Hvala predsedavajući.
Uvaženi ministre sa saradnicima iz Ministarstva, danas je pred nama set zakona, a ja ću govoriti o tri kratko, pre svega o leks specijalisu ili Predlogu zakona o konverziji stambenih kredita indeksiranih u švajcarskim francima. Zašto baš o njemu? Pa, zato što se ovih dana digla prašina oko toga da li uopšte treba da polemišemo u ovom visokom domu o tome ili ne. Naravno da treba i ja se ponosim što imam čast i zadovoljstvo danas da govorim o njemu. Zašto? Pa, zato što je 16.800 ljudi pre par godina potpisalo Ugovor o zajmu sa bankom o dizanju kredita za kupovinu stanova. Taj zajam je bio u švajcarcima. Danas su švajcarci porasli i šta to znači? Da ljudi nisu počeli da otplaćuju ni glavnicu. Sramota. Zašto se to desilo? Pa, ljudi su najnormalnije hteli sebi da obezbede elementarne uslove za život, a neko im je rekao da su švajcarci najpovoljniji, pa da tako treba da se ponašaju, da uzmu kredite u švajcarcima i preko 20.000 ljudi je uzelo te kredite.
Danas su u velikom problemu ovih 16.800. Jedan deo tuži državu, to je u redu, jedan deo ima izbora. A zašto? Pa, zato što je Vlada sela, porazgovarala, zahvaljujući našem predsedniku Aleksandru Vučiću, koji se prvi usudio da stane pred lice tih ljudi koji su u velikom problemu i rekao – da, pomoći ćemo ljudima.
Ovo nije ekonomski zakon, ovo je socijalni zakon. Ovo se radi sa puno empatije i zaista ne postoji neko ko sedi ovde danas, a neće da glasa o ovo zakonu.
Ovde se ne radi samo o 16.800 ljudi. To su ljudi koji su uzeli kredite i o njihovim porodicama. Izračunajte - puta tri, četiri člana, to je preko 60.000 ljudi. Pa, zar treba 60.000 ljudi da pustimo niz vodu? Nikada, ali nikada!
Srpska napredna stanka ima svoj program i upravo je prva tačka da smo mi stranka koja pomaže ljudima, da smo mi servis građana i upravo ćemo to danas, odnosno ovih dana i pokazati.
Svaka država ima svoj princip .Mađarska je odradila to na jedan drugi način, Crna Gora. Mi imamo svoj princip i ja sam vrlo zadovoljna što imam zadovoljstvo da pričam o tome. Zašto? Pomažemo jednom velikom gradu. Šezdeset hiljada ljudi je u pitanju.
Ljudi, nemojte uopšte da bilo ko ima problem da li pomoći ili ne. Ono što se desilo, desilo. Nekom nismo pomogli, ali to je samo mali broj. Većina ljudi će biti pomognuta i to im se otpisuje 38% od duga. Tako radi odgovorna vlast, tako radi SNS i čestitam na tome.
Uostalom, mi smo u mogućnosti to da odradimo iz prostog razloga jer je u prošloj godini direktnih stranih investicija bilo 3,5 milijardi, za razliku od ostalih u okruženju koji su ukupno imali 1,9 milijardu. Zaposlili smo preko 200 hiljada ljudi, otvorili preko 300 fabrika.
Reče moj uvaženi kolega koji danas nije tu, koji uglavnom dođe kada treba nešto da se kritikuje, da ne treba spominjati bivšu vlast. Pa, naravno, ovo je krenulo da se dešava 2005 – 2006 do 2011. godine i kritikuje nas što ne otvaramo fabrike i što ne gradimo bolnice, što ne otvaramo vrtiće. Pa, to je nonsens. Pa, to smo sve otvorili. Renovirali smo preko 300 škola. Renovirali smo preko 250 domova zdravlja. Gradimo pruge. Gradimo nove bolnice. Mi radimo, mi ne krademo.
Gde su ovi koji nam spočitavaju da loše radimo? Pa, nema ih. Na jednom primeru ću pokazati njihovu nemoć, odnosno našu moć. Pre par dana je u Sava centru bilo prošireno rukovodstvo stranke. Pa, bilo nas je sedam hiljada samo prošireno rukovodstvo, onoliko koliko je njih bilo ovde u gradu. Sramota je to, ti rušioci grada Beograda, rušioci države. Nikada se to neće desiti. Dok postoji SNS, njeni koalicioni partneri, građani neka slobodno spavaju, neka danas dođu na miting pa neka vide šta je demokratija, neka dođu majke sa decom da vide kako mi to radimo. Mi smo jedna odgovorna, radna i vredna stranka.
Sada vrlo kratko o drugom zakonu, a to je Predlog zakona o dopuni Zakona o budžetskom sistemu. Zašto? Zato što treba da se ispravi nepravda koja je učinjena prema predškolskim ustanovama. Naravno, radi se o platama koje treba da se izjednače sa platama u ustanovama osnovnog obrazovanja i upravo član 1. govori o tome. Mi ćemo te plate povećati za 9%. Zatim, to će se desiti već u maju i pokazaće se u junskoj plati. Ovo je zakon po hitnom postupku.
Ne mogu da ne kažem samo dve reči o aerodromima. Pre svega, pohvalila bih rad ministarstva. Od 2012. godine aerodrom više ne izgleda kao jedna devastirana, upropašćena investicija, nego izgleda kao jedan moderan, aktivan aerodrom. Povećan je kapacitet Aerodroma „Nikola Tesla“ sa oko pet i po miliona na sedam i po miliona putnika.
Ugovorena je koncesija Aerodroma „Nikola Tesla“ na 25 godina vredna je 1,46 milijardi, a od toga 400 i nešto milijardi direktno ide u budžet, a 730 milijarde u investicije. Biće napravljen novi deo aerodroma, nova staza, nova pista, rulni delovi. Znači, apsolutno boljitak u svakom pogledu.
Još mnogo toga ima da se govori. Međutim, moje vreme ističe. Ima još dosta kolega.
Ja se zahvaljujem i ministarstvu, naravno, pre svega predsedniku države i ponosim se što danas mogu da razgovaram o ovako važnom problemu. Hvala vam.