Zahvaljujem.

I ovde nema rasprave.

Stavljam na glasanje ovaj predlog.

Zaustavljam glasanje: ukupno 178, za – četiri, nisu glasala – 174.

Konstatujem da Narodna skupština većinom glasova nije prihvatila ovaj predlog.

Narodni poslanici Ana Karadžić, Bojan Torbica i Đorđe Komlenski, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložili su da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog odluke o obrazovanju komisije za istragu i utvrđenje broja žrtava agresije NATO pakta 1999. godine, koji su Narodnoj skupštini podneli narodni poslanici Đorđe Komlenski, Marijan Rističević, Ana Karadžić i Bojan Torbica 16. novembra 2020. godine.

Narodna poslanica Ana Karadžić ima reč. Izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, prošla je 21 godina od NATO agresije na Saveznu Republiku Jugoslaviju, 21 godina od kada smo bombardovani bez saglasnosti Saveta bezbednosti, protivno međunarodnom pravu.

Te 1999. godine preko 2.500 civila je ubijeno, preko 6.000 ranjeno, a od toga 2.700 dece. Mi danas nemamo konačan broj ni imenom ni prezimenom žrtava NATO agresije. Mi nemamo privedene pravdi, već imamo samo one koji se ne kažu i koji danas kao Madlen Olbrajt kažu i sramotno izjavljuju - danas bih imala još čvršći stav nego što sam ima tada. Šta to znači? Da li to znači da su te 1999. godine trebali da ubiju još više ljudi? Da li znači da je malo 79 dece koje je ubijeno?

Drage kolege narodni poslanici, nas mladih danas u Skupštini ima više nego ranije. Mi te 1999. godine nismo shvatali šta se dešava, ali danas vrlo dobro razumemo i dužni smo da imenom i prezimenom izbrojimo svakog čoveka koji je stradao u NATO agresiji. Pod bombama je ugašen život jedanaestomesečne Bojane Tošović, ona bi danas imala 22 godine, Marka Simića koji je ubijen u naručju svog oca, danas bi imao 23 godine, Milice Rakić ubijene u svom kupatilu na svojoj noši, danas bi imala 24 godine, Branimira Stojkovića, koji bi danas imao 27 godina. Cele porodice su ubijene.

Ovim putem bih zamolila sve narodne poslanike da podrže predlog da se oformi komisija koja bi utvrdila imenom i prezimenom tačan broj onih koji su ubijeni tokom NATO agresije.

Godine 2000, kada su došli na vlast neki novi koji su pričali o budućnosti, njih je zanimalo nešto drugo, njih nije zanimao ovaj podatak. Zato su nazivali NATO agresiju humanitarnom akcijom i humanitarnom intervencijom, ali to nije ni intervencija ni akcija, već isključivo agresija kojom je platio srpski narod.

Nama nije dovoljno da naši prijatelji iz Evrope polažu vence, niti mi želimo da pričaju da je to neka greška i tragedija. Mi samo želimo da se privedu pravdi oni koji su ubili naše civile, mi želimo da se imenom i prezimenom kaže ko su ti pripadnici MUP-a, pripadnici Vojske Srbije, ko su ti civili koji su nedužno stradali.

Molim narodne poslanike da shvate važnost ovoga, da shvate da ako mi ne rešimo, ostavljamo teret našoj deci.

Molim sve narodne poslanike da podrže ovaj predlog. Hvala

Zahvaljujem.
Samo želim još jednom da ponovim, da ne bi bilo nejasnoća, mi se ovde ne izjašnjavamo o suštini teme o kojoj se govori, niti o NATO agresiji, niti o potrebi da se razgovara o posledicama i o žrtvama. Ovde se izjašnjavamo samo o proceduri i o načinu na koji ćemo pristupiti toj temi.
Shodno tome, zato je i ova tema kao dopuna. Ona je predložena od strane nekoliko narodnih poslanika, na šta oni imaju pravo, ali u ovom trenutku niko od nadležnih organa koji bi trebalo vezano i za druge zakone da daju odgovore na tu temu se nije izjasnio. Zato i nisu bili u predlogu dnevnog reda za današnju sednicu.
Molim vas da se izjasnite.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaustavljam glasanje: ukupno – 180, za – 12, nije glasalo – 168.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik dr Aleksandar Martinović, na osnovu člana 92. stav 2, člana 157. stav 2. i članova 170. i 192. Poslovnika, predložio je da se obavi zajednički načelni i jedinstveni pretres o Predlogu zakona o digitalnoj imovini, Predlogu zakona o fiskalizaciji, Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju, Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma, Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o akcizama, Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dobit pravnih lica, Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dohodak građana, Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dodatu vrednost, Predlogu zakona o izmenama i dopuni Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje, Predlogu zakona o izmenama i dopuni Zakona o tržištu kapitala, Predlogu zakona o izmenama i dopuni Zakona o javnoj svojini, Predlogu zakona o izmenama Zakona o privremenom uređivanju načina naplate takse za javni medijski servis, Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma o zajedničkim nabavkama medicinskih sredstava i Predlogu zakona o izmeni Zakona o utvrđivanju javnog interesa i posebnim postupcima eksproprijacije i izdavanja građevinske dozvole radi realizacije projekta „Beograd na vodi“; zajednički načelni i jedinstveni pretres o: Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma o izmenama i dopunama Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Saveta ministara Republike Albanije o uzajamnom putovanju državljana, Predlogu zakona o utvrđivanju garantne šeme kao mera podrške privredi za ublažavanje posledica pandemije bolesti COVID-19 izazvane virusom SARS-CoV-2 i Predlogu zakona o potvrđivanju Finansijskog ugovora Povezane škole u Srbiji između Republike Srbije i Evropske investicione banke i zajednički jedinstveni pretres o: Predlogu kandidata za člana Fiskalnog saveta, Listi kandidata za člana Saveta Regulatornog tela za elektronske medije i Predlogu odluke o izboru člana Saveta guvernera Narodne banke Srbije.
Da li narodni poslanik Martinović želi reč? (Ne.)
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaustavljam glasanje: ukupno 178, za – 166, nije glasalo -12.
Konstatujem da je Narodna skupština većinom glasova prihvatila ovaj predlog.
Pošto smo se izjasnili o predlozima za dopunu predloženog dnevnog reda i o predlogu za spajanje rasprave, na osnovu člana 93. stav 3. Poslovnika, stavljam na glasanje predlog dnevnog reda, u celini.
Molim narodne poslanike da pritisnu odgovarajući taster na poslaničkoj jedinici.
Zaključujem glasanje: ukupno - 179, za – 169, nije glasalo 10 narodnih poslanika.
Konstatujem da je Narodna skupština većinom glasova utvrdila dnevni red Sedme sednice Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2020. godini, u celini.
D n e v n i r e d:
1. Predlog zakona o digitalnoj imovini,
2. Predlog zakona o fiskalizaciji,
3. Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju,
4. Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma,
5. Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o akcizama,
6. Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dobit pravnih lica,
7. Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dohodak građana,
8. Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dodatu vrednost,
9. Predlog zakona o izmenama i dopuni Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje,
10. Predlog zakona o izmenama i dopuni Zakona o tržištu kapitala,
11. Predlog zakona o izmenama i dopuni Zakona o javnoj svojini,
12. Predlog zakona o izmenama Zakona o privremenom uređivanju načina naplate takse za javni medijski servis,
13. Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o zajedničkim nabavkama medicinskih sredstava,
14. Predlog zakona o izmeni Zakona o utvrđivanju javnog interesa i posebnim postupcima eksproprijacije i izdavanja građevinske dozvole radi realizacije projekta „Beograd na vodi“,
15. Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o izmenama i dopunama Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Saveta ministara Republike Albanije o uzajamnom putovanju državljana,
16. Predlog zakona o utvrđivanju garantne šeme kao mera podrške privredi za ublažavanje posledica pandemije bolesti COVID-19 izazvane virusom SARS-CoV-2,
17. Predlog zakona o potvrđivanju Finansijskog ugovora Povezane škole u Srbiji između Republike Srbije i Evropske investicione banke,
18. Predlog kandidata za člana Fiskalnog saveta,
19. Lista kandidata za člana Saveta Regulatornog tela za elektronske medije,
20. Predlog odluke o izboru člana Saveta guvernera Narodne banke Srbije.
Prelazimo na rad po utvrđenom dnevnom redu sednice.
Saglasno članu 90. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da su pozvani da sednici prisustvuju: prof. dr Zorana Mihajlović, potpredsednica Vlade i ministarka rudarstva i energetike, Siniša Mali, ministar finansija, Slavica Savičić, Saša Stevanović, Danijela Vazura i Gojko Stanivuković, državni sekretari u Ministarstvu finansija, Zoran Lakićević, državni sekretar u Ministarstvu rudarstva i energetike, Filip Šanović, pomoćnik ministra finansija, dr Dragan Demirović, Vojislav Lazarević i Verica Ignjatović, vršioci dužnosti pomoćnika ministra finansija, Željko Radovanović, vršilac dužnosti direktora Uprave za sprečavanje pranja novca u Ministarstvu finansija, Biljana Todorović, Svetlana Kuzmanović Živanović i Tatjana Međedović, šefovi odseka u Ministarstvu finansija, Sonja Nikolić, šef Odseka za akcize u Ministarstvu finansija, i Biljana Mirić Bogdanović i Biljana Baucal Rajić, samostalni savetnici u Ministarstvu finansija.
Samo bih da vam skrenem pažnju da će, shodno ovom predlogu koji smo prihvatili o spajanju određenih tačka, imajući u vidu da ima nekoliko amandmana na predloge zakona, naša agenda za ova tri dana biti da u toku današnjeg dana završimo raspravu po prvom predlogu za spajanje tačaka dnevnog reda, sutradan ćemo imati raspravu po drugom i trećem predlogu za spajanje tačaka dnevnog reda, a u četvrtak ćemo imati raspravu o prvom delu spajanja rasprave u pojedinostima i biće dan za glasanje. Tako da računate da ćemo raditi tri dana.
Saglasno odluci Narodne skupštine da se obavi zajednički načelni i jedinstveni pretres o predlozima zakona iz tačaka od 1. do 14, podsećam vas da, prema članu 97. Poslovnika, ukupno vreme rasprave za poslaničke grupe iznosi pet časova, kao i da se ovo vreme raspoređuje na poslaničke grupe srazmerno broju narodnih poslanika članova poslaničke grupe.
Molim poslaničke grupe, ukoliko to već nisu učinile, a neke i jesu, da podnesu prijave za reč sa redosledom narodnih poslanika.
Saglasno članu 157. stav 2. i članu 170. stav 1. Poslovnika, otvaram zajednički načelni i jedinstveni pretres o Predlogu zakona o digitalnoj imovini, Predlogu zakona o fiskalizaciji, Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju, Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma, Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o akzicama, Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dobit pravnih lica, Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dohodak građana, Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dodatu vrednost, Predlogu zakona o izmenama i dopuni Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje, Predlogu zakona o izmenama i dopuni Zakona o tržištu kapitala, Predlogu zakona o izmenama i dopuni Zakona o javnoj svojini, Predlogu zakona o izmenama Zakona o privremenom uređivanju načina naplate takse ja javni medijski servis, Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma o zajedničkim nabavkama medicinskih sredstava i Predlogu zakona o izmeni Zakona o utvrđivanju javnog interesa i posebnim postupcima eksproprijacije i izdavanja građevinske dozvole radi realizacije projekta „Beograd na vodi“.
Takođe bih želeo da javno pohvalim ovde i Ministarstvo finansija, odnosno ministra Sinišu Malog, i naš Odbor za finansije i predsednicu Aleksandru Tomić, jer su organizovali Javno slušanje za ova prva dva zakona koji su na dnevnom redu - Zakon o digitalnoj imovini i Zakon o fiskalizaciji, što je prvo javno slušanje organizovano u novom mandatu naše Narodne skupštine, što će svakako doprineti efikasnijem radu parlamenta.
Da li predstavnici predlagača žele reč?
Izvolite, ministre.

Hvala puno.
Poštovani predsedniče Narodne skupštine, uvaženi poslanici, dobar dan svima. Veliko mi je zadovoljstvo što imam priliku da vas i ove nedelje vidim. Pred nama je nekih 17 zakona iz domena Ministarstva finansija, tokom današnjeg, sutrašnjeg i zasedanja u četvrtak, i još nekoliko zakona koji su iz drugih oblasti. Tu sam, naravno, da odgovorim na svako pitanje koje budete imali tokom današnje rasprave.
Prvi zakon koji je pred vama je Zakon o digitalnoj imovini. To je zakon koji je nešto potpuno novo. Digitalna imovina se inače još naziva i kripto imovina, i to je o čemu se već u svetu puno govori, primenjuje, takođe, i Srbija ne želi da zaostaje za svetom. Dakle, ovim zakonom se reguliše, uređuje se pitanje trgovine i pitanje uopšte upotrebe ovih kripto valuta. Najpoznatija inače je bitkoin koji se već uveliko koristi u mnogim zemljama sveta i prihvata kao sredstvo plaćanja. Shodno ovom zakonu, nakon njegovog usvajanja, ukoliko ga budete izglasali, takva će situacija biti i u Republici Srbiji.
Pažnju bih vam samo privukao na tzv. investicione tokene. To je nešto što je veoma važno za startapove, za inovacione kompanije. Dakle, u svetu se veliki broj kompanija na takav način finansira. To je virtuelna imovina i upravo ovaj zakon to reguliše, čime otvara alternativne izvore finansiranja za ove mlade inovativne kompanije, daje mogućnost da novac koji im je neophodan za početak poslovanja, za ostvarivanje ideja koje u svojoj glavi imaju, dobiju na ovaj način. Ovo još jedanput pokazuje koliko želimo da idemo u korak sa svetom, koliko ne želimo da zaostajemo i, na kraju, koliko želimo da ono što je, po nama, a i po svima ostalima, budućnost, a to je ta inovativna tehnologija, IT razvoj, startapovi, nove ideje, šansa mladima, na taj način podstaknemo dalji rast i razvoj naše ekonomije.
Sledeći zakon koji je pred vama je Zakon o fiskalizaciji, veoma važan sistemski zakon, zakon koji treba da nam omogući borbu i protiv sive ekonomije i, sa druge strane, da osavremeni mogućnost i uslove privređivanja u našoj zemlji. Poslednji Zakon o fiskalizaciji donet je pre 15 godina. U međuvremenu, tehnologija je napredovala, sistemi su napredovali, načini na koji se izdaju fiskalni računi su napredovali i mi želimo da idemo, kada je ovaj zakon u pitanju, u korak sa svetom.
Najvažnija izmena zakona se odnosi na mogućnost poreske uprava da u tzv. realnom vremenu, real time, ima kontrolu nad prometom preko fiskalnih uređaja, i to je nešto što se dešava u najrazvijenim zemljama sveta. Od 1. januara 2022. godine, kada treba ovaj zakon da stupi na snagu u smislu njegove primene, takav će sistem biti primenjen i u Republici Srbiji.
Velike su prednosti ovog sistema, prednosti za privrednike, prednosti i za one koji se bave trgovinom. Ja ću vam samo navesti neke i videćete kolike su to uštede. Sećate se, verovatno, onih papirnih traka. Te papirne trake, ako se ne varam, koštaju oko 50 dinara, jedna, i kada imate malu prodavnicu, recimo, trošite jednu ili dve dnevno ili jednu ili dve tokom nedelje, svejedno je, ali oni koji imaju velike maloprodajne lance, to su kilometri i kilometri traka. Još je uslov u postojećem zakonu da te trake čuvate tri godine. Dakle, to je ogroman trošak, ogroman napor za privrednike. Po novom Zakonu o fiskalizaciji, s obzirom da sve digitalizujemo, papirnih traka više nema. Nema razloga da se koriste tzv. GPRS moduli. To je trošak od 450 dinara mesečno, 5.400 dinara godišnje za svakog privrednika.
Dakle, to je još jedna novina, ali s druge strane još jedna prednost digitalizacije koja se uvodi ovim zakonom. Da nešto ne propustim, nema više potrebe za zamenom čipa koja se vrši na dvogodišnjem nivou i košta oko 12.000 dinara. Nema potrebe za redovnim godišnjim servisom koji je negde oko 10.000 dinara.
Dakle, ozbiljne, ozbiljne uštede za privredu, pri čemu ono što sam nekoliko puta ponovio, ponoviću i pred vama danas, uvođenje novog fiskalnog sistema. To znači, digitalizacija, softver, veći broj uređaja koji mogu da se koriste neće koštati privredu Srbije ni jedan jedini dinar. Mi smo u budžetu koji ste izglasali proše nedelje obezbedili tri milijarde dinara za subvencije i podršku priredi. Dakle, da obezbedimo da ti uređaji, unapređenje softvera, sve ostalo što je neophodno bude plaćeno iz budžeta Republike Srbije.
Vrlo je prost razlog za to. S jedne strane, želimo da ni na koji način ne opteretimo našu privredu, a s druge strane nama će se to kroz bolju naplatu poreza, kroz bolju evidenciju, kroz veću borbu protiv sive ekonomije vratiti u roku od godinu dana. Tako da sa te strane, još jednom, pošto sam čuo više nekih kritika ili nekih razmišljanja bez ikakve osnove, o tome da će to biti veliki udar na privredu, ne, neće. Dakle, ni dinara neće privrednici izdvojiti iz svog džepa, ovo će sve država Srbija da pokrije, kako bi unapredili taj sistem. Ovo je samo prvi korak.
Drugi korak i već prvog kvartala naredne godine doći ću ovde pred vas da branim i zakon o tzv. "e-fakturama". Dakle, još jedan sistemski zakon koji treba da doprinese borbi protiv sive ekonomije. Isto će biti u obavezi da se primeni od 1. januara 2022. godine.
Dakle, e-fakture, Zakon o fiskalizaciji treba da doprinese borbi protiv sive ekonomije, a same e-fakture koje podrazumevaju da više nema papirnih faktura, nego da se u sistemu jednostavno fakture ulazne i izlazne poklapaju, će nam omogućiti da PDV vraćamo u roku od odmah. Dakle, u roku od jednog dana, a to znate sami da je najveći zahtev privrede. Dakle, da ne čekaju, mada danas mnogo manje čekaju nego pre, ali da ne čekaju ni dva ni pet, ni deset dana, nego za sve one fakture koje se uklope u sistemu da se postavi osnov da se PDV vrati istog trenutka.
Još jedan sistemski zakon koji ne samo da nam daje mogućnost da se borimo protiv sive ekonomije, nego s druge strane nam podržava i daje podršku našim privrednicima da povećaju svoju likvidnost i što brže obrću svoje poslovanje. Tako da sa te strane, to su dva zakona koja nas čekaju, jedan je spreman posle javne rasprave, danas je ovde pred vama, i drugi će biti spreman u prvom kvartalu naredne godine.
Još jednom, primena zakona od prvog januara 2022. godine, dakle imamo celu godinu, dovoljno vremena da se svi sistemi unaprede, da se sve pretpostavke stvore kako bi krenuli u uspešnu primenu.
Treći zakon koji je danas pred vama je zakon koji se odnosi na vraćanje oduzete imovine i obeštećenje. Ovim zakonom se utvrđuje dinamika i tehnika emitovanja obveznica, s obzirom da kao što znate, Agencija za restituciju radi svoj deo posla.
Nakon ovog zakona očekujem da će Vlada Republike Srbije definisati i potrebne koeficijente, koeficijente koji se množe sa osnovicom za obeštećenje, kako bi se definisao nivo obeštećenja. Ovaj zakon upravo reguliše realizaciju, odnosno plaćanje nakon što se definiše nivo obeštećenja, pri čemu za sve one kojima će se dugovati do 1000 evra, oni će biti odmah isplaćeni. Za sve one sa većim iznosom, dakle, kako se rešenja o obeštećenju budu izdavala od Agencije za restituciju do 30. juna tekuće godine, u septembru te iste godine, Vlada Republike Srbije donosi odluku o emitovanju obveznica.
Izvinjavam se, emisija se obavlja u januaru naredne godine i na takav način ćemo konačno završiti i ovaj deo koji se odnosi na restituciju i obeštećenje svih onih koji dobiju rešenje od Agencije za restituciju.
Pranje novca i finansiranje terorizma je sledeći zakon koji je danas pred vama. Uglavnom su izmene vezane za dva zakona. Dakle, za usklađivanje Zakona o digitalnoj imovini, kako bi se potpuno uskladila pravila ponašanja za sve one koji budu po tom zakonu rešili da se bave virtualnom imovinom.
Dakle, Zakon o sprečavanju pranja novca sada tangira i ovaj deo i to je ta Preporuka 15, koja zahteva licenciranje ili registraciju lica koja pružaju usluge povezane sa virtuelnom imovinom, dakle da to nije anonimno, nego da postoji tačna i jasna kontrola i registracija svih koji se bave tom delatnošću.
Zakon o akcizama, danas je pred vama i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o akcizama. To je postepeno usaglašavanje u domenu politike akciza na cigarete sa standardima EU, dakle usvajanje srednjoročnog akciznog plana od 2021. godine do 2025. godine.
Zakon o porezu na dobit pravnih lica, takođe usaglašavanje sa dva zakona. Jedan zakon je Zakon o virtuelnoj imovini, drugi zakon je zakon o alternativnim investicionim fondovima. Dakle, kada donosimo jedan set zakona, ono što pokušavamo da izbegnemo je da ne možemo da ga primenimo s obzirom na to da neki drugi zakoni koji su u vezi sa njim nisu doneseni ili nisu izmenjeni. Mi, kao što vidite, kada definišemo set zakona, definišemo ga tako da se sve promene dese paralelno kako bi i uspešnost primene tog zakona bila veća.
Zakon o porezu na dohodak građana, takođe dve stvari. Jedno je tretman prihoda, odnosno prihoda koje fizičko lice ostvari po osnovu ulaganja u alternativne investicione fondove, a ono što je mnogo važnije u ovom zakonu je nešto što smo definisali i prilikom usvajanja budžeta za 2021. godinu. Dakle, podižemo neoporezivi deo dohotka sa 16.300 na 18.300 dinara. To je dogovor koji smo na socijalno-ekonomskom savetu napravili sa Unijom poslodavaca.
S obzirom na to da od 1. januara ide povećanje minimalne cene rada za 6,6%, dogovor je da država rastereti opterećenje na zarade na način na koji će povećati ovaj neoporezivi deo dohotka sa 16.300 na 18.300 dinara i upravo u ovom zakonu to obećanje koje smo dali i ispunjavamo i od 1. januara kada važi inače i povećanje minimalne cene rada, ovo će biti primenjeno.
Zakon od PDV, dakle opet jednostavno se usaglašavamo sa izmenama zakona, odnosno novim zakonom koji se definisao i koji se odnosi na alternativne investicione fondove i takođe se usaglašavamo sa poreskim tretmanom prenosa i zamena virutelnih valuta, nešto što je predmet onog prvog zakona o kojem sam danas govorio, a to je Zakon o digitalnoj imovini.
Da ne zaboravim, malo pre Zakon o porezu na dohodak građana, druga veoma važna stvar koja mi je važna i propustio sam je, izvinjavam se, dakle u ovom zakonu takođe produžavamo na zahtev privrede jednu olakšicu za novo zapošljavanje, to je povraćaj na uplatu poreza i doprinosa u procentu od 65 do 75% za svakog novozaposlenog.
Dakle, to je olakšica, poreska olakšica za sve novozaposlene i to je, taj sistem se pokazao kao dobar u praksi, ta politika se pokazala dobrom u praksi i mi na ovaj način kroz izmene ovog zakona taj rok produžavamo i primenu tih olakšica za još godinu dana.
Zakon o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje je u vezi Zakona o porezu na dohodak građana, upravo omogućava primenu i sprovođenje ove olakšice za novozaposlene o kojoj sam malo pre pričao.
Izmene Zakona o tržištu kapitala, dve stvari koje su tu važne, pojednostavljenje postupka za sastavljanje prospekta za izdavanje dužničkih hartija od vrednosti i skraćivanje vremenskog perioda u kome društvo može zadržati status javnog društva, bez da trguje akcijama. Dakle, skraćuje se taj period kako bi se smanjila, da kažem, mogućnost zloupotrebe toga da bez trgovanja vi i dalje zadržavate status javnog društva.
Veoma je važna ova izmena koja je vezana za pojednostavljenje postupka za sastavljanje prospekta za izdavanje obveznica, dakle korporativne obveznice su se pokazale kao veoma korisno sredstvo finansiranja pojedinih investicionih planova pojedinih preduzeća. Napravili smo prve korake u tom pogledu i ovo pojednostavljenje samog procesa za sastavljanje prospekta će umnogome doprineti daljem razvoju tržišta kapitala i oživeće, prosto, i tu oblast koja se zove korporativne obveznice i generalno dužničke hartije od vrednosti.
Zakon o svojini ima jednu najvažniju promenu, a to je da se rok važenja tržišne vrednosti odnosno procene tržišne vrednosti nepokretnosti ograničava na dve godine. To je, na neki način, propust koji smo uvideli iz prethodnog perioda i želimo da ga promenimo. Mislim da nije dobro da prodajete i otuđujete neku imovinu a da je procena vrednosti stara pet ili šest godina. Na ovaj način definišemo taj rok od dve godine. Dakle, ukoliko je procena vrednosti stara dve godine, imamo pravo da otuđimo imovinu, ukoliko je starija od toga, mora da se radi nova procena vrednosti. To je jednostavno uvođenje reda.
S druge strane, takođe, rok za podnošenje zahteva za upis prava javne svojine kada je autonomna pokrajina i kada su jedinice lokalne samouprave u pitanju, produžava se do kraja naredne godine. To je bio zahtev jedinica lokalnih samouprava zbog korone, zbog pandemije korona virusa, jednostavno nisu mogle da završe ovaj proces upisa javne svojine koji je bio definisan do kraja ove godine. Na ovaj način izlazimo im u susret i to će biti završeno do kraja naredne godine.
Poslednji zakon je Predlog zakona o izmeni Zakona o privremenom uređivanju načina naplate takse za javni medijski servis. Ovim se predlaže da iznos takse bude uvećan za 44 dinara, odnosno da iznos bude 299 dinara, umesto dosadašnjih 255 dinara.
Ovo je 12 zakona, uvaženi poslanici, koji su danas pred vama. Narednih pet ili šest, o njima ćemo diskutovati sutra. Tri vesti želim da podelim sa vama, na kraju svog obraćanja.
Mi smo juče isplatili sektorsku pomoć za sva ona preduzeća i preduzetnike u oblasti ugostiteljstva i turizma, to je nekih 12 hiljada privrednih subjekata, otprilike oko 75 hiljada radnika, tako da želim da vama, a naravno i svima njima, kažem da su im računi u Trezoru otvoreni, da su na njihov račun novci uplaćeni i da ih pozivam da taj novac iskoriste. To su namenski računi koji će biti otvoreni do 15. februara naredne godine, tako da ih pozivam da ovu sektorsku pomoć iskoriste.
Takođe, da vas podsetim, sa ovom pomoći, sa isplatom ove minimalne zarade, ovo je šesti minimalac, šesta minimalna zarada koju Vlada Republike Srbije isplaćuje za ovaj sektor. Dakle, tri minimalne zarade početkom godine, dve minimalne zarade od po 60% i evo sada još jedna, a podsetiću vas, ovo je tek, na neki način, deveti mesec, ako gledamo od marta meseca, pandemije i teškoće koje oni imaju u poslovanju kada je korona virus u pitanju. Dakle, od devet meseci, šest meseci je država pokrila minimalnu zaradu i sve zaposlene. Mislim da je to ogroman doprinos njihovom opstanku.
Naravno, pratimo šta se dešava, ali, ovo je na neki način i moj odgovor na neka razmišljanja i kritike koje sam čuo, a to je da pomoć nije dovoljna. Dakle, šest od devet meseci. Da li je dovoljno ili ne pokazaće vreme koje je pred nama, ali mislim da je država Srbija pokazala svoju ozbiljnost i svoju spremnost da svima pomogne kada je ta pomoć najpotrebnija.
Druga važna vest je da je novac pripremljen za četvrtak, dakle, u četvrtak će svi naši najstariji sugrađani, svi penzioneri, milion i 717 hiljada penzionera dobiti, kao što je predsednik Vučić i obećao, jednokratnu novčanu pomoć u iznosu od pet hiljada dinara. Dakle, u četvrtak i petak, oni koji dobijaju poštom, odnosno kojima se donosi poštom. Znači, i to smo obećanje ispunili i to je kruna naših napora i našeg ekonomskog programa od ove godine – preko 700 miliona dinara smo izdvojili da pomognemo privredi, da pomognemo onima koji su najugroženiji, da pomognemo građanima Srbije. Mislim da smo uradili pristojan posao.
Sa druge strane, sama činjenica da će naš BDP, naša privreda imati najmanji pad ove godine u celoj Evropi, govori o uspešnosti i dobroj targetiranosti tih mera.
Konačno, poslednja vest za vas, sinoć je Agencija „Standard end purs“, jedna od tri najveće kreditne rejting agencije na svetu, izdala ponovo novi izveštaj o kreditnom rejtingu naše zemlje. Dakle, održala ga je stabilnim, sa mogućnošću odnosno sa pozitivnim izgledima, tako da je Republika Srbija jedna od retkih zemalja koja u svetu nije imala pad kreditnog rejtinga tokom ove godine. Ako pažljivo pročitate šta su oni napisali u svom izveštaju, mere koje smo preduzeli da podržimo našu ekonomiju bile su pravovremene, bile su odlučne i nismo ni na koji način ugrozili makroekonomsku stabilnost. Dakle, naš javni dug je potpuno pod kontrolom, daleko ispod 60%, što je nivo Mastrihta. Sa druge strane, jesmo izdvojili preko 700 miliona dinara za pomoć našoj privredi tokom ove godine.
Dakle, uradili smo pravu stvar ove godine. Ovu godinu završavamo sa najmanjim padom BDP u Evropi, završavamo sa javnim dugom u odnosu na BDP koji je potpuno pod kontrolom. Dakle, najveću ekonomsku krizu u svetu ikada završavamo i dalje stabilni, čvrsto na obe noge, to je veoma važno, uz pomoć koju smo pružili i kao jedna od retkih zemalja kojoj kreditni rejting nije smanjen i mislim da je to veliki uspeh i Vlade Republike Srbije, predsednika naše zemlje, ali prevashodno svih građana Srbije.
Hvala vam puno. Ostajem na raspolaganju za pitanja koja imate.

Zahvaljujem.
Izvestioci nadležnih odbora, Aleksandra Tomić, izvolite.

Uvaženi predsedavajući, poštovani ministri, kolege poslanici, očito je Ministarstvo finansija donosilac dobrih vesti kada su u pitanju ekonomske mere i život naših građana u ova teška vremena.

Ono što bih htela da kažem jeste da smo juče imali sednicu Odbora koja je obuhvatila 15 zakona koji će biti na dnevnom redu ove nedelje, ali da smo u petak imali Javno slušanje kada je u pitanju Zakon o digitalnoj imovini i o fiskalizaciji. Na tom Javnom slušanju prisutna su bila dva državna sekretara i tri pomoćnika ministra, iz Narodne banke Srbije viceguverner i direktor Direkcije za zakonodavstvo, kao i predsednik Komisije za hartije od vrednosti, predstavnici Poreske uprave, Privredne komore Srbije i dve nevladine organizacije ispred Nacionalnog konventa koji jednostavno prati sva poglavlja koja su aktuelna u pregovorima sa EU i te dve nevladine koje uglavnom prate deo kada su u pitanju ova zakonska rešenja su sva pitanja i nedoumice koje su imale u odnosu na ove nove zakone postavile pitanja i dobile su adekvatne odgovore.

Želim da kažem da nam je od velikog značaja i velika čast da učestvujemo kao narodni poslanici kada je u pitanju donošenje ovih inovativnih zakona, kao što je Zakon o digitalnoj imovini. Srbija će biti prva zemlja koja će doneti ovakav zakon kada su pitanju zemlje Jugoistočne Evrope, regulišemo tržište, sprečavamo kriminal u ovoj oblasti, borimo se protiv pranja novca, a otvaramo sa druge strane mogućnost svim onim mladima koje nazivamo frilenserima, koji se bave ovom temom, da uđu u određene legalne tokove i na kraju krajeva da investiraju.

Čuli smo na tom Javnom slušanju da je preko 90 investitora, što stranih, što domaćih, zainteresovano u stvari direktno za donošenje ovakvog zakona i da će to biti u stvari pokretač jednog novog investicionog procesa i pre svega ovo je jedan veliki iskorak kada govorimo o modernizaciji kada su pitanju novi modeli finansijskih instrumenata.

Kada govorimo o Zakonu o fiskalizaciji imali smo kao država primenu jednog novog Zakona o fiskalnim kasama od 1.1.2005. godine. Od tada praktično nemamo rešavanje mnogih problema koji su nastali u ovoj oblasti modernizacijom praktično i Poreske uprave i funkcionisanja kompletne privrede u tom fiskalnom smislu mislim da imamo ovaj Zakon o fiskalizaciji i s obzirom da su bile dve javne rasprave u Privrednoj komori Srbije u novembru mesecu mislimo da je na najbolji i najadekvatniji načini Ministarstvo odgovorilo sa ovim zakonom.

Naravno da primene idu tamo, da treba da se pripremi država jedno godinu dana da bi se ovi zakoni primenili, ali mislim da je od velikog značaja što danas govorimo o budućnosti Srbije na ovaj jedan potpuno nov način i što pokazujemo da idemo u korak sa svim inovacijama i onda kada je 2016. godine premijerka Ana Brnabić došla na čelo Vlade i govorila o digitalizaciji mnogi nisu razumeli šta to sve nosi kada je u pitanju zakonodavni okvir. Sada upravo imamo rezultate tog postupka i procesa digitalizacije i mislim da će građani Srbije imati velike koristi kada su u pitanju ova zakonska rešenja koje ćemo ove nedelje raspravljati i o kojima ćemo glasati. Hvala.

Zahvaljujem.
Da li predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa žele reč?
Šaip Kamberi, izvolite.

Gospodine predsedniče, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, ja ću se osvrnuti samo na tačku – Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o sprečavanju pranja novca i finansiranju terorizma.

Naravno, kao i zakon koji je u skladu sa međunarodnom borbom protiv terorizma, protiv jednog globalnog zla, vidimo i angažman Republike Srbije u tom cilju. U načelu nemamo ništa protiv zakona.

Ono što kod nas ostavlja nedoumicu, a jeste način na koji će se taj zakon u praksi primeniti u situaciji kada je poverenje institucija koje će ga sprovesti, na nekom niskom nivou. Opšta slika demokratije u Srbiji za manjine, posebno za Albance koji se svakodnevno sataniziraju i koji se smatraju nekim dežurnim teroristima navodi nas na opravdane nedoumice kako će se zakon primeniti? Kako će se primeniti i prema političkim neistomišljenicima, opoziciji, organizacijama civilnog društva?

U zadnjoj godini stanje institucija demokratije u Republici Srbiji dosta je nazadovalo. Održani izbori ove godine se mogu smatrati kao najspornijem od 2000. godine, piše u Izveštaju Beogradske otvorene škole, koji je odrađen u saradnji sa Kraljevinom Švedskom.

Godina obeležena vanrednim stanjem u kojem se parlament neopravdano nije sastajao. Nazadovanje institucije nije promaklo ni međunarodnim posmatračima, Fridom Hausu u 2019. godini npr. svrstavao je Srbiju u delimično slobodne zemlje, umesto slobodne, a godine 2020. definisao Srbiju kao tranzicioni hibridni režim u svom indeksu zemalja u tranziciji.

Iako je pristup Evropskoj uniji ostao glavni spoljnopolitički cilj pojedine izjave državnih funkcionera za vreme vanrednog stanja smogle su ozbiljno uticati na urušavanje poverenja građana u Evropsku uniju. Na primer pominje se izjava predsednika Vučića o vekovnom i čeličnom prijateljstvu sa Kinom ili o tome da ne postoji evropska solidarnost, da je ona samo bajka.

Prostor za delovanje i razvoj organizacija civilnog društva nastavlja trend sužavanja, zaključuje taj isti izveštaj. Uzimajući u obzir zabeležene pritiske na istraživače, aktiviste i novinare, nazadovanje je obeležila i Međunarodna organizacija civilnog društva „Civikus“ koja je prostor za delovanje OCD-a, znači Organizacija civilnog društva u Srbiji okarakterisala kao ometen. Srbija je svrstana u red zemalja sa najozbiljnijim preprekama za slobodno delovanje organizacija civilnog društva.

Najozbiljniji pokušaj ugrožavanja slobode Organizacija civilnog društva se dogodio krajem jula ove godine kada je Uprava za sprečavanje pranja novca i finansiranje terorizma zatražila od poslovnih banaka podatke o finansijskim transakcijama 37 organizacija i medija i 20 pojedinaca. U javnosti je stvoren utisak da se radi o procesu progona i zastrašivanja 275 organizacija civilnog društva. Ovim povodom se oglasila i misija OEBS-a, ambasada SAD, Evropska komisija, Zaštitnik građana je najavio kontrolu zakonitosti ove provere.

Što se slobode izražavanja tiče, u Srbiji u 2020. godini nastavlja se trend pada te slobode. Prema poslednjem izveštaju „Reportera bez granica“, ona zauzima 93 mesto. Najniža pozicija od 2013. godine i pad od 30 mesta. U Izveštaju se kaže da je Srbija postala država u kojoj je često opasno biti novinar i da lažne vesti alarmantnom brzinom dobijaju vidljivost i popularnost. Fridom Haus za 2020. godinu ocenio je da Srbija podriva slobodu medija nedostatkom transparentnosti vlasništva nad medijima, kao i visokom cenzurom koja je karakteriše.

Dakle, zbog svega toga naša opravdana sumnja jeste u nepristrasnost primene ovog zakona. Inače, načelno rekao sam na početku da je ta globalna borba protiv jednog globalnog zla kao što je terorizam, nemamo u načelu ništa protiv. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima Vojislav Vujić.
Izvolite.

Hvala, gospodine predsedniče.

Želim na početku samo da vas zamolim, ukoliko je moguće, ja sam svestan i da je kraj godine i da je veliki broj zakona po prirodi stvari dolazi kod nas u Skupštinu, ali mislim da bi mnogo lakše funkcionisali ako bi bar u toj nekoj objedinjenoj raspravi broj zakona bio manji.

Ovog trenutka imamo 14 zakona. svih 14 zakona su dobri i svaki od njih zaslužuje pažnju i vreme da stignemo da se sa svima na tenane upoznamo.

Najbitniji, po nekom mom mišljenju, od svih ovih 12 zakona koji su na dnevnom redu su prva dva zakona, a to je Predlog zakona o digitalnoj imovini i Predlog zakona o fiskalizaciji.

Ono što je interesantno za ovu prostoriju u kojoj se nalazimo, da pored nacionalnih obeležja koja su ovde vidljivo istaknuta, postoji lik Ive Andrića. Ja se svaki put setim kada nam stignu neki novi zakoni ovde u parlament, način na koji je to Ivo Andrić u njegovom delu „Na Drini ćuprija“ predstavio na jedan njemu svojstven način, otprilike kako lagano moderni zakoni hteli-ne hteli dolaze i na teritoriju na kojoj mi živimo.

U skladu sa tim, mislim pre svega na Zakon o digitalnoj imovini, moram naravno to da primetim da kako malopre ministar kaže, prosto trendovi u svetu i brze promene ne mogu da ostave Srbiju da bude jedno pusto ostrvo i dobro je ako smo preuzeli inicijativu da i mi budemo među onim zemljama koje su među prvima kada je u pitanju uvođenje ovog zakona.

Ja sam i kao član Odbora za finansije bio prisutan juče na Odboru, tu je i saradnica gospodina Siniše Malog, koja se stvarno potrudila da na sva naša pitanja da detaljne odgovore. Samo jednu stvar sam primetio, doduše možda zato što je ovo nova materija, pa meni lično stvara takav utisak, ali da se vrlo često provlačila jedna teza, a to su - moguće malverzacije. Ono što je danas dobro, a na dnevnom redu, što imamo nekoliko izmena i dopuna još drugih zakona koji upravo tretiraju da se te, kako su ljudi, stručni ljudi rekli, da postoji mogućnost. Naravno, ovo je nov zakon, mi moramo da, ne samo da pomognemo izglasavanju ovog zakona, nego da se potrudimo i da kad krene u primenu ovaj zakon, tražimo sve ono što smo možda propustili, a lično mislim da zakoni koji su danas na dnevnom redu neće da dozvole da se nešto ne predviđeno ovde provuče.

Ono što je vrlo bitno, to je da je Narodna banka Srbije zadužena za virtuelne valute, a Komisija za hartije od vrednosti za digitalne tokene. Ja lično, kada je u pitanju Narodna banka Srbije, apsolutno imam puno poverenje, milim da to što su uspeli da urade sa kursom dinara. Obzirom da sam ja 1975. godište, od kad pamti neka moja generacija, u ovoj zemlji su stalno bile neke turbulencije. Sada smo po prvi put možda ušli u jedan miran period, nekoliko zadnjih godina stabilan period, tako da svako može da napravi neki plan i da se lakše upusti u neki biznis itd.

Kada je u pitanju Komisija za hartije od vrednosti, molim vas ministre da mi samo taj deo pojasnite, kako je došlo do te podele da digitalne tokene oni nadzorišu, a vas bi hteo da zamolim, pošto nismo mogli da dođemo ni do nekog približnog procenta iznosa, očekuje se i povećanje rasta Beogradske berze pošto je sad svakako i zbog situacije u kojoj se nalazimo berza uspavana, slobodno tako mogu da kažem, ali je velika najava od kolega koji su u vašem resoru i u medijima da se očekuje rast rada Beogradske berze.

Interesuje me da li vi možda možete da procenite neku očekivanu vrednost u nominalnim iznosu kada su u pitanju digitalni tokeni, šta je to što nas konkretno čeka?

Sledeći zakon je Predlog zakona o fiskalizaciji. To je jedan proces koji smo započeli, tj. neki pre nas su ga započeli još 2005. godine i apsolutno nije bilo situacije da se taj zakon primeni do sada.

Tek sada ja mislim da stavljamo, kako se kaže, šlag na tortu, da sve ovo dobije nekog smisla. Ono što je u javnosti preovladalo, a vi ste to danas objasnili, to je to kakav će novi namet ili trošak da imaju obveznici koji moraju da imaju fiskalne kase. Oni neće da imaju nikakav namet, ako sam lepo i vas razumeo. Država je opredelila preko tri milijarde sredstava koja trebaju da služe kao subvencija za lakše uvođenje ovih digitalnih tehnologija, a da svakako u istoriju idu i te fiskalne duple trake koje su bile na čuvanju i stvarale dodatne troškove itd. Tako da, što se tiče poslaničke grupe JS, mi ćemo svakako da podržimo ovaj zakon.

Sledeći je Zakon o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju. Kada je u pitanju restitucija, ja dolazim iz Vrnjačke banje, Vrnjačka banja je mesto gde je urađena najveća nacionalizacija srazmerno broju stanovnika i teritoriji koju pokrivamo. Svakako su građani iz mesta odakle ja dolazim više nego zainteresovani da se sve ovo reši. Koliko vidim, sa ovim izmenama i dopunama ovaj proces se ubrzava.

Što se tiče dopuna Zakona o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma, za razliku od mog kolege koji je malopre pričao, ja smatram da je ovo odličan zakon i da je ovo zakon koji stalno mora da se usklađuje, da se kontroliše i da se prati. Napominjem, to sam i malopre reko, to je jedno prosto usklađivanje, pre svega sa Zakonom o digitalnoj imovini.

Kada je Predlog dopune Zakona o akcizama u pitanju, evo šta mi je interesantno, šta sam uspeo da nađem. Konkretno, ovo tretira cigarete i imamo to povećanje u narednih pet godina po dinar i po, što, realno da kažemo, nije neki veliki iznos. Ja kao bivši pušač, što kažu - najgori su bivši pušači, uvek skrenem pažnju i svakom kažem - ljudi, ovo ako nekom stvara opterećenje, jednostavno treba samo sebe da disciplinujemo i da ostavimo svi zajedno cigarete na kraju.

Dakle, broj umrlih od Kovida u 2020. godini je negde oko 16 miliona. To su zvanični podaci. Broj umrlih od cigareta, verovali ili ne, je pet miliona, a od alkohola dva miliona 400 itd. Tako da, lično smatram da, kao država gde imamo jeftinije cigare nego ljudi u okruženju, ovo možemo da prihvatimo kao apsolutno opravdanu stvar.

Sledeći zakon koji je pred nama ovde sada je Zakon o utvrđivanju javnog interesa u posebnim postupcima eksproprijacije izdavanja građevinske dozvole radi regulacije projekta „Beograd na vodi“.

Kao neko ko dolazi iz unutrašnjosti, kada sam ovde imao priliku da razgovaram sa rođenim Beograđanima o tom zakonu i uopšte o projektu „Beograd na vodi“, pravo da vam kažem, bio sam zbunjen, jedan deo njih je reko da je to totalni promašaj, od toga da su masovno samo kritike stizale. Ja sam imao priliku da pre par meseci prvi put prošetam obalom sa svojom porodicom i, iskreno da vam kažem, ja sam više nego pozitivno iznenađen. Ako je moglo nešto dobro Beogradu da se desi, to je svakako taj projekat „Beograd na vodi“.

Prvo, napravili ste jedan odličan turistički sadržaj, a ja kao neko ko dolazi iz turističkog mesta, ponavljam iz Vrnjačke banje, sam srećan i radujem se kad god vidim da u turističku ponudu Srbije uvrstimo neki novi turistički sadržaj. Uvek sam ovde hvalio i gospodina Dragana Markovića Palmu, koji je inače i predsednik moje poslaničke grupe JS, kada je u Jagodini, koja, bez ikakve uvrede, ovde je i moj kolega Starčević, nije bila turističko mesto, pre svega je više bila neki industrijski centar. Ali, eto, sa nekom motivacijom, dobrom vizijom i željom moguće je i od grada koji nije imao veze sa turizmom da se napravi turistički grad. Sad nam ostaje svima zajedno da bude sve više ovakvih sadržaja i da se trudimo samo ko će da ima veći broj gostiju.

Kada je u pitanju Predlog zakona o izmeni i dopuni Zakona o javnoj svojini, ja ću da se osvrnem i na vaše zadnje gostovanje, ako tako mogu da kažem, u Skupštini, kada sam pričao na ovu temu i dao sam vam jedan dobar predlog. Pre svega, ovde mi se sviđa što ste definisali rok za lokalne samouprave, opštine i gradove do kog moraju da konačno završe ovaj jedan proces koji je neophodan da se što pre završi. Vi ste im dali kao rok 31. decembar 2021. godine. Ja i dalje tvrdim da je dobar predlog da se napravi jedan softver, jedna centralna baza podataka gde će apsolutno sva ta imovina da bude dostupna svim građanima Srbije. Naravno, svima koji su u ministarstvima ili lokalnim samoupravama to može da olakša rad. Imaćemo realnu procenu te vrednosti konačno, tako da nije država dužna da preuzima obavezu za svaki kredit gde su lokalne samouprave ili gradske uprave preuzele, da tako kažem, uslovno i oni neki rizik.

Sledeći zakon je Zakon o privremenom uređenju načina naplate takse za javni medijski servis. Naravno, kao i svaka ozbiljna zemlja i Srbija ima medijski servis, nacionalnu televiziju. To je nešto bez čega svakako ozbiljne zemlje ne mogu da funkcionišu. Slažem se da konkurencija treba da postoji. Mi imamo više nacionalnih kanala, onih privrednih subjekata koji su od države dobili mogućnost da pokriju svojim frekvencijama celu teritoriju države. Svakako ne može da zanemarimo i one regionalne televizije, lokalne televizije koje više tretiraju probleme ljudi na lokacijama na kojima žive.

Kada je u pitanju RTS, imali smo priliku da vidimo kada je krenula ova muka sa Kovidom i sa koronom da se RTS vrlo brzo i vrlo dobro organizovao za mogućnost nastave na daljinu kada su u pitanju naši osnovci i srednjoškolci. Znači, RTS 3 i RTS planeta i drugi resursi su apsolutno vrlo brzo stavljeni na uslugu svim tim đacima.

Ono što, slobodno mogu da kažem, mogu da zamerim ljudima koji se bave uređivačkom politikom, naravno da nikako ne utičem na to što oni rade, jeste da ako je u pitanju ta zastupljenost na RTS, ja koji pripadam Jedinstvenoj Srbiji moram da naglasim, mi smo parlamentarna stranka, parlamentarna stranka samo od našeg osnivanja i prosto je neverovatno da predsednik JS nije dobio ni jedan poziv, iskren da budem, ne mogu da kažem koliko godina unazad, da gostuje na RTS. Naravno, to nama ne smeta da podržimo ovaj zakon, jer smo svesni svih obaveza koje RTS ima.

Ovi ostali zakoni, kako ste vi ministre rekli, su uglavnom usaglašavanje. Mogu da pohvalim i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dohodak građana. Ono što je vrlo bitno za našu privredu, pored svih, slobodno mogu da kažem, subvencija i paketa pomoći koje smo kao država, pre svega vi kao ministarstvo imali prema privredi, svakako treba da se pohvali i ova situacija da sada više povećanje neoporezivog dohotka nije 16.300 nego je 18.300. Naravno, to nije, kako ste i vi rekli, konačna pomoć privredi, nastavićete i dalje da pratite njihove trendove u skladu sa situacijom u kojoj se nalazimo i da im olakšavate.

Što se mene tiče, ja bih vas samo zamolio, ako nije problem, na ono prvo pitanje koje sam postavio kada je u pitanju Zakon o digitalnoj imovini da na njega dobijem odgovor. Svakako, kao i do sada, za sve što je dobro kada su u pitanju građani Srbije, a ovi zakoni i izmene ovih zakona jesu, poslanička grupa JS će da ih podrži. Hvala vam.