Hvala.
Reč ima Goran Kovačević.
Da li je tu?
Reč ima narodni poslanik Tomislav Janković.
Izvolite.

Poštovani predsedavajući, uvažene koleginice i kolege, poštovani ministre gospodine Mali, Srbija od prvog dana prati preporuke Svetske zdravstvene organizacije koja je 30. januara ove godine proglasila pandemiju kao javnu zdravstvenu pretnju od međunarodnog značaja, a 11. marta je proglasila i samu pandemiju korona virusa.

Vlada Republike Srbije je posle samo četiri dana uvela vanredno stanje u Republici Srbiji i preduzela sve neophodne mere da se zaštite kako građani Republike Srbije, ali da se ublaži što više negativan uticaj po našu ekonomiju.

Vršili smo nabavku opreme, same medicinske opreme za naše bolnice, kupovali smo respiratore, izgradili smo bolnice na Karaburmi, u Zemun Polju, ovih dana će biti otvorena i bolnica u Kruševcu, podizali smo plate zdravstvenim radnicima i u budžetu za sledeću godinu takođe će biti povećane plate zdravstvenim radnicima.

Dobijali smo pomoć od Evropske unije, od Amerike, od Rusije, od Kine, ali smo u tim trenucima kao država se ponašali vrlo odgovorno i delili smo pomoć i drugim zemljama kao što je Italija.

Na dnevnom nivou 700.000 evra država Republika Srbija izdvaja za testiranje, a u preseku od juče podatak jasno govori da je 271.000 i više od 271.000 ljudi u Srbiji registrovano na korona virus da smo u ovom periodu od devet meseci preko dva miliona ljudi u Srbiji testirali, a nažalost 2.380 građana Republike Srbije je izgubilo život.

Ono što je dobro, a što smo danas čuli od predsednika jeste činjenica da će do Nove godine, dva, eventualno tri, ponuđača imati priliku da prodaju vakcine u Srbiji i da će Srbija obezbediti dovoljne količine i da se na ovaj način obračunamo sa ovom opakom bolešću.

Ima onih koji kritikuju rad Republike Srbije, predsednika Republike Srbije, naše premijerke, čitave Vlade, iznose različite laži i na taj način žele da umanje borbu Republike Srbije, naših zvaničnika protiv ove opake bolesti, ali naravno, građani Srbije vide rezultate i na najbolji način daju ocene svega onog što je urađeno.

Što se tiče sporazuma, on je vrlo značajan za Republiku Srbiju. On daje jedan pravni okvir gde se na dobrovoljnoj bazi zemlje EU, ali i ostale članice Evrope mogu da se ujedine i da se na ovaj jedinstven način pristupi borbi prilikom kupovine same opreme, same vakcine i svega onoga što je neophodno.

Takođe, vrlo je važno napomenuti da kroz ovaj sporazum imamo međunarodnu ekspertizu, da možemo da razgovaramo i da sarađujemo sa ostalim zdravstvenim ustanovama, sa svetskom javnošću i da na ovaj način rešimo problem same pandemije.

Ono što je, takođe, vrlo važno, treba da se napomene, kroz ovaj sporazum nemamo nikakvih ograničenja vezano za kupovinu vakcine ili opreme na nekom drugom tržištu i tu je Srbija u potpunosti slobodna da sama izabere način kako da se bori protiv ove pošasti. U danu za glasanje, naravno, podržaćemo ovaj sporazum. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Zoran Bojanić.
Izvolite.

Zahvaljujem, uvaženi predsedniče.

Gospodine ministre, koleginice i kolege, pre svega moram da kažem da je vrlo teško govoriti iza kolege Arsića kada su ovakve teme na dnevnom redu. On je stvarno vrsni poznavalac i dosta toga je rekao on u svom kratkom govoru. Hvala mu na tome, ali bih podsetio na nešto kada su u pitanju naši kablovski emiteri.

Danas smo imali Odbor za telekomunikacije i bio je na dnevnom redu izveštaj RATEL-a, Izveštaj za 2019, i dalje lavovski deo kolača na tržištu medijskom drži SBB, po tom izveštaju, a to je tačan, zvaničan izveštaj, a to je 47% tržišta drže oni od milion i 800 pretplatnika. Na drugom mestu je Telekom Srbija sa 26%, a da ne pričam o stranim emiterima, oni su negde od osam, pa na niže.

Šta reći o zakonima koji su na današnjem dnevnom redu, o ovom setu zakona? Treba napomenuti da ceo decembar mesec mi imamo ovakve zakone, znači, finansijske zakone, zakon o budžetu, zakone koji govore o našoj budućnosti, koji govore o našoj sadašnjosti i svi ovi predloženi zakoni, od dva nova zakona, a to su Zakon o digitalnoj imovini i Zakon o fiskalizaciji, su u cilju da pomognu život običnih građana i da pomognu rad naših preduzeća u ovim vremenima.

Drago mi je da ovaj naš mali brod, koji se zove Srbija, uspešno vodi jak kormilar po ovom nemirnom svetskom moru i prevazilazimo sve probleme, pre svega, ekonomske, koji nas očekuju, posebno izazvani pandemijom Kovida-19.

Da li se nešto promenilo u odnosu na prethodni period? Da, mnogo se promenilo. Nažalost, a na moje zadovoljstvo, čak i oni mali ostaci prethodnog režima ne mogu da daju nikakve konkretne zamerke na predložene zakone, kako na ove koji su danas na dnevnom redu, tako i na Zakon o budžetu i na sve one prateće zakone koje smo razmatrali ovih dana.

Skrenuću malo sa teme, meni je zadovoljstvo da sam mogao ovih dana da učestvujem u razgovorima gde naši, govorim o našim privrednicima, razgovarajući sa lokalnim samoupravama, insistiraju na nečemu što je meni bilo nepojmljivo dugi vremenski period. Setiću se da u onom starom uređenju, komunističkom, samo je "Prvi maj" u Pirotu imao fabrički dečji vrtić. Vidim da je to sada intencija. Znači, u mom gradu, u Kraljevu, privrednici, kako naši lokalni, domaći, tako i privrednici koji su u zadnje tri, četiri godine došli iz inostranstva, razgovaraju o zajedničkom projektu otvaranja radničkih vrtića. Šta to govori? Govori da se deca rađaju, da imamo budućnost i da tu decu neko može da izdržava, da ih hrani, da imaju zaposlene roditelje, dva zaposlena roditelja. Kad svi ti privrednici insistiraju na otvaranju fabričkih vrtića, šta to govori? Govori da smo vodili uspešnu ekonomsku politiku, da vodimo uspešnu natalnu politiku i da Srbija ima budućnost. Zar to nije cilj svih nas? Jeste.

Biću kratak, jer mislim da je vremena malo ostalo, a ima i mladih kolega koji treba da govore, a ja sam govorio za ove godine. Šta neko može da kaže ako je preko šest milijardi evra uloženo u prethodnom periodu u oporavak i zaštitu naše privrede? Šta može neko da kaže na onih 100 evra koje je dobio svaki punoletni građanin Republike Srbije? Šta može neko da kaže na onaj pozitivni rejting - BB+ koji je juče potvrđen za ovu našu malu, veliku srcem, veliku radom, ali malu teritorijalno i malu brojem stanovnika, zemlju? Šta može neko da kaže na ono što se priprema već 18. za naše penzionere, na 5.000 dinara za svakog? Šta može neko da kaže kada mi ostvarujemo u drugom ili trećem kvartalu dobru privrednu aktivnost, što se vidi? Znači, uspešni smo na svim poljima. Šta može neko da kaže ako je ova Vlada uspela da u prethodnih devet meseci podeli šest minimalnih zarada ugostiteljstvu, hotelijerstvu, tamo gde je najosetljivije, gde su najveći gubici i gde se najmanje radi? Na kraju, završiću sa tim, šta može neko da kaže ako je stopa nezaposlenosti 9%? Hvala vam.

Hvala.
Narodni poslanik Nenad Baroš.

Uvaženi predsedavajući, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, dame i gospodo, cenjeni ministre sa saradnicima, jedan od fenomena koji su se odomaćili u poreskoj kulturi i tradiciji i praksi jeste svakako fenomen sive ekonomije koji prevashodno narušava uspostavljen odnos poverenja između države i građana, ali isto tako inatno prkosi i zakonskim sistemima, dobrim poslovnim običajima i ustanovljenom opštem pravnom načelu jednakosti, koji govori da su pred zakonom svi subjekti jednaki.

Suština sive ekonomije jeste obavljanje određene ekonomske delatnosti s ciljem sticanja odgovarajuće koristi na način da se izbegava plaćanje poreza i druge obaveze države, a na račun, naravno, svih nas pojedinaca, odnosno građana same države, BDP i napretka kao i razvoja.

Siva ekonomija svoj procvat u Srbiji doživela je u periodu od 2000. do 2012. godine kada je učešće sive ekonomije u BDP iznosilo 33,2 do 30,01% što i nije preterano čudno imajući u vidu da je tada u Srbiji vladala tzv. „burazerska ekonomija“.

Termin potiče od verovatno rodbinskih odnosa dva brata izvesnog Gojka, izvesnog Dragana koji su bili prioritetni kriterijumi za uspostavljanje određenih poslovnih odnosa. U tom periodu imali smo ubedljivo najveći procenat sive ekonomije u BDP, a odmah iznad nas bila je Bugarska.

Sada je taj procenat u Srbiji svega oko 15% i mi se sada rangiramo sa visokorazvijenim evropskim zemljama u tom smislu, a na taj rezultat, naravno uticala je jedna bespoštedna snažna borba države. Samo jedan delić u toj slagalici jeste upravo i ovaj Zakon o fiskalizaciji čiji je osnovni cilj da suzbije sivu ekonomiju, da podigne nivo prihoda BDP, samim tim naš razvoj i napredak.

Zakon dolazi na razmatranje 15 godina nakon Zakona o fiskalnim kasama kojima je bio uređen fiskalni sistem. Taj zakon, kako smo čuli, danas i od vas ministre i od kolega poslanika pokazao je brojne nedostatke, mane, velike ili visoke troškove za sve obveznike poreza i prosto rečeno, pregazilo ga je vreme. Tako da ovaj Predlog zakona dolazi u pravom vremenskom periodu i poboljšaće mnogo toga.

Kao što smo rekli, osnovni ciljevi jesu efikasnija kontrola prometa roba i usluga, ali i datog avansa za buduće promete i usluge, čime se doprinosi i smanjivanju sive ekonomije i boljoj naplati poreza. Takođe, cilj je i efikasnije praćenje i kontrola poreskih obveznika čime se smanjuje potreba za učestalim terenskim kontrolama od strane poreskih inspektora, koji su često bili u saradnji sa serviserima fiskalnih kasa i drugih elemenata u okviru fiskalnog sistema, čime se, i to smo čuli, smanjuju troškovi za sve obveznike.

Takođe, cilj je i proširenje obima obveznika gde će se samo u specifičnim i izuzetno opravdanim situacijama moći izbeći rešenja iz ovog zakona i naravno, kao što smo već istakli, cilj je dodatno smanjenje troškova.

Sada će automatski svaki račun koji bude izdat istovremeno biti dostupan i poreskoj upravi na uvid u realnom vremenu. Novina je da će i potrošači moći da uoče da li je određeni račun izdat u skladu sa zakonom ili nije.

Naravno, zakon počinje da se primenjuje 1.1.2022. godine i zasigurno je da će do tada biti rešena pojedina pitanja koja predstavljaju određene nedoumice kod građana. Recimo, šta bi se dogodilo u slučaju da se nakon izdavanja računa i njegovog prenosa u poreski sistem uoče određene tehničke nenamerne greške na samom računu?

Potom, postavlja se pitanje šta će se desiti u slučajevima naknadno odobrenih rabata ili knjižnih odobrenja, u smislu fiskalizacije? Isto tako postavlja se pitanje, da li će ovim rešenjima iz ovog zakona biti obveznici, recimo poljoprivredni proizvođači koji svoje proizvode prodaju na pijacama, možda neko ko se bavi uslugom preseljena, taksi vozači koji imaju samo jedno vozilo itd?

Ne sumnjam da ćete ova ali i druga sporna pitanja koja se mogu javiti uspešno rešiti, imajući u vidu vaše znanje, vaše iskrene motive, izuzetnu posvećenost ali i tim koji vas okružuje i koji zaista svaki put i iznova pokazuje rezultate, ne samo u oblasti finansija, jer se rezultati iz finansija prelivaju, da li je tako, i na same rezultate države.

Hvala vam na tome. Hvala vam i što ste toliko često sa nama, što ste na raspolaganju ne samo predstavnicima državnih organa, predstavnicima lokalnih samouprava nego i svim građanima Republike Srbije.

Iskrenog mišljenja, bez namere da vam podilazim, da možete biti zaista primer za mnoge vaše kolege. Još jednom veliko hvala na tome, a ovako pozitivne primere akta koji donose samo dobrobiti za našu zemlju, mi kao poslanici ne možemo ništa drugo nego apsolutno podržati u Danu za glasanje. Zahvaljujem se na pažnji.

Hvala.
Reč ima narodna poslanica dr Aleksandra Tomić.

Uvaženi predsedavajući, poštovani ministri, kolege poslanici, dosta toga smo danas čuli i mislim da je pre svega kao donosilac dobrih vesti danas ministar finansija, ono što je najvažnije u ovom trenutku za nas, to je da je taj kreditni rejting ostao što se tiče Republike Srbije, da ljudi iz sektora turizma ne treba da brinu što se tiče podrške države, kao i penzioneri, tako da će do kraja ove nedelje biti podrške po dva osnova.

Ono treće koje sada u ovom trenutku možemo da kažemo, to je da naš javni dug je ostao u granicama mastrikta i da ima prostora novim budžetom za 2021. godinu da te granice ne prelazimo, ali ono što moram da kažem, to je da u ova teška vremena, u ovako teškoj godini, zaista ste smogli snage i to je ono što moje kolege hoće da vam zaista odaju podršku, da ste u ova teška vremena uspeli da napravite taj iskorak da pripremite, dobro pripremite ova dva potpuno nova zakona. Znači, to su Zakon o digitalnoj imovini i Zakon o fiskalizaciji i uspeli da održite i dve javne rasprave u Privrednoj komori što s tiče fiskalizacije, da održite sa svima na određeni način, pa i sa nama poslanicima kroz javno slušanje, Zakon o digitalnoj imovini. Znači, da kažete koji su to noviteti, pojedinosti koje zaista mi sada glasamo, koje će biti u primeni za godinu dana, a koji će dati jako dobre rezultate za građane Srbije.

Ja ću malo da se okrenem sada više prema Zakonu o digitalnoj imovini, jer mislim da naši građani koji nemaju veze sa ovom temom i nisu baš najbolje razumeli šta to nama dobro donosi. Znači, primena uopšte te tehnologije „blok čejn“ i kako kažu mladi „kopanje tog bitkoina“ u stvari predstavlja jednu vrstu razmene, odnosno kao što se radi na tržištima hartije od vrednosti, ovo se radi sa određenim virtuelnim valutama i za to potrebni su oprema, procesori, jako velika količina električne energije i ona do sada od 2009. godine se odvija u svetu.

Naši mladi mozgovi, očito oni koji najviše su mladi i koji imaju veze sa IT tehnologijama, jako aktivno učestvuju na tom tržištu i negde ste vi prepoznali tu potrebu da taj promet, znači virtuelnih valuta, koji inače od 2017. godine NBS negde je ušla kroz svoje i mi smo glasali za određene zakone koje smo uveli, mogućnost da se kontrolišu tzv. „virtuelne menjačnice“, odnosno kripto-menjačnice, sada idete i korak dalje.

Znači, zajedno sa NBS i Komisijom za hartije od vrednosti ste pripremili ovakav zakon kojim vi jednostavno i dalje ostajete da posmatrate kako se vrši određena razmena tih virtuelnih valuta i nije samo bitkoin, ona predstavlja 66% u odnosu na sve ostale valute. Ali, poenta je onog trenutka kada određeni vlasnici, koji do sada nisu bili poznati, žele da to pretvore u svoja realna dobra, onda se javljaju državi, tom portalu koji je u vlasništvu NBS i Komisije za hartije od vrednosti, koji prate, sa svojim imenom i prezimenom, Petar Petrović, i sa svojom adresom se jednostavno prijavljuju na krajnje legalan način, plaćaju porez ovoj državi i mogu jednostavno ta sredstva da koriste u finansiranje realnih dobara.

Da li će da otvaraju svoje star ap nove kompanije, da se bave IT, da li će da kupuju određenu opremu ili da kupuju određena dobra, oni sada jednostavno to rade na krajnje legalan način. Plaćaju porez ovoj državi, država ima koristi zato što ima prihode kroz porez i samim tim onaj rast o kome mi pričamo, 6% u sledećoj godini, suštinski se pripremamo za te visoke stope rasta, zato što ćemo imati veće prihode u budžetu.

Prema tome, mladi ljudi o kojima govorimo, koji rade kroz naučne tehnološke parkove, koji su inače u Beogradu otvoreni 2015. godine, a inače su pravljeni od 1990. godine, oni koji nama spočitavaju kako mi ne znamo šta radimo, kako smo neobrazovani, imali su prilike skoro 20 godina da otvore jedan naučno tehnološki park u Beogradu, pa ga nisu otvorili, nego je morao da dođe i Vučić i Ana Brnabić da se zaista ozbiljno pozabave i naučno tehnološkim parkovima i mladima iz oblasti IT sektora i da jednostavno onda sad tek uhvatimo taj zamajac u ovoj IT industriji i da sve ono što bio izvoz za nas predstavlja zaista realan izvoz.

Kada pričamo pre svega o našim kompanijama, o našim start ap preduzećima da mladi potpuno na jedan legalan način mogu da izvoze svoju pamet na krajnje odgovoran način i da ne moraju da putuju u inostranstvo i da žive tamo, već odavde iz Srbije da rade, da budu zadovoljni svojim primanjima, odnosno prometima koje će te start ap kompanije da prave i samim tim da imaju jednu odgovornost pre svega prema sebi, prema svojoj porodici, a ne da žive u dijaspori.

Prema tome, ovim zakonom ste vi u toj jednoj digitalnoj agendi napravili jedan veliki iskorak, pre svega što ste prepoznali i zajednički sa NBS i Komisijom za hartije od vrednosti da vam je to jedan od načina da pokrenete tržište kapitala na potpuno jedan savremen, nov način. Time, u stvari, ste pokazali da se ne treba obazirati na one koji do 2012. godine nisu znali jednostavno da vode državu na jedan odgovoran način. Zbog toga ova digitalna agenda kojom se jednostavno vodi i ova Vlada Srbije, ali i Ministarstvo finansija prepoznaje potrebu da unapredi taj investicioni ambijent.

Šta to znači? Ovaj zakon znači mogućnost investiranja u preduzetništvo, u mogućnost da jednostavno ne morate da podižete određeni kredite, nego da na ovaj način možete da finansirate kompanije koje žele da se bave određenim poslom. Znači, nije isključivo IT sektor, ali on je jedan pokretač privrednog investicionog ambijenta u Srbiji koji treba da da visoke stope rasta, da sve ovo što smo u ovoj godini uspeli da zadržimo, i to dobrim ekonomskim merama, i da ne povećavamo rapidno javni dug, jednostavno ćemo moći da ostvarimo po planu i budžetu za 2021. godinu, koji smo usvojili prošle nedelje.

Znači, mi smo ovim Predlogom zakona imali jedan progresivan pristup, imamo jednu pravu sigurnost za sve učesnike na tržištu kada pričamo uopšte o digitalnoj imovini, poštujemo međunarodne standarde, ali je jako važno da se borimo protiv kriminala kada je u pitanju terorizam zato što znamo svi da ta digitalna imovina kroz te virtuelne valute uglavnom je bila data kroz jednu IP adresu čiji vlasnik se nikada nije znao i da taj prljavi novac u svetu uvek ide kroz te transakcije. Sada mi želimo da znamo i ukidamo anonimnost u ovom poslu.

Znači, postoji ta bela lista na kojoj će tačno stajati ime i prezime vlasnika digitalne imovine, vodiće se registar i biće potpuno dat na jedan transparentan način. Portal koji država obezbeđuje takođe će moći da bude dostupan svim zainteresovanim stranama. Ovaj zakon je obuhvaćen u devet poglavlja sa 146 članova. To znači da se jako dobro razmišljalo o svakom detalju uspostavljanja ovog tržišta kapitala.

Na kraju želim da kažem da mislim da mladi imaju veliku šansu da sada jednostavno pokažu da sve one želje u smislu svog napredovanja iz ovih oblasti mogu da materijalizuju kroz ovaj zakon, Zakon o digitalnoj imovini. Samo ću dati jedan podatak, mislim da je jako značajan, vi ste dali u obrazloženju zakona, to je da ukupno tržište kapitala kriptovaluta je 2013. godine iznosilo milijardu dolara, 2018. godine 128 milijardi, 2019. godine 237, a za prvih devet meseci preko 300 milijardi dolara, što znači da je velika ekspanzija u ovoj oblasti i zbog tako velike ekspanzije smatra se da će u ovoj godini preći 450 milijardi dolara.

Znači da jedan deo samo, promil kompletnog obrta kapitala Srbija uhvati i naplati kroz te poreze i uvuče kao svoj investicioni zamajac pa pogledajte koliko će Srbija napredovati kada je u pitanju privredna aktivnost.

Prema tome, mislim da ste zaista prepoznali trenutak kada treba doneti ovaj zakon, činjenično stanje i to uobličili u najtežem trenutku kada se Srbija bavi velikim problemima i pandemijom kao što je korona virus koja je uhvatila ceo svet. Ni Evropa čak nije donela ovakav zakon. Donela je isključivo ono što se odnosi samo na virtuelnu, odnosno kriptovalutu. Nije donela digitalnu imovinu kao definisan zakon. Srbija izlazi sa tim zakonom kao zemlja Jugoistočne Evrope i mislim da bi trebali prvi da damo rezultate. Zbog toga ću u danu za glasanje podržati ceo set zakona. Hvala.

Zahvaljujem.
Pošto na listama poslaničkih grupa više nema prijavljenih za reč, pre zaključivanja pretresa, pitam da li predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa žele reč?
Ako ne, ministar Mali u ime predlagača, izvolite.

Hvala puno.
Uvaženi narodni poslanici, želim da vam zahvalim na još jednoj veoma konstruktivnoj sednici, na dobrim pitanjima, dobrim sugestijama, na kvalitetnoj razmeni mišljenja. Moja impresija, moj utisak generalno ovih zakona koji su danas pred nama su sledeći – kada smo govorili o rebalansu budžeta, o budžetu za narednu godinu govorili smo o stvarima koje su nekako uobičajene, prihodi, rashodi, stopa rasta itd.
Danas smo govorili o zakonima koji idu uz budžet, o zakonima koji dodatno modernizuju našu zemlju. Idemo korak dalje. Dakle, ne razmišljamo o danu sutra, razmišljamo o 2022, 2023. godini, zakon o digitalnoj imovini je nešto što dugoročno menja perspektivu onih koji žele da započnu svoj biznis ovde. Žele da započnu svoje ideje, žele da ostvare svoje ideje u našoj zemlji. Dakle, to dugoročno menja njihovu perspektivu i ostanka u Srbiji, a to je naša velika želja da mladi ovde ostanu, da svoje ideje i svoje snove ovde ostvare.
Kada je Zakon o fiskalizaciji u pitanju, još jedan veliki korak napred. Dakle, posle 15 godina postojanja jednog zakona neke stvari su se promenile, tehnologija se promenila, rešenja su se promenila, okruženje u kome se privređuje se promenilo.
Dakle, želimo da idemo u korak sa tim, i naravno, sa zakonom o e-fakturama, da još dodatno smanjimo uticaj sive ekonomije na našu ekonomiju, i time naravno, podstaknemo i veće prihode u budžet, ali više novca za veće plate, veće penzije, nove auto-puteve, nove vrtiće, nove bolnice.
Svi ostali zakonu, pogotovo, Zakon o razvoju tržišta kapitala, su veoma važni, širi se mogućnost, odnosno lepeza raznih izvora finansiranja, skraćuju se rokovi, podstiče se da domaće kompanije svoje izvore finansiranja ne traže samo kod poslovnih banaka, nego osim digitalne imovine, i na tržištu kapitala. Sve to uvaženi poslanici, podstiče rast, a rast je ono što je nama najvažnije. Imamo veoma ambiciozan cilj za 2021. godinu, 6% stope rasta našeg BDP sa ogromnim javnim investicijama, nikada većim. Dakle, 330 milijardi dinara, 5,5% našeg BDP sa ogromnim ulaganjima koje imamo u rast životnog standarda i sa povećanjem plata i sa povećanjem penzija.
Ovi zakoni trebaju dodatno da ojačaju te naše napore da ostvarimo taj cilj od 6% stope rasta, kako bismo i dalje zadržali to prvo mesto da po stopama rasta za 2020, 2021. i 2022. godinu, da li gledali kumulativno ili gledali u proseku, Republika Srbija bude i ostane broj jedan u Evropi. Hvala puno na vašim sugestijama.