Hvala, gospodine Šešelj.

Na član 115. amandman, sa ispravkom, podneo je narodni poslanik Sreto Perić.

Izvolite, gospodine Periću.

Znači, naznačena su dva subjekta u Srbiji koji izazivaju najveće probleme za građane Srbije, a to su svakako banke i izvršitelji.

Možda naša reakcija, a ona dolazi od strane građana Srbije, ne bi bila ovakva da se mi nismo nagledali svega, pa i građani Srbije.

Vi nećete da pođete od toga da može da dođe do promenjenih okolnosti, nećete da pođete od toga da su banke prilikom plasmana svojih slobodnih sredstava zaračunale kroz kamatu i verovatno u tome videle deo nesigurnosti svoje naplate, odnosno realizacije potraživanja. Neki su to platili i za druge, ali onda neki nisu mogli zbog promenjenih okolnosti, ovo o čemu je govorio i kolega Mirčić, nisu mogli redovno da izmiruju svoje obaveze i onda na scenu stupaju javni izvršitelji.

Sad, evo, jedna starica Mirjana Družetić, koja je dugovala u dinarskoj protivvrednosti negde oko 500 evra, 300 je imala da plati, izvršitelj nije rekao – dobro to ćemo sad, pa napravio neki akt. Ona je bila spremna da potpiše da će ostatak duga da za dva meseca izmiri, možda i za mesec dana. Ne, on je video stado od 10 ovaca i to je prodato i izvršeno namirenje.

Da takvih slučajeva nije bilo, možda i naša reakcija ne bi bila ovakva. Ali, ovde bi trebalo da približimo stavove, drage kolege, pa i vama verovatno ljudi iznose konkretne primere, i vi znate da je to tako. Nema razloga ovde da se toliko suprotstavljamo, ali ovaj član 115, na koji se amandman konkretno odnosi, to je vezano za član 258. važećeg zakona. Ovde dolazi do ograničenja kada je u pitanju zahvatanje iz ličnog dohotka. Mi smatramo da tamo gde stoji jedna četvrtina, da može da se optereti, da je jedna petina sasvim dovoljna.

Hvala, kolega.

Na član 117. amandman je podnela narodni poslanik Nataša Sp. Jovanović.

Izvolite.

Kada se oglašavaju ovi javni izvršitelji i njihova komora, oni su stalno skloni tome da optužuju medije, verujem da će i sada posle ove rasprave da daju izjave, gde argumentovano govorimo da oni kao takvi, kao zaista jedna organizovana mafija, ne treba da postoje. Optužuju da su to, ne znam kakva senzacionalistička pisanja, natpisi, a u stvari, svi ti slučajevi nesretnih građana Srbije trebali su do sada vama da budu signal i znak, da tu nešto nije u redu.

Nemoguće je ako oni imaju zakon koji vi hvalite i tvrdite da je dobar, pa pravilnik kako treba da postupaju, da sve to krše i rade takve stvari i da su to zaista frapantni primeri ljudi, porodica u celoj Srbiji koji nisu mogli ništa da urade da zaštite svoja prava. Kakav sud, kakve žalbe, kakvi apelacioni sudovi, jednostavno, oni su prepušteni sami sebi i raznim, pojavljivali su se neki aktivisti, neko udruženje, ali pre svega, poslanici SRS i sami ste i čitali, i mogli ste da čujete od nas, da su i koleginica Radeta i drugi naši aktivisti išli u Surčin, ne znam u koje još lokacije, u Zemunu, da sprečavaju da se ljudima ruši kuća.

Imamo i jedan primer, evo još jedan dokaz. Mi non-stop iznosimo te primere, jer to su životne prave priče. Porodice Muhameda i Aljiše Šaulić iz Sremske Mitrovice, oni su sedmočlana porodica, imaju četvoro dece i unučiće i zbog nekakvog fiktivnog ugovora i duga koji je nastao, dva stana su im izvršitelji prodali, odnosno i drugi je nedavno bio na licitaciji.

Gde je tu duša nekoga ko treba da vodi računa i moral i osnovna ljudska vrednost prema takvoj porodici koja je na prevaru izgubila sve što je radom sticala 40 godina?

Hvala.

Na član 117. amandman je podnela narodni poslanik Vjerica Radeta.

Izvolite, gospođo Radeta.

Mi smo danas kroz ovu raspravu i učešće u raspravi gospođe Kuburović izneli niz primera koji su se desili u životu i postoje neke stvari gde smo mi ukazivali na probleme, gde je gospođa Kuburović rekla ili to je već rešeno u ovom predlogu, ili će biti u tom cenovniku njenom itd.

Ali, ostaje bez odgovora pitanje – šta će biti posle svih bahanalija koje su izvršitelji radili i do ovog zakona? Da li će iko od njih odgovarati? Da li će krivično odgovarati, manje je važno. Da li će neko vratiti tim ljudima nelegalno oduzete kuće i stanove? Toga ima koliko hoćete.

Evo, 2017. godine, u Vršcu se dešavalo, ljudi su uzeli kredit za kupovinu automobila. U nekom periodu nisu plaćali nekoliko rata kredita. Banka se nije obratila ni sudu, ni njima lično. Banka je došla na adresu na kojoj su oni prijavljeni. Oni prijavljeni kod sina. Čovek nema pojma, šta rade ovi, ko su ovi. Oni su došli kod sina da uzmu, da zaplene, da naprave popis, da naplate taj dug, uzeli sinu stvari. Dakle, nisu samo popisali, nego zaista. Ovi ljudi pokušali da se umešaju, pokušali da kažu - čekajte, nije to njegovo, dajte, mi smo dužni taj neki iznos za deo automobila. Ne, oni su došli, poslala ih službenica banke, ona će da im isplati ono što rade za banku. Ovi ljudi će takođe da isplate nagradu, jer to se zove nagrada za izvršitelje, a plaća je onaj kukavac kome oduzimaju stanove i kome uzimaju imovinu, i to je nagrada.

Hvala.

Na član 117. amandman je podneo narodni poslanik Aleksandar Šešelj.

Izvolite.

Hvala.

Imali smo prilike da čujemo da su neki izvršitelji razrešeni, da su im oduzeta ovlašćenja zato što se videlo kako oni zloupotrebljavaju svoju funkciju, tj. svoja ovlašćenja. To je samo kap u moru. Nemojte da se zavaravamo da to što su dva ili tri izvršitelja smenjena, ili 10 ili 15, da će to da promeni način na koji se javni izvršitelji odnose prema građanima Srbije. Apsolutno ignorišu sva njihova ljudska procesna i građanska prava u postupku otimanja njihove imovine.

Postavlja se jedno pitanje – ukoliko se utvrdilo da je izvršitelj zloupotrebom zakona, tj. zloupotrebom svojih ovlašćenja se nenormalno obogatio i kupio i stan i kuću i šta sve ne od dužnika i on je sad razrešen, ali ostao je sa tim stanom i sa tom kućom i sa tim svim zarađenim novcem i nikom ništa. Može samo da dobije disciplinsku kaznu. Ne bi me iznenadilo da se takvim izvršiteljima da žuti karton možda.

Dakle, ovo je samo još jedan od ovih argumenata protiv postojanja institucije javnog izvršitelja. Srpska radikalna stranka je jedina politička partija u Srbiji koja se jasno i glasno, argumentovano zalaže za ukidanje jedne ovakve institucije, pošto nam je dosadašnja praksa pokazala, svima stavila do znanja, čak i onima kojih se ta tema ni ne tiče i ne zanima, oni su obavešteni silom prilika šta rade javni izvršitelji u Srbiji i da je zloupotreba i bogaćenje na račun prezaduženih ljudi postala pravilo, a ne izuzetak u Srbiji.

Hvala.

Na član 118. amandman je podneo narodni poslanik Petar Jojić.

Izvolite, kolega Jojiću.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo ministre, kada je u pitanju primena ovoga zakona, odnosno usvajanje ili njegove odredbe koje bi trebalo da poboljšaju stanje u ovoj oblasti, u nekim odredbama je nemoguća. Mi se slažemo. Sve odredbe Predloga zakona o izvršenju i obezbeđivanju kojima se onemogućava izvršenje izvršnih i verodostojnih isprava su neustavne, ali srpski radikali kažu – mi hoćemo da budu zaštićena prava, pre svega, dužnika, a isto tako i poverilaca, jer je trebalo napraviti razliku, gospođo Kuburović. Trebalo je napraviti razliku za one kategorije građana koji ne mogu da plate, a duguju do pet hiljada evra određeni dug. Za tu kategoriju srpski radikali se zalažu, i to bi bilo pravilno, koji ne mogu.

Šta ćete da radite kada ćete imati, po ovoj odredbi, zaštitu multimilionera, lažnog prestolonaslednika koji je na Menhetnu kupio stan u vrednosti od milion evra, a neće da plaća struju i druge dažbine državi? Šta ćemo da radimo sa starletama i pevačicama koje neće da plate struju, a zarađuju enormno visoke cene i velike pare? Tu treba napraviti samo razliku i onda bi moglo da se kaže zaštićeni su nam građani podjednako i o njima država vodi računa.

Vama je vruć krompir u rukama ostavila žuta konjica i prema tome nije vam lako, ali potrudite se da ovo, uz pomoć vaših saradnika i drugih stručnjaka i eksperata, da se napravi jedan dobar zakon, a koji će da štiti sirotinju srpsku, a veliki je broj srpske sirotinje.