Kada je u pitanju ovaj zakon, koji hajde da ga kratko, skraćeno prevedem, zakon na osnovu koga se grade stanovi pod posebnim povoljnijim uslovima za predstavnike snaga bezbednosti, mi smo kada je donošen ovaj zakon izneli svoj stav. U principu nemamo ništa protiv ovakvog zakona, ali smo i tada rekli da broj lica, odnosno profesija koje bi trebale biti obuhvaćene ovakvim zakonom, mora značajno da se proširi.
To smo govorili još 2018. godine kada je zakon donošen, a i godinu dana kasnije kada su bile prve izmene, i tada nam je obećano, odnosno rečeno da Vlada razmišlja u tom pravcu i da će svakako i to da se desi. Međutim, prošle su dve godine i dalje se ništa ne dešava po tom pitanju, kao što nije realizovano ni sve ono što je rečno kada su u pitanju stanovi za pripadnike snaga bezbednosti. Nešto se tu jeste radilo, nekih useljenja će, kako se najavljuje po nekim gradovima biti, ali to nije ni deo onoga što nam je Zorana Mihajlović ovde onako logoreično obećavala, tvrdila, biće ovoliko stotina, hiljada, miliona, milijardi i tako dalje.
Naravno, dobro je da se išta od toga radi, ali mora se poštovati i ono što se obeća u Narodnoj skupštini i ono što se obeća u javnosti. Ne znamo baš zbog čega je došlo do ove promene, izmene ovog zakona. Nema tu nekih posebno značajnih razloga za te izmene. Još jedanput skrećemo pažnju na ono o čemu smo govorili, takođe oba puta kada se raspravljalo o ovom zakonu, da lokalne samouprave, odnosno Ministarstvo sa lokalnim samoupravama mora voditi računa o izboru lokacija, jer to što neko dobija stanove pod povoljnijim uslovima, one te stanove kupuje, nema decenijama rešeno stambeno pitanje. Svako će, ko god može sebi da priušti da može da plaća tu ratu, to i prihvatiti, ali svakako ti ljudi ne zalužuju da budu u nekakvim getima, nego treba da budu u stanovima, u zgradama u kojima i ostali građani kupuju stanove. Hvala.