Četvrta sednica Prvog redovnog zasedanja , 19.04.2019.

2. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

Četvrta sednica Prvog redovnog zasedanja

01 Broj 06-2/89-19

2. dan rada

19.04.2019

Beograd

Sednicu je otvorila: Maja Gojković

Sednica je trajala od 10:10 do 12:45

  • ZAKONI

  • Zakon o izmenama i dopunama Zakona o založnom pravu na pokretnim stvarima upisanim u registar
  • Zakon o izmeni Zakona o upravljanju aerodromima
  • Odluka o davanju saglasnosti na pravilnik o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji radnih mesta u stručnoj službi Zaštitnika građana
  • Odluka o davanju saglasnosti na Pravilnik o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji radnih mesta u Stručnoj službi Poverenika za zaštitu ravnopravnosti
  • Zakon o potvrđivanju sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Ujedinjenjog Kraljevstva Velike Britanije i Severne Irske o međunarodnom drumskom saobraćaju
  • Zakon o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Češke Republike o regulisanju duga Republike Srbije prema Češkoj Republici
  • Zakon o izmenama i dopunama Zakona o planiranju i izgradnji
  • Zakon o potvrđivanju sporazuma između Vlade Republike Srbije i Rondex Finance, inc. o regulisanju neizmirenog duga Republike Srbije prema Rondex Finance inc. iz perioda klirinškog načina plaćanja
  • Zakon o izmenama i dopunama Zakona o zapošljavanju stranaca
  • Zakon o izmenama i dopunama Zakona o postupku registracije u Agenciji za privredne registre
  • Zakon o izmenama i dopunama Zakona o žičarama za transport lica
  • Zakon o izmenama i dopunama Zakona o prevozu putnika u drumskom saobraćaju
  • Zakon o davanju garancije Republike Srbije u korist Societe Generale Banka a.d. Beograd, Komercijalne banke a.d. Beograd i Vojvođanske banke a.d. Novi Sad po zaduženju javnog preduzeća "Srbijagas" Novi Sad, po osnovu ugovora o kreditu za izgradnj
  • Zakon o izmenama i dopunama Zakona o strancima
  • Zakon o izmeni i dopuni Zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodova
  • Zakon o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Francuske o aktivnostima Francuske agencije za razvoj i institucije Proparco u Srbiji
  • OBRAĆANJA

    ...
    Srpska napredna stranka

    Veroljub Arsić

    Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
    Zahvaljujem.
    Reč ima narodni poslanik Dragan Savkić. Izvolite.
    ...
    Srpska napredna stranka

    Dragan Savkić

    Poslanička grupa Srpska napredna stranka
    Zahvaljujem.

    Poštovani ministre sa saradnicima, poštovane kolege narodni poslanici, na dnevnom redu je set zakona o kojima vodimo objedinjenu raspravu, a ja u govoriti o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o zapošljavanju stranaca.

    Predlogom zakona o izmenama i dopunama Zakona o zapošljavanju stranaca vrši se preciziranje odredbi postojećeg Zakona o zapošljavanju stranaca i pojednostavljenje postupka za izdavanje dozvola za rad. To će na prvom mestu pozitivno uticati na dalji razvoj poslovnog okruženja u Republici Srbiji i privlačenju stranih investicija.

    Strane investicije su od velikog značaja za Republiku Srbiju, a stvaranje povoljnog poslovnog okruženja, pre svega, uprošćavanjem postupka procedure, direktno će uticati na dalje privlačenje stranih investicija.

    Značajno je istaći da je odgovorna politika Vlade i predsednika Republike Srbije Aleksandra Vučića dovela do toga da je Srbija privukla rekordan broj stranih direktnih investicija, zahvaljujući čemu je naša zemlja petnaesta u Evropi po broju stranih direktnih investicija.

    Strane direktne investicije u Srbiji su u prva dva meseca 2019. godine iznosile 436,9 miliona evra, što je 21,8% više nego u istom periodu prethodne godine. Srbija je u tom smislu ostvarila istorijski uspeh, a takav trend je nstavljen i dalje.

    Vlada Republike Srbije nastavila je program ekonomskih reformi i ostvarila zapažene rezultate u reformi javnih finansija i jačanju privrednog rasta.

    O uspehu reformi govori i priznanje vodećih svetskih međunarodnih institucija. Po oceni „Fajnenšel Tajmsa“ Srbija je na prvom mestu globalnog indeksa konkurentnosti u privlačenju stranih investicija. Strani investitori u 2018. godini u Srbiji su otvorili oko 40 novih fabrika, pogona, od proizvodnih linija i distributivnih centara u kojima će biti zaposleno preko 16.000 ljudi. Takođe, počela je ili se priprema gradnja još 12 novih velikih investicija.

    Strane investicije sa sobom nose nova radna mesta, čime se konstantno radi na smanjenju nezaposlenosti i povećanju životnog standarda.

    S druge strane, na strane investicije utiče poslovno okruženje. Što je poslovno okruženje podsticajnije i privrednije, privreda je konkurentnija i time privlačnija stranim investitorima.

    Vlada Republike Srbije je posvećena daljem unapređenju investicione klime i nastavku strukturnih reformi. Izmene i dopune Zakona o zapošljavanju stranaca svakako su značajan korak ka tome iz više razloga. Predlogom izmene i dopune zakona se na prvom mestu dodatno preciziraju uslovi pod kojima se stranci mogu zaposliti. Uz dozvolu za rad, predviđena su kao neophodan uslov viza za duži boravak u Republici Srbiji ili odobrenje za privremeni boravak ili stalno nastanjenje.

    Postupak se značajno pojednostavljuje u nekoliko aspekata. Pre svega, propisano je objedinjeno postupanje Nacionalne službe za zapošljavanje prilikom produženja radne dozvole. Radna dozvola za upućena lica i radna dozvola za kretanje u okviru privrednog društva može se produžiti najduže do dve godine, uz pribavljenu saglasnost Ministarstva za rad i zapošljavanje.

    Takođe, Nacionalna služba za zapošljavanje saglasnost od nadležnih ministarstava pribavlja po službenoj dužnosti. Na taj način se procedura značajno olakšava. Ubrzava se postupak produženja radnih dozvola, a poslodavcu se bitno olakšava postupak. Takođe se i pojednostavlja postupak u vezi sa pribavljanjem odobrenja za privremeni boravak. To znači da se poslodavcu pruža zakonska mogućnost da već za vreme trajanja postupka za odobrenje boravišne vize kod nadležnih diplomatsko konzularnih predstavništava pokrene postupak za izdavanje dozvole za rad pred Nacionalnom službom za zapošljavanje.

    Predviđena je i direktna razmena službenih podataka između Nacionalne službe za zapošljavanje i diplomatsko konzularnih predstavništava, čime se dodatno ubrzava procedura izdavanja radnih dozvola.

    Imajući sve navedeno u vidu, Predlog o izmenama i dopunama Zakona o zapošljavanju stranaca značajno doprinosi pojednostavljenju procedure i stvaranju još povoljnijeg poslovnog okruženja. Na taj način se direktno utiče na dalje privlačenje stranih investicija. Hvala.
    ...
    Srpska napredna stranka

    Veroljub Arsić

    Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
    Zahvaljujem.
    Reč ima narodni poslanik Marko Atlagić.
    ...
    Srpska napredna stranka

    Marko Atlagić

    Poslanička grupa Srpska napredna stranka
    Uvaženi podpredsedniče Narodne skupštine gospodine Arsiću, gospodine ministre finansija sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, vrlo kratko ću o leks specijalisu.

    Ovaj problem zaduživanja u švajcarskim francima, gospodine ministre, kako ste i rekli, postoji više od 10 godina. Napominjem, poštovani građani, niti jedna Vlada, niti jedan ministar finansija, niti jedan predstavnik Republike Srbije, osim ove Vlade, osim ovog ministra Siniše Malog i predsednika Republike gospodina Aleksandra Vučića, nisu hteli, nisu znali i nisu imali hrabrosti da reše ovaj gorući problem građana Republike Srbije.

    Ovom rešenju, gospodine ministre, mi kao narodni poslanici smo pratili to, prethodili su veoma teški pregovori vas i subjekata zainteresovanih za ovaj problem. Na kraju tih pregovora pronađeno je, po meni, kompromisno rešenje, po meni jedino moguće, i to između građana, odnosno udruženja koji ih predstavljaju, banaka i države. Boljeg rešenja, po meni, za sve tri strane zaista nije bilo. To rešenje je najbolje moguće, kako rekoh, za sve tri strane.

    Ono što je veoma važno, a to je da je predviđeno da se preostali dug konvertuje u evre, a iznos dobijen konverzijom biće umanjen za 38%. Dodatno olakšanje je činjenica da se obračun konverzije vrši na iznos bez zateznih kamata. I na kraju, predviđena je kamatna stopa da ne može biti veća od 4%.

    Ovim zakonom, poštovani građani Srbije, rešava se između 15.000 i 16.000 ljudi.

    Gospodine ministre Mali, prenosim vam zahvalnost, vama i predsedniku Republike gospodinu Aleksandru Vučiću, Srba iz Republike Hrvatske, koji su štedeli u „Jugobanci“ Split, koji nisu rešili staru deviznu štednju punih 28 godina. Prošlo je mnogo predsednika vlada i predsednika Republike i ministara finansija, ali niko za ovaj najugroženiji deo našeg naroda nije imao sluha kada je u pitanju stara devizna štednja „Jugobanke“, osim vas.

    Dana 1. septembra ove godine, nadam se i prva rata tom najugroženijem delu našeg naroda će biti isplaćena. Napominjem, biće problem sa jednim delom tih naših, pod navodnicima nesretnih Srba, što nemaju dokumentaciju, niti štednu knjižicu, niti karticu, jer su sa ratišta morali i sa polja da beže ispred hrvatske vojske.

    Zbog toga bi bilo dobro da im se prizna i baza podataka koja danas postoji u Hrvatskoj. I ovaj problem, gospodine ministre, čekao je punih 28 godina i opet je rešio predsednik Republike Aleksandar Vučić, kao i ove švajcarce, i vi, gospodine Siniša Mali.

    Ja sam, poštovani građani, na jednoj sednici Narodne skupštine Republike Srbije rekao da će se vreme razvoja Republike Srbije zadnjih 30 godina deliti na dva perioda razvoja, i to Srbija pre dolaska na vlast SNS i Aleksandra Vučića za predsednika Vlade, odnosno predsednika države, a ja ću da kažem kakvo je to vreme bilo, poštovani građani, a vi potvrdite da li je tačno ili ne, pre dolaska gospodina Aleksandra Vučića za predsednika Vlade ili države.

    Nasledio je Srbiju koja je bila ponižena, Srbiju koja je bila ekonomski, industrijski, infrastrukturno totalno devastirana, Srbiju bez sigurnosti njenih građana, Srbiju bez nade i bez vere njenih građana u bolju budućnost, Srbiju sa prevelikim zaduživanjem, Srbiju uništenih državnih institucija, Srbiju koja je bila demonizovana, ona i njeni građani, Srbiju bez međunarodnog ugleda, Srbiju sa velikom nezaposlenošću, preko 26%, Srbiju pred bankrotom i sa prevelikom pljačkaškom privatizacijom.

    I drugi period – dolazak Srpske napredne stranke na vlast, dolaskom za predsednika Vlade Aleksandra Vučića, odnosno predsednika države. Vreme strašnih, teških, ekonomskih reformi i modernizacije Srbije, a motor te modernizacije Srbije jeste Aleksandar Vučić i Srbija je sad u punom jeku modernizacije.

    Meni je žao što naših političkih protivnika nema danas ovde u ovom visokom domu, da suočimo određena mišljenja, predloge i da ih pitamo je li ovo istina ili ne. Ali, oni su stvorili neki savez, oni nazivaju – za Srbiju, ja nazivam – savez za drugu pljačku Srbije, jer su prvi opljačkali za vreme DOS-a.

    Molim vas, poštovani građani, ko ih predvodi? Pa, Dragan Đilas, u narodu poznat kao „Điki mafija“, sa 750 miliona stečenog profita dok je bio u politici; Sergej Trifunović, zvani „pišoje“ ili „pišanović“, to je onaj koji je rekao da će pišati po grobu predsednika Republike. A videli ste na mitingu kako se ponašao. Ponizio je i građane koji su mu došli. Dalje, Vuk Jeremić, zvani „vuk potomak“, član međunarodne banke lopova; Boris Tadić – taj je otpremio u Hag sve naše srpske heroje; Boško Obradović zvani „lupetiv“. Narod me pita i građani – zašto stalno lupeta i laže, a pošto je profesor srpskog jezika i književnosti, izmislio je osmi padež – lupeti. Dalje, Janko Veselinović „stanokradica“, ukrao je stan Milici Badži u Obrovcu, u ulici Braće Kurjakovića, vratio ga nakon četiri godine. Gospodine potpredsedniče, i vi imate zaslugu, jer ste dozvolili da u ovom visokom domu to ovde iznesemo. Znači, vredela je kritika i vratio je ukradeni stan. Dalje, Dušan Petrović, zvani „kravoubica“, dok je bio ministar poljoprivrede, 500 hiljada krava je naredio da se pokolje, 250 hiljada krava od 500 hiljada ukupnog fonda. I da dalje ne nabrajam.

    Na mitingu 13. aprila videli ste, narod je primetio da je jedna grupa, Sergej Trifunovića, nafiksana, jedan pijan i nije čudo što su vređali građane Republike Srbije, one koji su došli na taj miting.

    Sve u svemu, radi se, na završetku dozvolite da kažem, o jednoj grupi neradnika, džabalebaroša, lezijedovića, secikesa, luftiguza, članova međunarodne bande lopova i siledžija. Uništili su našu prošlost, uništili su našu sadašnjost, uništili su budućnost naše dece.

    Poštovani građani Republike Srbije, ako im dozvolimo da dođu na vlast, za jednu godinu uništiće i naše korene. Hvala.
    ...
    Srpska napredna stranka

    Veroljub Arsić

    Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
    Zahvaljujem, kolega Atlagiću.

    Reč ima narodni poslanik Veroljub Matić. Izvolite.

    ...
    Srpska napredna stranka

    Veroljub Matić

    Poslanička grupa Srpska napredna stranka
    Zahvaljujem.

    Uvažena gospodo, ja ću kratko reći o izmenama i dopunama dva zakona, i to Zakon o izmenama i dopunama Zakona o planiranju i izgradnji i izmenama i dopunama Zakona o izmeni i dopuni Zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodova.

    Ova rešenja iz ova dva zakona su, u stvari, rešenja da se ubrza procedura izdavanja građevinske dozvole za izgradnju infrastrukturnih objekata, prvenstveno puteva i pruga. Do sada je to bio veliki problem na celoj dužini, radi se o desetinama kilometara infrastrukturnih objekata, prvenstveno puteva, jer se oni najviše i grade, ukoliko se ne završe određeni imovinsko-pravni odnosi, odnosno eksproprijacija, ceo postupak nije mogao da krene u izgradnju. Sada se dozvoljava gradnja, odnosno izdavanje građevinske dozvole ukoliko u pojedinačnim slučajevima nisu rešeni, a oni će biti rešeni u postupku gradnje. To je nešto što je jako dobro, što ubrzava, što smanjuje troškove i dobro je za ovu državu i za ove građane.

    Naravno da se neće izdati upotrebna dozvola dok se sve prethodne radnje ne završe, i one administrativne i one suštinske, one na terenu, što znači da je upotrebna dozvola ta koja dozvoljava upotrebu određenog objekta, da li je on infrastrukturni ili neki drugi, a što se tiče ovog dela ili izmena ovog zakona, radi se o infrastrukturnim objektima, odnosno o putevima i prugama, i dok se na nivou jedne katastarske opštine taj put ili pruga ne uradi tako da dobije jedan broj katastarske parcele na nivou jedne katastarske opštine.

    Mi stalno pričamo o najvišem nivou puteva, odnosno pruga, prvenstveno puteva. Koliko su bitni ti putevi koji čine okosnicu ili kičmu svih puteva, mislim na najviši nivo puteva, toliko su bitni putevi na lokalnom nivou, počev od opštinskih puteva do čak nekategorisanih puteva, jer ako i oni nisu u smislu umrežavanja sa tim putevima visokog nivoa, ako oni nisu kvalitetni, nisu dobro urađeni i ne naslanjaju se na puteve višeg nivoa, onda mi nemamo dobru mrežu puteva.

    Ovim zakonom je dozvoljeno i da ti putevi mogu da se rade ako nisu završene pojedinačne eksproprijacije u pojedinim slučajevima. Znači, ako hoćemo da imamo kompletnu dobru infrastrukturu, prvenstveno mislim na puteve, moramo na svim nivoima i raditi i počinjati radove, ne čekajući da se kompletna eksproprijacija završi.

    Skupština je tu da menja zakone, da ih prilagođava životu, normalno, ponašajući se dalje u okviru Ustava i zakona.

    Mislim da ova rešenja mogu dobro da posluže i za vodove i vodotokove i reke kada se one rade, ali, to je samo moje razmišljanje. Mislim da će to Vlada i nadležni imati u vidu.

    Što se tiče drugog zakona, odnosno Zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodova, upis svih promena u postupku eksproprijacije ne može da prođe bez kvalitetnog rada katastra, odnosno Republičkog geodetskog zavoda. Želim da kažem da je rad Republičkog geodetskog zavoda i organizacionih jedinica, u narodu poznat kao katastri, jako bitan i zadire u gotovo sve sfere života. Znači, bez tog dobrog, kvalitetnog rada u katastrima, odnosno u Republičkom geodetskom zavodu nema ni dobrog funkcionisanja države.

    Neke teškoće koje se sada pojavljuju na nivou Republičkog geodetskog zavoda jednostavno treba ima ti u vidu i videti gde su te teškoće. Mislim da je rukovođenje Republičkim geodetskim zavodom na zavidno visokom nivou, da je Republički geodetski zavod iskoračio krupnim korakom na viši nivo svog rada, gotovo na svim nivoima, od geoprostornih podataka i na svim drugim delovima gde funkcioniše Republički geodetski zavod. U okviru katastara, za tu vrstu posla su potrebna specifična znanja. U okviru organa uprave praktično postoji 90% tehničke struke. Znači, to samo po sebi govori da moraju postojati određena specifična znanja za tu vrstu posla. S obzirom da je to tako bitno za rad Republičkog geodetskog zavoda, odnosno katastara, treba imati u vidu malo i zahteve radnika, pa i sindikata, da u skladu sa navedenim, prema mogućnostima budžeta, takav rad treba adekvatno nagraditi. Zahvaljujem na pažnji.
    ...
    Srpska napredna stranka

    Veroljub Arsić

    Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
    Zahvaljujem.
    Reč ima narodni poslanik Mirko Krlić.
    Nije tu.
    Reč ima narodni poslanik Zvonimir Đokić.
    Izvolite, kolega.
    ...
    Srpska napredna stranka

    Zvonimir Đokić

    Poslanička grupa Srpska napredna stranka
    Zahvaljujem, poštovani predsedavajući.

    Poštovani gospodine ministre sa saradnicima, poštovani narodni poslanici, nisam finansijski ekspert, te nemam ambiciju da analiziram finansijske detalje Predloga zakona o konverziji stambenih kredita indeksiranih u švajcarskim francima, ali političke i socijalne efekte da.

    Na inicijativu predsednika Republike Srbije, Aleksandra Vučića, finansijski, ekonomski, bankarski, pravni i socijalni stručnjaci u Srbiji zajedno sa predstavnicima udruženja građana zaduženih u švajcarcima učestvovali su u izradi Predloga ovog zakona. On je rezultat napornog rada, pregovora i kompromisa, te zato nemam ambiciju da menjam bilo šta u ovom predlogu koji je pred nama.

    Međutim, ne mogu da se složim sa mišljenjima onih u Skupštini, ali i van Skupštine, koji misleći na dužnike u švajcarcima obično kažu – sami su krivi što su izabrali švajcarski franak, hteli su da profitiraju, pa sada neka sami snose posledice. To jednostavno nije u redu. Nije tako, nije tačno.

    Ne radi se, gospodo, ovde o štedišama „Jugoskandik banke“, na primer, Jezdimira Vasiljevića, ne radi se ovde ni o štedišama „Dafiment banke“, Dafine Milanović, koji su svesno ulazili, uglavnom svesno, u nerazumne finansijske rizike želeći da brzo i lako zarade, već se radi o ljudima koji su sasvim legalno i legitimno, na uobičajeni način u sasvim regularnim bankarskim uslovima ušli u stambene kreditne aranžmane i izabrali jednu od ponuđenih mogućnosti. Vezali su se za švajcarski franak, nisu za evro, mogli su evro. Izabrali su ono što su mislili da im je povoljnije. A, onda su se jednim potezom finansijskih institucija u Švajcarskoj, setimo se toga, čije je posledice, nažalost, osetio čitav svet, normalno, Švajcarci su branili svoje interese i to je normalno, legalno i legitimno, našli u tzv. dužničkom ropstvu.

    Dakle, ne radi se o ljudima koji su se kockali ili ljudima koji su ušli u neke nerazumne finansijske rizike, već o ljudima koji su uradili ono što je za njih u tom trenutku bilo povoljnije. Pa, zar se isto tako ne ponašamo svim mi svakodnevno, stalno ekonomišući u želji da ispunimo svoje svakodnevne potrebe? Da, i danas se opredeljujemo za ono što nam je povoljnije i to nije greh, zar ne? Naravno da nije. Ti ljudi su sada, ne svojom krivicom, zapali u dužničko ropstvo. Zato tim ljudima treba pomoći, jer to su naši građani koji su u nevolji i tu ne sme biti nikakve podele na ove ili one, na jedne ili druge, na naše ili njihove. Moramo da brinemo jedni o drugima, treba nam jedinstvo. Ponašajmo se onako kako se ponašaju i drugi narodi u svetu.

    Dakle, nisam finansijski ekspert, ali itekako dobro umem da procenim šta je dobro, a šta loše za ovaj narod i za ovu državu. Znam itekako dobro da procenim ko radi u interesu ove države i ovog naroda, a ko ovu državu ruši zarad tuđih interesa. Itekako znam i umem da procenim koja je politika dobra, a koja loša za ovaj narod i u tome mi čak i oni koji sebe nazivaju liderima, opozicionim liderima, iskreno rečeno nisu ni do kolena, ni meni, a ni mojim kolega iz poslaničkog kluba SNS.

    Evo, pogledajte, njih i danas nema u Skupštini. Klupe su prazne. Šta njih interesuju problemi građana? Nikad ih nisu ni interesovali. Njih interesuje kako da ponovo dođu do državne kase, kako da ponovo steknu mogućnost da pljačkaju. To su oni. Zato pozivam narodne poslanike da prihvatimo Predlog ovog zakona i želim da iskoristim priliku da pozovem sve one koji su sada pored malih ekrana i prate ovaj prenos, onaj pristojni deo Srbije, da se danas svi zajedno okupimo na platou ispred Doma Narodne skupštine, kažemo – stop nasilju i damo podršku pristojnoj Srbiji, damo podršku predsedniku Republike Srbije, Aleksandru Vučiću. Hvala.
    ...
    Srpska napredna stranka

    Veroljub Arsić

    Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
    Zahvaljujem.
    Pošto na listama poslaničkih grupa više nema prijavljenih za reč, pre zaključivanja zajedničkog načelnog jedinstvenog pretresa, pitam da li žele reč predstavnici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa ili još neko ko nije iskoristio svoje pravo iz člana 96. Poslovnika?
    Reč ima koleginica Aleksandra Tomić. Izvolite.
    ...
    Srpska napredna stranka

    Aleksandra Tomić

    Poslanička grupa Srpska napredna stranka
    Uvaženi predsedavajući, poštovani ministri, kolege poslanici, nalazimo se na kraju ove rasprave u načelu. Gospodine ministre, možemo da konstatujemo da ste uradili jedan dobar posao i pronašli rešenje shodno mogućnostima za ovako kompleksne probleme koji su snašle, ne samo 15.500 građana koje imaju kredite indeksirane u švajcarskim francima, već mnogo, mnogo više ljudi i porodica koje su direktno ili indirektno vezane za ove problema.

    Prema tome, ne tiče se ovaj problem samo onih koji su direktni korisnici kredita, već četvorostruko veći broj ljudi čije porodice zavise od tih rata koje plaćaju, koje dolaze svaki mesec. Svaka priča i svaka porodica je bila podjednako srećna kada je uzimala taj kredit, jer je želela da reši svoje stambeno pitanje i da krene u neki novi život. Posle pet ili deset godina njihova stradanja, muke i nevolje je svaka priča za sebe i to je ono što je pokušaj da i predsednik države inicira rešavanje ovakvog problema, zajedno sa Vladom Srbije, zajedno sa nadležnim ministarstvom.

    Vi kao ministarstvo ste inicirali taj razgovor direktan i sa tim ljudima predstavnicima, odnosno udruženja koja su predstavnici tih ljudi sa tim problemima, naravno uz prisustvo Narodne banke Srbije i ono što se videlo to tada, Narodna banka Srbije je zajedno sa Kasacionim sudom, gledajući svoje nadležnosti, ne skrećući sa pravog puta slučajno da ima određene subjektivne ili objektivne probleme da pomogne tim ljudima na ovaj ili onaj način, shvatila da ne može da pomogne tim korisnicima kredita na način da im smanje rate, da im smanje troškove, da im smanje taj pritisak, pogotovo onog dela građana koji su bili maltene do toga da ne mogu da servisiraju rate, docnje velike, i da će se sutradan naći na ulici.

    Znači, morao je neko da izađe sa ovakvim predlogom. Da li je to dobro da se to daje iz budžeta Srbije, da li je to na teret svih građana Srbije. O tome mislim da treba da sudi celo društvo. Podsetiću vas da 02. marta 2007. godine država je isto to uradila. Podsetiću sve građane Srbije da je tada uredba Vlade, pored 247 miliona dinara, odobrila još 450 miliona dinara u to vreme, koje je predstavljalo u stvari subvencije kredita u švajcarcima. Tada je gospodin Jelašić rekao da se to ne radi iz budžeta. Tada su subvencije iznosile za ove kredite 14 hiljada evra za kredite do 50 hiljada evra u švajcarskim francima, 28 hiljada za kredite za 100 hiljada evra.

    Prema tome, i tada je država intervenisala pokušavajući da reši probleme i znala svesno da gura građane u ovakve modele finansiranja. U tom trenutku zaista je švajcarski franak bio povoljan. Građani su mogli da kupe 30% veću kvadraturu stana u tom trenutku jer nisu bili kreditno sposobni da kupe stanove za kredite indeksirane u evrima. Nijedna banka nije socijalna ustanova. Ne poklanja pare, već ustupa pare za svoje interese i to ovde svi dobro znamo.

    Ono što se dešavalo posle toga je praktično ekonomski kolaps koji je 2012. godine SNS na čelu sa gospodinom Vučićem morala da se suoči sa rešavanjem mnogih problema u društvu jer smo došli do toga da ne možemo da servisiramo osnovne obaveze kao država prema penzionerima, zaposlenima u državnoj upravi, u prosveti, u zdravstvu. Prema tome, trebalo je izvršiti ekonomske reforme.

    Danas imamo rezultate tih reformi. Danas posle tri meseca u 2019. godini možemo da kažemo da imamo četvrti put suficit od 15,9 milijardi, da imamo rast koji je u prošloj godini bio 4,3%, ne pad kako je bio 3,1% u 2012. godini, da imamo najveći stepen privlačenja stranih direktnih investicija 3,5 milijardi evra, što je duplo više nego za ceo region koji iznosi 1,9 milijardi evra. Možemo da kažemo da nam je javni dug pao sa 70 na 50,8% i da nam je nezaposlenost 12% što je u odnosu na onih 26% skoro duplo manje.

    Znači, danas govorimo o predlogu jednog rešenja koje je moguće da izađe kao zakonsko rešenje odavde iz Skupštine i bude podržan i od Vlade i od skupštinske većine, to što nikad nismo mogli da uradimo ni 2012, ni 2013, ni 2014. godine, ni do sada. I, možemo da kažemo da i ti sudski postupci koji se vode jedan vid zaštite ljudskih prava koji do 2012. godine nije mogao da bude. Reći ću vam, dok je Đilas bio, dok je „Hipo Alpe Adria“ banka bila, niko nije mogao da podigne sudski spor protiv nijedne banke za kredite indeksirane u švajcarcima. U vreme Aleksandra Vučića je došlo do demokratije u kojoj svaki građanin ima pravo da vodi sudski spor.

    Prema tome, mnoge stvari su se promenile, samo oni koji su gurali ove ljude da uđu u to dužničko ropstvo, danas su pokušali politički da manipulišu njima i da prave jednostavno, političku kampanju na tome da je Aleksandar Vučić kriv za ovakvo stanje u državi, što naravno nije istina. Trebalo je stvoriti ekonomski ambijent da jednostavno dođete u mogućnost da pomognete ljudima i olakšate njihov život, da servisiraju ta mesečna zaduženja i rate.

    Kritičari koji kažu da je potrebna javna rasprava, i kritičari koji kažu da je potrebno da se sprovode odluke suda, da to treba da radi Narodna banka a ne budžet Srbije su zakasnili sa tom svojom ocenom. Zašto? Zato što je to trebalo govoriti i onda kada je počelo da dolazi do poremećaja na tržištu kapitala i onda kada su udvostručene rate koje su trebali građani da plaćaju, i onda kada je 1500 porodica izgubilo krov nad glavom, a plaćali te svoje kredite. To je jedan najviši stepen licemerja kada govorimo o opoziciji. Zato što mi ovde imamo prilike da vidimo da pripadnici onih koji su propagirali ove kredite danas govore protiv Aleksandra Vučića, ali s druge strane Boško Obradović ima svoje poslanike koji u slobodno vreme nose vešala, oni zastupaju udruženja pred sudovima za ovakve kredite. Tako da, vi danas u stvari i ne znate kakva je politika tih tzv. opozicionih lidera po pitanju rešavanja problema ovih građana.

    Predsednik Vučić, je zaista prvi inicirao da se nađe konsenzus u društvu po pitanju ovih problema i pokazao da brine o svim građanima podjednako, i zbog toga ćemo mi danas imati prilike da on to jedinstvo pokaže prema svim građanima Srbije, kroz svoj plan i program za budućnost. Mislim da treba da ga čuju i oni koji danas ne žele da uđu da glasaju, uopšte da raspravljaju o ovom zakonu, jer je vrlo važno reći kakva će budućnost Srbije biti i pogotovo u izazovima koji nas čekaju po mnogim političkim pitanjima.

    Nema podele među građanima i SNS na čelu sa našim predsednikom upravo želi da pošalje tu poruku danas, jaku političku poruku kada je u pitanju bilo koje političko pitanje, pa i pitanje KiM i života Srba na KiM, i zbog toga je važno da danas svi građani izađu i daju podršku Aleksandru Vučiću, jednoj odgovornoj politici SNS, i uopšte države Srbije, ali i podršku onom što je važno za budućnost naše dece. Zbog toga u danu za glasanje SNS će podržati sve ove zakonske predloge. Hvala.