Hvala.

Sve ovo znači da u zakonima i Ustavu Srbije piše sve oko manjine i manjinskih prava, to je u redu, ali u praksi je vrlo loše stanje pogotovo za albansku manjinu, jer albanska manjina čeka da se integriše u državne organe i institucije, ali to država neće.

Mi smo u ovom domu 29 godina od vremena pluralizma i stalno smo imali narodne poslanike, po jedan, a neki put i po dva, ali uvek smo bili u opoziciji. Ovo mnogo znači. Ove opštine su ostale totalno ekonomski nerazvijene. Predsednik Vučić je dolazio u Bujanovac, a nije se sreo sa Albancima iz rukovodstva lokalne vlasti, a ni sa mnom kao poslanikom. Zašto da se sretne, zašto da nam obećava?

Razočaran sam zašto se predsednik nije sreo u Bujanovcu sa predstavnicima opštine i poslanikom iz redova albanske nacionalne manjine. Mogu da kažem da ni Vlada do sada nije mogla da investira u ove dve opštine i da smanji broj nezaposlenih, kojih ima oko 60%. Ali šta je tu je, moramo gledati napred.

Mi kao albanska manjina smo bili zadnjih godina kažnjeni od strane Vlade, zato što se još računamo kao 5800 Albanaca u Srbiji koliko smo po popisu iz 2011. godine i zato i sredstva za Nacionalni savet dobijamo po nižoj kategoriji, jer nije uzeta navedena procena međunarodne komisije iz 2015. godine. Sada na primer na naplatnoj rampi pored Preševa koja je otvorena zadnjih nekoliko meseci, od 17 radnika samo su pet Albanaca, a u ulazu i izlazu Bujanovac nijedan nije primljen do sada.

Sve što sam rekao su ovo pitanja za Vladu. Hvala.

Zahvaljujem predsednice Vlade.

Hvala.
Prvo ću ponoviti ono što stalno kažem kada razgovaramo o ovoj temi, a to je da je Srbija apsolutni evropski prvak i time se ponosimo o zaštiti prava i sloboda nacionalnih manjina u Republici Srbiji.
Tu moram da kažem, a vi ćete me možda razumeti, da je izuzetno frustrirajuće kada vi na primer imate od nekih susednih država da blokiraju otvaranje poglavlja Srbiji zbog nedovoljnog poštovanja, recimo njihove nacionalne manjine, dok iste te države u svom zakonodavstvu ni ne prepoznaju nacionalne manjine. Tamo Srbi ne mogu biti nacionalna manjina, ali oni nas blokiraju zbog nepoštovanja dovoljno njihove nacionalne manjine. To je za mene svojevrsna nebuloza koja, dobro mislim o kojoj ćemo mi još razgovarati, ali želim da vam kažem da i vi ako pogledate status ostalih etničkih grupa, zajednica, nacionalnih manjina u onim državama koje iz prepoznaju kao nacionalne manjine, u regionu ili u Evropi, vi ćete se složiti sigurna sam sa mnom, da je u najvećoj mogućoj meri nekad, ako mene lično pitate i preko svake normalne mere zaštićena su i prava i sloboda nacionalnih manjina.
Zašto kažem nekada i prekomerno, zato što vi ovde imate problem da nekada nacionalne manjine ili etničke grupe i zajednice ne mogu da se integrišu u društvo, ne mogu da se zaposle zato što uopšte ne znaju srpski jezik. To je ogroman problem. To je i jedan od problema zbog čega ne možemo da zaposlimo više pripadnika albanske nacionalne manjine. Zato što vi imate, vi po celoj Srbiji od juga do severa, od istoka do zapada imate i predškolsko, i osnovno obrazovanje, i srednje obrazovanje i visoko obrazovanje, kompletno na jeziku nacionalne manjine. Vi imate oblasti u Srbiji u kojima ljudi ne razumeju srpski jezik. Ne govore ih. Toliko smo mi otišli daleko u poštovanju prava ali onda imamo taj problem da ljudi ne mogu da se zaposle u republičkim organima zato što ne govore jezik ove države.
Sad ću vam dati samo u poslednjih godinu dana, šta smo uradili, da bi dodatno ojačali prava i slobode nacionalnih manjina. Dakle, vi znate, vi ste usvojili ovde u Skupštini Zakon o nacionalnim savetima nacionalnih manjina koji je dodatno učvrstio i dodatno pojasnio status nacionalnih saveta nacionalnih manjina, a posebno finansiranje nacionalnih saveta.
Ima u Zakonu o zaštiti prava i sloboda nacionalnih manjina, pa sam izvukla neke od stvari koje su uvedene tim zakonom, a koje su nacionalne manjine same tražile, koje ne postoje nigde drugde, a vi me ispravite ako grešim, pa ja mislim u Evropi.
Pravo na upis podatka o nacionalnoj pripadnosti pripadnika nacionalnih manjina u javne isprave, s tim što se tokom životnog veka ukoliko se vi u bilo kom trenutku osećate kao pripadnik neke druge nacionalne manjine, a vi znate da se to u Srbiji dešava, zato što na primer imamo Nacionalni savet egipatske nacionalne manjine, Aškalije, Rome, pa se u različitim periodima životnog veka osećaju kao pripadnici druge nacionalne manjine. To javna uprava menja u odnosu na njihovo sopstveno osećanje pripadnosti. To je dosta velika fleksibilnost i iskorak javne uprave u odnosu na to kako se pojedinac u Republici Srbiji oseća.
Utvrđen osnov za propisivanje afirmativnih mera za nacionalne manjine kroz uvođenje odredaba u posebnim zakonima kojima se uređuje radno pravni status zaposlenih u javnom sektoru, koji će omogućiti davanje prednosti nacionalnim manjinama pri zapošljavanju, odnosno otpuštanju pri istim uslovima do postizanja odgovarajuće strukture zaposlenih u javnom sektoru na svim nivoima teritorijalne organizacije. Ali, za to morate da znate da govorite da razumete srpski jezik.
Zakon o službenoj upotrebi jezika i pisma, gde se predviđa da u naseljenim mestima u lokalnim samoupravama u kojima procenat pripadnika nacionalne manjine dostiže 15% imena organa koji vrše javna ovlašćenja, naziv jedinica lokalne samouprave, naseljenih mesta, trgova i ulica i drugi toponimi ispisuje se i na jeziku te nacionalne manjine i u slučaju da jezik te nacionalne manjine nije u službenoj upotrebi na teritoriji lokalnih samouprava. Mi imamo lokalne samouprave gde imamo po 15 službenih jezika. Dakle, daleko najviše, nego bilo gde drugde u Evropi.
Zakon o matičnim knjigama, gde je propisan način upisa podataka o nacionalnoj pripadnosti u matičnu knjigu rođenih na izričit zahtev nacionalnih saveta nacionalnih manjina. Zakon o lokalnoj samoupravi, obezbeđuje da sve jedinice lokalne samouprave koji imaju ovu obavezu obrazuju savet za međunacionalne odnose i niz zakona iz oblasti radnih osnova kojima su predviđene afirmativne mere za zapošljavanje pripadnika nacionalnih manjina.
Ponovo, ukoliko ljudi žele da rade u republičkim organima koje postoje u lokalnim samoupravama moraju da znaju, razumeju govore srpski jezik. Još jednom molim, ali mi to posebno u Preševu, Bujanovcu radimo kroz koordinaciono telo za Preševo, Bujanovac i Medveđu, učenje kako srpskog tako i albanskog jezika da bi imali mnogo bolju integraciju. Molim vas da i date svoj doprinos tome.
Čini mi se, možda tako niste mislili, ali čini mi se da ste malo prebacili predsedniku Vučiću da se nije sreo sa Albancima ili predstavnicima Nacionalnog saveta Albanske nacionalne manjine, pa ni vama u Bujanovcu.
Molim vas, stvarno moram da podsetim, ne samo vas, sve građane Republike Srbije koliki iskorak je upravo predsednik Aleksandar Vučić u doba kada je bio predsednik Vlade, napravio za odnose između Albanaca i Srba i za dugoročno pomirenje, bolje razumevanje između ova dva naroda. Dakle, kao premijer Aleksandar Vučić je prvi put posle 68 godina pozvao u zvaničnu posetu premijera Republike Albanije, gospodina Edija Ramu. To je potpuno bio presedan. Ponovo, time se ponosim, mislim da su to stvari koje otvaraju drugačiju perspektivu i za Srbiju i za region. Ali, ako je neko uradio mnogo za naše odnose, za odnose između Albanaca i Srba, za pomirenje, za bolje razumevanje, za regionalnu stabilnost, onda je to svakako predsednik Aleksandar Vučić.
I, konačno, pričala sam o tome i sa gospodinom Kamberijem, koji je mnogo iskusniji političar od mene, kada je bio popis 2011. godine, Nacionalni savet albanske manjine je izabrao da bojkotuje taj popis. To je bila politička odluka. Za političke odluke, postoje političke konsekvence.
Dakle, bojkotovanje popis iz kog razloga je popisano oko 5.000 i nešto pripadnika albanske nacionalne manjine, ali to su danas zvanični podaci i to je tako svuda u Evropi i svuda u svetu po vladavini prava, po institucijama, vi sada možete da kažete, ali vi imate neke nezvanične procene koliko nas ima, ali ako mi otvorimo tu pandorinu kutiju, a znam da je bilo priče i o tome u prethodnoj Vladi, ali moj stav je bio jasan, ukoliko mi otvorimo tu pandorinu kutiju ne postoji razlog da bilo ko drugi pojedinac ili Nacionalni savet nacionalne manjine ne dođe i kaže – ja nisam bio tada u Srbiji, dajte sada upišite mene ili mene računajte ovako. Dakle, onda popis ništa ne vredi.
Ja mislim da je bila neodgovorna odluka vaših političkih lidera 2011. godine da se bojkotuje popis. Zašto da se bojkotuje popis? Zašto? Dakle, da nije bojkotovan popis, danas bi i Nacionalni savet imao mnogo veće finansije na raspolaganju, danas bi imao mnogo veći uticaj, ali je bojkotovan popis i to je fakat, i ja uskoro dolazi sledeći popis, novi popis, ja vas molim da budete politički zreli, da se taj popis ne bojkotuje, da svi radimo zajedno, poštujući institucije Republike Srbije uključujući i sam taj popis. Hvala vam.

Hvala.
Imate komentar poslaniče. Izvolite.

Gospođo premijerka, mi imamo dosta kadrove koji znaju vrlo dobro srpski jezik i možemo da nađemo te kadrove, ali kod vas treba da postoji dobra volja, evo mi za nedelju dana možda nađemo 100 mladih koji znaju vrlo dobro srpski jezik, ali kod vas treba da bude ta volja da se mi integrišemo i mi smo oko 1% u Srbiji, a u državne organe institucije, na primer, koliko ima 50 ili 100 hiljada, dajte nam 1% ono što nam sleduje, i mi ćemo naći kadrove koji znaju vrlo dobro srpski jezik. Hvala.

Zahvaljujem poslaniče.
Reč ima narodni poslanik Vladimir Đurić.

Hvala predsedavajuća.

Poštovana premijerko, poštovani ministri i kolege poslanici i građani, iduće godine dospeva termin za redovne parlamentarne pokrajinske i opštinske izbore u skoro svim opštinama po Srbiji, uključujući tu i sve beogradske opštinske skupštine. Izborni uslovi, izborno zakonodavstvo medijske slobode, birački spisak i način sprovođenja izbornog procesa, aktuelna su tema u javnosti i predmet su i protesta građana koji su se održavali prethodnih meseci.

Najavljeni i mogući bojkot izbora od strane opozicije ukoliko ne dođe do promene izbornih uslova, stanja medijskih sloboda i to najmanje šest do devet meseci pre održavanja izbora. Izbori održani uz bojkot dela političke scene, svakako dovode u pitanje legitimitet vlasti izabrane na takvim izborima, sveukupan kapacitet države, unutrašnju političku stabilnost i spoljnopolitičku poziciju države i onih koji bi se u spoljnopolitičkim kontaktima, predstavljali kao legitimno izabrani predstavnici vlasti ove države.

Stranka moderne Srbije smatra da je s toga poslednji čas da se otvori dijalog na temu medijskih sloboda i izbornih uslova, a u protivnom, možemo se suočiti sa političkom krizom koja može otići u nesagledivom pravcu, jer izborni proces i sve druge demokratske procedure su jedini prirodni način kanalisanja političkih nesuglasica.

Ukoliko su ti demokratski procesi, ukoliko nisu uspostavljeni, onda antagonizmi u društvu eskaliraju.

Interesuje nas najpre da li predstavnici Vlade misle da je naš izborni proces sveukupno zadovoljavajući, da nam je izborno zakonodavstvo dobro i da ga ne treba popravljati, da su nam medijske slobode adekvatne i da omogućavaju jednaku zastupljenost svih političkih aktera.

Poslednji izveštaj Evropske komisije o napretku Srbije u evropskim integracijama, koje Stranka moderne Srbije, uvažava kao merodavan dokument i kao merodavnu sliku stanja našeg društva, konstatuje, citiraću „da Srbija nije u dovoljnoj meri iskoristila period između izbora, kako bi se rešili trajni nedostaci, neadekvatna transparentnost u finansiranju partija i kampanja, nejasna razlika između stranačkih i državnih aktivnosti i neravnomerno medijsko izveštavanje“.

Navodi se i da preporuke OEBS apsolutno nisu uvažene i da se tek treba pozabaviti sveukupnom reformom izbornog zakonodavstva.

Ako predstavnici vlasti ili Vlade, sa druge strane misle da ništa ne treba popraviti u svemu ovome, onda nažalost skrećem pažnju da nam preti ozbiljna politička kriza koja zaista može otići u nesagledivom smeru. Hvala.

Zahvaljujem. Izvolite, odgovorite.

Pre svega, opet kao neko ko je relativno skoro ušao u politiku, iz ugla građana Republike Srbije, ako se ne varam, meni se čini da se izborni uslovi nisu decenijama menjali. Mislim da su takvi bili izborni uslovi kada je SNS pobedila na izborima, ali se ne sećam da se tada žalila na te izborne uslove ili na medijske slobode, u vreme kada su mediji po izveštaju Saveta za borbu protiv korupcije, u potpunosti stavljene pod političku kontrolu.
Dakle, meni se čini da, a još posebno danas u doba ovakve digitalizacije društvenih medija i svega ostalog, da se to koristi kao politički izgovor, ali čak i da nije tako, ja ću se složiti sa vama oko nekoliko važnih stvari.
Želim takođe da vam se zahvalim na vašoj hrabrosti i odgovornosti da učestvujete u radu Skupštine, jer mislim da to danas kada ste opozicija, nije nimalo lako, zato što su napadi na vas nekada čak jači, nego napadi na nas i hvala vam za tu odgovornost i za ovaj politički dijalog.
Ja recimo, kada sam bila ministar za državnu upravu i lokalnu samoupravu, a to je svakako jako dobro preuzeo ministar Ružić, veliki deo mog vremena sam se bavila biračkim spiskom. Birački spisak je uređen 2012. godine, koji je jedinstveni birački spisak, ali znate, mi smo bili prvi koji su odlučili da radi transparentnosti, potpune transparentnosti i efikasnosti, prenesu matične knjige i knjige o državljanima u elektronski oblik. I zahvaljujući tome, mi danas imamo automatsko ažuriranje biračkog spiska i uskoro ćemo imati u potpunosti, transparentan uvid u birački spisak i to kako se taj birački spisak ažurira. To je velika stvar za izborne uslove, ogromna stvar za izborne uslove.
Nisam videla da se svih ovih decenija pre toga bilo ko bavio time da prenese na primer nešto što je potpuno logično, matične knjige u elektronski oblik, državljanstvo u elektronski oblik, da uredi taj sistem da on bude u potpunosti transparentan i da se automatski ažurira, što znači da kada se neko upiše, kada bude upisan u matičnu knjigu umrlih, da se automatski izbriše iz biračkog spiska. Mi smo to uradili, u najboljoj mogućoj veri da imamo vladavinu prava i jake institucije, transparentan sistem u Republici Srbiji.
Mislim da je to dovoljan signal, pokazatelj kakvo društvo mi želimo i koliko se ne plašimo izbora i fer transparentnih uslova na izborima.
Što se tiče medijskih sloboda, ponovo, uz sve probleme koje imamo, a koji svakako ne potiču ni od 2014, ni 2015, ni 2016, ni 2017. godine, već mnogo ranije, još 2003. godine, kada je jedan narodni poslanik, koji je u to vreme bio predsednik Vlade Republike Srbije, nazivao medije na pres konferencijama marginalnim pojavama, što danas ne bi moglo da se desi nikada.
Mi smo danas napravili Radnu grupu za izradu medijske strategije u kojima imate devet predstavnika medijskih i novinarskih udruženja i devet predstavnika države. Godine 2011. ste imali Radnu grupu za medijsku strategiju koja je imala, ako se ne varam, osam predstavnika države i dali su velikodušno jednog predstavnika da predstavlja sva medijska i novinarska udruženja.
Mislim da je ovaj danas dijalog mnogo, bolji, mnogo inkluzivniji i da radimo u tom smislu mnogo bolji posao. Na kraju krajeva, iz te medijske strategije treba da proizađu drugačiji uslovi za medijsku scenu koja će biti prisutna i u tom trenutku kada budu raspisani, odnosno održani izbori.
Što se tiče izbornih uslova, što se tiče dijaloga između vladajuće većine, opozicije i svega ostalog, pa, ovo je mesto za dijalog. Ovo je mesto za dijalog, ali gde su ti koji traže dijalog? Gde su danas? Gde su poslednjih nedelja? Gde su poslednjih meseci ljudi koji traže dijalog? Kada ih je predsednica Skupštine pozvala na dijalog, da li su se odazvali? Ne.
To je bio samo politički poziv, politička igra gde kažu – e, hoćemo dijalog, pozovite nas na dijalog, ne dajte nam prostor za dijalog, iako je narodni poslanik upravo ispričao koliko prostora neko ima i vremena u odnosu na poverenje koje dobija od građana. Mislim da je to apsolutno demokratska norma i više od toga, ali se nisu odazvali na taj dijalog. Pa, ne znam gde će onda razgovarati o izbornim uslovima.
Opet, ne bih se bavila stvarima koje su mnogo iznad Vlade koju predstavljam, dakle, to je na ovom Domu, na vama kao narodnim poslanicima. Videla sam da je predsednica Skupštine na dijalog pozvala. Ako se neko na dijalog ne odazove, ne znam gde očekuje da postoji dijalog? Probali su u šatoru, ali očigledno niko nije želeo u modernom demokratskom društvu, kakva je Srbija danas, da razgovara u šatoru.
Rekla bih vam još jednu stvar, ako govorimo o preporukama koji je ekspertski tim ne znam da li je Saveza za Srbiju ili „1 od 5 miliona“, ali to je ista stvar, ako govorimo o preporukama za izbore koje su ti eksperti dali, a to se praktično svodi na to da su izbori fer ukoliko Aleksandar Vučić ne učestvuje u njima, ali nisu fer ako Aleksandar Vučić učestvuje u njima i vodi SNS, onda ja mislim da o tome nije ozbiljno pričati. To se nikada nije dešavalo.
Niko nikada nije rekao – e, Boris Tadić ne sme da učestvuje na izborima, to ne postoji ni u jednoj demokratskoj zemlji sveta, dakle, onda ne kažite - ne postoje uslovi, pa nećemo izlaziti, odnosno bojkotovaćemo izbore, nego onda kažite iskreno, odgovorno i hrabro građanima Srbije – mi ne možemo da pobedimo listu koju predvodi Aleksandar Vučić i nećemo ni izlaziti. To je fer.

Zahvaljujem.
Dopunsko pitanje. Izvolite.