Hvala vam na odgovoru, ali mislim da ga ipak nisam dobio.

Dakle, ja ne bih ovde sa vama vodio dijalog o tome gde su druge organizacije iz opozicije i da li su opravdano tamo gde su, nema potrebe sa mnom da vodite tu polemiku, oni imaju svoje razloge i veruju da su opravdani. Ja pitam za konkretne izborne nedostatke u izbornom procesu, u izbornom zakonodavstvu i činjenicu da te nedostatke konstatuje i Evropska komisija u svom poslednjem izveštaju.

Tačno je da su svi poslednji izbori sprovođeni, manje, više, po zakonima i procedurama koje je bivša vlast donosila, ali je isto tako tačno i da OEBS i da Evropska komisija u svojim uzastopnim godišnjim izveštajima i analizama svih prethodnih izbornih procesa konstatuju pogoršanje stanja demokratije u Srbiji, pogoršanje sprovođenja demokratskih procedura, a izborne procedure i državni organi koji u izbornim procedurama učestvuju su svakako temelj svih drugih demokratskih procesa.

Dakle, imamo nacrt izmena i dopuna Zakona o političkim strankama, ali to je premalo. Ja sam očekivao da ću čuti konkretne predloge zakonskih mera koje će biti iznete pred narodne poslanike u narednim mesecima, jer kažem vam, ukoliko deo opozicije ili cela opozicija budu bojkotovali izbore vi ćete imati izbore sa kojih ćete izaći kao nelegitimno izabrana vlast, a to će državu uvesti u političku krizu.

Mogu da vam nabrajam konkretne nepravilnosti, fantomski glasači koji dobijaju pozive na adrese na kojima ih nikad niko nije video da tu stanuju, automobili bez registarskih tablica koji se vozaju okolinama biračkih mesta, članovi biračkih odbora vladajućih stranaka koji šetaju biračke spiskove i vode svoje paralelne evidencije, donacije 6700 ljudi koji u nekoliko dana u sinhronizovanoj akciji uplate po 40.000 dinara na račun kampanje vladajuće stranke, to su vam indikatori pranja novca kada imate gomilu malih transakcija koje se u par dana sprovedu.

Dakle, na sve te nezakonitosti vladajući organi nikada nisu reagovali. U krajnjoj liniji, vi možete da negirate potrebu popravke izbornog procesa i izbornog zakonodavstva, ali vam kažem, potreba za to postoji, zato što deo političkog sistema ove zemlje najavljuje bojkot. Ako takve izbore budemo imali, mi nećemo imati legitimno izabranu političku vlast i to ugrožava stabilnost države i u unutrašnjem političkom planu i na spoljnopolitičkom planu. Hvala vam.

Reč ima Ana Brnabić.

Prvo, što se tiče zakonodavstva, ponovo, ja se nalazim sa mojim timom da podnosim izveštaj i odgovaram na pitanja domu koji je mnogo iznad nas, najvišem zakonodavnom telu. Ako razgovaramo o zakonodavstvu razgovarajte ovde da promenite izborno zakonodavstvo. Vlada može biti predlagač, ali Vlada svakako ne mora biti predlagač. Dakle, gospodo, sednite i razgovarajte. Mislim, mi smo samo Vlada, mi radimo za vas, mi odgovaramo vama.
Svakako, ne možete Vladu da krivite za zakonodavstvo, ali opet kažem – izborni zakoni se nisu menjali više godina, pomozite mi tačno koliko… Bili su takvi, u to vreme se niko na njih nije žalio, bili su potpuno demokratski, bili su potpuno fer dok je neko drugi bio na vlasti, ali sada kada iz izbora u izbore, iz izbora u izbore, na lokalnim, na izborima za mesne zajednice do direktnih predsedničkih izbora, na svim izborima iz godine u godinu ostvaruju sve gori i gori rezultat, onda je valjda to izborno zakonodavstvo koje se nije menjalo sve lošije i lošije. Ja ne vidim kako to ima logičkog smisla, ali u redu, dogovorite se oko izbornih uslova, zakona.
Znam da kada bude došlo vreme da će ova Vlada izaći pred građane Srbije sa konkretnim rezultatima, sa jasnim izveštajem o tome šta smo radili svih ovih godina svaki dan, svake nedelje i ja sam sigurna da će građani to umeti da prepoznaju, kakvo god izborno zakonodavstvo bilo.
Mislim da na kraju krajeva građane niko ne može da prevari na izborima, da oni to osećaju u svom džepu, osećaju po tome da li imaju posao ili nemaju, da li imaju perspektivu za svoju decu ili nemaju, da li imaju bolje zdravstvo, da li imaju bolje puteve, da li im je bilo lako da dođu do premijera, do predsednika, do ministara, ovo je Vlada i tim sve zajedno sa predsednikom Republike do koga nikada lakše nije bilo doći. Ja sam bila u privatnom sektoru kada je doći do ministra bila misaona imenica, to su bili bogovi na zemlji, ti nisi mogao da dođeš, e zato su oni izgubili Vlast, a ne zbog izbornih uslova ili bilo čega drugog.
Što se tiče nepravilnosti, molim vas, vi to znate bolje nego ja, opozicija i opozicione stranke na svakom biračkom mestu imaju mnogi više kontrolora nego što ima vladajuća koalicija zato što ih ima mnogo više, zato što ih brojčano, pojedinačno, zbirno ima više. Imaju mnogo više kontrolora i prijavljuju nepravilnosti i mi čujemo iz ciklusa u ciklus o ovim nepravilnostima, o onim nepravilnostima, ovo nam se desilo, ovo se desilo i kada pogledate zapisnik, vi imate ni jednu, jednu ili dve prijave na koje nadležni organi mogu da reaguju.
Dakle, ne možemo se baviti rekla-kazala. Ako želimo da imamo demokratsku državu, državu institucija, vladavine prava, moramo da idemo po kontrolorima, spiskovima i konkretnim prijavama.
Reći ću vam na kraju ponovo iz lokalnih izbora u Beogradu kao potvrda moje teorije da u današnje vreme, posebno u velikim gradskim sredinama, kakav je Beograd, Novi Sad, Niš, ne možete da se vadite na medijske slobode, na cenzuru, na izborne uslove. Beograd, koji je srž stranaka, kako god se danas one zvale, jer se menjaju iz dana u dan, ali DS, SDS, Nove stranke, tu je srž njihovih glasača koji ako gledaju medije, gledaju ove medije o kojima smo pričali gde je SBB operater i oni određuju numeraciju i obično gledaju prvi program, odnosno N1 televiziju ili apsolutno ne gledaju televiziju, nego su uglavnom na društvenim mrežama ili informišu se sa veb portala koje ne možete da cenzurišete.
Dakle, na lokalnim izborima kada oni dobiju, u svojoj srži njihovih glasača, 2,24% - 18.000 glasova kao koalicija četiri stranke, a sada kažu hoćemo da bojkotujemo i Skupštinu i izbore, gospodo, pa pogledajte se u ogledalo. Pa to nije zbog izbornih uslova, to je zbog vas.

Hvala.
Reč ima Vladimir Đurić.

Hvala.

U svom završnom komentaru reći ću vam nekoliko stvari. Dakle, pozivati se na to da na sam izborni dan nema puno nepravilnosti još uvek ne znači da su izbori regularni. Svi oni koji su konstatovali da na izborima ima nepravilnosti, te nepravilnosti beleže u periodu koji prethodi izbornom danu.

Jedna od tih nepravilnosti tiče se upravo balansirane i ravnomerne medijske zastupljenosti i zove se funkcionerska kampanja. Znate, to vam je ono kada javni funkcioner vozilom javnog sektora u pratnji drugih javnih funkcionera u vreme predizborne kampanje se pojavljuje na televiziji, pa vi znate da li je on tu u svojstvu kandidata ili javnog funkcionera, pa malo miluje krave, malo otvara fabrike, a malo se kandiduje za javnu funkciju tokom izbora koji su upravo u toku.

Dakle, ni jedan zakon u ovoj Skupštini nije usvojen a da predlagač nije bila Vlada Republike Srbije. Zato inicijative za izmenu izbornih zakonodavstava moraju očigledno doći od strane Vlade.

Ja nemam nikakvu iluziju, kakav god izborni zakon da predložim, ako uopšte bude i stavljen na dnevni red, da će biti i usvojen. Ja to nemam mandat da zahtevam, ali iskustvo nas uči da se ovde usvajaju samo zakoni koje predlaže Vlada.

Za ovo postoji potreba i zbog činjenice da dve trećine građana smatra da je izbornih nepravilnosti bilo, a jedna trećina je uverena da su one bile od uticaja na izborni rezultat. Svega 11% građana smatra da izbornih nepravilnosti nema i da su izbori potpuno regularni. Dvadesetosam posto građana smatra da je birački spisak neažuran iz manipulativnih razloga. S druge strane, dve trećine građana bi podržalo inicijative kroz koje bi se izborni proces, izborno zakonodavstvo i uloga organa državnih na sprovođenju izbora unapredili. Dakle, ovo je nešto za čim i građani vide da postoji potreba, iako ste vi meni u vašim odgovorima potrebu za ovakvim stvarima relativizovali, da kažem, a ne negirali, ali ajde, relativizovali.

Dakle, ja bih najdobronamernije uputio na preporuke koje je nevladina organizacija CRTA dala za ove stvari. Hvala.

Pitanje postavlja narodni poslanik Borisav Kovačević. Izvolite.

Hvala, gospođo predsednice.

Ja bih o jednoj stvari koja ovde nije pominjana do sada. Počeo bih sa time da je prethodna Vlada i ova Vlada pogotovo prepoznala prvi put potrebu da u svom sastavu ima makar na nivou samo ministra bez portfelja potrebu da posebno vodi računa o regionalnom razvoju. Na to mesto je došao gospodin Krkobabić, koji je u okviru ukupne problematike regionalnog razvoja pokrenuo posebno pitanje razvoja sela i uopšte ruralnih krajeva naše zemlje.

Ono što je bitno, Vlada je, prateći to što ministar radi, pokrenula neke stvari, a posebno je gospodin ministar zadužen za ta pitanja prvi put, čini mi se, ne znam ranije da jeste bilo, uključio najkompetentnije naučne krugove u pitanje razvoja sela, dakle Akademiju nauka kroz njen Odbor za selo.

Stvari su se razvijale možda ne onoliko koliko se moglo očekivati, ali mislim u dovoljno dobroj meri da je predsednik države, gospodin Vučić, kao što ste svedoci, pre nekoliko dana kada je formiran Nacionalni savet za razvoj sela, u svojoj izjavi jasno ukupnoj javnosti stavio do znanja da država punim kapacitetom stoji iza programa razvoja sela. Mislim da je to nešto što nedovoljno ističemo kao jednu od probitačnih stvari u radu i programu ove Vlade. Mislim da je razvoj sela jedno od kardinalnih strateških državnih pitanja.

Koliko se Vlada u ovom trenutku opredelila, recimo, za ono što ja mislim da je zrelo za to, dve stvari, a to je da se priđe pravljenju strategije razvoja sela i ruralnog dela i druga stvar …

Hvala. Imaćete priliku da postavite dodatno pitanje.
Reč ima Milan Krkobabić.

Gospođo Gojković, uvažena predsednice Vlade Brnabić, poštovani narodni poslanici, gospodine Kovačeviću, pokrenuli ste jedno bitno pitanje. Zaista nije prošlo ni desetak dana, na političkoj sceni Srbije su promovisane krupne stvari. Kada kažem krupne, mislim za građane Srbije i mislim na najavu koncepta preporoda, sveukupnog preporoda ove nađe zemlje.
O tome je nedavno govorio predsednik Republike, Aleksandar Vučić, a samo nešto malo ranije smo mi konstituisali Nacionalni tim za preporod sela Srbije.
Uvaženi poslanik Kovačević je istakao da taj tim predstavlja atipičnu tvorevinu, nečinovničku tvorevinu, nešto što su u partnerskom odnosu stvorili, pre svega, Srpska akademija nauka i umetnosti i strukture vlasti, republičke i na lokalu. Cilj je veoma jednostavan – kako i na koji način da promenimo uslove življenja u rubnim brdsko – planinskim i seoskim područjima?
Evo vam par podataka, uvaženi narodni poslanici, od kojih ste, pretpostavljam, vas većina sa sela. Nadam se da to svoje poreklo sa ponosom ističete. Nedavno se uvaženi glumac Nenad Jezdić obratio seljacima srpskih gradova i građanima srpskih sela. Dobro je to upućeno i ja mislim da je to samo poziv da se trgnemo i da pogledamo istini u oči.
Hiljadu i dve stotine naselja u Srbiji je pred gašenjem. Hiljadu ih ima manje od 100 stanovnika. Daću neke podatke koji naizgled ne prate jedni druge, ali 73% sela nema dom kulture, u 400 sela nemamo prodavnicu. Danas, znači, imamo 400 naseljenih mesta u kojima građani Srbije, oni koji su vas i nas birali, nemaju prilike da kupe hleb, osnovne životne namirnice. Da ne govorim da li imaju negde da kupe i odgovarajuće lekove.
Istakao bih izlaganje danas ministra zdravlja, gospodina Lončara, koje je na momente bilo emotivno, ali izlaganje koje je oslikalo pravo stanje stvari u našem zdravstvu i stvarne potrebe naših ljudi.
U narednom periodu, gospodine Kovačeviću, Akademijski odbor za selo i ovaj tim pokušaće da daju valjane pretpostavke da se definiše jedna celovita strategija, prava politika ravnomernog regionalnog razvoja.
Naravno da građani Srbije znaju, taj tim neće definisati ni tu strategiju, ni tu politiku. To će uraditi ova ili neka nova skupštinska većina. Veoma dobro znamo gde se te stvari definišu i gde se usvajaju. Usvojiće se u ovom parlamentu, od ovog saziva ili od nekog budućeg saziva.
Ali, ono što je veoma bitno u svemu ovome je da ćemo u narednom periodu dati praktične modele, praktične modele kako to i na koji način da poboljšamo izvore egzistencije na srpskom selu, uključujući poljoprivredna gazdinstva.
Jedan podatak koji je interesantan za vas, isto, danas ovde. Prosečna starost vlasnika poljoprivrednog gazdinstva u našoj Republici je 61 godina. Šezdeset i jednu godinu ima srpski domaćin, vlasnik domaćinstva na kome počiva i ova zemlja i, ja bih rekao, okosnica ove privrede.
Kada se obraćamo tim ljudima hoćemo da jasno znaju šta ćemo to učiniti u oblasti infrastrukture, putne mreže, vodovoda, kanalizacije.
Kada govorimo o putnoj mreži, razmišljamo, pre svega, o lokalnim putevima, atarskim putevima. Za one koji to ne znaju, to je put od domaćinstva do te njive. Da vidimo u kakvom su stanju, ali ne samo kada su poplave, ne samo kad dođu čelni funkcioneri da obiđu i pređu te mostiće, da vidimo zaista šta i kako moramo da uradimo.
Izaći ćemo pred vas sa konkretnim podatkom koliko je tih atarskih puteva, koliko je sa tvrdom podlogom, a koliko ne i koliko košta taj kilometar jednog takvog atarskog puta.
Evo poslanika Ševarlića i njegove sugestije, kada pričamo o atarskim putevima. Kaže – badava ćete ih praviti ako nemate ivičnjak i onaj kanal koji odvodi vodu pored tog atarskog puta.
Ovo govorim da bih ilustrovao ozbiljnost da ćemo prihvatiti sve konkretne predloge. Prihvatićemo sugestije ljudi koji poznaju problematiku. Ne virtuelno, nego suštinski, stvarno. Da vidimo i da čujemo, ići ćemo među građane Srbije, u udaljena sela da vidimo šta je to njihova primedba i šta je to njihova sugestija.
Zadatak tima u narednom periodu jasno će definisati te modele, a od Vlade Srbije, od ove skupštinske većine očekujemo da dobijemo punu podršku. Kad kažem punu podršku – ovo je i nešto oko čega ne smemo i ne možemo da se delimo. Ovaj projekat nema opoziciju.
Mi smo na tom skupu u Sava centru, ovo će se ticati poslanika koji je govorio pre mene, govorio o dijalogu, pokazali da možemo da okupimo ljude različite orjentacije, da im je prioritet opstanak i spas srpskih naselja, a da smo spremni da čujemo njihove primedbe i sugestije.
I tu je predsednik republike definisao jasan stav. Sve ideje koje budu utemeljene dobiće punu podršku Republike Srbije . To je prvi korak onog najavljenog njegovog programa ukupnog preporoda Republike Srbije.
Naravno, ne sumnjam da ćemo napraviti atarske puteve, ne sumnjam da ćemo podići fabrike, da vas obavestim da smo formirali 460 zadruga za nepune dve godine, ne sumnjam u to, ali najteže će biti da menjamo naš mentalitet, da menjamo naše navike i da budemo spremni da se suočimo svi, ali baš svi, sa realnim problemima koji dotiču nas sve.
Zato će ovaj zadatak ovog tima biti nešto što će biti pod lupom javnosti, građana Srbije, ali ja bih rekao uspeh ovog svega zavisi od spremnosti da uzmemo aktivno učešće u svemu tome.
U zaključnom razmatranju, ovo će se ticati gospodina Rističevića posebno, jer je on zemljoradnik po vokaciji, a to je citat akademika Radomira Lukića, koji kaže – može savremena poljoprivreda bez srpskog sela. Veliki posedi zahtevaju mehanizaciju. Nisu im potrebni zemljoradnici i stanovnici sela, ali selu i ljudima koji žive na selu je potrebna poljoprivreda, a to selo je neophodno Srbiji. Ako izgubimo to selo, izgubićemo svoje korene. Ako nemamo korene, nastavićemo sa deobama, a u njima smo duboko.
Epilog, poštovani poslanici, svih deoba su neke buduće seobe. Nažalost, one traju, pa ovo neka bude apel da se nađemo svi sa iste strane stola, spremni da se uhvatimo sa ključnim, jednim da tako kažemo, od ključnih problema Srbije, ali ujedno da damo model kako da rešavamo sve ostale ključne probleme Republike Srbije. Hvala.

Zahvaljujem.
Imate dodatno pitanje. Izvolite.