Hvala koleginice Nikolić.

Na član 132. amandman je podneo narodni poslanik Sreto Perić.

Izvolite kolega Periću.

Gospođo Kuburović, džaba smanjenje tarife 2016. godine, etički kodeks javnih izvršitelja iz 2016. godine kada to nije dalo nikakve rezultate. Doduše, vi obećavate da će tarifa biti i sad smanjena, posle donošenja ovog zakona, ali ja ovde imam neke uplate. Mogu da vam to pokažem.

Dug je bio 294.925 dinara, troškovi suda 20.233 dinara. Znači, sud je obezbedio mogućnost izvršenja. Doneo rešenje da će se nešto izvršiti. Troškovi izvršenja – javni izvršitelj 70.800 dinara. To je, što bi prof. Jokić izračunao, bilo 25%.

Sada, pošto je došlo do ograničenja – troškovi iz komunalnih usluga ne može se vršiti prodaja stambenih jedinica, odnosno nepokretnosti ako ne prelaze pet hiljada evra. Nagrada za izvršitelje po osnovu izvršenja duga od pet hiljada evra po komunalnim uslugama bi bila 147.500 dinara. To su ogromne cifre. To su ogromni iznosi.

Ima još jedna situacija. Ukoliko javni izvršitelj pogrešni, on nema ni materijalne, ni krivične odgovornosti. Postoji nešto, vodi se disciplinski postupak protiv njega i bude kažnjen opomenom. Šta to znači? Da li se to može vratiti u pređašnje stanje posle oštećenja koje je imao i pre njega dužnik? Naravno da ne može.

Svaka radnja preduzeta od strane javnog izvršitelja zahteva unapred predujam i on nije uopšte mali. Ima informacija da vrlo često sastavljaju predloge za izvršenje poveriocima. Sve su to razlozi koji ukazuju da vi treba ozbiljno da razmislite, bliži se i kraj rasprave po amandmanima i da ovaj predlog povučete.

Mi ćemo vam u oktobru mesecu ponuditi neuporedivo bolji predlog od ovog vašeg i da napravimo konačno i taj raskid sa prethodnim režimom.

Hvala kolega Periću.

Na član 133. amandman je podnela narodni poslanik Vjerica Radeta.

Izvolite gospođo Radeta.

Predložili smo brisanje ovog člana zato što je postojeće rešenje pravičnije i pravno utemeljenije, ali naravno nismo ni očekivali da će biti prihvaćen amandman.

Dok mi raspravljamo o ovom Predlogu zakona i dok vi, gospođo Kuburović, pokušavate da odbranite njihova visočanstva, izvršitelje, nama se dešava, novine pišu već dva dana, da je univerzitetski profesor dr Slobodan Milivojević izbačen iz stana. Zašto? Zbog spreče između, zamislite, notara i izvršitelja, dva najveća zla. Izvršitelj je došao da ga iseli i iselio ga. Zapravo, čovek je prodao stan. Žena nije uplatila kupoprodajnu cenu i nikada nije ni došli, ni pokušala da uđe u taj stan, ali je imala ugovor zaključen kod notara i ona je taj stan izdala. To je očigledno mafijaški krug. Nisu slučajna imena. Onda se pojavio neko kod notara da kaže da ne može kao zakupac stana, jer mu je ta žena, navodni kupac, taj stan izdala, a on nikada nije ni pokušao da uđe, njemu taj stan ne treba u tom smislu da živi tu, i onda notar solemizuje njegovu izjavu da je pokušao da uđe u stan bez ikakve provere, a šta će mu provera kada je on u dilu sa izvršiteljem, a zajedno su u dilu sa bankom. Prosto neverovano da takva stvar može da se desi čoveku, a evo desila se.

Juče su novine objavile da je iseljen iz stana zbog prevarnog ugovora. Nije imao vremena ni za sud. Upućuju ga na sud jednog dana, a gde će živeti u međuvremenu ko to zna.

Dakle, oslobodimo se i notara, a za početak izvršiitelja.

Hvala gospođo Radeta.

Na član 133. amandman je podneo narodni poslanik Marijan Rističević.

Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, propustio sam pre da kažem u odbranu države da poodavno država ne utvrđuje otkupne cene poljoprivrednih proizvoda, još od devedesetih godina, njih formira tržište i da te cene nisu ništa manje u odnosu na period recimo do 2005. do 2010. do 2012. godine. Hvala.

Hvala kolega Rističeviću.

Na član 136. amandman je podneo narodni poslanik Nikola Savić.

Izvolite gospodine Saviću.

Dame i gospodo narodni poslanici, naplaćivanje dugova predstavljalo je problem svakoj vlasti i svakom pojedincu oduvek. U tu svrhu koristile su se razne metode i došlo se do toga da je ovde idealno rešenje ne postoji, jer ima jedna izreka – niko te ne mrzi kao tvoj dužnik.

Znači, taj problem je prisutan vekovima i milenijumima.

Ova vlast je nažalost našla najgori mogući način, najgore moguće rešenje od svih, a rekli smo da nijedno nije idealno, da rešava problem. Država kao država pre svega treba da ima socijalnu ulogu. Država treba da štiti svog građanina, da mu obezbedi i pravnu i socijalnu sigurnost, a kroz ovaj sistem izvršenja i obezbeđenja, kroz sistem izvršitelja to se pretvorilo u svoju suprotnost.

Evo, sada su mi javili da su jednoj ženi iz Knjaževca izvršitelji zaplenili prase iz zamrzivača. Ja sam se trudio da proverim da li je to zaista tako i to je zaista bilo tako. Vidite dokle se sve došlo u tim stvarima, a valjda je cilj države da obezbedi sigurnost svim građanima i da na sve moguće načine pokuša da dužniku omogući, da mu olakša poziciju kako bi uspeo taj svoj dug da nekako reši, da reguliše.

Nije ničiji interes da mi sada dužnika totalno uništimo, onda smo dobili samo još jedan socijalni slučaj. Međutim, ovaj način naplaćivanja dugova, bolje reći uterivanje dugova, nikome nije doneo dobro, ni dužniku, ni povereniku, a Boga mi ni državi.

Hvala, kolega Saviću.

Na član 136. amandman je podneo narodni poslanik Neđo Jovanović.

Na član 138. amandman je podneo narodni poslanik Đorđe Komlenski.

Na član 138. amandman je podneo narodni poslanik Aleksandar Šešelj.

Da li neko želi reč?

Izvolite, kolega Šešelju.

Hvala, gospodine Marinkoviću.

Pa, evo, već smo utvrdili da postoji jedna velika zabluda u našoj javnosti, budući da su izmene zakona protumačene tako da sada za dugovanja koja su do 5.000 evra je nemoguće zapleniti i oteti nekome stan. Loša poruka je prenesena naravno u javnost, budući da se to rešenje odnosi samo na komunalne i srodne delatnosti. Dakle, potraživanja koja proističu iz toga.

Budući da je takvih najmanje, a najviše je slučajeva, čuli ste ovde bezbroj primera samo danas, kada se stan pleni, tj. otima od dužnika, ukoliko je poverilac banka i javni izvršitelj naravno tu vidi svoj lični imovinski interes da se posle taj stan proda ispod tržišne cene jednom licu, koje lice posle proda po pravoj tržišnoj ceni i profit deli sa izvršiteljem. To je praksa.

Budući da ako se već ovde govori o socijalnom karakteru zakona, da sada ne bismo imali iluzije i gluposti kako su u stvari javni izvršitelji humanitarni radnici, treba se zakonom obezbediti da svakome ko dođe do toga da se potraživanje naplati iz stambenog prostora mora se garantovati minimum 10 kvadratnih metara stambenog prostora po članu porodice, a i to je možda malo, možda treba i 12 i 15. Jednostavno niko ne može zbog bahatosti i divljanja javnih izvršitelja da ostane bez krova nad glavom.

To je glavna poruka i to će biti sadržano u zakonskom predlogu, koji će podneti SNS za jesenje zasedanje Narodne skupštine, do kada ćemo predati i potpise građana, kojih će biti više od 100.000, koji podržavaju taj predlog i iskreno se nadam da ćemo o tome opet razgovarati.