to euribor, šta je to varijabilna kamatna stopa, šta je to valutna klauzula, da bi mogli lakše da upravljaju svojim finansijama.

Takođe, treba napomenuti, kao što je rekao kolega Arsić juče da mnogi oni koji nisu ispunjavali uslove zbog visine rate kredita, koji su bili vezani za euro, su mogli da dobiju kredit vezan za švajcarski franak, tako da je i to bio jedan od razloga zbog čega su ljudi uzimali takvu vrstu kredita i ulazili u rizik.

Naravno, ovo košta državu i uvek će zluradi reći – a, ko je nama pomogao, zašto su letali kada nisu znali posledice. Možda nije pravedno prema svima, jer ima onih koji su otplatili kredit u veoma teškim uslovima, prinuđeni da prodaju nekretnine i zatvarali kredite.

Ali, morate znati, naša zemlja je ostavljena na ivici bankrota 2012. godine i morali smo postepeno da napredujemo, jer ništa ne dolazi preko noći, vrednim, neumornim radom, prvenstveno našeg predsednika Aleksandra Vučića, ali i drugih članova Vlade i svih članova SNS, svako u svom domenu su imali želju, a sada mi imamo i mogućnosti, jer budžet je u suficitu, kao što sam rekla 15,8 milijardi dinara, i to je velika stvar. Mi želimo da se naši građani osećaju zaštićeno i da budu sigurni da će država biti uvek tu da brani njihove interese, a to nam omogućava prvenstveno odgovorna, državna i ekonomska politika.

Koliku podršku ima Aleksandar Vučić i SNS, pokazaće se večeras na mitingu i kako je rekla moja koleginica Ana, koji novija istorija ne pamti – dođite večeras da pokažemo snagu i podršku koju ima SNS. Hvala na pažnji.

Hvala koleginice Jovanović.
Reč ima narodni poslanik Dragana Kostić.

Zahvaljujem predsedavajući, uvaženi ministre sa saradnicima, narodni poslanici, danas ću u svom izlaganju posebnu pažnju posvetiti Zakonu o izmenama i dopunama Zakona o planiranju i izgradnji.

Zakon je donešen 2018. godine a već ove godine imamo dopune i izmene istog. Šta nam to govori? Govori da je Srbija danas najveće gradilište u regionu, gde je preko 40 hiljada aktivnih gradilišta.

Izmene i dopune su upravo rezultat rada na terenu. Iako je Srbija danas u svetu po brzini izdavanja građevinskih dozvola, ova Vlada na čelu sa našim predsednikom, Aleksandrom Vučićem, želi da i dalje unapređuje rad stručnih službi, kao i brzinu izdavanja dozvola.

Jedan od ciljeva ovog zakona je ubrzanje procedure prilikom izdavanja građevinskih dozvola za linijske infrastrukturne objekte, kao i na priznanju odgovarajućeg prava prilikom izdavanja građevinske dozvole, odnosno propisano je da izjava investitora, da će imovinske odnose rešiti do izdavanja upotrebne dozvole, predstavlja rešenim imovinskim pravom, odnosima na katastarskoj parceli, koja je obrazovana kao projekat preparcelacije, ali bez uslova da je isti sproveden i potvrđen u katarstvu, u fazi prijave radova.

Takođe, za pohvalu je i ubrzana procedura za izdavanje građevinskih dozvola, za projekte koji su utvrđeni kao projekti od značaja za Republiku Srbiju.

Ovim izmenama zakona produžen je rok za izradu planova detaljne regulacije gradova, koji su stupili na snagu pre 1. januara 1993. godine, a rok im ističe novembra ove godine.

Kako se u našoj Srbiji planira početak novog investicionog ciklusa, vredan oko pet milijardi evra, analizom slučajeva u praksi, predlaže se novo rešenje, gde se ne dozvoljava početak radova, tamo gde nije rešena imovina, ali se ubrzava postupak na način da se ne traži potvrđen i sproveden projekat preparcelacije, odnosno parcelacija čime se omogućava da se radovi izvode po fazama tamo gde su rešeni imovinsko pravni odnosi, kao i da se sukcesivno vrši prijava radova.

Takođe u cilju ubrzavanja rešavanja postupaka ekspropiracije pred katastrom i smanjenjem rizika za investitora istovremeno sa ovim izmenama predložena je izmena zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodova na način da se ovakvi predmeti rešavaju prioritetno.

Ovo su samo neke od novina u Zakonu o izmenama i dopunama Zakona o planiranju i izgradnji koji će svakako uticati na još ubrzanije izdavanje građevinskih dozvola koje je najveće zadovoljstvo korisnika ovih usluga.

U danu za glasanje podržaću set svih zakona koji su na dnevnom redu. Hvala.

Hvala, koleginice Kostić.
Reč ima Stanija Kompirović.
Izvolite, koleginice.

Zahvaljujem predsedavajući.

Uvaženi ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, kada zemlju vodi odgovoran predsednik koji ne štedi sebe sa željom za bolju budućnost, za svako mesto, grad, opštinu, selo u Srbiji, ulaže se uređenju puteva, pruga, mostova, fabrika, bori se za nova radna mesta, smanjuje broj nezaposlenih i najteža borba da mirnim putem reši pitanje Kosova i Metohije, težnja za opstanak i ostanak na našim prostorima.

Ne može odgovorna vlast da mirno gleda 16.800 ljudi u socijalnim problemima, koji su uzeli kredite u švajcarskim francima i sebe doveli na rubu egzistencije.

Zahvaljujući tome što se predsednik države uključio u rešavanju ovog pitanja to je i dovelo do leks specijalisa. To je političko i socijalno rešenje. Država je izašla u susret da pomogne u rešavanju socijalnih problema da u republičkom budžetu ne postoji suficit od 15,8 milijardi dinara ne bi ni država preuzela obavezu rešavanja ovakvog problema što će pozitivno uticati na korisnike kredita, na smanjenje rata, na smanjenje sudskih sporova. Država će iz budžeta izdvojiti 11,6 milijardi dinara za rešavanje ovakvih socijalnih problema.

Zato ćemo i mi večerašnjim skupom pokazati na dostojanstven način da smo za bolju Srbiju u broju od 200 hiljade ljudi, da želimo pristojno i moderno društvo i da imamo predsednika Aleksandra Vučića kome verujemo. Znamo da nosi ogroman problem. Mogu reći i teret, ali vodi nas u bolje sutra sa željom da što manje problema ostane našoj deci.

Podržimo politiku mira koju vodi naš predsednik kome verujemo, mi sa Kosova i Metohije koji ćemo i večeras pokazati, danas stiže u broju preko 12 hiljada i borimo se za ono što nama pripada, jer volimo svoju Srbiju.

To su pokazali i mladi svojim maršem mira koji su krenuli za bolju budućnost Srbije, prešli 350 kilometra pešaka da bi pružili podršku mira i stabilnost i očuvanju naše otadžbine i našem predsedniku Aleksandru Vučiću. Zahvaljujem.

Hvala, koleginice Kompirović.
Reč ima narodni poslanik Ivana Nikolić. Izvolite.

Hvala predsedavajući.

Uvaženi ministri sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama je set predloga zakona koji je predložila Vlada Republike Srbije, koja kontinuirano i predano rade od prvog dana i pokazuje zabrinutost i spremnost i rešenost da reši probleme svojih građana, a mi smo i danas ovde, kao predstavnici naših građana da govorimo o tim predlozima, da se trudimo da dođemo do najboljeg mogućeg rešenja, isključivo u interesu poboljšanja kvaliteta njihovih života.

Kada je reč o Predlogu zakona o konverziji stambenih kredita indeksiranih u švajcarskim francima, ističem da je ovo zaista kompromisno rešenje.

Predsednik Republike, gospodin Aleksandar Vučić je pre tri nedelje obišao građane koji su izrazili nezadovoljstvo u vezi sa situacijom u kojoj se nalaze i obećao je da će rešiti problem. I, evo, mi danas, Vlada Republike Srbije i Narodna skupština Republike Srbije, legitimno izabrane institucije uprkos brojnim opstrukcijama na zakonom propisan način rešavamo te probleme i ispunjavamo obećanje. I isti ti koji pokušavaju da opstruišu rad nadležnih institucija nasiljem, promovisanjem fašizma, da nas kritikuje ovaj predlog, a pre samo 10 ili 12 godina su iste te građane ohrabrivali da se kreditno zaduže.

Ali, Srbija se danas ponosi time što je stabilizovala svoje finansije, što smanjuje javni dug, što se beleži suficit u budžetu iz godine u godinu i što može da pristupi rešavanju ovog problema.

Kada je reč o predlozima zakona iz domena ministarstva, građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, ističem da su predlozi koncipirani tako da omoguće da se nastave trend rasta i razvoja u našoj zemlji, odnosno oni su tu da bi se stvorio ambijent za dalja ulaganja, da se smanji siva ekonomija i da se stvore nova radna mesta i da se stvore uslovi za bolji život, odnosno za bolje standarde.

Iskoristila bih priliku da istaknem kada govorimo o Zakonu o planiranju i izgradnji, da pohvalim što se aktuelna Vlada ozbiljno bavi ovim problemom i temama koje su definisane tim zakonom, a naročito danas kada govorimo o radu Inženjerske komore o licenciranim inženjerima i kada govorimo odgovornosti za realizovane projekte.

Krajnje je vreme bilo da Vlada preuzme odgovornost i prekine praksu koja je sprovodila Inženjerska komora Srbije ne vršeći kontrolu i ne ukazujući odgovornost licima koji su na nekim projektima bili nadzori ili li su čak učestvovali u projektovanju, odnosno o izradi projekata za realizaciju.

Konkretno, kao građanin opštine Ub, sve dok se sa posledicama suočava aktuelna vlast i Vlada, naročito, govoreći o izgradnji deonica auto-puta E-763 Beograd južni Jadran od Uba do Vlajkovca. Svakako, pohvaljujem napore Vlade koja temeljno rešava ovaj problem, najpre ukazuje na odgovornost onih koji su radili na neodgovarajući način, a istovremeno radeći i na izradi novih projekata.

Dakle, politička odgovornost, odgovornost prema građanima, volja, rad, velika energija, briga o građanima predsednika Aleksandar Vučića, Vlada Republike Srbije, rukovodstva koja sprovodi program SNS usmereni su, zaista, na otklanjanju problema koji smo zatekli od prethodnog režima, a i u snalaženju rešenja za poboljšanje kvaliteta života naših građana.

Građani Republike Srbije to vide, podržavaju takvu politiku i to potvrđuju sve većom podrškom iz izbora, izbore na svim nivoima. Isto tako, sigurna sam, potvrdiće i danas na istorijskom skupu ovde ispred Narodne skupštine na dostojanstven civilizovan način, bez promovisanja nasilja, uvrede, psovki i tako dalje, sa osmehom na licu, sa svojom porodicom i sa prijateljima.

Svakako, što se tiče predloga zakona, poslanička grupa SNS će podržati u danu za glasanje. Hvala.