Zahvaljujem.
Na član 4. amandman je podnela narodni poslanik Vjerica Radeta.
Da li neko želi reč?
Izvolite.

Ovaj predlog je zapravo predložila naša koleginica Katarina Rakić, ali je svakako iz resora Zorane Mihajlović i evo, nikako ne možemo zaobići raspravu o njoj kada i o ovom Predlogu zakona govorimo.

Neke kolege iz vlasti, zapravo jedan kolega je ishvalio gospođu Zoranu Mihajlović, samo moram da ga podsetim da njega pohvala nije baš dugog veka. On je, čovek, ne tako davno, kao član jedne druge stranke čiji je mandat preneo u sadašnju stranku, još mnogo toga lošeg govorio o Zorani Mihajlović, pogotovo što je pre nje bio njegov tadašnji partijski šef Velja Ilić ministar. Unesite ljudi malo realnosti u ovo što radite i što govorite.

Šta je problem u prevozu putnika u drumskom saobraćaju? Problema je mnogo. Ali, mi nikako da razrešimo problem koji je, opet, moram da kažem, indukovala Zorana Mihajlović, a to je problem "Kargo" vozača. Imali smo problem sa "Jandeksom", to je nekako sređeno, uvedeno u zakonske okvire, ali sada imamo problem sa "Kargom". Oni kupuju ogromne količine, zapravo veliki broj vozila, oni rade u Beogradu, kažu neki da rade suprotno zakonu, neki da rade u skladu sa zakonom. Bila je onako biserna Ana Brnabić kada je rekla da su oni samo pronašli rupu u zakonu, a ona je pre te izjave svega dva ili tri meseca pre toga predložila izmene zakona koje su ovde usvojene. Taj problem definitivno mora da se reši.

Ja koristim sve moguće prevoze u Beogradu, i onda slušam priče i jednih i drugih i trećih. Ovi kažu da je "Kargo" vezan za Anu Brnabić, za njenog brata, da ona tamo ima dosta vozila. Ovi drugi kažu da u "Pink" taksiju partner Zorane Mihajlović ima dosta vozila i da je zapravo to njihov lični sukob, a iz tog ličnog sukoba građani Beograda imaju ozbiljnih problema što ne znaju ni s kim se voze, ni kako se voze i što, verovali ili ne, ako padnu dve kapi kiše, morate pola sata da tražite neki da li taksi, da li "Kargo", da li "Jandeks", bilo koju vrstu prevoza u Beogradu.

O linijskom prevozu, o vozačima, o odlasku vozača, o tome da nikome ne pada na pamet da tim ljudima povećaju plate da bi mogli normalno da rade, o tome da ti ljudi rade 10, 12 sati, što je apsolutno nezakonito, to nikoga više u ovoj državi ne interesuje, a najmanje resornog ministra Zoranu Mihajlović.

Na član 5. amandman sa ispravkom podneo je narodni poslanik Zoran Despotović.
Kolega Despotoviću, izvolite.

Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o prevozu putnika u drumskom saobraćaju, amandman SRS se odnosi na član 5. koji se odnosi na član 65. postojećeg zakona, reči "30. maja" zamenjuju se rečima "15. juna", naravno, uz obrazloženje da amandman traži povećanje roka za podnošenje zahteva za registraciju i overu reda vožnje u međumesnom prevozu.

Na ovaj način će se dati veća mogućnost za razmatranje i usvajanje eventualnih primedbi.

Što se tiče prevoza putnika u drumskom saobraćaju, on je na istom nivou kao u prvom polugodištu prošle godine, uz pad obima rada od 5,6%, dok je, recimo, prevoz robe u istom periodu porastao za 25,5%.

Iako je situacija u prevozu tereta daleko složenija, zbog komplikovane procedure, a znamo da su to u pitanju licence, što se tiče i odredbi koje se odnose na skraćenje rokova usaglašavanja, naveli ste da imaju za cilj uštedu u vremenu i troškovima za domaće prevoznike u javnom linijskom prevozu putnika.

Ovo je, koliko se meni čini, peta izmena zakona za kratko vreme, a imali smo ne tako davno blokade ulica Beograda od strane taksi udruženja zbog neraščišćenih odnosa u oblasti javnog prevoza putnika. Protesti su bili tog intenziteta da je čak i morao predsednik države da reaguje. Zato SRS smatra i zalaže se da zakoni koji se donose znatno duže opstaju i bili bi sigurno mnogo kvalitetniji.

Na član 6. amandman je podneo narodni poslanik Dubravko Bojić
Predlagač, Vlada i Odbor za prostorno planiranje, saobraćaj, infrastrukturu i telekomunikacije prihvatili su amandman, a Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona,
Da li neko želi reč?
Izvolite.

Milo mi je zbog ovog prihvatanja amandmana, ali ipak moram da kažem nekoliko rečenica.

Počeću Bečkom konvencijom o drumskom saobraćaju iz 1968. godine koja je doneta da bi pojednostavila međunarodni drumski saobraćaj i standardizovala zakone i pravila koja se tiču drumskog saobraćaja unutar zemalja potpisnica.

Podsetiću vas da ova Konvencija nije potpisana od strane SAD i Kanade. Ogromna većina zemalja je svoj saobraćaj uredila brojnim pravilima i sistemom znakova, saobraćajnih signala i pravila koja su važeća u opštem smislu. Međutim, drumski saobraćaj ne čine samo pravila, čini ga i infrastruktura sa svim putevima, petljama, mostovima i tunelima na kojima se pravila primenjuju, kao i vozila zbog kojih je sve to i osmišljeno.

Prema primeni, izgledu, dozvoljenoj brzini, pravilima koja na njih važe i načinu i pravilu izgradnje putevi se dele na autoputeve koji imaju tri i više jednosmernih traka i fizički razdvojene smerove, zatim brze puteve i ostale asfaltne puteve, a to su svi oni koji nisu u kategoriji brzih. Hvala.

Na član 7. amandman je podneo narodni poslanik Sreto Perić.
Da li neko želi reč?
Izvolite.

Član 7. Predloga zakona odnosi se na član 67. Zakona o prevozu putnika u drumskom saobraćaju. Predložene izmene tog zakona glase – Ministarstvo donosi rešenje kojim odobrava prevozniku izmenu reda vožnje do isteka roka važenja registrovanog reda vožnje.

Ovo je nešto što se u praksi retko ili nikad ne dešava, a ako se dešava onda ukazuje na određenu vrstu problema. Šta bi tu mogao da bude problem? Problem je da je ta linija već postala neisplativa, nije rentabilna, ekonomski nema opravdanja za prevoznika da je održava, pa se kaže da može da smanji broj polazaka, da se smanji broj autobuskih stanica, promeni naziv linije, itd.

Ono na šta je Ministarstvo trebalo da obrati pažnju i da napravi određenu vrstu analize jeste da veliki broj seoskih, prigradskih linija ostaju, odnosno ukidaju se. Prevoznici ne mogu da izdrže taj tempo, jer ekonomski nisu opravdane. Lokalne samouprave nisu uvek u situaciji da mogu da subvencionišu rad tih prevoznika da bi građani tih njihovih naseljenih mesta mogli da dođu u administrativna sedišta, obave određeni posao ili vrlo često i učenici kada odlaze na školovanje u te sredine.

Nadalje, ja nisam mogao da verujem kada sam skoro slušao jednu priču, ona mi je ličila na jedan insert iz filma, kad je mlad čovek, koji je imao 21 godinu, dobio jednu liniju u Gradskom saobraćajnom preduzeću u Beogradu, a da pre toga nikad nije ni bio u Beogradu, nije ni živeo u Beogradu. Zamislite, sad kad u taj autobus uđe 50, 100 putnika i ovaj ne zna koja mu je sledeće autobusko stajalište. To su veoma veliki problemi. Da li vi o tome razmišljate?

Sećate se vi one stare narodne – drumovi će poželeti Turke, jel tako? Imaćemo mi, izgleda, imaćemo i autoputeve, imaćemo i neke puteve, ali neće imati ko da vozi autobuse. Ne znam da li će biti putnika, putnika se nadam da će biti. O ovome treba voditi računa.

Zahvaljujem.
Na član 7. amandman je podneo narodni poslanik Marijan Rističević.
Da li neko želi reč?
Na član 8. amandman, u istovetnom tekstu, podneli su narodni poslanik Goran Pekarski i narodni poslanik Milorad Mirčić.
Predlagač, Vlada i Odbor za prostorno planiranje, saobraćaj, infrastrukturu i telekomunikacije prihvatili su amandman, a Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Da li neko želi reč?
Reč ima narodni poslanik Milorad Mirčić.
Izvolite.

Poštovane kolege poslanici, gledajući više puta ovaj snimak iz Narodne skupštine, prilikom prepodnevnog zasedanja, kamera je uhvatila u jednom trenutku resornog ministra kako sa usana možemo da pročitamo kako je nama, srpskim radikalima, sočno opsovao majku. Znate, nije to lepo, ne pristaje to jednoj dami. Nije lepo bilo kome spominjati majku ili oca.

Ima ona narodna, kaže – nije šta je rekao, nego od koga je. U ovom slučaju, ne ljutimo se mi, ali to pokazuje nestabilnost ličnosti. Možete misliti ko nam vodi državu? Neko ko ne može da izdrži kritike, odjednom počinje da nam psuje majku.

Koleginice, daću vam držač, imam ja dobar držač, možete da… (Isključen mikrofon.)