Hvala puno.
Poštovani predsedniče Narodne skupštine, uvaženi poslanici, dobar dan svima. Veliko mi je zadovoljstvo što imam priliku da vas i ove nedelje vidim. Pred nama je nekih 17 zakona iz domena Ministarstva finansija, tokom današnjeg, sutrašnjeg i zasedanja u četvrtak, i još nekoliko zakona koji su iz drugih oblasti. Tu sam, naravno, da odgovorim na svako pitanje koje budete imali tokom današnje rasprave.
Prvi zakon koji je pred vama je Zakon o digitalnoj imovini. To je zakon koji je nešto potpuno novo. Digitalna imovina se inače još naziva i kripto imovina, i to je o čemu se već u svetu puno govori, primenjuje, takođe, i Srbija ne želi da zaostaje za svetom. Dakle, ovim zakonom se reguliše, uređuje se pitanje trgovine i pitanje uopšte upotrebe ovih kripto valuta. Najpoznatija inače je bitkoin koji se već uveliko koristi u mnogim zemljama sveta i prihvata kao sredstvo plaćanja. Shodno ovom zakonu, nakon njegovog usvajanja, ukoliko ga budete izglasali, takva će situacija biti i u Republici Srbiji.
Pažnju bih vam samo privukao na tzv. investicione tokene. To je nešto što je veoma važno za startapove, za inovacione kompanije. Dakle, u svetu se veliki broj kompanija na takav način finansira. To je virtuelna imovina i upravo ovaj zakon to reguliše, čime otvara alternativne izvore finansiranja za ove mlade inovativne kompanije, daje mogućnost da novac koji im je neophodan za početak poslovanja, za ostvarivanje ideja koje u svojoj glavi imaju, dobiju na ovaj način. Ovo još jedanput pokazuje koliko želimo da idemo u korak sa svetom, koliko ne želimo da zaostajemo i, na kraju, koliko želimo da ono što je, po nama, a i po svima ostalima, budućnost, a to je ta inovativna tehnologija, IT razvoj, startapovi, nove ideje, šansa mladima, na taj način podstaknemo dalji rast i razvoj naše ekonomije.
Sledeći zakon koji je pred vama je Zakon o fiskalizaciji, veoma važan sistemski zakon, zakon koji treba da nam omogući borbu i protiv sive ekonomije i, sa druge strane, da osavremeni mogućnost i uslove privređivanja u našoj zemlji. Poslednji Zakon o fiskalizaciji donet je pre 15 godina. U međuvremenu, tehnologija je napredovala, sistemi su napredovali, načini na koji se izdaju fiskalni računi su napredovali i mi želimo da idemo, kada je ovaj zakon u pitanju, u korak sa svetom.
Najvažnija izmena zakona se odnosi na mogućnost poreske uprava da u tzv. realnom vremenu, real time, ima kontrolu nad prometom preko fiskalnih uređaja, i to je nešto što se dešava u najrazvijenim zemljama sveta. Od 1. januara 2022. godine, kada treba ovaj zakon da stupi na snagu u smislu njegove primene, takav će sistem biti primenjen i u Republici Srbiji.
Velike su prednosti ovog sistema, prednosti za privrednike, prednosti i za one koji se bave trgovinom. Ja ću vam samo navesti neke i videćete kolike su to uštede. Sećate se, verovatno, onih papirnih traka. Te papirne trake, ako se ne varam, koštaju oko 50 dinara, jedna, i kada imate malu prodavnicu, recimo, trošite jednu ili dve dnevno ili jednu ili dve tokom nedelje, svejedno je, ali oni koji imaju velike maloprodajne lance, to su kilometri i kilometri traka. Još je uslov u postojećem zakonu da te trake čuvate tri godine. Dakle, to je ogroman trošak, ogroman napor za privrednike. Po novom Zakonu o fiskalizaciji, s obzirom da sve digitalizujemo, papirnih traka više nema. Nema razloga da se koriste tzv. GPRS moduli. To je trošak od 450 dinara mesečno, 5.400 dinara godišnje za svakog privrednika.
Dakle, to je još jedna novina, ali s druge strane još jedna prednost digitalizacije koja se uvodi ovim zakonom. Da nešto ne propustim, nema više potrebe za zamenom čipa koja se vrši na dvogodišnjem nivou i košta oko 12.000 dinara. Nema potrebe za redovnim godišnjim servisom koji je negde oko 10.000 dinara.
Dakle, ozbiljne, ozbiljne uštede za privredu, pri čemu ono što sam nekoliko puta ponovio, ponoviću i pred vama danas, uvođenje novog fiskalnog sistema. To znači, digitalizacija, softver, veći broj uređaja koji mogu da se koriste neće koštati privredu Srbije ni jedan jedini dinar. Mi smo u budžetu koji ste izglasali proše nedelje obezbedili tri milijarde dinara za subvencije i podršku priredi. Dakle, da obezbedimo da ti uređaji, unapređenje softvera, sve ostalo što je neophodno bude plaćeno iz budžeta Republike Srbije.
Vrlo je prost razlog za to. S jedne strane, želimo da ni na koji način ne opteretimo našu privredu, a s druge strane nama će se to kroz bolju naplatu poreza, kroz bolju evidenciju, kroz veću borbu protiv sive ekonomije vratiti u roku od godinu dana. Tako da sa te strane, još jednom, pošto sam čuo više nekih kritika ili nekih razmišljanja bez ikakve osnove, o tome da će to biti veliki udar na privredu, ne, neće. Dakle, ni dinara neće privrednici izdvojiti iz svog džepa, ovo će sve država Srbija da pokrije, kako bi unapredili taj sistem. Ovo je samo prvi korak.
Drugi korak i već prvog kvartala naredne godine doći ću ovde pred vas da branim i zakon o tzv. "e-fakturama". Dakle, još jedan sistemski zakon koji treba da doprinese borbi protiv sive ekonomije. Isto će biti u obavezi da se primeni od 1. januara 2022. godine.
Dakle, e-fakture, Zakon o fiskalizaciji treba da doprinese borbi protiv sive ekonomije, a same e-fakture koje podrazumevaju da više nema papirnih faktura, nego da se u sistemu jednostavno fakture ulazne i izlazne poklapaju, će nam omogućiti da PDV vraćamo u roku od odmah. Dakle, u roku od jednog dana, a to znate sami da je najveći zahtev privrede. Dakle, da ne čekaju, mada danas mnogo manje čekaju nego pre, ali da ne čekaju ni dva ni pet, ni deset dana, nego za sve one fakture koje se uklope u sistemu da se postavi osnov da se PDV vrati istog trenutka.
Još jedan sistemski zakon koji ne samo da nam daje mogućnost da se borimo protiv sive ekonomije, nego s druge strane nam podržava i daje podršku našim privrednicima da povećaju svoju likvidnost i što brže obrću svoje poslovanje. Tako da sa te strane, to su dva zakona koja nas čekaju, jedan je spreman posle javne rasprave, danas je ovde pred vama, i drugi će biti spreman u prvom kvartalu naredne godine.
Još jednom, primena zakona od prvog januara 2022. godine, dakle imamo celu godinu, dovoljno vremena da se svi sistemi unaprede, da se sve pretpostavke stvore kako bi krenuli u uspešnu primenu.
Treći zakon koji je danas pred vama je zakon koji se odnosi na vraćanje oduzete imovine i obeštećenje. Ovim zakonom se utvrđuje dinamika i tehnika emitovanja obveznica, s obzirom da kao što znate, Agencija za restituciju radi svoj deo posla.
Nakon ovog zakona očekujem da će Vlada Republike Srbije definisati i potrebne koeficijente, koeficijente koji se množe sa osnovicom za obeštećenje, kako bi se definisao nivo obeštećenja. Ovaj zakon upravo reguliše realizaciju, odnosno plaćanje nakon što se definiše nivo obeštećenja, pri čemu za sve one kojima će se dugovati do 1000 evra, oni će biti odmah isplaćeni. Za sve one sa većim iznosom, dakle, kako se rešenja o obeštećenju budu izdavala od Agencije za restituciju do 30. juna tekuće godine, u septembru te iste godine, Vlada Republike Srbije donosi odluku o emitovanju obveznica.
Izvinjavam se, emisija se obavlja u januaru naredne godine i na takav način ćemo konačno završiti i ovaj deo koji se odnosi na restituciju i obeštećenje svih onih koji dobiju rešenje od Agencije za restituciju.
Pranje novca i finansiranje terorizma je sledeći zakon koji je danas pred vama. Uglavnom su izmene vezane za dva zakona. Dakle, za usklađivanje Zakona o digitalnoj imovini, kako bi se potpuno uskladila pravila ponašanja za sve one koji budu po tom zakonu rešili da se bave virtualnom imovinom.
Dakle, Zakon o sprečavanju pranja novca sada tangira i ovaj deo i to je ta Preporuka 15, koja zahteva licenciranje ili registraciju lica koja pružaju usluge povezane sa virtuelnom imovinom, dakle da to nije anonimno, nego da postoji tačna i jasna kontrola i registracija svih koji se bave tom delatnošću.
Zakon o akcizama, danas je pred vama i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o akcizama. To je postepeno usaglašavanje u domenu politike akciza na cigarete sa standardima EU, dakle usvajanje srednjoročnog akciznog plana od 2021. godine do 2025. godine.
Zakon o porezu na dobit pravnih lica, takođe usaglašavanje sa dva zakona. Jedan zakon je Zakon o virtuelnoj imovini, drugi zakon je zakon o alternativnim investicionim fondovima. Dakle, kada donosimo jedan set zakona, ono što pokušavamo da izbegnemo je da ne možemo da ga primenimo s obzirom na to da neki drugi zakoni koji su u vezi sa njim nisu doneseni ili nisu izmenjeni. Mi, kao što vidite, kada definišemo set zakona, definišemo ga tako da se sve promene dese paralelno kako bi i uspešnost primene tog zakona bila veća.
Zakon o porezu na dohodak građana, takođe dve stvari. Jedno je tretman prihoda, odnosno prihoda koje fizičko lice ostvari po osnovu ulaganja u alternativne investicione fondove, a ono što je mnogo važnije u ovom zakonu je nešto što smo definisali i prilikom usvajanja budžeta za 2021. godinu. Dakle, podižemo neoporezivi deo dohotka sa 16.300 na 18.300 dinara. To je dogovor koji smo na socijalno-ekonomskom savetu napravili sa Unijom poslodavaca.
S obzirom na to da od 1. januara ide povećanje minimalne cene rada za 6,6%, dogovor je da država rastereti opterećenje na zarade na način na koji će povećati ovaj neoporezivi deo dohotka sa 16.300 na 18.300 dinara i upravo u ovom zakonu to obećanje koje smo dali i ispunjavamo i od 1. januara kada važi inače i povećanje minimalne cene rada, ovo će biti primenjeno.
Zakon od PDV, dakle opet jednostavno se usaglašavamo sa izmenama zakona, odnosno novim zakonom koji se definisao i koji se odnosi na alternativne investicione fondove i takođe se usaglašavamo sa poreskim tretmanom prenosa i zamena virutelnih valuta, nešto što je predmet onog prvog zakona o kojem sam danas govorio, a to je Zakon o digitalnoj imovini.
Da ne zaboravim, malo pre Zakon o porezu na dohodak građana, druga veoma važna stvar koja mi je važna i propustio sam je, izvinjavam se, dakle u ovom zakonu takođe produžavamo na zahtev privrede jednu olakšicu za novo zapošljavanje, to je povraćaj na uplatu poreza i doprinosa u procentu od 65 do 75% za svakog novozaposlenog.
Dakle, to je olakšica, poreska olakšica za sve novozaposlene i to je, taj sistem se pokazao kao dobar u praksi, ta politika se pokazala dobrom u praksi i mi na ovaj način kroz izmene ovog zakona taj rok produžavamo i primenu tih olakšica za još godinu dana.
Zakon o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje je u vezi Zakona o porezu na dohodak građana, upravo omogućava primenu i sprovođenje ove olakšice za novozaposlene o kojoj sam malo pre pričao.
Izmene Zakona o tržištu kapitala, dve stvari koje su tu važne, pojednostavljenje postupka za sastavljanje prospekta za izdavanje dužničkih hartija od vrednosti i skraćivanje vremenskog perioda u kome društvo može zadržati status javnog društva, bez da trguje akcijama. Dakle, skraćuje se taj period kako bi se smanjila, da kažem, mogućnost zloupotrebe toga da bez trgovanja vi i dalje zadržavate status javnog društva.
Veoma je važna ova izmena koja je vezana za pojednostavljenje postupka za sastavljanje prospekta za izdavanje obveznica, dakle korporativne obveznice su se pokazale kao veoma korisno sredstvo finansiranja pojedinih investicionih planova pojedinih preduzeća. Napravili smo prve korake u tom pogledu i ovo pojednostavljenje samog procesa za sastavljanje prospekta će umnogome doprineti daljem razvoju tržišta kapitala i oživeće, prosto, i tu oblast koja se zove korporativne obveznice i generalno dužničke hartije od vrednosti.
Zakon o svojini ima jednu najvažniju promenu, a to je da se rok važenja tržišne vrednosti odnosno procene tržišne vrednosti nepokretnosti ograničava na dve godine. To je, na neki način, propust koji smo uvideli iz prethodnog perioda i želimo da ga promenimo. Mislim da nije dobro da prodajete i otuđujete neku imovinu a da je procena vrednosti stara pet ili šest godina. Na ovaj način definišemo taj rok od dve godine. Dakle, ukoliko je procena vrednosti stara dve godine, imamo pravo da otuđimo imovinu, ukoliko je starija od toga, mora da se radi nova procena vrednosti. To je jednostavno uvođenje reda.
S druge strane, takođe, rok za podnošenje zahteva za upis prava javne svojine kada je autonomna pokrajina i kada su jedinice lokalne samouprave u pitanju, produžava se do kraja naredne godine. To je bio zahtev jedinica lokalnih samouprava zbog korone, zbog pandemije korona virusa, jednostavno nisu mogle da završe ovaj proces upisa javne svojine koji je bio definisan do kraja ove godine. Na ovaj način izlazimo im u susret i to će biti završeno do kraja naredne godine.
Poslednji zakon je Predlog zakona o izmeni Zakona o privremenom uređivanju načina naplate takse za javni medijski servis. Ovim se predlaže da iznos takse bude uvećan za 44 dinara, odnosno da iznos bude 299 dinara, umesto dosadašnjih 255 dinara.
Ovo je 12 zakona, uvaženi poslanici, koji su danas pred vama. Narednih pet ili šest, o njima ćemo diskutovati sutra. Tri vesti želim da podelim sa vama, na kraju svog obraćanja.
Mi smo juče isplatili sektorsku pomoć za sva ona preduzeća i preduzetnike u oblasti ugostiteljstva i turizma, to je nekih 12 hiljada privrednih subjekata, otprilike oko 75 hiljada radnika, tako da želim da vama, a naravno i svima njima, kažem da su im računi u Trezoru otvoreni, da su na njihov račun novci uplaćeni i da ih pozivam da taj novac iskoriste. To su namenski računi koji će biti otvoreni do 15. februara naredne godine, tako da ih pozivam da ovu sektorsku pomoć iskoriste.
Takođe, da vas podsetim, sa ovom pomoći, sa isplatom ove minimalne zarade, ovo je šesti minimalac, šesta minimalna zarada koju Vlada Republike Srbije isplaćuje za ovaj sektor. Dakle, tri minimalne zarade početkom godine, dve minimalne zarade od po 60% i evo sada još jedna, a podsetiću vas, ovo je tek, na neki način, deveti mesec, ako gledamo od marta meseca, pandemije i teškoće koje oni imaju u poslovanju kada je korona virus u pitanju. Dakle, od devet meseci, šest meseci je država pokrila minimalnu zaradu i sve zaposlene. Mislim da je to ogroman doprinos njihovom opstanku.
Naravno, pratimo šta se dešava, ali, ovo je na neki način i moj odgovor na neka razmišljanja i kritike koje sam čuo, a to je da pomoć nije dovoljna. Dakle, šest od devet meseci. Da li je dovoljno ili ne pokazaće vreme koje je pred nama, ali mislim da je država Srbija pokazala svoju ozbiljnost i svoju spremnost da svima pomogne kada je ta pomoć najpotrebnija.
Druga važna vest je da je novac pripremljen za četvrtak, dakle, u četvrtak će svi naši najstariji sugrađani, svi penzioneri, milion i 717 hiljada penzionera dobiti, kao što je predsednik Vučić i obećao, jednokratnu novčanu pomoć u iznosu od pet hiljada dinara. Dakle, u četvrtak i petak, oni koji dobijaju poštom, odnosno kojima se donosi poštom. Znači, i to smo obećanje ispunili i to je kruna naših napora i našeg ekonomskog programa od ove godine – preko 700 miliona dinara smo izdvojili da pomognemo privredi, da pomognemo onima koji su najugroženiji, da pomognemo građanima Srbije. Mislim da smo uradili pristojan posao.
Sa druge strane, sama činjenica da će naš BDP, naša privreda imati najmanji pad ove godine u celoj Evropi, govori o uspešnosti i dobroj targetiranosti tih mera.
Konačno, poslednja vest za vas, sinoć je Agencija „Standard end purs“, jedna od tri najveće kreditne rejting agencije na svetu, izdala ponovo novi izveštaj o kreditnom rejtingu naše zemlje. Dakle, održala ga je stabilnim, sa mogućnošću odnosno sa pozitivnim izgledima, tako da je Republika Srbija jedna od retkih zemalja koja u svetu nije imala pad kreditnog rejtinga tokom ove godine. Ako pažljivo pročitate šta su oni napisali u svom izveštaju, mere koje smo preduzeli da podržimo našu ekonomiju bile su pravovremene, bile su odlučne i nismo ni na koji način ugrozili makroekonomsku stabilnost. Dakle, naš javni dug je potpuno pod kontrolom, daleko ispod 60%, što je nivo Mastrihta. Sa druge strane, jesmo izdvojili preko 700 miliona dinara za pomoć našoj privredi tokom ove godine.
Dakle, uradili smo pravu stvar ove godine. Ovu godinu završavamo sa najmanjim padom BDP u Evropi, završavamo sa javnim dugom u odnosu na BDP koji je potpuno pod kontrolom. Dakle, najveću ekonomsku krizu u svetu ikada završavamo i dalje stabilni, čvrsto na obe noge, to je veoma važno, uz pomoć koju smo pružili i kao jedna od retkih zemalja kojoj kreditni rejting nije smanjen i mislim da je to veliki uspeh i Vlade Republike Srbije, predsednika naše zemlje, ali prevashodno svih građana Srbije.
Hvala vam puno. Ostajem na raspolaganju za pitanja koja imate.

Zahvaljujem.
Izvestioci nadležnih odbora, Aleksandra Tomić, izvolite.

Uvaženi predsedavajući, poštovani ministri, kolege poslanici, očito je Ministarstvo finansija donosilac dobrih vesti kada su u pitanju ekonomske mere i život naših građana u ova teška vremena.

Ono što bih htela da kažem jeste da smo juče imali sednicu Odbora koja je obuhvatila 15 zakona koji će biti na dnevnom redu ove nedelje, ali da smo u petak imali Javno slušanje kada je u pitanju Zakon o digitalnoj imovini i o fiskalizaciji. Na tom Javnom slušanju prisutna su bila dva državna sekretara i tri pomoćnika ministra, iz Narodne banke Srbije viceguverner i direktor Direkcije za zakonodavstvo, kao i predsednik Komisije za hartije od vrednosti, predstavnici Poreske uprave, Privredne komore Srbije i dve nevladine organizacije ispred Nacionalnog konventa koji jednostavno prati sva poglavlja koja su aktuelna u pregovorima sa EU i te dve nevladine koje uglavnom prate deo kada su u pitanju ova zakonska rešenja su sva pitanja i nedoumice koje su imale u odnosu na ove nove zakone postavile pitanja i dobile su adekvatne odgovore.

Želim da kažem da nam je od velikog značaja i velika čast da učestvujemo kao narodni poslanici kada je u pitanju donošenje ovih inovativnih zakona, kao što je Zakon o digitalnoj imovini. Srbija će biti prva zemlja koja će doneti ovakav zakon kada su pitanju zemlje Jugoistočne Evrope, regulišemo tržište, sprečavamo kriminal u ovoj oblasti, borimo se protiv pranja novca, a otvaramo sa druge strane mogućnost svim onim mladima koje nazivamo frilenserima, koji se bave ovom temom, da uđu u određene legalne tokove i na kraju krajeva da investiraju.

Čuli smo na tom Javnom slušanju da je preko 90 investitora, što stranih, što domaćih, zainteresovano u stvari direktno za donošenje ovakvog zakona i da će to biti u stvari pokretač jednog novog investicionog procesa i pre svega ovo je jedan veliki iskorak kada govorimo o modernizaciji kada su pitanju novi modeli finansijskih instrumenata.

Kada govorimo o Zakonu o fiskalizaciji imali smo kao država primenu jednog novog Zakona o fiskalnim kasama od 1.1.2005. godine. Od tada praktično nemamo rešavanje mnogih problema koji su nastali u ovoj oblasti modernizacijom praktično i Poreske uprave i funkcionisanja kompletne privrede u tom fiskalnom smislu mislim da imamo ovaj Zakon o fiskalizaciji i s obzirom da su bile dve javne rasprave u Privrednoj komori Srbije u novembru mesecu mislimo da je na najbolji i najadekvatniji načini Ministarstvo odgovorilo sa ovim zakonom.

Naravno da primene idu tamo, da treba da se pripremi država jedno godinu dana da bi se ovi zakoni primenili, ali mislim da je od velikog značaja što danas govorimo o budućnosti Srbije na ovaj jedan potpuno nov način i što pokazujemo da idemo u korak sa svim inovacijama i onda kada je 2016. godine premijerka Ana Brnabić došla na čelo Vlade i govorila o digitalizaciji mnogi nisu razumeli šta to sve nosi kada je u pitanju zakonodavni okvir. Sada upravo imamo rezultate tog postupka i procesa digitalizacije i mislim da će građani Srbije imati velike koristi kada su u pitanju ova zakonska rešenja koje ćemo ove nedelje raspravljati i o kojima ćemo glasati. Hvala.

Zahvaljujem.
Da li predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa žele reč?
Šaip Kamberi, izvolite.

Gospodine predsedniče, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, ja ću se osvrnuti samo na tačku – Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o sprečavanju pranja novca i finansiranju terorizma.

Naravno, kao i zakon koji je u skladu sa međunarodnom borbom protiv terorizma, protiv jednog globalnog zla, vidimo i angažman Republike Srbije u tom cilju. U načelu nemamo ništa protiv zakona.

Ono što kod nas ostavlja nedoumicu, a jeste način na koji će se taj zakon u praksi primeniti u situaciji kada je poverenje institucija koje će ga sprovesti, na nekom niskom nivou. Opšta slika demokratije u Srbiji za manjine, posebno za Albance koji se svakodnevno sataniziraju i koji se smatraju nekim dežurnim teroristima navodi nas na opravdane nedoumice kako će se zakon primeniti? Kako će se primeniti i prema političkim neistomišljenicima, opoziciji, organizacijama civilnog društva?

U zadnjoj godini stanje institucija demokratije u Republici Srbiji dosta je nazadovalo. Održani izbori ove godine se mogu smatrati kao najspornijem od 2000. godine, piše u Izveštaju Beogradske otvorene škole, koji je odrađen u saradnji sa Kraljevinom Švedskom.

Godina obeležena vanrednim stanjem u kojem se parlament neopravdano nije sastajao. Nazadovanje institucije nije promaklo ni međunarodnim posmatračima, Fridom Hausu u 2019. godini npr. svrstavao je Srbiju u delimično slobodne zemlje, umesto slobodne, a godine 2020. definisao Srbiju kao tranzicioni hibridni režim u svom indeksu zemalja u tranziciji.

Iako je pristup Evropskoj uniji ostao glavni spoljnopolitički cilj pojedine izjave državnih funkcionera za vreme vanrednog stanja smogle su ozbiljno uticati na urušavanje poverenja građana u Evropsku uniju. Na primer pominje se izjava predsednika Vučića o vekovnom i čeličnom prijateljstvu sa Kinom ili o tome da ne postoji evropska solidarnost, da je ona samo bajka.

Prostor za delovanje i razvoj organizacija civilnog društva nastavlja trend sužavanja, zaključuje taj isti izveštaj. Uzimajući u obzir zabeležene pritiske na istraživače, aktiviste i novinare, nazadovanje je obeležila i Međunarodna organizacija civilnog društva „Civikus“ koja je prostor za delovanje OCD-a, znači Organizacija civilnog društva u Srbiji okarakterisala kao ometen. Srbija je svrstana u red zemalja sa najozbiljnijim preprekama za slobodno delovanje organizacija civilnog društva.

Najozbiljniji pokušaj ugrožavanja slobode Organizacija civilnog društva se dogodio krajem jula ove godine kada je Uprava za sprečavanje pranja novca i finansiranje terorizma zatražila od poslovnih banaka podatke o finansijskim transakcijama 37 organizacija i medija i 20 pojedinaca. U javnosti je stvoren utisak da se radi o procesu progona i zastrašivanja 275 organizacija civilnog društva. Ovim povodom se oglasila i misija OEBS-a, ambasada SAD, Evropska komisija, Zaštitnik građana je najavio kontrolu zakonitosti ove provere.

Što se slobode izražavanja tiče, u Srbiji u 2020. godini nastavlja se trend pada te slobode. Prema poslednjem izveštaju „Reportera bez granica“, ona zauzima 93 mesto. Najniža pozicija od 2013. godine i pad od 30 mesta. U Izveštaju se kaže da je Srbija postala država u kojoj je često opasno biti novinar i da lažne vesti alarmantnom brzinom dobijaju vidljivost i popularnost. Fridom Haus za 2020. godinu ocenio je da Srbija podriva slobodu medija nedostatkom transparentnosti vlasništva nad medijima, kao i visokom cenzurom koja je karakteriše.

Dakle, zbog svega toga naša opravdana sumnja jeste u nepristrasnost primene ovog zakona. Inače, načelno rekao sam na početku da je ta globalna borba protiv jednog globalnog zla kao što je terorizam, nemamo u načelu ništa protiv. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima Vojislav Vujić.
Izvolite.

Hvala, gospodine predsedniče.

Želim na početku samo da vas zamolim, ukoliko je moguće, ja sam svestan i da je kraj godine i da je veliki broj zakona po prirodi stvari dolazi kod nas u Skupštinu, ali mislim da bi mnogo lakše funkcionisali ako bi bar u toj nekoj objedinjenoj raspravi broj zakona bio manji.

Ovog trenutka imamo 14 zakona. svih 14 zakona su dobri i svaki od njih zaslužuje pažnju i vreme da stignemo da se sa svima na tenane upoznamo.

Najbitniji, po nekom mom mišljenju, od svih ovih 12 zakona koji su na dnevnom redu su prva dva zakona, a to je Predlog zakona o digitalnoj imovini i Predlog zakona o fiskalizaciji.

Ono što je interesantno za ovu prostoriju u kojoj se nalazimo, da pored nacionalnih obeležja koja su ovde vidljivo istaknuta, postoji lik Ive Andrića. Ja se svaki put setim kada nam stignu neki novi zakoni ovde u parlament, način na koji je to Ivo Andrić u njegovom delu „Na Drini ćuprija“ predstavio na jedan njemu svojstven način, otprilike kako lagano moderni zakoni hteli-ne hteli dolaze i na teritoriju na kojoj mi živimo.

U skladu sa tim, mislim pre svega na Zakon o digitalnoj imovini, moram naravno to da primetim da kako malopre ministar kaže, prosto trendovi u svetu i brze promene ne mogu da ostave Srbiju da bude jedno pusto ostrvo i dobro je ako smo preuzeli inicijativu da i mi budemo među onim zemljama koje su među prvima kada je u pitanju uvođenje ovog zakona.

Ja sam i kao član Odbora za finansije bio prisutan juče na Odboru, tu je i saradnica gospodina Siniše Malog, koja se stvarno potrudila da na sva naša pitanja da detaljne odgovore. Samo jednu stvar sam primetio, doduše možda zato što je ovo nova materija, pa meni lično stvara takav utisak, ali da se vrlo često provlačila jedna teza, a to su - moguće malverzacije. Ono što je danas dobro, a na dnevnom redu, što imamo nekoliko izmena i dopuna još drugih zakona koji upravo tretiraju da se te, kako su ljudi, stručni ljudi rekli, da postoji mogućnost. Naravno, ovo je nov zakon, mi moramo da, ne samo da pomognemo izglasavanju ovog zakona, nego da se potrudimo i da kad krene u primenu ovaj zakon, tražimo sve ono što smo možda propustili, a lično mislim da zakoni koji su danas na dnevnom redu neće da dozvole da se nešto ne predviđeno ovde provuče.

Ono što je vrlo bitno, to je da je Narodna banka Srbije zadužena za virtuelne valute, a Komisija za hartije od vrednosti za digitalne tokene. Ja lično, kada je u pitanju Narodna banka Srbije, apsolutno imam puno poverenje, milim da to što su uspeli da urade sa kursom dinara. Obzirom da sam ja 1975. godište, od kad pamti neka moja generacija, u ovoj zemlji su stalno bile neke turbulencije. Sada smo po prvi put možda ušli u jedan miran period, nekoliko zadnjih godina stabilan period, tako da svako može da napravi neki plan i da se lakše upusti u neki biznis itd.

Kada je u pitanju Komisija za hartije od vrednosti, molim vas ministre da mi samo taj deo pojasnite, kako je došlo do te podele da digitalne tokene oni nadzorišu, a vas bi hteo da zamolim, pošto nismo mogli da dođemo ni do nekog približnog procenta iznosa, očekuje se i povećanje rasta Beogradske berze pošto je sad svakako i zbog situacije u kojoj se nalazimo berza uspavana, slobodno tako mogu da kažem, ali je velika najava od kolega koji su u vašem resoru i u medijima da se očekuje rast rada Beogradske berze.

Interesuje me da li vi možda možete da procenite neku očekivanu vrednost u nominalnim iznosu kada su u pitanju digitalni tokeni, šta je to što nas konkretno čeka?

Sledeći zakon je Predlog zakona o fiskalizaciji. To je jedan proces koji smo započeli, tj. neki pre nas su ga započeli još 2005. godine i apsolutno nije bilo situacije da se taj zakon primeni do sada.

Tek sada ja mislim da stavljamo, kako se kaže, šlag na tortu, da sve ovo dobije nekog smisla. Ono što je u javnosti preovladalo, a vi ste to danas objasnili, to je to kakav će novi namet ili trošak da imaju obveznici koji moraju da imaju fiskalne kase. Oni neće da imaju nikakav namet, ako sam lepo i vas razumeo. Država je opredelila preko tri milijarde sredstava koja trebaju da služe kao subvencija za lakše uvođenje ovih digitalnih tehnologija, a da svakako u istoriju idu i te fiskalne duple trake koje su bile na čuvanju i stvarale dodatne troškove itd. Tako da, što se tiče poslaničke grupe JS, mi ćemo svakako da podržimo ovaj zakon.

Sledeći je Zakon o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju. Kada je u pitanju restitucija, ja dolazim iz Vrnjačke banje, Vrnjačka banja je mesto gde je urađena najveća nacionalizacija srazmerno broju stanovnika i teritoriji koju pokrivamo. Svakako su građani iz mesta odakle ja dolazim više nego zainteresovani da se sve ovo reši. Koliko vidim, sa ovim izmenama i dopunama ovaj proces se ubrzava.

Što se tiče dopuna Zakona o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma, za razliku od mog kolege koji je malopre pričao, ja smatram da je ovo odličan zakon i da je ovo zakon koji stalno mora da se usklađuje, da se kontroliše i da se prati. Napominjem, to sam i malopre reko, to je jedno prosto usklađivanje, pre svega sa Zakonom o digitalnoj imovini.

Kada je Predlog dopune Zakona o akcizama u pitanju, evo šta mi je interesantno, šta sam uspeo da nađem. Konkretno, ovo tretira cigarete i imamo to povećanje u narednih pet godina po dinar i po, što, realno da kažemo, nije neki veliki iznos. Ja kao bivši pušač, što kažu - najgori su bivši pušači, uvek skrenem pažnju i svakom kažem - ljudi, ovo ako nekom stvara opterećenje, jednostavno treba samo sebe da disciplinujemo i da ostavimo svi zajedno cigarete na kraju.

Dakle, broj umrlih od Kovida u 2020. godini je negde oko 16 miliona. To su zvanični podaci. Broj umrlih od cigareta, verovali ili ne, je pet miliona, a od alkohola dva miliona 400 itd. Tako da, lično smatram da, kao država gde imamo jeftinije cigare nego ljudi u okruženju, ovo možemo da prihvatimo kao apsolutno opravdanu stvar.

Sledeći zakon koji je pred nama ovde sada je Zakon o utvrđivanju javnog interesa u posebnim postupcima eksproprijacije izdavanja građevinske dozvole radi regulacije projekta „Beograd na vodi“.

Kao neko ko dolazi iz unutrašnjosti, kada sam ovde imao priliku da razgovaram sa rođenim Beograđanima o tom zakonu i uopšte o projektu „Beograd na vodi“, pravo da vam kažem, bio sam zbunjen, jedan deo njih je reko da je to totalni promašaj, od toga da su masovno samo kritike stizale. Ja sam imao priliku da pre par meseci prvi put prošetam obalom sa svojom porodicom i, iskreno da vam kažem, ja sam više nego pozitivno iznenađen. Ako je moglo nešto dobro Beogradu da se desi, to je svakako taj projekat „Beograd na vodi“.

Prvo, napravili ste jedan odličan turistički sadržaj, a ja kao neko ko dolazi iz turističkog mesta, ponavljam iz Vrnjačke banje, sam srećan i radujem se kad god vidim da u turističku ponudu Srbije uvrstimo neki novi turistički sadržaj. Uvek sam ovde hvalio i gospodina Dragana Markovića Palmu, koji je inače i predsednik moje poslaničke grupe JS, kada je u Jagodini, koja, bez ikakve uvrede, ovde je i moj kolega Starčević, nije bila turističko mesto, pre svega je više bila neki industrijski centar. Ali, eto, sa nekom motivacijom, dobrom vizijom i željom moguće je i od grada koji nije imao veze sa turizmom da se napravi turistički grad. Sad nam ostaje svima zajedno da bude sve više ovakvih sadržaja i da se trudimo samo ko će da ima veći broj gostiju.

Kada je u pitanju Predlog zakona o izmeni i dopuni Zakona o javnoj svojini, ja ću da se osvrnem i na vaše zadnje gostovanje, ako tako mogu da kažem, u Skupštini, kada sam pričao na ovu temu i dao sam vam jedan dobar predlog. Pre svega, ovde mi se sviđa što ste definisali rok za lokalne samouprave, opštine i gradove do kog moraju da konačno završe ovaj jedan proces koji je neophodan da se što pre završi. Vi ste im dali kao rok 31. decembar 2021. godine. Ja i dalje tvrdim da je dobar predlog da se napravi jedan softver, jedna centralna baza podataka gde će apsolutno sva ta imovina da bude dostupna svim građanima Srbije. Naravno, svima koji su u ministarstvima ili lokalnim samoupravama to može da olakša rad. Imaćemo realnu procenu te vrednosti konačno, tako da nije država dužna da preuzima obavezu za svaki kredit gde su lokalne samouprave ili gradske uprave preuzele, da tako kažem, uslovno i oni neki rizik.

Sledeći zakon je Zakon o privremenom uređenju načina naplate takse za javni medijski servis. Naravno, kao i svaka ozbiljna zemlja i Srbija ima medijski servis, nacionalnu televiziju. To je nešto bez čega svakako ozbiljne zemlje ne mogu da funkcionišu. Slažem se da konkurencija treba da postoji. Mi imamo više nacionalnih kanala, onih privrednih subjekata koji su od države dobili mogućnost da pokriju svojim frekvencijama celu teritoriju države. Svakako ne može da zanemarimo i one regionalne televizije, lokalne televizije koje više tretiraju probleme ljudi na lokacijama na kojima žive.

Kada je u pitanju RTS, imali smo priliku da vidimo kada je krenula ova muka sa Kovidom i sa koronom da se RTS vrlo brzo i vrlo dobro organizovao za mogućnost nastave na daljinu kada su u pitanju naši osnovci i srednjoškolci. Znači, RTS 3 i RTS planeta i drugi resursi su apsolutno vrlo brzo stavljeni na uslugu svim tim đacima.

Ono što, slobodno mogu da kažem, mogu da zamerim ljudima koji se bave uređivačkom politikom, naravno da nikako ne utičem na to što oni rade, jeste da ako je u pitanju ta zastupljenost na RTS, ja koji pripadam Jedinstvenoj Srbiji moram da naglasim, mi smo parlamentarna stranka, parlamentarna stranka samo od našeg osnivanja i prosto je neverovatno da predsednik JS nije dobio ni jedan poziv, iskren da budem, ne mogu da kažem koliko godina unazad, da gostuje na RTS. Naravno, to nama ne smeta da podržimo ovaj zakon, jer smo svesni svih obaveza koje RTS ima.

Ovi ostali zakoni, kako ste vi ministre rekli, su uglavnom usaglašavanje. Mogu da pohvalim i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dohodak građana. Ono što je vrlo bitno za našu privredu, pored svih, slobodno mogu da kažem, subvencija i paketa pomoći koje smo kao država, pre svega vi kao ministarstvo imali prema privredi, svakako treba da se pohvali i ova situacija da sada više povećanje neoporezivog dohotka nije 16.300 nego je 18.300. Naravno, to nije, kako ste i vi rekli, konačna pomoć privredi, nastavićete i dalje da pratite njihove trendove u skladu sa situacijom u kojoj se nalazimo i da im olakšavate.

Što se mene tiče, ja bih vas samo zamolio, ako nije problem, na ono prvo pitanje koje sam postavio kada je u pitanju Zakon o digitalnoj imovini da na njega dobijem odgovor. Svakako, kao i do sada, za sve što je dobro kada su u pitanju građani Srbije, a ovi zakoni i izmene ovih zakona jesu, poslanička grupa JS će da ih podrži. Hvala vam.

Zahvaljujem.
Reč ima gospodin ministar Siniša Mali.

Hvala puno.
Uvaženi narodni poslanici, izvinjenje sa moje strane, kada sam malopre pročitao spisak zakona koji su na današnjoj sednici propustio sam da pomenem dva koja su takođe veoma važna. Samo da to napomene, gospodine Vujiću, pre nego što vam odgovorim na vaše pitanje.
Dakle, pred vama je i Predlog zakona o izmeni Zakona o utvrđivanju javnog interesa i posebnim postupcima eksproprijacije i izdavanja građevinske dozvole radi realizacije projekta Beograd na vodi. Dakle, rok koji je vezan za podnošenje zahteva za eksproprijaciju se produžava do 14.04.2022. godine. Razlog je jednostavan, nemogućnost sprovođenja istih tokom pandemije korona virusa.
Ono što je poslednje pred vama na današnjoj sednici, a veoma važno, to je Sporazum o zajedničkim nabavkama medicinskih sredstava. Kao ministar finansija, u aprilu mesecu potpisao sam u ime Vlade Republike Srbije taj sporazum. To je za nas veoma važno, zato što kroz ovakav sporazum dobijamo i nakon usvajanja ratifikacije ovog sporazuma u parlamentu dobićemo svojstvo punopravnog člana. Dakle, odmah nakon usvajanja obaveštavamo i Evropsku komisiju. Za građane Srbije, za sve nas to je veoma važno jer to znači da ćemo zajedno učestvovati u nabavkama medicinske opreme, lekova. Dakle, dobijaćemo sigurno niže cene. S druge strane, imaćemo pristup svim telima, savetodavnim institucijama itd. kada je u pitanju kvalitet lekova, kvalitet opreme, tako da će i kvalitet naših odluka kada je u pitanju nabavka iste biti mnogo bolji.
Tako da, i ovaj sporazum je veoma važan. Veliki smo uspeh, ako tako mogu da se izrazim, u ovim teškim vremenima napravili. Borimo se iz dana u dan za živote građana Srbije od marta meseca, borimo se i na frontu koji je vezan za borbu protiv, odnosno za spas naše ekonomije i za podršku našoj privredi, a sa druge strane borimo se i za zdravlje i za živote naših ljudi. Mislim da smo veliku stvar uradili i po pitanju opremanja bolnica i nabavke potrebnih lekova, potrebne opreme.
S druge strane, Kovid bolnica u Batajnici izgrađena je za samo četiri meseca. Neverovatan poduhvat, ja mislim, za bilo koju zemlju u svetu osim Kine. Otvara se za par dana i Kovid bolnica u Kruševcu. Dakle, novi kapaciteti, još jedna potvrda naše sposobnosti da na brz i efikasan način napravimo kapacitete koji su nam neophodni.
Pričao sam par puta o tome u današnje vreme snaga jedne zemlje se meri ne samo po snazi ekonomije, kao što je to možda bilo do pre samo osam meseci, nego i u snazi zdravstvenog sistema, otpornosti zdravstvenog sistema na krize. Naš sistem se pokazao otpornim. Država je reagovala na pravi način kada je bila i nabavka respiratora, ako se sećate, u pitanju i dodatne opreme i lekova i opreme za naše medicinske radnike, uz njihovu veliku zahvalnost uspeli smo da pronađemo prostor i da im povećamo plate za 10% u aprilu i jednokratna pomoć od 10.000 dinara i sada ponovo od januara 5% povećanje za naše medicinske radnike.
Veliko hvala našim herojima i još jedna zahvalnost svim građanima Srbije. Pokazali smo veliko jedinstvo, pokazali smo veliku solidarnost, pokazali smo koliko smo pravi kada je kriza u pitanju da na jedinstven, zajednički način izađemo i da pobedimo i ovu pošast koja se zove korona virus.
Gospodine Vujiću, imali ste par pitanja koja su veoma važna.
Naravno, kada je u pitanju „Beograd na vodi“ drago mi je što ste imali priliku da prošetate i da vidite kako to izgleda. Nije to samo jedan građevinski objekat, to je za nas simbol promena, simbol promena od 2013. godine, da pokažemo da neke stvari možemo da i sprovedemo do kraja, da možemo da privučemo investitora, da možemo nešto što decenijama stoji potpuno i nerazvijeno bude najružniji deo grada. Dakle, od baraka, pacova, zmija, tamo ono groblje brodova, ako se sećate, koje je bilo, zarđalo sa tonama đubreta koje su se nakupile, dakle to je prošlost.
Imali smo tu mogućnost i sposobnost da napravimo najveće gradilište u ovom delu Evrope, tu već radi hiljade i hiljade radnika, živi hiljade i hiljade porodica i to je veliki ponos za sve nas, pri čemu smo naravno tim projektom potpuno pogurali napred celu našu ekonomiju. Na kraju krajeva, i dalje to radimo pošto je to i dalje jedno od najvećih gradilišta u ovom delu Evrope, ako ne i najveća. Naravno, najveće kada je Srbija u pitanju.
Vaše pitanje se odnosi na Zakon o digitalnoj imovini. Dakle, dva su pitanja bila. Jedno je vezano za nadležnosti Komisije za hartije od vrednosti Narodne banke, a drugo je više generalno bilo oko toga kolika je procena veličine tog tržišta ili broja kompanija koje učestvuju na njemu.
U vezi drugog pitanja, teško je to proceniti u ovom trenutku. Zato i donosimo zakon koji na neki način i kompanije koje se time bave, a možda ih mi ne prepoznajemo ili ne vidimo će ući u legalne tokove. Dakle, to je veoma važno.
Procenjuje se da je na svetskom nivou u ovom trenutku vrednost tržišta kriptovaluta negde oko 750 milijardi dolara, ali ono što je mnogo važnije da se do 2027. godine, procenjuje da će vrednost tog tržišta biti 1.750 milijardi.
Dakle, ogroman rast u samo par godina. To tržište inače je najviše povezano sa tržištem tih inovativnih kompanija, Start-ap kompanija, itd, to najviše i koriste mlađe generacije. Ja samo očekujem još veći rast u tom pogledu i onda bi bilo besmisleno da se vidi da postoji jedan drugi način finansiranja, drugi način obavljanja transakcija, a da Srbija ne bude deo toga, naravno uz regulativu koja je i napisana u ovom zakonu tako da se te strane videćemo efekte ovog zakona. Kakvi god da budu biće pozitivni. Dakle, neka bude jedna kompanija, pa smo uspeli, ali mislim da će biti mnogo više.
Zašto? Zato što, i to vam je odgovor i na drugo pitanje, dakle, imate razliku između toga šta je imovina i šta je valuta. Kriptovaluta ili način plaćanja je nešto što reguliše Narodna banka Srbije. Kada su investicioni tokeni u pitanju, dakle to je emisija akcija, ili emisija udela, to je već imovina i onda smo i podelili nadležnosti tako da i Komisija za hartije od vrednosti vodi računa o imovini, dok Narodna banka Srbije vodi računa o nečemu što jeste njena izvorna nadležnost, a to su valute, dinari i da kažem ta sredstva plaćanja.
To je jedini razlog koji je za tu podelu, pri čemu, ono što je veoma važno ako pogledate, potencijal razvoja tržišta. Imate inovativne kompanije, možda malo pravim digresiju, ali samo da razumemo svi, dakle, imate inovativne kompanije koje teško dolaze do tradicionalnih izvora finansiranja, recimo da dođe neko ko ima ideju, banku i da kaže treba mi kredit, pitanje je da li će ga dobiti, možda nema neku istoriju, možda nema biznis plan ili je teško proceniti efekte biznis plana kada je neka nova ideja u pitanju.
Mnogo se lakše dolazi do finansiranja kroz te inovativne, odnosno digitalne tehnologije, ili kroz te kriptovalute, što onda, ako saberete i pogledate kako bi to funkcionisalo i kako funkcioniše u drugim zemljama. Dakle, imate ideju, otvara vam se mogućnost da neko uloži u vašu kompaniju, da nađete novac za ostvarivanje vaše ideje, ako uspete u tome u narednih godinu, dve, tri dana, onda se već otvara i mogućnost, tzv. tradicionalnog finansiranja za vas, dakle već onda možete da odete u banku ili da odete na berzu, ili kako već da dođete do nekog novca za nastavak i dalju ekspanziju.
To je taj stil "over efekt". Dakle, efekat koji jednostavno iz alternativnih inovativnih načina finansiranja, kako ta kompanija raste, a imate bezbroj tih kompanija koje se stvaraju iz dana u dan, mladi novi ljudi, nove ideje i tako dalje i onda polako prelaze u više tradicionalne oblike finansiranja i zato hoćemo da damo mogućnost i mladim kompanijama da krenu.
Dakle, najteže je krenuti. Najteže je obezbediti tih prvih 1.000 dinara, ili milion dinara ili koliko god im treba da krenu u posao, a onda kako krenu, kako rastu, kako se vidi efekat njihove ideje tako se onda i banke i ostali, više tradicionalni izvori finansiranja zainteresuju i onda dajete mogućnost nekome da raste i da se razvija. To podržava i novu zaposlenost, produžava razvoj preduzetničkog duha, novih ideja, inovacije i sve ono što je na kraju i budućnost nekog rasta i razvoja bilo koje ekonomije, pa i Srbije. Hvala.

Zahvaljujem, gospodinu ministru.

Reč ima narodni poslanik Branimir Jovanović.

Izvolite.