Zahvaljujem.
Reč ima gospodin ministar Siniša Mali.

Hvala puno.
Uvaženi narodni poslanici, izvinjenje sa moje strane, kada sam malopre pročitao spisak zakona koji su na današnjoj sednici propustio sam da pomenem dva koja su takođe veoma važna. Samo da to napomene, gospodine Vujiću, pre nego što vam odgovorim na vaše pitanje.
Dakle, pred vama je i Predlog zakona o izmeni Zakona o utvrđivanju javnog interesa i posebnim postupcima eksproprijacije i izdavanja građevinske dozvole radi realizacije projekta Beograd na vodi. Dakle, rok koji je vezan za podnošenje zahteva za eksproprijaciju se produžava do 14.04.2022. godine. Razlog je jednostavan, nemogućnost sprovođenja istih tokom pandemije korona virusa.
Ono što je poslednje pred vama na današnjoj sednici, a veoma važno, to je Sporazum o zajedničkim nabavkama medicinskih sredstava. Kao ministar finansija, u aprilu mesecu potpisao sam u ime Vlade Republike Srbije taj sporazum. To je za nas veoma važno, zato što kroz ovakav sporazum dobijamo i nakon usvajanja ratifikacije ovog sporazuma u parlamentu dobićemo svojstvo punopravnog člana. Dakle, odmah nakon usvajanja obaveštavamo i Evropsku komisiju. Za građane Srbije, za sve nas to je veoma važno jer to znači da ćemo zajedno učestvovati u nabavkama medicinske opreme, lekova. Dakle, dobijaćemo sigurno niže cene. S druge strane, imaćemo pristup svim telima, savetodavnim institucijama itd. kada je u pitanju kvalitet lekova, kvalitet opreme, tako da će i kvalitet naših odluka kada je u pitanju nabavka iste biti mnogo bolji.
Tako da, i ovaj sporazum je veoma važan. Veliki smo uspeh, ako tako mogu da se izrazim, u ovim teškim vremenima napravili. Borimo se iz dana u dan za živote građana Srbije od marta meseca, borimo se i na frontu koji je vezan za borbu protiv, odnosno za spas naše ekonomije i za podršku našoj privredi, a sa druge strane borimo se i za zdravlje i za živote naših ljudi. Mislim da smo veliku stvar uradili i po pitanju opremanja bolnica i nabavke potrebnih lekova, potrebne opreme.
S druge strane, Kovid bolnica u Batajnici izgrađena je za samo četiri meseca. Neverovatan poduhvat, ja mislim, za bilo koju zemlju u svetu osim Kine. Otvara se za par dana i Kovid bolnica u Kruševcu. Dakle, novi kapaciteti, još jedna potvrda naše sposobnosti da na brz i efikasan način napravimo kapacitete koji su nam neophodni.
Pričao sam par puta o tome u današnje vreme snaga jedne zemlje se meri ne samo po snazi ekonomije, kao što je to možda bilo do pre samo osam meseci, nego i u snazi zdravstvenog sistema, otpornosti zdravstvenog sistema na krize. Naš sistem se pokazao otpornim. Država je reagovala na pravi način kada je bila i nabavka respiratora, ako se sećate, u pitanju i dodatne opreme i lekova i opreme za naše medicinske radnike, uz njihovu veliku zahvalnost uspeli smo da pronađemo prostor i da im povećamo plate za 10% u aprilu i jednokratna pomoć od 10.000 dinara i sada ponovo od januara 5% povećanje za naše medicinske radnike.
Veliko hvala našim herojima i još jedna zahvalnost svim građanima Srbije. Pokazali smo veliko jedinstvo, pokazali smo veliku solidarnost, pokazali smo koliko smo pravi kada je kriza u pitanju da na jedinstven, zajednički način izađemo i da pobedimo i ovu pošast koja se zove korona virus.
Gospodine Vujiću, imali ste par pitanja koja su veoma važna.
Naravno, kada je u pitanju „Beograd na vodi“ drago mi je što ste imali priliku da prošetate i da vidite kako to izgleda. Nije to samo jedan građevinski objekat, to je za nas simbol promena, simbol promena od 2013. godine, da pokažemo da neke stvari možemo da i sprovedemo do kraja, da možemo da privučemo investitora, da možemo nešto što decenijama stoji potpuno i nerazvijeno bude najružniji deo grada. Dakle, od baraka, pacova, zmija, tamo ono groblje brodova, ako se sećate, koje je bilo, zarđalo sa tonama đubreta koje su se nakupile, dakle to je prošlost.
Imali smo tu mogućnost i sposobnost da napravimo najveće gradilište u ovom delu Evrope, tu već radi hiljade i hiljade radnika, živi hiljade i hiljade porodica i to je veliki ponos za sve nas, pri čemu smo naravno tim projektom potpuno pogurali napred celu našu ekonomiju. Na kraju krajeva, i dalje to radimo pošto je to i dalje jedno od najvećih gradilišta u ovom delu Evrope, ako ne i najveća. Naravno, najveće kada je Srbija u pitanju.
Vaše pitanje se odnosi na Zakon o digitalnoj imovini. Dakle, dva su pitanja bila. Jedno je vezano za nadležnosti Komisije za hartije od vrednosti Narodne banke, a drugo je više generalno bilo oko toga kolika je procena veličine tog tržišta ili broja kompanija koje učestvuju na njemu.
U vezi drugog pitanja, teško je to proceniti u ovom trenutku. Zato i donosimo zakon koji na neki način i kompanije koje se time bave, a možda ih mi ne prepoznajemo ili ne vidimo će ući u legalne tokove. Dakle, to je veoma važno.
Procenjuje se da je na svetskom nivou u ovom trenutku vrednost tržišta kriptovaluta negde oko 750 milijardi dolara, ali ono što je mnogo važnije da se do 2027. godine, procenjuje da će vrednost tog tržišta biti 1.750 milijardi.
Dakle, ogroman rast u samo par godina. To tržište inače je najviše povezano sa tržištem tih inovativnih kompanija, Start-ap kompanija, itd, to najviše i koriste mlađe generacije. Ja samo očekujem još veći rast u tom pogledu i onda bi bilo besmisleno da se vidi da postoji jedan drugi način finansiranja, drugi način obavljanja transakcija, a da Srbija ne bude deo toga, naravno uz regulativu koja je i napisana u ovom zakonu tako da se te strane videćemo efekte ovog zakona. Kakvi god da budu biće pozitivni. Dakle, neka bude jedna kompanija, pa smo uspeli, ali mislim da će biti mnogo više.
Zašto? Zato što, i to vam je odgovor i na drugo pitanje, dakle, imate razliku između toga šta je imovina i šta je valuta. Kriptovaluta ili način plaćanja je nešto što reguliše Narodna banka Srbije. Kada su investicioni tokeni u pitanju, dakle to je emisija akcija, ili emisija udela, to je već imovina i onda smo i podelili nadležnosti tako da i Komisija za hartije od vrednosti vodi računa o imovini, dok Narodna banka Srbije vodi računa o nečemu što jeste njena izvorna nadležnost, a to su valute, dinari i da kažem ta sredstva plaćanja.
To je jedini razlog koji je za tu podelu, pri čemu, ono što je veoma važno ako pogledate, potencijal razvoja tržišta. Imate inovativne kompanije, možda malo pravim digresiju, ali samo da razumemo svi, dakle, imate inovativne kompanije koje teško dolaze do tradicionalnih izvora finansiranja, recimo da dođe neko ko ima ideju, banku i da kaže treba mi kredit, pitanje je da li će ga dobiti, možda nema neku istoriju, možda nema biznis plan ili je teško proceniti efekte biznis plana kada je neka nova ideja u pitanju.
Mnogo se lakše dolazi do finansiranja kroz te inovativne, odnosno digitalne tehnologije, ili kroz te kriptovalute, što onda, ako saberete i pogledate kako bi to funkcionisalo i kako funkcioniše u drugim zemljama. Dakle, imate ideju, otvara vam se mogućnost da neko uloži u vašu kompaniju, da nađete novac za ostvarivanje vaše ideje, ako uspete u tome u narednih godinu, dve, tri dana, onda se već otvara i mogućnost, tzv. tradicionalnog finansiranja za vas, dakle već onda možete da odete u banku ili da odete na berzu, ili kako već da dođete do nekog novca za nastavak i dalju ekspanziju.
To je taj stil "over efekt". Dakle, efekat koji jednostavno iz alternativnih inovativnih načina finansiranja, kako ta kompanija raste, a imate bezbroj tih kompanija koje se stvaraju iz dana u dan, mladi novi ljudi, nove ideje i tako dalje i onda polako prelaze u više tradicionalne oblike finansiranja i zato hoćemo da damo mogućnost i mladim kompanijama da krenu.
Dakle, najteže je krenuti. Najteže je obezbediti tih prvih 1.000 dinara, ili milion dinara ili koliko god im treba da krenu u posao, a onda kako krenu, kako rastu, kako se vidi efekat njihove ideje tako se onda i banke i ostali, više tradicionalni izvori finansiranja zainteresuju i onda dajete mogućnost nekome da raste i da se razvija. To podržava i novu zaposlenost, produžava razvoj preduzetničkog duha, novih ideja, inovacije i sve ono što je na kraju i budućnost nekog rasta i razvoja bilo koje ekonomije, pa i Srbije. Hvala.

Zahvaljujem, gospodinu ministru.

Reč ima narodni poslanik Branimir Jovanović.

Izvolite.

Hvala, poštovani predsedavajući.

Poštovani ministre, koleginice i kolege, svoje današnje izlaganje počeću, najpre, izmenama i dopunama Zakona o privremenom uređivanju naplate takse za javni medijski servis.

Ove izmene su nepopularne u javnosti, ali pokušaću u narednim minutima da objasnim zašto su ove izmene opravdane. Nepopularno je sve što se odnosi na povećanje cena. Ovde se konkretno povećava taksa za 44 dinara. Iako je 44 i to je nepopularno. Iznosiću u buduće 299 dinara, ali smatramo da je ovo povećanje neophodno, da je opravdano i pokušaću da objasnim na jednom slikovitom primeru zašto nam je potreban javni servis, zašto je potrebno da konstantno ulažemo u javni servis i da obezbedimo njegovo finansiranje.

Pre oko dva meseca gledao sam na jednom kvizu na RTS da je jedan dvadeset četvorogodišnji mladić odgovorio tačno na 21 pitanje. Fascinirao je, zaista, javnost svojim znanjem. Posle toga je bio zastupljen u medijima i on je sa takvim znanjem za svoju ekipu u tom kvizu ukupno obezbedio novčanu sumu, odnosno, nagradu nešto manje od 2.000 evra. Dakle, jedno kvalitetno obrazovanje, očigledna inteligencija, a vrednost toga je bila, da kažemo novčana, manja od 2.000 evra. Sa druge strane, imamo rijaliti programe gde pobednici tih rijalitija osvoje čak i do 50.000 evra i ako uzmemo novac kao parametar i na jednu stranu stavimo znanje, obrazovanje i inteligenciju, sa druge strane učesnike rijaliti programa za koje mogu da kažem najblaže rečeno gde ima i neprimerenog ponašanja, i neprikladnog rečnika, da li je moguće da znanje i obrazovanje vrede 25 puta manje od promocije vrednosti koje nisu tradicionalne za naše društvo da se izrazim na najblaži mogući način.

U ovom primeru leži odgovor na pitanje da li nam je potreban kvalitetan javni servis i da li je potrebno da konstantno ulažemo u javni servis? Očigledno da je potrebno.

Da se razumemo, nemam ništa protiv privatnih televizija. Svako ima pravo na izbor. Svako ima mogućnost da jednom komandom na daljinskom upravljaču ugasi TV, promeni program. To je izbor svakog pojedinca. Ali, očigledno je da javni servis mora da vodi računa o opštem interesu svakog građanina, za razliku od komercijalni televizija, od privatnih medija, koji se rukovode profitom. Zato prioritet javnog servisa jeste kreiranje, odnosno stvaranje kvalitetnog programa i da takav program uvek bude alternativa na koju možemo da računamo. Zato je važno da obezbedimo stabilno finansiranje javnog servisa, a podsetiću da je taksa koju plaćamo na ime javnog servisa među najnižima u Evropi.

Za razliku od privatnih medija, javni servis je osnovan od javnosti, finansiran od javnosti i kontrolisan od javnosti. Javni servis kao takav ima ulogu da u ljudske domove unese najbolje od ljudskog znanja, najbolje od obrazovanja i da postavi standarde dobrog ukusa.

Za razliku od komercijalnih medija, javni servis ima obavezu da vodi računa o zaštiti dece i mladih, o njihovom psihofizičkom razvoju, ima obavezu da emituje program koji se tiče i bolesnih i hendikepiranih, ne sme da diskriminiše nikoga ni po jednom osnovu, bilo po polnom, etničkom, religijskom, profesionalnom.

Javni servis ima obavezu da omogući rasprave o svim pitanjima u društvu i kao takav da bude uporišna tačka demokratske komunikacije u našem društvu. Treba da proizvodi programe najvišeg kvaliteta koji moraju da budu dostupni svakom građaninu pod jednakim uslovima.

On ne sme da bude politički, religijski ili kulturno jednostran. Sve društvene grupe, i bogati, i siromašni, i ljudi sa određenim invaliditetom, i većinsko stanovništvo i manjinsko stanovništvo moraju da imaju mogućnost komunikacije putem javnog servisa. To su standardi uspešnog funkcionisanja svakog javnog servisa u bilo kojoj razvijenoj demokratskoj državi u Evropi i u svetu.

Kada govorimo danas o finansiranju, važno je istaći da osnovni izvor koji obezbeđuje egzistenciju javnog servisa jeste neka vrsta javnog prihoda. U svetu je poznato nekoliko takvih primera. Da li je to plaćanje TV pretplate, takse na električno brojilo, finansiranje iz državnog budžeta ili neka vrsta donacija, ali u svakom slučaju ne smemo javnom servisu ni da uskratimo pravo od komercijalnih izvora, od reklama, jer je to jedan dodatni izvor prihoda koji obezbeđuje samoodrživost svakog javnog servisa.

Podsetiću da su u svetu samo dva javna servisa mogla da opstanu i da imaju kvalitetan program bez reklama. To su britanski Bi-Bi-Si i japanski En-Ha-Ka. Svuda u svetu su dokazi o opštem padu etičkih standarda i čini mi se da nikada nije postojala veća potreba za etičkim obrazovanjem nego sada u ovom svetu u kome mi živimo.

Mnogi misle da etika i mediji čak ne mogu da budu u istoj rečenici, ali tvrdim da etičko novinarstvo, odnosno novinarstvo koje nema u sebi etike ne zaslužuje i da nosi to ime.

Javni servis mora da bude u funkciji zadovoljenja potreba svih građana i zbog toga je na javnom servisu i veća odgovornost da se pridržava tih etičkih standarda. Posebno se to odnosi na program namenjen mladima, koji ipak zauzimaju posebno mesto u našoj kulturi.

Mlada publika je veoma osetljiva publika i kada mediji šalju poruke mladima, te poruke moraju da budu pažljivo odabrane. Takve poruke utiču na formiranje stavova mladih, utiču na formiranje pogleda na svet mladih ljudi i zato mediji moraju da preuzmu svoj deo odgovornosti. Na nama je da negujemo javni servis, da ulažemo u njega, da ga unapređujemo, jer on mora da bude zvezda vodilja u jednom svetu, u moru medija koje su spremne i na prikazivanje neprikladnog sadržaja sve zarad sticanja profita.

Nažalost, o javnom servisu kada govorimo u političkom kontekstu, uvek se govori u vreme predizborne kampanje o političkim izveštavanjima. Političke stranke često znaju da okrive javni servis kao izgovor za sopstveni neuspeh na nekim izborima. Takođe, političke stranke znaju i da vrše pritisak na javni servis da bi imali što više prostora, da bi bili što više zastupljeni na javnom servisu.

Što se toga tiče, mi iz SDPS-a uvek zastupamo stav da javni servis mora da ima jedan pravičan, uravnotežen i nepristrasan pristup po ovom pitanju, ali isto tako, s druge strane, moramo da ukažemo da ima mnogo važnijih pitanja kojima treba da se bavi javni servis. To je, pre svega, kvalitet programa koji se odnosi na osetljive grupe, kvalitetan kulturni program. To je promovisanje sporta, promovisanje zdravog života, odnosno promovisanje svih onih vrednosti koje su karakteristične za jedno pristojno društvo.

Težnja javnog servisa da u svojim programima održi kvalitet zaista je ugrožena zakonima tržišta, gde su komercijalni mediji postali lako dostupni, jeftini, dolaze do svakog gledaoca i slušaoca i očigledno je da je u takvoj jednoj atmosferi javni servis i te kako neophodan nama svima u budućnosti.

Jedna od najproblematičnijih etičkih dilema svakoga ko radi u medijima jeste pitanje neprikladnog sadržaja, neprikladnog rečnika, posebno što se to odnosi na decu koja su tome izložena, koja to mogu da slušaju i da gledaju takve programe.

Javni servis mora da se prilagođava društvenim promenama, ali isto tako ne smemo da zaboravimo nikad da javni servis mora da služi interesima građana na najbolji mogući način.

Na dnevnom redu su i novi zakoni. Jedan od njih je i Zakon o digitalnoj imovini. Ovim zakonom definišemo jasna pravila i dajemo pravnu sigurnost onima koji trguju digitalnom imovinom, ali na ovaj način šaljemo i poruku da Srbija postaje država finansijskih tehnologija.

Ovo je dobar način da se ta sfera digitalne imovine uvede u legalne tokove, da svako ko se bavi ovom vrstom transakcija izmiruje svoje obaveze prema državi.

Sada će regulatori, a to su Komisija za hartije od vrednosti i NBS kao centralna banka, pratiti dešavanja na tržištu digitalne imovine i ukoliko uoče neke manipulativne radnje imati mogućnost da u skladu sa zakonom reaguju i da spreče takve negativne pojave koje se mogu desiti na tržištu digitalne imovine.

Donošenje ovog zakona će omogućiti da se digitalnom imovinom trguje na jednom regulisanom tržištu, na Beogradskoj berzi i smatram da će i cilj ovakvog zakona biti da se podstaknu i motivišu drugi tržišni takmaci da učestvuju na berzi.

Kada govorimo o virtuelnim valutama, one su prvi put prepoznate u našem zakonodavstvu 2017. godine kroz zakon koji se odnosi na sprečavanje pranja novca i finansiranje terorizma i tada je NBS imala određen nadzor nad tim segmentom poslovanja, tako da ne možemo reći da nema iskustva. Zapravo, iza NBS je trogodišnje iskustvo u ovoj oblasti.

Važno je da razgraničimo da ovim Predlogom zakona virtuelne valute nemaju podjednak tretman kao dinar. Dakle, nisu zvanično sredstvo plaćanja. Narodna banka Srbije ih ne emituje i za njih ne garantuje n i jedan organ javne uprave, ali kripto valute se mogu koristiti kao sredstvo razmene pod određenim jasno propisanim zakonskim uslovima.

Predviđeno je jedno inovativno rešenje i zove se prihvatanje digitalne imovine, odnosno virtualnih valuta. Šta to podrazumeva u praksi? Dakle, svako pravno pravno lice, svaki preduzetnik mora da ima svoj tekući račun koji je dinarski, dakle na njega se uplaćuju sredstva izražena u dinarima. Međutim, oni mogu da potpišu ugovor sa pružaocem usluge koji je licenciran. Kada prodaju svoju robu, prodavac može kripto valutu, odnosno virtuelnu valutu da koristi kao sredstvo razmene, s tim što to ide preko licenciranog pružaoca usluge, koji tu virtuelnu valutu pretvara u dinare i u tom obliku kroz dinare bude isplaćena krajnjem korisniku, odnosno kupcu. Na taj način mi i dalje štitimo dinar kao jedino zakonsko sredstvo plaćanja.

Finansijske institucije ne mogu svoj kapital izražavati u virtuelnim valutama, i to je jasno definisano ovim zakonom. Razlog je očigledan. Prosto je nemoguće vremenski i u kontinuitetu proceniti vrednost imovine finansijskih institucija banaka ako bi one svoju imovinu izražavale u virtuelnim valutama.

Navešću primer bitkoina, kao najpopularnije virtuelne valute. Njegova vrednost je u 2016. godini bila 700 dolara, krajem 2017. godine bila je 20.000 dolara, 2018. godine 3.000 dolara, 2019. godine 7.000 dolara, a sada je ta vrednost 18.000 dolara. To je dobar primer na kome se vidi kako se kreće virtuelna valuta i koliko može biti nestabilna njena vrednost na tržištu i zato je opravdano što finansijske institucije ne mogu svoju vrednost iskazivati u virtuelnim valutama.

Ostavljena je mogućnost da se ulaže u investicione tokene, što može doprineti razvoju alternativnih izvora finansiranja. Biće kreiran i portal gde će svi koji se bave određenim transakcijama u ovoj oblasti moći da zatraže odgovor od NBS i Komisije za hartije od vrednosti kada govorimo o digitalnoj imovini. Mogu u jednoj efikasnoj proceduri da dobiju taj jedinstven odgovor na vreme. Neće biti sukoba nadležnosti, jer su nadležnosti i NBS i Komisije za hartije od vrednosti jasno definisane ovim zakonom.

Ovim zakonom usklađujemo se sa standardima koji se odnose na podatke koji prate svaku transakciju, odnosno na ovaj način to su podaci o samim korisnicima transakcijama, odnosno o adresi digitalne imovine i važno je i ide se ka tome da ne bude anonimnosti u ovoj oblasti, da anonimnost koja je do sada bila prisutna jednostavno ode u prošlost, a to je povezano i sa zakonom koji se odnosi na sprečavanje pranja novca i finansiranja terorizma. U vezi sa tim je došlo do usklađivanja i sa standardima FETF-a. To je međunarodno telo koje se bavi sprečavanjem pranja novca i finansiranja terorizma. Upravo se ovim novim zakonom i izmenama zakona usklađujemo sa svetskim standardima. Mi ćemo biti ocenjeni koliko smo napredovali u ovoj oblasti, koliko je naš pravni okvir usklađen i siguran sam da ćemo dobiti dobru ocenu, jer mislim da na ovaj način mi našu zakonsku regulativu, odnosno naše tržište regulišemo na jedan adekvatan način.

Važno je da se usklađuje regulativa da bi se presekli kanali finansiranja terorizma. Svedoci smo nedavnog terorističkog napada u Beču, pre toga je bilo u Briselu, Parizu i gotovo da ne postoji mesto u Evropi za koje možemo reći da je bezbedno. Zato je važno da naše zakone usklađujemo sa zakonima drugih zemalja, da zajednički nastupamo u borbi protiv terorizma, da bezbednosne službe sarađuju sa drugim državama i da na taj način na vreme presečemo kanale finansiranja terorističkih akcija.

Na dnevnom redu je još jedan nov zakon. To je zakon o fiskalizaciji i on je uslovljen pre svega razvojem novih tehnologija. Mi smo pre deceniju i po uveli fiskalnu opremu. Jednostavno, vreme je prošlo, tehnologija se razvila i neophodno je, tako pokazuju i podaci sa terena, da uskladimo zakonske norme sa razvojem tehnologije. Očekujemo od ovog zakona i njegov cilj jeste da doprinese suzbijanju sive ekonomije i da doprinese efikasnoj kontroli i naplati poreza.

Za kraj, reći ću samo nešto još o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dohodak građana. Za nas je iz Socijaldemokratske partije Srbije ovo veoma značajno. Povećava se neoporezivi deo zarada. Država je na ovaj način ispunila svoje obećanje i u septembru je dogovoreno na sednici Socio-ekonomskog saveta da se minimalna zarada poveća, čini mi se, za 6,6% i sa tom povišicom će se ući u narednu godinu.

Država je ispunila svoje obećanje. Postižemo jedan dobar balans. Svako se drži dogovora. Minimalne zarade će ići na gore. Država će izaći u susret privrednicima, rasteretiti ih u određenoj meri da bi oni mogli da posluju na nivou istih aktivnosti kao i do sada. To je dobra poruka države, ne samo kada govorimo o ovom povećanju minimalne zarade, već i kada govorimo o svakom budućem dogovoru između zaposlenih i poslodavaca i države kao garanta poštovanja dogovora.

Socijaldemokratska partija Srbije će glasati za sve predložene izmene i dopune zakona. Hvala.

Zahvaljujem.
Sledeća je potpredsednica Narodne skupštine Elvira Kovač.

Zahvaljujem.

Uvaženi potpredsedniče, predsedništvo, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, da li su pored frilensera i tzv. gastarbajteri dužni da plaćaju porez na dohodak građana u domovini? Naime, u medijima se proteklih dana mogla pročitati činjenica da su i oni rezidenti Srbije, naše radnike na privremenom radu u inostranstvu čini i srpskim poreskim obveznicima. No, mi u SVM to tumačimo drugačije i čvrsto verujemo da to zaista nije bila namera države.

Frilenseri su zapravo bili oni koji su poručili da su po njima iste namete dužni da plate i gastarbajteri, odnosno oni koji imaju prebivalište ili stan i porodicu u Republici Srbiji.

Međutim, kao što sam to rekla, mi u SVM to tumačimo drugačije. Verujem da i vi gospodine ministre u Ministarstvu finansija tumačite drugačije i mislite da naši građani koji rade u inostranstvu mogu biti oslobođeni od plaćanja poreza na dohodak građana ili dela tog poreza ovde, ukoliko je u zemlji gde oni rade plaćen porez na njihovu platu, odnosno dohodak, a Srbija sa tom zemljom ima potpisan sporazum o izbegavanju dvostrukog oporezivanja. Svesni smo toga da Srbija ima potpisane sporazume o izbegavanju dvostrukog oporezivanja kada pričamo o zemljama članicama EU, sa 26 zemalja članica EU. Lakše je reći da je jedina zemlja sa kojom Srbija to nema samo Portugal.

Postoje sporazumi o izbegavanju dvostrukog oporezivanja u kojima je predviđena primena metoda izuzimanja. Prema tim ugovorima, sporazumima naši rezidenti nemaju obaveza plaćanja poreza na dohodak u Srbiji po osnovu zarada koju su ostvarili kod stranih poslodavaca u državama sa kojima su takvi sporazumi zaključeni.

Formalno, i gastarbajteri, a i oni ljudi koji svakodnevno idu na posao preko granice, u drugu zemlju, na primer oni koji svakodnevno odlaze na posao u Mađarsku, a žive u Srbiji, bi bili obveznici, jer su rezidenti Srbije, ali nije namera države da oporezuje one ljude kojima se isplaćuje zarada u inostranstvu, već je opredeljenje da se oporezuju oni kojima uplate stižu u Srbiju.

Ovo pitanje je izuzetno značajno za nas, za vojvođanske Mađare i stoga vas zaista molim, gospodine ministre, da nam odgovorite i da razjasnimo ovu dilemu.

Činjenica je da određeni broj naših građana, znači vojvođanskih Mađara, živi na severu Vojvodine, a rade, svakodnevno idu na posao u Mađarsku, a neki od njih, ne znamo tačan broj, ali ima ih koji su na privremenom radu u zemljama zapadne Evrope, znači u zapadnoevropskim zemljama.

Moj kolega Đevanović Danijel će kasnije, kada krene rasprava po listi govornika, detaljnije pričati na ovu temu, ali vas svakako molim da iskoristimo vaše redovno prisustvo ovde da vi kao ovlašćeni predlagač ovih izmena i dopuna Zakona o porezu na dohodak građana jednostavno razjasnite ovo i, ako mogu tako da kažem, da smirimo građane, razjasnimo situaciju, umirimo ljude. Jer, zbog spekulacija, kažem, uglavnom zbog frilensera, njihovih izjava, medijskih nekih senzacionalističkih naslova su se ljudi, možda i sa pravom, uplašili da će biti dvostruko oporezovani.

U preostalom vremenu ovlašćenog predstavnika poslaničke grupe ja ću govoriti o još dva predloga zakona o izmenama i dopunama, o izuzetno značajnim temama za vojvođanske Mađare.

Naime, predložene izmene i dopune Zakona o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju su u skladu sa preporukama iz Izveštaja Evropske komisije o napretku Srbije u procesima pristupanja EU za 2020. godinu u onom delu koji se odnosi da je potrebno da Vlada Republike Srbije usvoji predlog Agencije za restituciju, predlog koeficijenta i metodologije za izračunavanje novčane naknade.

U cilju planiranja, utvrđivanja novčanog iznosa koji je potreban za isplatu akontacije obeštećenja, potom obeštećenja koje ne prelazi iznos od 1.000 evra, kao i za planiranje iznosa emitovanih emisija obveznica za svaku narednu godinu zaista je bila potrebna izmena Zakona o vraćanju oduzete imovine, obeštećenju koje se sada nalazi pred nama, što mi svakako pozdravljamo.

Naime, do danas Agencija za restituciju je pravosnažno okončala oko 80% postupaka po zahtevu za vraćanje oduzete imovine u pogledu naturalne restitucije i svega oko 10% u pogledu obeštećenja.

Agencija za restituciju nije započela donošenje rešenja o visini obeštećenja iz vrlo jednostavnog razloga, što do sada nije utvrđen koeficijent obeštećenja koji će, naravno, Vlada Republike Srbije utvrditi nakon donošenja, usvajanja ovih izmena i dopuna ovog zakona.

Polazeći zaista od činjenice da je restitucija važan korak u prevladavanju nepravde koja je naneta oduzimanjem imovine po uspostavljanju novog režima nakon Drugog svetskog rata, kao i da zaista nema pravne države i vladavine prava bez zaštite svojinskih interesa i prava, za Savez vojvođanskih Mađara je pitanje povrata imovine ne samo deo našeg stranačkog programa ili našeg izbornog programa, već i Koalicionog sporazuma koji su nedavno, 13. novembra, potpisali predsednik Saveza vojvođanskih Mađara, Ištvan Pastor, i predsednik SNS, Aleksandar Vučić.

U Koalicionom sporazumu se konkretno navodi da će se u skladu sa pregovaračkim Poglavljem 23, poštujući načelo zaštite imovinskih prava i pravične naknade, nastaviti proces restitucije, posebno kada je reč o povraćaju poljoprivrednog zemljišta i povraćaju imovine crkvama i verskim zajednicama.

Koliki je, zapravo, napredak učinjen po ovom pitanju u poslednjih osam godina vidljivo je kada se uporedi stanje pre osam godina, iz 2012. godine, i danas kako stojimo, 2020. godine ili ako samo gledamo kakva je bila situacija krajem prošle 2019. godine.

Naime, od 2012. godine kada je Agencija za restituciju počela da prima zahteve, podneto je ukupno 75.400 zahteva, a do kraja prošle, 2019. godine, usvojeno je ukupno 57.700 mišljenja i prvostepenih odluka o povraćaju oduzete imovine, što predstavlja, znači ako gledamo broj 75.500 i 57.700, oko 77% od podnetih zahteva.

Kada je počelo podnošenje zahteva za povraćaj oduzete imovine stari vlasnici iliti njihovi naslednici su potraživali oko 100.000 hektara oduzetih njiva, oduzetih nakon Drugog svetskog rata, kao i više stotina fabrika, mlinova, salaša, magacina, ciglana, itd.

U odnosu na sve tražene nepokretnosti najviše problema bilo je, a ima ih danas koji su još uvek aktuelnim sa vraćanjem poljoprivrednog i šumskog zemljišta, a trenutno stanje oko povraćaja poljoprivrednog zemljišta je manje – više slično u skoro svim lokalnim samoupravama, vojvođanskim opštinama. Prema podacima, dostupnim podacima Agencije za restituciju, najviše poljoprivrednog zemljišta je vraćeno u opštini Bačka Topola, nadalje Kikindi, Bečeju, Starom Bečeju, Srbobranu, Senti, Novom Kneževcu, Zrenjaninu itd.

U decembru prošle godine, dakle pre godinu dana, je najavljeno da se očekuje okončanje naturalne restitucije u naredne tri godine, a ostalo je da se vrati još oko 47.000 hektara oranica u Vojvodini.

U Agenciji za restituciju je već sada pripremljeno oko 2.500 rešenja o pravu na obeštećenje, a za očekivati je da će se zaista nakon usvajanja ovih izmena i dopuna zakona koji se nalaze pred nama, koje su predložene, doći verovatno do povećanja ovog broja rešenja.

Mi u poslaničkoj grupi Saveza vojvođanskih Mađara smo zaista svesni da naknadna pravda ne može do kraja i u potpunosti da obešteti vlasnike iliti njihove naslednike, ali smatramo da su predložene izmene i dopune zakona opet jedan korak, još jedan korak ka pravdi.

Naredni predlog zakona o kojem bih želela da govorim je Zakon o javnoj svojini. Razlozi za donošenje izmena i dopuna Zakona o javnoj svojini sadržani su zaista u potrebi da se otklone nedostaci koji su uočeni u dosadašnjoj primeni ovog zakona u prethodnim godinama.

Naime, Predlogom zakona se vrši izmena člana kojim je utvrđeno da autonomna pokrajina, jedinice lokalnih samouprava, javna preduzeća, društva kapitala i njihova zavisna društva mogu podneti zahteve za upis prava svojine nad nepokretnostima do 31. decembra ili 2020. ili do kraja ove tekuće godine, imajući zaista u vidu da veliki broj ovih subjekata još uvek nije podneo zahteve za upis prava svojine u javnoj evidenciji o nepokretnostima i pravima nad njima, usled čega bi protekom navedenog roka izgubili to pravo.

Te kako su zaista u prethodnom periodu postojali otežani uslovi rada ovih navedenih subjekata, izazvani pandemijom sa kojom se svi suočavamo, svetskom pandemijom izazvanom virusom Kovid-19 i uvođenjem početkom godine, odnosno krajem prvog kvartala i vanrednog stanja u Republici Srbiji, neophodno, smatramo da je zaista neophodno omogućiti ovim subjektima da se rok za podnošenje naknadnog zahteva produži do kraja sledeće godine ili do 31. decembra 2021. godine.

Dakle, ovim predloženim izmenama Zakona o javnoj svojini se sada, moramo i to reći, po sedmi put u proteklih devet godina produžava rok za upis javne svojine, ovaj put usled sticaja nepredviđenih okolnosti i globalne pandemije sa kojom se suočavamo.

Sigurna sam, sa druge strane, da ćemo se svi složiti u tome da je korisnije da se postupak upisa javne svojine jednostavno ubrza i da se pojednostave administrativne procedure kako bi se, kao što sam spomenula, autonomnim pokrajinama, jedinicama lokalnih samouprava, javnim preduzećima, omogućilo da samostalno raspolažu imovinom, da steknu ekonomsku samostalnost i odgovornost i da imaju sopstvene izvore sredstava.

Upis prava svojine važan je kako zbog usklađivanja podataka koje stoje, postoje u Katastru i podataka sa samog terena, tako i zbog zaista pravne sigurnosti, usklađivanja pravnog okvira i implementacije brojnih zakona na nivou jedinica lokalnih samouprava, a sve su to, složićete se, pretpostavke novih investicija i privrednog razvoja.

Državna revizorska institucija godinama konstatuje kako ne postoji potpun opis imovine Republike Srbije i lokalnih samouprava i upozorava da to unosi pravnu nesigurnost, stvara rizik, da se javna imovina koristi na neadekvatan način, čak i da može biti zloupotrebljena.

Upravo neujednačena evidencija i nepostojanje upisa prava javne svojine otežava nažalost i otvaranje nekih pregovaračkih poglavlja u pregovorima sa EU, pitanje svojine i pitanje zaštite ljudskih i imovinskih prava ili neko napredovanje u tome. Znamo da je to deo Poglavlja 23 koje može biti tzv. blokirajuće poglavlje.

Jasno je da proces upisa svojine ide veoma teško i sporo na terenu. Mislim da treba svi da budemo realni i da sagledamo realno situaciju, brojne probleme sa kojima se jedinice lokalnih samouprava suočavaju u tom postupku. U kojoj meri je zapravo upis javne svojine je važna tema govori i činjenica da EU iz IPA projekata kroz tzv. program „eksčejnd“ u saradnji sa našim Ministarstvom za državnu upravu i lokalnu samoupravu i Stalnom konferencijom gradova i opština finansira projekte čiji cilj je jačanje administrativnih kapaciteta jedinica lokalne samouprava za obaljanje upisa javne svojine kao i vrlo značajno ozakonjenje nelegalnih objekata.

Na terenu, nažalost, ima još uvek brojnih problema, ali bih podsetila i na pitanje državnih puteva drugog reda u Vojvodini. Naime, shodno zakonu u svojini AP Vojvodine su i državni putevi drugog reda. Do osnivanja javnog preduzeća koje bi upravljalo državnim putevima drugog reda u Vojvodini, njima upravlja Javno preduzeće za upravljanje državnim putevima „Putevi Srbije“. Uprava za imovinu AP je zapravo inicirala postupak upisa javne svojine u korist AP Vojvodine na tim putevima ili delovima trasa, tamo gde je to bilo moguće. U popisu te imovine uprava se ponovo suočila sa brojnim problemima na terenu, između ostalog zbog nedostavljanja podataka, zbog katastearskih parcela preko kojih prelaze trase puteva drugog reda, nerešenih imovinsko-pravnih odnosa na velikom broju tih parcela, preklapanja državnog puta drugog reda sa državnim putevima prvog reda koji su u javnoj svojini Republike Srbije, a određeni delovi, deonice tih puteva nisu ni izgrađeni.

U nastojanju zaista da doprinesemo rešenju ovih problema, održavanju puteva drugog reda, ponovo je SVM u svom koalicionom sporazumu potpisanim sa SNS naveo kao važnu stavku da se za održavanje, popravku i izgradnju puteva na području AP Vojvodine izdvoji minimum 20% sredstava od ukupnog godišnjeg iznosa planiranog za rad i poslovanje Javnog preduzeća „Putevi Srbije“ i da će prioritetni projekti rekonstrukcije državnih puteva u odgovarajućoj srazmeri biti realizovani, kada gledamo celu teritoriju naravno naše zemlje Republike Srbije, i na području AP Vojvodine.

Dakle, da sumiram, na dnevnom redu se zaista nalazi više predloga zakona, ali smatrali smo da su ove teme te koje su za nas izuzetno značajne.

Mi ćemo naravno u danu za glasanje svojim glasovima podržati sve predložene izmene i dopune i nove predloge zakona. Zamolila bih zaista predlagača da umirimo ne samo tzv. gastarbajtere, ljude koji se trenutno nalaze na privremenom radu u zapadnoevropskim zemljama, već i one naše građane kojih ima više stotina, možda i više hiljada, ne znamo zaista tačan broj, koji svakodnevno odlaze na posao u Mađarsku, a žive na severu Vojvodine, da čuju odgovor od vas, da mogu da budu mirni. Zahvaljujem na pažnji.

Zahvaljujem.
Ministar Siniša Mali ima reč.

Uvažena gospođo Kovač, hvala puno na vašem izlaganju. Vi ste me i prošle nedelje pitali oko ovoga. Meni je žao što je jedna grupa koja se više bavi politikom, nego pravim interesima pojedinih privrednika uopšte krenula sa tom idejom koja je bila vezana za ljude koji rade u inostranstvu.
Dakle, za vašu informaciju i informaciju svih građana Srbije i vas uvaženih poslanika ovde, nikakvi se zakoni, nikakvi propisi, ništa se nije promenilo već 20 godina unazad. Iz nekog razloga koji je pre očigledno vezan za neku političku promociju, nego za bilo šta drugo, neki, ja ću iskreno reći i odgovorno, neodgovorni pojedinci su pokrenuli tu temu. Tako da sam pripremio na dve strane za vas objašnjenje i za građane koji imaju tu priliku da preko granice putuju, da rade itd, ali celo moje objašnjenje se svodi na jednu jedinu rečenicu – oni koji rade u inostranstvu tamo plaćaju poreze i doprinose, tačka.
Imate sada raznih izuzetaka, pojedinosti itd. Dakle, oni žive u Srbiji, poreski su obveznici i u Srbiji, rade u Mađarskoj, tamo plaćaju poreze i doprinose. Ima sada nekih izuzetaka, ali to ni na koji način ne menja situaciju na terenu. Dakle, potpuno, da ne kažem opušteno, ali nema nikakvih izmena zakona. Kako rade danas, rade i sutra. Na takav način su radili poslednjih 10,15, 20 godina, a zakon se nije menjao. To je na kraju krajeva regulativa koja je priznata svuda u svetu. Imate sada neku temu oko poreskih kredita itd, ali to je sada potpuna pojedinost koja za vaše pitanje i za vašu temu nije važna.
Još jedanput, građani Srbije koji putuju u Mađarsku, tamo rade plaćaju poreze i doprinose tamo, tačka. Nadam se da sam bio dovoljno jasan.
Oko ovih ostalih zakona i svega što ste govorili, da vam kažem, najpre sam ponosan na sve ljude iz Vlade Republike Srbije. U uslovima korone i pandemije korona virusa i svih problema koji su bili prateći uspeli smo da izađemo pred vas ovde narodne poslanike sa setom zakona koji su veoma ozbiljni i koji na pravi način daju svoj doprinos, i Zakon o budžetu koji smo usvojili prošle nedelje, upravo daljem rastu i razvoju naše ekonomije. Kada je u pitanju recimo Zakon o digitalnoj imovini potpuno nešto novo, nešto savremeno, nešto što na pravi način treba da otvori neke nove izvore finansiranja. Zakon o fiskalizaciji takođe.
Vi ste pomenuli i Zakon o restituciji koji je veoma važan. Ne govorimo o naturalnom vraćanju imovine. Pomenuli ste i zemljište i sve ostalo. Govorimo o tome da Republika Srbija hoće svoje obaveze da ispuni i sada su se stvorili uslovi da se završi i novčano obeštećenje svih onih za koje Agencija za restituciju pokaže i dokaže da je neophodno da budu obeštećeni. Mislim da i tu vrstu obaveze ispunjavamo i pokazujemo koliko smo odgovorni.
Oko Zakona o javnoj svojini mislim da je to veoma važno, da damo još tih godinu dana lokalnoj samoupravi i AP Vojvodine, veoma važno za njih. Razumem, iako sam generalno protiv produženja rokova, jer to obično govori da nismo sposobni da neke stvari uradimo u rokovima koji su zadati, ali stvarno je bila vanredna situacija ove godine, tako da produženje od godinu dana sam siguran da će biti sasvim dovoljno da oni završe upis javne svojine na način koji je definisan zakonom.
Još jedanput, ako budete imali još bilo koje pitanje, ako bilo ko od vaših traži dodatne konsultacije oko poreskog tretmana ili čega već, vrata Ministarstva finansija su otvorena, i nas i Poreske uprave. Uvek možemo da napravimo i poseban zakon. To jeste stvar koja je vezana za komunikaciju, za normalnu razmenu mišljenja i za pojašnjenje bilo kojih nejasnoća koje mogu da se pojave. Žao mi je što je neko politički, na bilo koji način vama ili osobama sa kojima vi komunicirate izazvao nedoumice, ali u praksi ili u zakonu ništa se nije promenilo i ne menja se, kažem, već 15, 20 godina. Hvala puno.

Zahvaljujem ministru.
Pre sledećeg govornika samo kratko obaveštenje.
Saglasno čl. 27. i 87. Poslovnika Narodne skupštine obaveštavam vas da će Narodna skupština danas raditi i posle 18 časova zbog potrebe da Narodna skupština što pre donese akte iz dnevnog reda ove sednice.
Sada prozivam koleginicu Marinu Raguš da nam se obrati.

Poštovani predsedavajući, gospodine ministre, dame i gospodo, pre svih građani Srbije, gospođa Kovač a i gospodin Mali su dotakli u poslednjih nekoliko minuta vrlo osetljivo i vrlo važno pitanje oko kojeg je bilo dosta nedoumica u javnosti u poslednje vreme. Jedan deo se odnosi na ljude koji imaju prebivalište u Srbiji a rade u inostranstvu, a tiče se naravno i ugovora o izbegavanju dvostrukog oporezivanja između naše države i zemalja gde rade. Onda smo imali prilike, gospodine ministre, da čujemo najrazličitija tumačenja u smislu koja visina poreza i koliko, ispravićete me ako grešim, meni se čini da se ovde radi o neto i bruto iznosu onoga što čovek prima svojim radom.

Međutim, postojala je takođe jedna interpretacija koju bih volela da pojasnite, kad ste već tu u prilici, a jeste da će se plaćati razlika u porezu u odnosu na zemlju u kojoj određena osoba radi i poresku osnovicu koju beleži naša zemlja, a takođe tiče se i određenih doprinosa.

Posebno pitanje – nisu svi frilenseri zlonamerni – a odnosi se na frilensere. Ta oblast kod nas nije baš do detalja i precizno uređena i time zaista pozdravljam inicijativu Ministarstva finansija koja se odnosi na kripto valute, o tome ću malo kasnije da govorim i trudiću se da budem što konciznija.

Poslodavac i ovde u Srbiji prepoznaje rad od kuće odnosno rad na daljinu. Frilenseri smatraju da je njihova pozicija izjednačena sa pozicijom tzv. gastarbajtera samo zbog činjenice što oni odavde rade za multinacionalne kompanije, digitalna je revolucija, ne moraju nigde da putuju i, naravno, njihovi poslodavci, da, za njihov rad plaćaju porez u svojim zemljama i sve one dažbine koje su jako važne.

Problem je kako se to knjiži ovde. Šta ovde frilenser plaća? Frilenser može da bude nezaposleno lice, pa onda verovatno ima sve obaveze u smislu doprinosa za penziono, socijalno i ostalo, a može da bude i zaposleno lice koje takođe na daljinu ostvaruje dodatni prihod.

Šta hoću da kažem, gospodine ministre, da puno ne problematizujem ovu oblast? Posle javnog slušanja, u petak, kada je bio vaš tim povodom fiskalizacije i digitalne kripto valute stekla sam utisak, i to zaista moram da pozdravim i da pohvalim, da će ova Vlada imati homocentrični pristup. Evo o čemu se radi.

Dvojica kolega iz SNS koji su me stvarno prijatno iznenadili u smislu njihove posebne perspektive pristupa problemu, a ticalo se malih privrednika u odnosu na velike privrednike koji sada trebaju da uđu u taj proces fiskalizacije koji će značiti za njih dodatne troškove i ono gde me je prijatno iznenadila vaša koleginica, gospođa državna sekretarka, gospođa Savičić je rekla da se neće raditi pod pritiskom, ako sam vas dobro razumela tada, da postoji proces od godinu dana da se donosi opšti zakonski okvir, a da će podzakonska akta da regulišu sva ostala tehnička pitanja. Nije baš najjasnije kolike troškove će imati na teretu mali privrednici, gospoda iz SNS su dala baš ovako jedan lep primer siromašnih mesta u Srbiji gde zapravo pekar zapošljava sina i ćerku i za njega je nekoliko stotina evra veliko bogatstvo, a sada treba da daje neke dodatne namete.

Odgovor je bio vašeg tima da država po prvi put, i sad dolazim do suštine, da država po prvi put subvencioniše one koji ne mogu a uvodi meru koja unosi dodatne troškove. Ako je nama homocentrični pristup, onda vas molim da pogotovo u ovom digitalnom svetu, sa novim digitalnim tehnologijama, ništa ne režemo na brzinu, ne sečemo preko kolena i da imamo u vidu da nam je čovek centar svega.

Konačno dolazim i do kripto valuta. Drago mi je da naša zemlja uvodi u legalne tokove kripto valute koje se zasnivaju na određenim savremenim tehnologijama. Ali, takođe, u ovoj digitalnoj revoluciji, mi ćemo imati dalje probleme koji će nastati baš u smislu zakonske regulative.

S tim u vezi, a da ne bih preterano širila priču, Srpski patriotski savez je još 11. septembra podneo inicijativu za formiranje odbora za digitalizaciju i digitalne tehnologije. Mi smo našli u međuvremenu kompromisno rešenje, s obzirom da vidimo da je i agenda Evropske komisije za zapadni Balkan, digitalna agenda, vrlo ambiciozna i mislim da će to vrlo brzo da se reguliše i kod nas i da će region da se uvezuje, tako da smo mi u okviru Odbora za obrazovanje prošle nedelje formirali Odbor za informatičko društvo i digitalizaciju. Tom odboru su se odazvale sve parlamentarne stranke koje imaju svoje članove u Odboru za obrazovanje, od SNS, SPS, Saveza vojvođanskih Mađara i to je zaista meni bilo na ogromnu radost, zato što se prepoznaje problem i zato što smo svi na istom zadatku, da uredimo oblast koja će služiti čoveku. Zašto?

Pomenuću nešto što građani Srbije dobro prepoznaju, pogotovo mlađa i srednja generacija, a verujem i svi vi. U Silikonskoj dolini postoje IT giganti. Na listi najuspešnijih i najbogatijih preduzeća sada u svetu više nisu naftaši, već su to IT giganti. Kovidom su oni postali još bogatiji. Oni diktiraju sve trendove u privredi. Digitalizacija je tu, mi smo u digitalnoj revoluciji, digitalne pare su nam takođe tu, digitalizacija treba sve da transformiše, podigne u virtuelnu realnost i mi smo u digitalnom društvu. Nama će vrlo verovatno na kraju ovog procesa, posebno u okviru pododbora o kojem ja pričam, biti potreban i ombudsman za digitalno društvo. Imaćemo puno problema.

Zašto vam ovo govorim? Pridikcija na primer, Ilona Maska, iako za njega govore da je apokaliptičan u svojim izjavama itd. ali je čovek koji iznutra je imao zaista prve uvide u načine na koji način i kojom eksponencijalnom brzinom se tehnologije menjaju, a posebno veštačka inteligencija.

Veštačka inteligencija je već u našim života. Mlađi ljudi to znaju. Svakog trenutka kada pokušavaju da guglaju ili da idu na gugl prevodilac, da koriste virtuelne asistente. Do 2025. godine, predviđa Mask, veštačka inteligencija će upravljati našim društvima. On je kao IT gigant dao ogromne donacije za formiranje centra koji će se baviti upravo izazovima koje sa sobom donosi veštačka inteligencija. Primera radi, zamisliste najpametnijeg čoveka na svetu, ona je sada trenutno možda 100.000 puta pametnija od njega. Mi njoj možemo da budemo samo sredstva, mi ne možemo ni da joj doskočimo.

Kada je reč o simuliranju modela, znate li koliko modela algoritam ume da simulira u roku od nekoliko sekundi? Znači, čovek nije čak ni kandidat da se približi rezonu veštačke inteligencije. Evo da dam jedan stravičan primer, opet nama blizak, sa kovidom.

Šta u nekom momentu, ako algoritam odluči da je ova planeta prenaseljena, da nema dovoljno hrane, a ima ceo genetski sadržaj kao na tanjiru i odluči jednostavno da dve trećine stanovništva pobije. Mislite li da bi to bilo teško? Pa ne bi. Danas su stvari, i mi idemo ka tome, povezane internetom. Mogućnost koju pruža tehnologija je savršena, ali podjednako velika i mogućnost zloupotrebe, od privatnosti, od hakovanja računa, od krađe identiteta, terorističkih napada i da ne govorimo o svim ostalim izazovima.

Šta je poenta? Volela bih da svi dobro razmislimo o ovome što sam ja samo dotakla u svom izlaganju i da razumemo da ono gde je Srbija sada kao država vrlo odgovorna počela da ulazi i da reguliše, da samo razumemo da nam je jako važno da definišemo kakav je naš pristup. Da li je homocentričan, pa tehnologije koriste čoveku ili će nas tehnologije koristiti kao sredstvo?

Ako je homocentričan, onda dajte da uložimo sve maksimalne napore, da uredimo da taj čovek u 21. veku ima život dostojnog čoveka. Jedna od zamisli ovog pododbora ja verujem da će, gospodine ministre, vaš tim iz Ministarstva u narednom periodu kontaktirati nas kada su javna slušanja, upravo zato što smo svi na istom zadatku da uradimo vrlo komplikovanu i izazovnu oblast, ali isto tako verujem da će biti potrebno da interresorno svi sarađujemo kako bi unapredili oblast koja sa sobom donosi izazove koje ne možemo da zamislimo.

Na kraju, ono što me je takođe posebno obradovalo jeste da se ipak odlučilo da se ne ide brzo, da se dobro promišljaju zakonska rešenja, da je ovo tek opšti okvir kada govorimo o Zakonu o fiskalizaciji, da će se vrlo voditi računa o čoveku koji pokušava egzistencijom da prehrani porodicu u siromašnim srpskim selima. To je jako važno i da on bude potpuno miran da iza sebe i ispred sebe ima državu koja će videti njegov problem i izaći u susret njegovim potrebama, ako sam gospođo Savičić dobro razumela na javnom slušanju.

Mi za sada ne znamo koliko takvih ljudi ima, ali da će se Ministarstvo potruditi da napravi registar upravo tih ljudi koji sada imaju određenu vrstu nemira, što zbog ideje ili utiska da je to novi namet bez nekakvih konkretnih rešenja.

Tako da zaista svim kolegama moram da prenesem utisak, javnog slušanja koje je organizovano u petak, prvi put u ovom sazivu i bilo je zaista vrlo, vrlo produktivno. Da, bilo je disonantnih tonova, ali sa jednim zajedničkim imeniteljem, sve u korist čoveka, dakle, čovek je u centru svega.

I ja verujem da će zaista ovaj saziv, zaista nemam tu nikakve sumnje kao i ova Vlada umeti da sagledaju probleme iz različitih perspektiva, da uz disonantne tonove i uz dijalog, ali da konačno unapredimo sve moguće oblasti koje nam ovako iskaču u ovo vrlo izazovno vreme.

Izvinjavam se, ako sam vam uzela malo više vremena. Na kraju Srpski patriotski savez, naravno glasaće za pakete ovih zakona sa vrlo velikom voljom da svaki sledeći ovakve pakete podrži upravo iz svih ovih navedenih razloga koje sam tek dotakla, ali zbog nemogućnosti da imamo malo više vremena nisam htela da zamaram daljom argumentacijom. Hvala vam.