Pitanje je uopšte kada će putnički saobraćaj organizovan od strane prevoznika u Srbiji da doživi potpuni kolaps zbog nemogućnosti države da obezbedi i tih, pre svega, preduzeća, adekvatnu radnu snagu, odnosno Srbiji u ovom trenutku fali 5.000 vozača sa ovom kategorijom. Svi oni koji se bave ovom privrednom delatnošću svakoga dana strepe da li će neko od tih vozača da se, ne daj Bože, razboli, da mu se desi nešto u porodici i da jednostavno, prevoz stane.
Sama sam često korisnik takvog međugradskog prevoza i na kraju i neki moji poznanici i prijatelji su vlasnici takvih preduzeća, ljudi koji su sve sami stvarali i obezbeđivali.
Onda, postavlja se pitanje kako je moguće da Vlada Republike Srbije i resorni ministar i Ministarstvo hvali samo time koliko je izgrađeno puteva, a da se ne zahvali upravo tim ljudima koji su svojim porezima, svojim naporima, kao i građani Srbije koji plaćaju visoke putarine, koji plaćaju registracije za vozila, evo kao vaše, gospodine Arsiću?
Svaka vama čast. Evo, kao upisani onaj vaš „C5“ sećam se kad ste ga juče novog kupili, on je prešao, koliko, 500, 600.000 kilometara? Ima mnogo takvih kolega koji imaju automobile slično godište ili kategorije.
Da li je normalno da vi plaćate registraciju za kubikažu vašeg automobila istovetnu kao neko ko je sada izvezao novi „Restajling C5“ iz salona? Normalno da nije. Da li je normalno da u državama koje hoće da podstiču, upravo taj razvoj infrastrukture, jer uzimaju od građana novac. Vi samo znate ko mantru da ponavljate - izgradili smo toliko, izgradili smo toliko. To su izgradili građani Srbije, oni koji su dali za registraciju, za putarinu, za gorivo.