Zahvaljujem, predsedavajući.

Poštovani ministre, poštovani gosti iz Ministarstva, poštovana gospodo narodni poslanici, rečeno je da država, odnosno Vlada ove zemlje pored aerodroma, pored autoputeva i železnice vodi računa i o aerodromima.

S obzirom da najverovatnije nećemo imati vremena da govorimo o ostalim zakonima, a tu je i Zakon o vazdušnom saobraćaju, moram da kažem i sledeće. Kako je aerodrom „Konstantin Veliki“ od posebnog značaja za Republiku Srbiju i grad Niš, nijednog trenutka se nije dovelo u pitanje, konstantno, trajno, operativno njegovo funkcionisanje, kao međunarodnog aerodroma koji pruža usluge u redovnom i vanrednom avio prevozu preko utvrđenog reda letenja.

Od kada je država preuzela upravljanje aerodromom od strane grada Niša, država je uložila oko 256 miliona dinara. Od toga 70 miliona dinara interventno je prebačeno na preduzeće „Aerodromi Srbije“ za uklanjanje leda i zaštitu aviona od zaleđivanja.

Što se tiče daljeg ulaganja u niški aerodrom „Konstantin Veliki“, treba reći da od 2020. godine do 2025. godine od strane „SMATSA“ treba da se uloži pet miliona 750 hiljada evra za tehničku dokumentaciju i izvođenje radova na tornju aerodroma „Konstantin Veliki“ i 120 hiljada evra za elektro instalacije za novu opremu, 135 hiljada evra za produžetak piste od 300 metara. Milion i 500 hiljada evra za sistem svetlosnog obeležavanja, 5 miliona i 400 hiljada evra za rekonstrukciju i dogradnju putničkog terminala, milion i 500 hiljada evra za dogradnju platforme, 150 puta 100 metara od 15 hiljada kvadratnih metara i 4 miliona i 400 hiljada evra za izgradnju nove rolnice.

Sva ova sredstva grad Niš i zato je bilo neophodno da upravljanje nad aerodromom preuzme država. Što se tiče putnika i tu je zabeležen rast na Niškom aerodromu je za 20 posto više putnika u 2019. godini u odnosu na 2018. godine. Evidentirano je 422 hiljade putnika, što je 20 posto više od 2018. godine kada je bilo 352 hiljade putnika.

Statistika pokazuje da je rast broja putnika praćen i rastom brojem aviona, u 2018. godini Niš je bio odredište za hiljadu i 417 putničkih aviona, a u 2019. godini za hiljadu i 967. Takođe prošle godine, zabeležen je i rast broja kargo aviona, u prevozu robe, u 2018. godini aerodrom „Konstantin Veliki“ bio je odredište za 34 kargo aviona koji su prevozili ukupno 688 tona robe, dok je u 2019. godini opslužio 45 kargo aviona sa ukupno hiljadu i 180 tona robe.

Znači, da predsednik Aleksandar Vučić, Vlada Republike Srbije i resorna ministarstva, gde spadate i vi, vodi računa o ravnomernom razvoju Republike Srbije.

Na kraju, kao i prošli put, i dalje mislim da tužilaštvo treba da pokrene istragu o 620 miliona Dragana Đilasa.

Amandman kojim se posle člana 51. dodaju članovi 51a i 51b, podnela je narodni poslanik Katarina Rakić.
Vlada i Odbor za prostorno planiranje saobraćaja, infrastrukturu i telekomunikacije, prihvatili su amandman, a Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo predloga zakona.
Na član 52. amandman je podneo narodni poslanik Sreto Perić.
Izvolite.

Ako se ja dobro sećam, nesrećni građanski rat je bio već završen na prostoru bivše Jugoslavije 1995. godine bombardovanjem SRJ, 1999. godine, a samo da vas podsetim, današnji predsednik države Aleksandar Vučić, je bio član SRS i to njen visoki funkiconer i sada je malo nekorektno od strane nekih članova Vlade, da kažu da su članovi SRS ratni huškači, i to govori koliko se neko ceni.

Što se tiče člana 52. koji se nalazi u delu prelaznih i završnih odredbi koje govore kako će se okončati svi podneti zahtevi za izdavanje dozvola i licenci, kako pojedincima, tako i za ove građevinske dozvole, i kaže se da će svi započeti postupci da idu po zakonu koji je bio na snazi u vreme kada su oni započeti, a u izuzetnim prilikama, po ovom zakonu koji će biti verovatno usvojen.

To je dobra slika, konkretnog ministra građevinarstva, zato što je, i prethodnih dana sam rekao, o tome je najviše zakona, leks specijalis, ili posebnih zakona doneto po njegovom predlogu ili predlogu Vlade, gde je ministar nadležan da obrazlaže te zakone.

To je takođe jedan deo u koji može da se sumnja.

Poštovane kolege narodni poslanici, i građani Srbije i mi vidimo te autoputeve, i verujte da se divimo, ne samo putevima, svakom mostu, svakoj lepoj sređenoj ulici u gradskim sredinama, i ja sam nedavno bio u jednom ne velikom mestu, gde je predsednik opštine u svoje vreme bio onako vrlo uspešan, a sada je narodni poslanik, ne bih da govorim o kome se radi, da ne bilo nekih problema, vidim da nije daleko.

Nije Ješić, to je vaš pacijent, ja bih rekao, ja sa malo ipak korektnijim i boljim ljudima razgovaram, da ne kažem, sarađujem i video sam da su i do sela urađeni putevi, ne u svakom selu, ali uglavnom maksimalno se uradilo što je moglo da se uradi.

Ta sela nisu čak ni daleko od mesta, varošice, od sedišta opštine, možda samo neko kilometara, ali ono što je zabrinjavajuće za sve nas, jeste da je tamo malo ljudi. Nisu oni došli ni u svoju opštinu da ostanu da žive, da potraže tu egzistenciju, nego da zajedno sa vrednim ljudima razvijaju svoje mesto, nego su otišli dalje. Neki se čak nisu zadržali, ali mi moramo razmišljati da putevi budu putevi povratka a ne putevi odlaska.

Na član 53. amandman je podneo narodni poslanik Nemanja Šarović.
Na član 53. amandman je podneo narodni poslanik Marijan Rističević.
Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, Inđija je brojala 31 hiljadu stanovnika, a sada broji 48 hiljada stanovnika.

Godine 2000, posle promena neki od nas su se posvetili izgradnja auto-puta. Borovica je bio problem koga smo morali da rešimo, jer u ugovorenom roku nije nijedan metar auto-puta asfaltirao. Morali smo na određeni način da ga pod znacima navoda uklonimo, da bi se auto-put završio. Ta prva deonica koja je došla do Novog Sada nam je pomogla da u Inđiji napravimo industrijsku zonu.

Dakle, do 2007. godine smo uporno pravili industrijsku zonu. I danas bez obzira što je broj stanovnika porastao sa 30.000 na gotovo 50.000, nezaposlenost u Inđiji je manja od 5%, što govori da na vreme gde situacija rešavala pravili auto-putevi industrijske zone, da su se tu ljudi zadržali.

Mi smo 2007. godine, posle izgradnje industrijske zone, mene su žuti žohari smenili u zgradi Uprave vodovoda, na nelegalnoj sednici na kojoj je, gle čuda nekom koincidencijom predsedavao jedan odbornik koji se prezivao Divljak. Znači na divljoj sednici kojom je predsedavao Divljak bez sekretara, predsednika zamenika, ja sam smenjen kao predsednik skupštine, a istovremeno su neki ljudi razjureni u Rumi. Ali, bože moj, bila je čast biti smenjen na takav način. Danas je tamo nezaposlenost manja od 5%.

Situacija kojom smo zatekli u Republici, kada se vratimo 2012. godina, bila loša, ne loša već tragična. Nije bilo dovoljno crne boje kojom se mogla oslikati situacija u Republici Srbiji u svim oblastima, posebno u građevini.

Zašto danas niko ne kaže, da recimo, samo 2019. godine, vrednost građevinskih radova u odnosno na 2018. godinu, kada je takođe rasla u odnosu na 2017. godinu, čini mi se za preko 15%, da je 2019. godina, rasla u odnosu na 2018. godine za preko 25% ukoliko se ja ne varam, vrednost građevinskih radova? To bitno utiče na BDP. Prethodno su bile teške operacije finansijskom solidacijom.

Što niko ne kaže da su ovi bivši nesrećnici potrošili 6,7 milijardi evra iz privatizacije i da ništa nisu sagradili, da su nas ostavili bez auto-puteva, da su nas ostavili bez industrije, da su nas ostavili bez bilo kakve privrede, da su nas ostavili bez radnih mesta, praznih fondova, razorenih banaka, da je kurs rastao 50% za nekoliko godina, da je inflacija bila gotovo dvocifrena ili je već bila dvocifrena to niko neće da kaže?

Danas nam zameraju što supersoničnom brzinom ne rešavamo probleme koje su nam oni ostavili. Ali, mi moramo biti svesni da svi mi živimo u Republici Srbiji, da svi mi treba da budemo vredni i posvećeni, marljivi, a našom energijom gradimo Republiku Srbiju, da će Srbija biti na dobrom putu kad svi mi budemo na dobrom putu. Hvala.

Zahvaljujem.
Na član 54. amandman je podneo narodni poslanik Vjerica Radeta.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Vjerica Radeta.
Izvolite.

Član 54. je poslednji član ovog Predloga zakona i kada se vidi samo ovaj član onda je jasan besmisao celog ovog zakona, ali se čini da poslanici vlasti nisu ni pročitali tekst zakona, pa ni ovaj član. Oni su se svi danas utrkivali ovde kada su govorili, čovek bi imao utisak da se javljaju sa radne akcije.

Mi smo uradili toliko auto-puteva, mi toliko kilometara na Koridoru, mi toliko kilometara ovde, mi toliko kilometara onde, Boga mi, kao da su svi zasukali rukave i radili auto-puteve.

A šta je besmisleno u ovom članu? Ovo je poslednji rekoh član koji kaže – da ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije“ i da je samo ovo onda bi to bilo potpuno normalno, regularno i u skladu sa Ustavom Republike Srbije.

Međutim, stoji da odredba člana 3. ovog zakona stupa na snagu tek 1. juna 2020. godine. I onda odredba člana 43. koja se odnosi, zapravo na devet drugih članova kažu – stupiće na snagu danom pristupanja Republike Srbije EU. Znači, nikada.

Nama je neverovatno i više puta smo govorili, nije ovo prvi put da imamo ovakve besmislice da Narodna skupština donosi zakone koji će stupiti na snagu kada Srbija pristupi EU. Vi ovakvim zakonima, zapravo demantujete sebe i vašu zvaničnu politiku, kada kao predstavnici vlasti, ne samo poslanici, nego i predstavnici izvršne vlasti i predstavnik države kada kažete da vi ne radite ništa po nalogu EU zato što je to bitno vama bitno zbog EU i zato što će Srbija možda ući u EU, jer otprilike znate da neće, nego vi to radite da bi nama u Srbiji bilo bolje.

E, sad, kada bi ovih devet članova koji neće stupiti na snagu dok se ne uđe u EU, ne znam ko, mi nećemo, kada bi bili najbolji na svetu, nama oni ne znače ništa zato što se ne mogu u Srbiji primenjivati do tog nekog dana „D“.

Dakle, o ulasku Srbije u EU više nema ni govora, ni najveći optimisti među vama više ne razmišljaju o tome. Uostalom, nedavno je predsednik države rekao da je njemu potpuno jasno kad je bio tamo na nekom sastanku na međunarodnom nivou, da čak i kada bi, ne daj Bože, neko u Srbiji priznao lažnu državu Kosovo, mi opet ne bi ušli u EU.

To je, naravno, nama jasno od samog početka, ali vama nije i zato donosite i ove zakone koji će stupiti na snagu, rekoh nikada.

Reč ima narodni poslanik Veroljub Matić.

Izvolite.

Zahvaljujem.

Ovde se dosta pričalo o jednoj širokoj temi, kao što je planiranje i izgradnja, ali se dosta malo reklo, bar sam ja tako primetio o posebnom postupku radi realizacije izgradnje i rekonstrukcije linijske infrastrukture objekata od posebnog značaja za Republiku Srbiju. Mislim da je to jako bitno što će se tim postupkom ubrzati postupak eksproprijacije i drugi postupci, da nećemo gubiti vreme, da će Republika, zajedno sa lokalnim samoupravama ubrzati izgradnju linijske infrastrukture.

Želim da podsetim koji su to linijski objekti infrastrukture, naravno da ću nešto i propustiti Ima ih više, to su elektro-mreže, nadzemne, podzemne, putna mreža, TT kablovi, kanalizacija, toplovod, gasovod, vodovodna mreža, verovatno sam nešto ispustio.

Sve je to od posebnog značaja za Republiku, a naročito, u svemu ovome je vodosnabdevanje. Ja ću reći o vodosnabdevanju sa akomulacije „Stubo Rovni“, koje se nalazi iznad Valjeva i sa te akomulacije, preko pećine u Valjevu, odnosno gde će se nalaziti fabrika za pročišćavanje vode, snabdevaće se sedam opština, i to Valjevo, Lajkovac, Ub, Mionica, Ljig, Lazarevac i Koceljeva, koja je u ovoj godini ušla kao nova sedma članica tog regionalnog vodovoda od posebnog značaja za Republiku Srbiju.

Naravno da to neće biti tako brzo, ali neće biti ni tako daleko, tako da će se jedna velika teritorija, opština gde postoji nedostojeći deo zdrave, ispravne, pijaće vode, će se snabdeti sa akomulacije „Stubo Rovni“, odnosno preko prečistača vode u Pećini Valjevo.

Naravno da je ovo sjajna vest. Čestitam na donošenju, odnosno, posle glasanja Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o planiranju i izgradnji, kao i ovog Zakona o posebnim postupcima radi ubrzanja postupka kod infrastrukture.

Zahvaljujem.

Pošto smo završili pretres o svim amandmanima, zaključujem pretres Predloga zakona u pojedinostima.

Pošto smo obavili pretres Predloga zakona u načelu i u pojedinostima, Narodna skupština će u danu za glasanje odlučivati o Predlogu zakona u načelu, pojedinostima i u celini.

Primili ste amandmane koje su na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o plovidbi i lukama na unutrašnjim vodama podneli narodni poslanici.

Primili ste izveštaje Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo i Odbora za prostorno planiranje, saobraćaj i infrastrukturu i telekomunikacije, kao mišljenje Vlade o podnetim amandmanima.

Pošto je Narodna skupština obavila načelni pretres, saglasno članu 157. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram pretres Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o plovidbi i lukama na unutrašnjim vodama u pojedinostima.

Na član 1. amandman je podnela narodni poslanik Katarina Rakić.

Vlada i Odbor za prostorno planiranje, saobraćaj i infrastrukturu i telekomunikacije prihvatili su amandman, a Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije, pa konstatujem da je amandman postao sastavni deo Predloga zakona.

Da li neko želi reč? (Ne)

Na član 1. amandman je podnela narodni poslanik Nataša Jovanović.

Da li neko želi reč?

Izvolite.