Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik Akoš Ujhelji.

Hvala lepo.

Poštovani potpredsedniče, predsedništvo, gospodine ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, poslanička grupa Saveza vojvođanskih Mađara će podržati set predloga zakona koji se nalaze pred nama.

Ja ću se u svom izlaganju, kao ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe, najviše osvrnuti na Predlog zakona o izmenama Zakona o utvrđivanju garantne šeme i na Predlog zakona o utvrđivanju druge garantne šeme, jer se njima nastavlja obezbeđenje likvidnosti i privrednih subjekata i proces ublažavanja ekonomskih i finansijskih posledica nastalih usled pandemije bolesti Kovid – 19, a naše koleginice, narodna poslanica dr Emeše Uri i koleginica Rozalija Ekres će kasnije govoriti o drugim aspektima predloženih zakona.

Naime, odgovorno vođenje ekonomske politike i konstantno dobro stanje u budžetu ponovo je stvorilo dovoljno prostora da Vlada Republike Srbije pomogne privredi u ublažavanju negativnih efekata pandemije virusa korone, te je stoga usvojen novi, treći ekonomski paket mera za podršku privredi i građanima, vredan 249,4 milijardi dinara, čime će se, između ostalog, obezbediti dodatnih 500 miliona evra za privrednike kroz prvu garantnu šemu i 500 miliona evra po drugoj garantnoj šemi, kako bi se obezbedila dodatna likvidnost privredi.

S obzirom na značajan pad prihoda u periodu i nakon vanrednog stanja i globalne pandemije, kao što smo svi svesni toga, likvidnost privrede je značajno ugrožena, te je za njenu revitalizaciju neophodna podrška Vlade Republike Srbije.

Povećanje likvidnosti privrednih subjekata kroz mehanizam garantovanja Republike Srbije za kredite koje banke odobravaju privrednim subjektima za finansiranje likvidnosti i obrtnih sredstava, a koja se omogućava zaključenjem ugovora o garanciji Republike Srbije za kreditiranje privrede s ciljem ublažavanja negativnih posledica pandemije bolesti Kovid – 19 je mera koja u sebi sublimira izuzetno važan i nužan mehanizam efekta za sva lica sa sedištem u Republici Srbiji, uključujući poljoprivredna gazdinstva, mikro, mala i srednja preduzeća, čija je likvidnost preduslov funkcionisanja privrede Republike Srbije.

Zahvaljujući pomenutoj uredbi i zakonu, značajno je povećan dinarski deo plasmana, što je rezultiralo rastom dinarskih kredita privredi, odnosno padom kamatnih stopa na dinarske kredite. Rastu kreditne aktivnosti doprinela je i niska i stabilna inflacija, kao i mere Narodne banke Srbije u cilju podrške procesu dinarizacije.

Poslanička grupa Saveza vojvođanskih Mađara će u danu za glasanje glasati za predložene zakone, jer oni će doprineti da stopa realnog rasta BDP u tekućoj 2021. godini bude 6%. Najznačajniji izvori rasta sa rashodne strane biće investicija i lična potrošnja, a zahvaljujući pomenutoj meri, održava se stabilnost na tržištu radne snage.

Na osnovu predloženog Zakona o utvrđivanju druge garantne šeme možemo konstatovati da će cena kredita koji su indeksirani u evrima iznositi malo više u odnosu na prošli put, maksimalno 4% plus tromesečni euribor, a koji su indeksirani u dinarima 2,75 plus jedan ili tromesečni belibor. To u prevodu znači da euribor trenutno iznosi 0,54% a belibor minus 0,34%, tako da možemo zaključiti da je cena kredita zaista povoljna. Sa predloženim kamatnim stopama se povećava celokupna likvidnost finansijskog tržišta i skratiće se vreme naplate potraživanja.

U cilju nastavka procesa dinarizacije smatramo da je potrebno dalje smanjenje kamatne stope kredita koji su u dinarima. To je izuzetno značajno jer se time isključuje kursni rizik.

Posebno pozdravljamo da je kod garantne šeme dva povećano vreme otplate kredita sa 36 na 60 meseci i grejs period od 19 do 12 meseci na od 18 do 24 meseca.

Predloženi uslovi kredita su izuzetno povoljni, a o tome najviše govori činjenica da kod kredita iz drugih programa gde garanciju daju međunarodni fondovi a krediti su vezani za evro i nema čistih dinarskih kredita, maksimalni iznos kredita daleko zaostaju od kredita sa garantnom šemom, gde je gornja granica kredita čak do tri miliona evra, odnosno do oko 360 miliona dinara. Ostali uslovi kredita, kao što su grejs period, kamatna stopa i vreme naplate kredita su u većini slučajeva lošiji u odnosu na kredite sa garantnom šemom, a poljoprivredna gazdinstva su čak i isključena iz većine programa, dok kod kredita sa državnom garancijom nisu.

Na osnovu svega navedenog, možemo reći da je trenutno na tržištu najpovoljniji kredit kredit sa državnom garancijom i to je jedan od razloga zbog čega će naša poslanička grupa podržati predloženi zakon, a drugi razlog je taj što novim zakonom država želi da pomogne najugroženijim sektorima, čije je poslovanje u najvećoj meri ograničeno i ugroženo merama za suzbijanje epidemije, a to su pre svega sektori putničkog transporta, ugostiteljstva, hotelijerstva i turističkih agencija.

Moramo reći i to da je pored dobrih uslova najvažnija mera predloženog zakona refinansiranje postojećih kredita kod iste banke. To je izuzetno dobar bankarski proizvod jer korisnicima kredita koji ga već jedno vreme otplaćuju obezbeđuje dodatno vreme u smislu grejs perioda i roka povrata kredita i time obezbeđuje kompaniji da dođe do vazduha i progura pandemiju.

Prošle godine sam u svom govoru podvukao da bi bilo neophodno da se namena pomenutog kredita proširi i da se omogući preduzećima da ga pored obezbeđenja likvidnosti koriste i za investiciona ulaganja. Istakao sam da je to jako važno zbog toga što će u 2021. godini investicije biti prva po značaju komponenta u pogledu pozitivnog doprinosa rastu BDP, što je izuzetno značajno sa stanovišta njegove održivosti.

Zbog svega navedenog, zaista pozdravljam odluku Ministarstva finansija da u Predlogu zakona o utvrđivanju druge garantne šeme omogući privrednicima da uzimaju povoljne kredite i za investiciona ulaganja.

Želeo bih još da napomenem da je jako važno da se nađe rešenje i da izvođači radova mnogo jednostavnije dobijaju činidbene garancije od poslovnih banaka. Naime, izvođači radova kod svake investicije treba da dostave različite garancije, na primer kao garancija za dobro izvršenje posla, naručiocu posla, a zbog vremena trajanja investicije, banke uvek traže od izvođača čvrsto obezbeđenje kao što je na primer hipoteka prvog reda. To je u manjim mestima, odnosno skoro svuda van Beograda jako teško obezbediti, jer banke veoma teško prihvataju nekretnine koje se nalaze u nerazvijenim opštinama za obezbeđenje, ako ih i prihvate, za likvidacionu vrednost uzimaju svega oko 50% od procenjene vrednosti nekretnine, odnosno 50% diskontuju hipoteke.

Zbog toga je važno da Vlada Republike Srbije, pored povoljnih kredita nađe rešenje i za povoljne garancije, jer će od toga direktno zavisiti nivo povećanja investicija. Pored navedenog je važno da se u zakonu definiše period obrade zahteva kredita koji ne bi trebalo da bude duže od 15, 20 dana od dana podnošenja zahteva klijenta.

Bilo bi važno da se omogući korišćenje kredite sa garantnom šemom, pored privatnih preduzeća, i onim preduzećima o kojima Republika Srbija, AP ili jedinica lokalne samouprave imaju učešće u vlasništvu preko 50%, a koja nemaju monopol na tržištu. Ovo je značajno zbog toga što su ova preduzeća zbog pandemije, koja je uticala na njihovu naplatu potraživanja, takođe u veoma teškoj situaciji i veliko je pitanje da li će bez adekvatne pomoći države, pregurati ovu godinu. Ovde pre svega mislim na vodoprivredna preduzeća od kojih zavisi održavanje kanalskih sistema za odvod atmosferskih voda.

Primenom ovog zakona će se daleko olakšati pristup sredstvima, malim i srednjim preduzećima i smanjiti cena zaduživanja kod komercijalnih banaka.

Da sumiram, kao što sam naglasio na samom početku svog obraćanja, poslanička grupa SVM će u danu za glasanje podržati predložene zakone zbog toga što su u proteklim godinama, zahvaljujući najpre donacijama Vlade Mađarske, privrednici u Vojvodini ostvarili ogromne investicije i sa tim paralelno su podigli investicione kredite i svoje kompanije stavili pod hipoteku kod domaćih banaka. To znači da bez ovih vida kredita većina pomenutih privrednika ne bi mogla da pribavi dodatna sredstva za likvidnost i za nastavak investicija, pogotovo sa tako dobrim uslovima, koje kredite sa garantnom šemom obezbeđuju, i zbog toga bi imali dosta finansijskih poteškoća.

Takođe, pozdravljamo i to što je limit ukupnih kredita, koji se plasiraju, povećan za 500 miliona evra i kod prve i kod druge garantne šeme, jer su pojedine banke već iskoristile svoje limite, pa po prvom zakonu jedva čekaju usvajanje novih zakona kako bi mogle da završe dogovorene poslove.

U danu za glasanje podržaćemo i ostale predloge zakona koji se nalaze na dnevnom redu sednice. Hvala na pažnji.

Zahvaljujem, magistru Ujheljiju.

Reč ima dr Muamer Bačevac.

Uvaženi ministre, sa saradnicima, uvažene narodne poslanice i narodni poslanici, pred nama je praktično ove nedelje rebalans budžeta i set onih zakona, imamo i danas nekoliko zakona pred nama, koji praktično razrađuju taj rebalans budžeta. Meni je jako drago što smo imali zaista kvalitetne aktivnosti uz jednu zaista veliku želju zalaganja gospodina ministra i njegovih saradnika da na pravi način prezentujemo želju Vlade, da se i privredi i našem stanovništvu izađe u najbolji susret, na najbolji način u ovom zaista teškom vremenu.

Postavljeno je i jedno od glavnih pitanja koje su postavljali oni koji uvek sumnjaju u odluke ove Vlade, jeste zašto sad govorimo o rebalansu budžeta i ovim danas tačkama, i zašto to nismo predvideli u oktobru kada je budžet i pripreman? Meni je drago što ste dali jedno zaista kvalitetno objašnjenje. Ko je mogao da zna kako će da ide ova epidemiološka kriza, ko je mogao da predvidi kako će da ide vakcinacija, koja hvala Bogu ide odlično u našoj zemlji, i ko je mogao da predvidi u tom trenutku kako će da ide i u kojem pravcu će da ide ekonomija i naša i svetska?

Drago mi je da smo, kao i ozbiljne zemlje u Evropi, i mi pristupili rebalansu, eto u aprilu i u Nemačkoj, koja važi za jednu zaista ozbiljnu ekonomiju, u kojoj se ozbiljno promišlja, došlo do sličnog rešenja i Nemci su u svojem parlamentu razgovarali o rebalansu.

U svakom slučaju, dobra je odluka, neposredan praktično povod za donošenje rebalansa ovog budžeta jeste sprovođenje trećeg paketa antikriznih mera i pružanje podrške privredi i građanima čija vrednost se procenjuje na 13,7 milijardi dinara, nepunih 1,2 milijardi evra. Znači, oko 2,4% BDP.

Ukupna pomoć privredi i građanima zajedno sa dva paketa pomoći koje smo imali u prethodnom periodu, biće u vrednosti od oko osam milijardi evra, što je 17,2% BDP. Eto, dovoljne su samo ove cifre da pokažu ozbiljnost i želju Vlade da osluškuje stanje svojih građana i naravno svoje privrede da bi na pravi način uskočila u pomoć u teškom trenutku.

Zbog produženog trajanja epidemije, brojna preduzeća i građani i dalje osećaju negativne efekte posledice po, pa i usvajanje novog paketa mera svakako opravdano. Mere će nesumnjivo imati jako pozitivan uticaj na privrednu aktivnost.

Sa druge strane, postoji jedna ogromna želja Vlade da pomogne svim građanima danas kada je najteže i kada naravno, jako je bitno i drago mi je što ste to i vi podvukli da je neophodno da građani ove države, svi građani ove države osete da iza sebe imaju jaku, odgovornu državu koja brine o svim njenim građanima.

Ono davanje koje neki kritikuju, od 100 evra, zaista je kako vi rekoste, pogodilo u metu pre svega iz psihološkog faktora je pokazalo svim građanima, bez selekcije, zaista je teško odrediti kome dati, kome ne dati novac u ovom izuzetnom teškom trenutku. Drago mi je što jako solidarno i praktično svim građanima smo omogućili da konzumiraju pre svega rekoh, da psihološki damo jednu podršku, a verujte mi da je većini građana koji žive od plate to dosta dobra pomoć.

Ovim zakonom koji je danas pred nama, ovim prvim obezbeđujemo isplatu svim punoletnim građanima još dodatnih 60 evra, dva puta po 30 evra, uz dodatnih 50 evra za naše penzionere. Moram da kažem da sam komparativno gledao u Evropi da li se to dešava, dešava se. Neke evropske zemlje su davale jednokratne pomoći materijalno najugroženijim građanima, penzionerima, korisnicima socijalne pomoći, korisnicima dečijeg dodatka itd.

Međutim naša Vlada je pokazala najveći nivo solidarnosti opredelivši se za pomoć svim građanima naše zemlje. Država neće imati problem u finansiranju ovog trećeg paketa i to je ono što smo mogli tek sada da predvidimo, obzirom da se paket pomoći privredi i građanima predstavlja, odnosno na njega će otići oko 257 milijardi dinara, a mi na računu imamo 259 milijardi. Obzirom na to, deo će se pokriti jeftinim zaduživanjem na finansijskom tržištu, što je danas u ovom trenutku povoljna radnja.

Ministarstvo vodi računa o svakom dinaru. Nama javni dug u odnosu na BDP i sa ovim rebalansom i sa trećim paketom mera, kao i sa rekordnim investicijama u kapitalne projekte neće preći 60% BDP, što je na nivou mastrihta, u granicama koje su one odredile.

Ako pogledamo druge zemlje u Evropi, videćemo koliko smo u boljem stanju. Na primer nemački dug iznosi 80%, crnogorski preko 100%, zaduženje Francuske, Španije, Grčke, Italije, sve su to zaduženja veća nego što su u našoj zemlji.

Stoga, želim da kažem novčana pomoć svim građanima, odnosno zakon koji je danas pred nama, mi u SDPS u danu za glasanje ćemo svakako podržati. Jednaka briga za sve građane, podrška svim građanima naše zemlje dobra je poruka u ovom teškom trenutku i naravno ono pravilo važi i danas, kada je teško, država treba da popušta kaiš, da iznalazi načine da pomogne i privredi i svojim građanima, a naravno u blagostanju onda se može nadomestiti i nadoknaditi ovo pooštravanje poreza i drugih obaveza koje imaju građani prema državi.

Druga dva zakona koja su danas pred nama definišu kreditnu šemu za likvidnost i obrtna sredstva, ukupne vrednosti od jedne milijarde evra, koja će privatnom sektoru biti plasiran uz garanciju naše države. Oni se suštinskih sastoji od dva dela i to su ona sledeća dva zakona o kojima pričamo. Prva garantna šema ukupne vrednosti od 500 miliona evra predstavlja produžetak stare garantne šeme iz 2020. godine, uz maksimalan iznos koji može da padne na teret države do 120 miliona evra. Proširenjem postojeće šeme nisu menjani uslovi podobnosti, što je jako bitno, što znači da će praktično svi aktivni preduzetnici, mikro, mala preduzeća i srednja moći da apliciraju za ovo.

Druga garantna šema takođe ima ukupnu vrednost od 500 miliona evra. Ona je potpuno nova i jako mi je drago što je namenjena za ugrožene sektore, opet mikro, mala i srednja preduzeća, koja dokažu da imaju pad poslovnih prihoda veći od 20% i to je korektno. Maksimalni deo koji pokriva država je nešto manji od 130 miliona evra. Ova mera u praksi znači da će privredi biti omogućeno da se zaduži za milijardu evra kod banaka, a država daje bankama garanciju da će im u periodu koji sledi pokriti deo troškova, maksimalno 250 miliona evra, ukoliko preduzeća ne budu u mogućnosti da vraćaju kredite. Izdvajanje državnih garancija za zaduživanje preduzeća je zaista dobar alat za postizanje likvidnosti.

Najveći benifit je to što se može sprovesti sa relativno malo budžetskih sredstava u tekućoj godini, a istovremeno se privredi stavlja na raspolaganje veliki iznos kredita, što se u krajnjoj meri pozitivno odražava na privrednu aktivnost.

Ovo je nešto što, naravno, koliko i čujemo danas u raspravi, svi podržavaju. I ko nema neko veliko ekonomsko iskustvo, jasno mu je da je zaista ovo dobra stvar. Sve ozbiljne zemlje su zaista pokušale na ovakav način u Evropi da pomognu svojoj industriji, time što Srbija zaista izdvaja popriličnu svotu novca da bi omogućila našim privrednicima da opstanu u ovom teškom trenutku.

Ideja koja stoji iza budžetski dotacija privredi jeste da se pomogne ugroženom delu privatnog sektora da opstane, da privremeni pad poslovne aktivnosti ne dovede do trajnog i prekomernog gašenja radnih mesta, a ogromne štete za građane posledično i za same javne finansije.

Subvencionisanje minimalne zarade, tome su pribegavale i druge zemlje Evrope i regiona. Podaci iz 2020. godine pokazuju da su ove mere velikim delom zaslužne što su izbegnute turbulencije na tržištu rada i dublji pad privrednih aktivnosti. To je za nas jako bitno. Ilustracije radi, u istočnoevropskim i srednjoevropskim zemljama uspelo se da ovim ovakvim i sličnim merama pad nezaposlenosti u vreme ove zdravstvene krize bude manji od 2%.

Slično se desilo i u Srbiji, ali ukupan broj nezaposlenosti u 2020. godini umanjen je samo za 0,2%, samo za 0,2%, i to isključivo u neformalnom delu privrede, na koji se nije ni odnosila državna pomoć. Znači, zaista su Vlada i Ministarstvo finansija pokazali pravu meru i pravi trenutak i pravi model da pomognu našoj privredi i to najbolje ovaj podatak pokazuje. Zbog toga što su dokazano efikasne, smatramo da ove mere opravdano treba primenjivati i u 2021. godini, obzirom da epidemija i dalje traje.

Preostali iznos budžetskih davanja za privredu usmeren je ka najugroženijim sektorima i njega ocenjujemo kao zaista opravdanim. Bilo je kritika kako smo neselektivni u pomoći i tako dalje. Mislim da nisu bile opravdane i to ja kao socijaldemokrata kažem, što ima posebno, čini mi se, u ideološkom smislu težinu.

Evo, sada selektivno pomažemo, sektorsku pomoć imamo, za hotelijerstvo 350 evra po ležaju, 150 evra po sobi u gradskim motelima, uz dodatnu isplatu minimalca, ugostiteljstvo i turizam sa turističkim vodičima, renta-kar agencijama po dve minimalne zarade će se dati.

Autobuskim prevoznicima, verujte mi, u gradu Novom Pazaru u kojem postoji veliki broj firmi koje se bave transportom, pre svega imamo veliki broj preduzeća koja se bave transportom putnika, ovo je velika stvar. Oni će dobiti 60 evra po autobusu u trajanju od šest meseci, a znamo da je praktično broj ljudi koji su prevoženi pao ispod 50%. Znači, njihova aktivnost je pala ispod pola i ovo za njih jeste pravi način pomoći. To je nešto što mi svakako podržavamo.

Dalje, za samostalne umetnike, znači, mislimo i na one kategorije koje su posebno ugrožene u ovom trenutku, imaćemo po dve minimalne zarade koje će oni dobiti, što je opet za njih svakako ozbiljna pomoć. Ukupan utrošak za pomenute mere dostiže 70 miliona evra, a njih ocenjujemo svakako kao opravdane.

Poslovanje u pomenutim nekoliko grana našlo se pod najvećim negativnim uticajem pandemije. Ilustracije radi, broj noćenja turista u 2020. godini pao je za 5% u odnosu na 2019. godinu, promet u ugostiteljstvu zaista u velikoj meri, a rekoh broj prevezenih putnika je pao za više od 50%. Deo ovog budžeta koji zaslužuje najbolju ocenu svakako jeste ulaganje u infrastrukturu, u saobraćajnu, zdravstvenu i pre svega zaštitu životne sredine. Iako su javne investicije u samoj infrastrukturi bile predviđene i našim budžetom, bile su na zadovoljavajućem nivou, predloženim rebalansom se predivđa njihovo povećanje za još 380 miliona evra i to me zaista raduje. Reč je o dodatnom ulaganju u putnu infrastrukturu, izgradnju novih zdravstvenih kapaciteta i, ono što posebno ohrabruje, povećanju ulaganja u zaštitu životne sredine. To je jako bitno. U ovom trenutku je to dvostruko značajno opravdano. Najpre, ovo su produktivne investicije koje će u ovoj godini pogurati stopu našeg BDP-a, čime bi se Srbija približila privrednom rastu od 6%, što je Vlada i planirala u 2021. godini.

Drugi važan iskorak jeste što se rebalansom budžeta opredeljuje 130 miliona evra za komunalnu infrastrukturu i za zaštitu životne sredine. Meni je drago što će se uložiti, ne samo u glavne gradove, odnosno u glavni grad i velike centre, nego u sve delove naše zemlje. Ni Sandžak nije svakako zaobiđen. Drago mi je što će biti revitalizovana, potpuno obnovljena ili nanovo urađena kanalizacija u tri velika sandžačka grada. U Novom Pazaru će takođe biti centar za pročišćavanje vode, otpadnih voda i to je jako dobra stvar.

Nastavljamo, eto, priča o infrastrukturi je uvek priča o putevima, za nas je Koridor 11 žila kucavica budućeg razvoja ovog kraja i boljeg povezivanja sa drugim delovima naše zemlje.

Naravno, mene kao lekara, pre svega, raduje odnos prema zdravstvenoj infrastrukturi, prema zdravstvenim radnicima, jer nisu za nas bitne samo plate, bitni su uslovi, prostorije u kojima radimo, mogućnosti davanja najnovijih terapija. To nekako nas čini ponosnim na svetskim kongresima. Pa, i ova sama borba je pokazala koliko je naše zdravstvo žilavo i koliko su naše medicinske institucije koje obrazuju naš kadar kvalitetne. Drago mi je što Vlada ima poseban senzibilitet za ove institucije i što će zaista odvojiti pozamašnu svotu novca.

Naravno da me raduje i ulaganje u kliničke centre. To su naši naučno-obrazovni centri. Eto, ja sam se obrazovao i u Kliničkom centru u Nišu, Kliničkom centru Beograd na Dedinju itd. To su sve institucije u koje država ulaže. Pogledajte kako će velelepno izgledati Klinički centar u Beogradu i kakve će imati kapacitete i mogućnosti pružanja najsavremenijih terapija.

Naravno, raduje me što će se rebalansom opredeliti još 50 miliona evra dodatnih. Gradićemo još jednu novu kovid bolnicu. Izuzetno je bitno što država namerava da ulaže još 1,5 milijardi dinara u izgradnju fabrike vakcina, ali i još 1,2 milijardi dinara u projekat unapređenja radionukleidne terapije. Danas kovid pacijenti, pre svega oni koji boluju od tumora, zaista su nekako u drugom planu. Raduje me što država pokazuje zaista senzibilitet, da ćemo u uslovima kada pobedimo ovu pandemiju imati mogućnost da ovim bolesnicima pružimo radiološku terapiju i kvalitetan oporavak zaista jednim osavremenjenim i kvalitetnijim terapijskim pristupom.

Naravno, i grad Novi Pazar je opredelio 300.000 evra za dokumentaciju za izgradnju kliničko bolničkog centra i to je završeno. Mi imamo obećanje od predsednika države kojeg se čvrstom držimo i koje stalno ponavljamo, da će se taj kliničko bolnički centar početi raditi što pre. To je nešto što je zaista preka potreba za taj kraj naše zemlje. To je najbolje pokazalo ovo vreme, gde je Novi Pazar sa svojom bolnicom regionalni centar za kovid lečenje i leči ne samo Sjenicu, Tutin, Novi Pazar, nego i Rašku, Leposavić i zaista pola miliona ljudi je opskrbio i niko nije bio odbijen i svima je pružena prva pomoć u ovom gradu.

U svakom slučaju, podsetiću vas da je pre dva dana Novi Pazar obeležio 560-u svoju godišnjicu, kada je prvi put u dubrovačkim spisima pomenut Novi Pazar, jedna od najstarijih gradova u ovoj državi. Eto, dodelili smo plakete i priznanja i Kliničkom centru u Kragujevcu i Vojnomedicinskoj bolnici u Beogradu, ali i Kliničkom centru u Sarajevu, Tuzli. Neće građani Novog Pazara zaboraviti pomoć, empatiju i želju da pomognu, koju su pružili pre svega lekari ove zemlje i, za nas jako bitne zemlje, Bosne i Hercegovine.

Naravno, zbog aktuelne situacije i grad Novi Pazar je iz svog budžeta izdvojio za sve medicinske radnike po 10.000 dinara, kao pomoć budžeta grada koji je onako, da kažem, dosta fragilan, ali naći ćemo mogućnosti da pokažemo medicinskim radnicima i grad Novi Pazar u svakom trenutku je priskakao bolnici i domu zdravlja u pomoć i zaista mislim da je ovo jako dobra odluka gradonačelnika da se ovakvim jednim gestom pomogne i uvaže medicinski radnici.

Danas u Novom Pazaru vakcinisano je preko 10.000 ljudi, to je brojka koja već ide na 15%, probili smo barijeru i zahvaljujem se svima onima koji su pozitivno uticali da se ljudi vakcinišu, da ljude ne zaluđuju, svim onim političkim aktivnim ljudima, sportistima, intelektualcima, verskim liderima koji su promovisali vakcinaciju kao jedini način i najbolji način borbe. Eto, i reis-I-ulema Islamske zajednice u Srbiji se pre neki dan vakcinisao i na najbolji način ličnim primerom pokazao kako ćemo odbraniti i zdravlje naših stanovnika i našu ekonomiju.

Još jednom, mi socijaldemokratije ćemo zdušno podržati ovaj rebalans i ove zakone i naravno ono što je Vlada učinila u dogovoru sa frilenserima, našla najbolje rešenje, ispoštovala skoro sve njihove zahteve i zaista pokazala da brine o svim građanima ove države na pravi način, imate našu podršku.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Đorđe Milićević.

Zahvaljujem.

Uvaženi predsedavajući, gospodine Orliću, poštovani ministre, poštovani predstavniče Ministarstva, dame i gospodo narodni poslanici, danas nešto što je vezano zapravo vrlo direktno za jučerašnju temu, a to su izmene i dopuna Zakona o budžetu za 2021. godinu. Teško je danas govoriti, a ne pomenuti nešto o čemu smo tokom jučerašnjeg dana već govorili.

Dakle, ovo jeste set pratećih zakona koji treba da zapravo pre svega za prioritet ima i da omogući realizaciju trećeg paketa ekonomskih mera Vlade Republike Srbije. Ono što želim da kažem na samom početku jeste da taj treći ekonomski paket mera za podršku privredi i građanima, vredan je i podsetiću, o tome smo govorili tokom jučerašnjeg dana kao poslanička grupa SPS vredan je 257,1 milijardu dinara, odnosno 4,3% bruto društvenog proizvoda.

Prva dva paketa pomoći su definitivno dala rezultate, sačuvala su radna mesta, proizvodne pogone, a pad bruto društvenog proizvoda je bio najmanji u Evropi, ispravite me, ministre, ako grešim, ali iznosio je minus 1%. Sada ovim trećim paketom želimo da sačuvamo našu ekonomiju, da sačuvamo likvidnost, solventnost čitave privrede, da sačuvamo radna mesta, realizujemo povećani broj kapitalnih investicija, novih kapitalnih investicija, završimo one kapitalne investicije čija je realizacija započeta, a sve sa ciljem da onog prvog dana, a nadamo se da je taj dan blizu, kada se završi ovaj period pandemije konačno, imamo dobru startnu poziciju da nastavimo sa rastom, sa razvojem, sa napretkom i sa prosperitetom Srbije. Ukupna pomoć države od početka pandemije, zajedno sa ovim trećim paketom o kojem govorimo, je 17,2% bruto društvenog proizvoda i to sasvim dovoljno govori o ekonomskoj snazi naše države.

E sada, kada smo govorili o budžetu, ja sam to podsetio i tokom jučerašnjeg dana, kada smo govorili o budžetu za 2021. godinu, rekli da Srbija u 2021. godinu ulazi jaka i ekonomski stabilna, sa privredom koja je na stabilnim nogama, sa potpunim uverenjem da ćemo da realizujemo onu projektovanu stopu bruto društvenog proizvoda od 6%.

Ali odakle ta ekonomska stabilnost? Odakle ta ekonomska snaga Srbiji u 2021. godini, kada se od marta meseca 2020. godine do danas i dalje suočavamo sa najvećim zdravstvenim izazovom, čiji se kraj još uvek ne nazire, ali ja verujem da ćemo da zajedno pobedimo u toj veoma važnoj i značajnoj bici? Pa upravo zahvaljujući teškim, nepopularnim, ali hrabrim i odlučnim merama, reformskom kursu Vlade Republike Srbije, stvoren je jedan zdrav sistem koji je pre svega zasnovan na zdravim osnovama. Kada kažem zdravim osnovama, ne mislim na politikanstvo, ne mislim na spisak lepih želja, ne mislim na ono što bi građani želeli da čuju, već na ono što je realnost, zdrav sistem koji je zasnovan na životu i koji je zasnovan na ekonomiji.

Četiri godine zaredom, i vi ste o tome govorili, ministre, tokom jučerašnjeg dana, četiri godine zaredom smo imali suficit u budžetu. Ja ću podsetiti na 2019. godinu i kada smo govorili ovde u plenumu o rebalansu budžeta za 2019. godinu. Zašto namerno ističem 2019. godinu? Jer to je godina neposredno, nažalost, pred mart 2020. godine, kada nas je zadesio period pandemije koji je izazvan korona virusom. Tada smo usvajali poslednji rebalans pred pandemiju budžeta za 2019. godinu i mi smo vrlo jasno rekli da to činimo ne zato što imamo povećanje rashoda, već povećanje prihoda, koje je daleko veće od očekivanog, i imamo sigurnu i stabilnu stopu inflacije, imamo siguran kurs dinara i da sa optimizmom konačno možemo gledati na period koji je pred nama.

Dakle, završili smo proces fiskalne konsolidacije, okrećemo se ka rastu i razvoju i ono što je izuzetno važno bilo u tom trenutku jeste da sačuvamo makroekonomsku stabilnost, da sačuvamo ona teško stečena fiskalna dostignuća do kojih se došlo kroz reformski kurs Vlade Republike Srbije, ali isto tako da prihvatimo sve one podsticaje, sve one inicijative koje vode ka rastu i razvoju. Tada su mnogi kvazikritičari to dočekali sa podsmehom, a koliko je sve to važno, kada smo govorili o suficitu budžeta, kada smo govorili o rebalansu budžeta, koliko je sve to važno potvrđuje upravo period pandemije koji kreće od marta meseca 2020. godine.

Kao što je već bilo reči, cilj prva tri zakona o kojima danas govorimo jeste da se omogući primena trećeg paketa pomoći, odnosno ovi zakoni imaju za cilj pre svega ublažavanje posledica izazvanih pandemijom.

Najpre, Predlog zakona o privremenom registru punoletnih državljana Republike Srbije kojima se uplaćuje novčana pomoć za ublažavanje posledica pandemije bolesti Kovida-19 izazvane virusom. Ovim zakonom uređuje se način na koji će biti napravljen i vođen privremeni registar punoletnih državljana kojima će biti uplaćena novčana pomoć, način uplate novčane pomoći za ublažavanje posledica pandemije, kao i druga pitanja koja su od značaja za dobijanje ove novčane pomoći.

Ono što ovde treba posebno istaći, o tome smo govorili tokom jučerašnjeg dana, dakle, mi ovde govorimo o punoletnim građanima koji ostvaruju pravo, a njih je 6.118.911. Iznos od 60 evra, odnosno dva puta po 30 evra moći će da dobiju državljani Srbije koji su punoletni na dan stupanja na snagu ovog zakona, koji imaju prebivalište na teritoriji Republike Srbije, važeću ličnu kartu i koji se prijave za uplatu novčane pomoći.

Zarad javnosti mislim da je važno još jednom podsetiti i istaći da će punoletni građani moći da se prijave u periodu od 28. aprila do 15. maja ove godine, i to elektronski preko portala Uprave za trezor ili telefonski preko kontakt-centra koji će početi sa radom 5. maja. Dakle, istom procedurom kao i prošle godine kada je svim prijavljenim građanima uplaćena pomoć od 100 evra. Korisnicima penzija, primaocima novčane socijalne pomoći i licima u Zavodu za izvršenje krivičnih sankcija će pomoć biti uplaćena bez podnošenja prijave. Pored 60 evra, veoma važna stvar, 1,7 miliona penzionera će dobiti i jednokratnu pomoć države u iznosu od 50 evra. Takođe, građani koji su na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje dobiće dodatnih 60 evra jednokratne pomoći.

E sada, gospodine ministre, ovde bih imao samo jedno pitanje, kada govorimo o Nacionalnoj službi za zapošljavanje. Postoji li neki datum i rok do kojeg bi građani morali biti prijavljeni da bi ostvarili pravo na ovu novčanu pomoć?

Ovim pokazujemo da kao država brinemo o svojim građanima, da je unapređenje životnog standarda prioritet Vlade Republike Srbije, to smo definisali i kroz budžet za 2021. godinu, a dokaz za to je da smo u prošloj godini uprkos krizi svetskih razmera, u trenutku kada je u EU bez posla ostalo čak šest miliona ljudi.

Mi ne samo da smo sačuvali svako radno mesto, ne samo da smo sačuvali svaku fabriku, ne samo da smo imali priliv stranih direktnih investicija ukupne vrednosti od tri milijarde evra, mi smo omogućili, kao država, da najpre, kao što sam rekao, svakom punoletnom građaninu obezbedimo stotinu evra, da se penzionerima omogući pomoć najpre od 4.000, pa 5.000 dinara, 10.000 dinara za svakog zdravstvenog radnika. U periodu pandemije, povećane su penzije za 5,9%, povećane su plate u javnom sektoru najpre za 3,5%, potom za 1,5%, minimalna cena rada za 6,5% i povećane su plate medicinskim radnicima za 5%. Ja još jednom, po ko zna koji put u plenumu, postavljam pitanje da li je i jedna država u Evropi, da li je i jedna država u svetu preuzela ovoliki teret krize na sebe u periodu pandemije.

Tokom jučerašnjeg dana sam, govoreći o izmenama i dopunama Zakona o budžetu ili o rebalansu budžeta, kako skraćeno kažemo, rekao da ovi kvazi kritičari koji vrlo često kritikuju ne samo mere, već i svaki potez vladajuće koalicije možete kritikovati, ali kada govorite o ekonomiji onda je to veoma teško, jer to su brojke, to su cifre, činjenice i teško je to demantovati. Kada govorimo o činjenicama, evo nekoliko ekonomskih podataka.

Minimalna cena rada, recimo 2012. godine u aprilu mesecu, iznosila je 115 dinara, a 2021. godine 183,93 dinara, od 1. januara 2021. godine minimalna cena, kao što sam rekao uvećana je za 6,6% tj. za oko 2.000 dinara, tako da sada minimalac iznosi 32.126 dinara. Prosečna plata neto u dinarima 2012. godine 41.377 dinara, a januara 2021. godine 63.109 dinara. Prosečna penzija u dinarima 2012. godine 23.024 dinara, a prosečna penzija u januaru, recimo 2021. godine, 29.378 dinara. Važno je istaći da prosečan ček koji je iznosio 27.700 dinara sada je veći za oko 1.700 dinara. Ukupno povećanje penzija, dakle u periodu od 2012. do 2021. godine je 30,9%.

Nezaposlenost, o tome smo već govorili. Dakle, uspelo se sačuvati svako radno mesto od rekordne nezaposlenosti koja je 2012. godine iznosila 25,9% došlo se do istorijskog minimuma od 9% u 2020. godini.

Javni dug, ono o čemu vrlo često slušamo od tzv. kvazi kritičara, opet kažem vi me ministre ispravite ako grešim, na dan 28. februara 2021. godine javni dug je iznosio 53,5%. Dakle, što je manje od nivoa Mastrihta od 60%, 60% BDP i kriterijumi iz Mastrihta koji je ustanovljen još 1991. godine unutar tadašnje Evropske zajednice odnosi se na to koliki je nivo duga koje države maksimalno mogu da imaju da bi bile kandidat za članstvo u evro zoni, odnosno valutnoj uniji od tada se figurira sa tim podatkom od tih 60%.

Strane direktne investicije, kao što sam rekao, tokom 2020. godine tri milijarde evra, a u januaru 2021. godine iznosile su već 230,4 miliona evra. To su podaci i sada najbolji odgovor na bilo kakvu kritiku su rezultati i činjenice koje teško da može bilo ko da demantuje.

Kada govorimo o druga dva zakonska predloga – Predlogu zakona o izmenama Zakona o utvrđivanju garantne šeme, kao mere podrške privredi za ublažavanje posledica pandemija bolesti Kovida-19 izazvane Sarsom i Predlogu zakona o utvrđivanju druge garantne šeme kao mera dodatne podrške privredi usled produženog negativnog uticaja pandemije.

Dakle, kao što ste rekli u uvodnom izlaganju oni imaju za cilj da očuvaju pre svega likvidnost privatnog sektora i mi smatramo da je privatni sektor od izuzetne važnosti i značaja za Srbiju, da je privatni sektor budućnost Srbije, da je privatni sektor krvotok Srbije, da je privreda od velike važnosti i značaja za Srbiju, jer privreda je ta koja otvara nova radna mesta, ali sa druge strane država na neki način i živi od privrede upravo ubirajući dažbine i prihode od privatnog sektora.

Obezbeđeno je dodatnih 500 miliona evra za privrednike i produžen je period raspoloživosti za godinu dana. Dakle, kroz drugu garantnu šemu obezbeđeno je dodatnih 500 miliona evra, prvenstveno najugroženijim delatnostima poput ugostiteljstva, putničkog transporta, hotelijerstva, u gradovima i turističkim agencijama kao najugroženijim firmama koje su zabeležile pada od poslovnih prihoda iznad 20% u 2020. godini.

Kroz treći paket pomoć država je pomogla privredu za preduzetnike zaposlene u mikro, malim, srednjim ali i u velikim preduzećima. Obezbeđena je pomoć u visini od jednog i po minimalca, pored toga ugostitelj, turističke agencije, licencirani turistički vodiči, pratioci, hoteli, odmarališta, renta kar agencije, imaće podršku države u visini od još jednog punog minimalca. Gradski hoteli će dobiti 350 evra po individualnom ležaju, i 150 evra po smeštajnoj jedinici. Direktnu podršku dobiće i sektor prevoza putnika i drumskog saobraćaja i autobuskih stanica koja podrazumeva 600 evra po autobusu u periodu od šest meseci. Država je ovim pokazala da brine o najugroženijim privrednim sektorima, o onima koji su zapravo u ovom periodu od marta meseca prošle godine do danas pretrpeli najveće gubitke.

Kada je reč o izmenama i dopunama Zakon o porezu na dohodak građana i dopunu Zakona o doprinosu za obavezno socijalno osiguranje, ova dva zakona su zapravo osnov za oporezivanje tih tzv. frilensera ili tih radnika ili radnika na internetu. Mi u potpunosti podržavamo dogovor koji je juče postignut između Vlade Republike Srbije i predstavnika udruženja frilensera i udruženja radnika na internetu, a tiče se načina plaćanja poreskih obaveza predstavnika ove industrije. Dakle, postignut je dogovor da se normirani troškovi povećaju sa postojećih 43% na 50%, kao i da se radnicima na internetu, odnosno frilenserima omogući upisivanje radnog staža srazmerno uplaćenom delu obaveza. Vlada Srbije ovim je izašla u susret frilenserima, uzimajući u obzir socijalnu kategoriju. To znači da frilenseri koji su mesečno zarađivali od oko 65.000 dinara nisu u obavezi da plaćaju poreze i doprinose unazad, a oni koji su zarađivali više od toga imaće priliku da dug otplate u narednih deset godina tj. kroz 120 plata i na taj dug neće se obračunavati zatezna kamata.

Dakle, ubeđen sam da večeras kada izađemo i kada završimo ovo zasedanje, nećemo ponovo naići na neku gomilu ljudi koja će poslanicima vikati – lopovi, jer dok nama viču lopovi, Vlada i Narodna skupština Republike Srbije pokušava da iznađe rešenje koje će biti u najboljem interesu onih koji su se okupili, a pitanje je da li i među onima koji su okupljenim ispred Skupštine i ima frilensera ili su poslati da pošalju nekakve političke parole.

Ono što želim na samom kraju da kažem, postoje uvek kritike i nekako uvek za kraj ostavim taj Fiskalni savet. Nemam ništa protiv nezavisnih tela i nikada nismo vršili pritisak na rad nezavisnih tela, naprotiv podržavamo rad nezavisnih tela.

Znamo šta je naša obaveza da ojačamo i osnažimo rad nezavisnih tela, ali ne mogu da se ne osvrnem Fiskalni savet se opet usudio najpre da kritikuje dodelu novčane pomoći građanima, kao što je učinio za meru prošle godine od 100 evra podrške, ako se sećate, za koju se prijavilo 4.325.500 građana. Kada tome dodamo penzionere, kada dodamo korisnike socijalne pomoći, to je ukupno 6,2 miliona ljudi.

Voleo bih da gospodinu Petroviću postavim pitanje da li bi on, njegov stav mogao da objasni ovim ljudima. Dakle, njih je 6,2 miliona.

Da li bi mogao da objasni opravdanost i svrsishodnost svog stava? Jer nije mogao da objasni ni svojim zaposlenima. Pitao sam ga ovde da li su njegovi zaposleni uzeli pomoć od 100 evra i kako su se osećali kada su dobili tu podršku od 100 evra. Ne mislim, pri tome, ništa loše.

Naprotiv, mi želimo da ojačamo i osnažimo rad nezavisnih tela. Potpuno je logično da nekada imamo različite stavove, jer ako bi mislili isto ne bi misli dovoljno. Sa druge strane, ako bi nezavisna tela uvek mislila isto kao i Vlada Republike Srbije ili Narodna skupština Republike Srbije, onda bi se postavilo i pitanje suštine njihovog postojanja.

Zaista nemamo ništa protiv ali koristimo našu autonomiju, jer svako ima svoj deo odgovornosti. Naša odgovornost je prema građanima, jer mi smo legitimno izabrani predstavnici građana. Ova Narodna skupština Republike Srbije je glasa naroda. Dakle, suština je u nečem drugom. Svako treba da radi svoj posao i svako treba da ima određenu odgovornost.

Da li je na Fiskalnom savetu, recimo, da kritikuje Evropsku investicionu banku, Međunarodnu organizaciju rada koja kaže da je dobra mera Vlade Republike Srbije to što je izdvojeno 100 evra za svako punoletno lice u periodu kada se suočavamo sa najvećim zdravstvenim izazovom i ne samo mi, već čitav svet.

Dakle, Evropska banka, Međunarodna organizacija rada kažu da je ovo dobra mera, kažu da je ovo mera koja smanjuje siromaštvo, a nailazi na kritike Fiskalnog saveta, e, sada mi to možemo da protumačimo drugačije. Da li se Fiskalni savet, kao i organizacije koje sam naveo kao Vlada Republike Srbije, zalažu za smanjenje siromaštva u Srbiji.

Nije Srbija izmislila ovu meru.

Dakle, ovu meru su koristile i druge svetske ekonomije, o tome sam i juče govorio, mislim da je to koristio i Japan i Sjedinjene Američke Države i da se razumemo, nije sporna konstruktivna kritika i sa time završavam ovde, ali ovde imamo kritiku koja je usmerena ka Evropskoj banci, imamo kritiku koja je usmerena ka Međunarodnoj organizaciji rada, imamo kritiku, koliko sam shvatio koja je usmerena ka Vladi Republike Srbije.

Onda se postavlja pitanje da li je posao Fiskalnog saveta da kritikuje sve ono što je dobro, a mi smatramo da je ovo dobro i pozitivno, a i ogromna većina građana smatra da je ovo bila dobra i pozitivna mera, o tome govore podaci o kojima sam maločas govorio.

Dakle, na samom kraju gospodine ministre, poslanička grupa SPS u danu za glasanje podržaće set predloženih zakona.

Zahvaljujem.

Hvala.
Da li se još neko od ovlašćenih predstavnika javlja za reč?
Narodni poslanik Dejan Kesar.

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo, cenjeni ministre, poštovani građani Srbije, pred nama su danas predlozi zakona iz oblasti finansija koji imaju za cilj da na najbolji način stvore uslove za obezbezđivanje podrške kako privredi, tako i svim građanima Srbije, u cilju neutralisanja negativnih posledica pandemije Korona virusa.

To svakako obezbeđujemo današnjim predlozima zakona, kao i jučerašnjim predlogom rebalansa budžeta, ali želeo bih da istaknem da je Republika Srbija, pre svega jedan odgovorna, jaka , stabilna, i pragmatična država koja za jedini i osnovni cilj ima da privreda i građani Republike Srbije, kroz pandemiju korona virusa prođu sa što manje posledica.

Tu ne pravimo razliku između privrede i građana Republike Srbije, jer odgovorno shvatamo da i jedni i drugi su nam neophodni, kako bi u narednim godinama Srbija ostala jaka država sa stabilnim finansijama i stabilnom ekonomijom.

Pandemija korona virusa je početkom 2020. godine, pokazala da nijedna država u Evropi i da nijedna država u svetu nije bila spremna za događaj koji će uslediti u narednom periodu.

Pandemija korona virusa je u potpunosti pokazala sve svoje negativne efekte, kako u oblasti zdravstva, tako i u oblasti ekonomije. Ali, istovremeno nam je pokazala da ukoliko države vode ozbiljnu i odgovornu i mudru politiku, i te kako možemo naći rešenje da se izborimo, sa ovom pošasti.

Takvu politiku je upravo vodila i Republika Srbija. Kreatori te politike, koji ni u jednom trenutku nisu stavljali interese građana ispred sebe, nam je pokazala da samo odgovornim i marljivim radom možemo da Srbiju stavimo na mesto lidera u regionu i možemo da stavimo na mesto jednog od lidera u Evropi, u borbi protiv pandemije korona virusa, i u borbi za bolju i stabilniju Srbiju.

Upravo kreatori te politike svakako jesu bili predsednik Aleksandar Vučić i Vlada Republike Srbije. To je upravo politika koja ni u jednom trenutku nije dovodila u pitanje interese građana Srbije i politika koja nam je pokazala da samo mudrim i danonoćnim radom svih zajedno možemo postići najbolje rezultate o kojima pričaju ne samo mediji u regionu, već i svetski i evropski mediji.

Politika Aleksandra Vučića je pokazala da nijedna vanredna situacija ne može da utiče na stabilnost Republike Srbije, ukoliko se interesi građana Srbije, ukoliko se njihova zdravstvena zaštita i njihova ekonomska stabilnost, stavlja ispred svega i ispred svih.

Svakako, ta borba ne bi bila jaka, ne bi bila ozbiljna, ukoliko nismo uspeli da sprovedemo teške mere fiskalne konsolidacije 2012. godine. Upravo te mere su nam omogućile da se u 2020. godini uhvatimo u koštac sa pandemijom korona virusa, iz koje ćemo sigurno izaći kao apsolutni pobednici, jer u mentalitetu Srbije i u mentalitetu svih građana Republike Srbije, nije da se predajemo.

Mi se nismo predavali ni 2012. godine, kada smo u budžetu Republike Srbije, zatekli katastrofalno stanje i kada smo imali gotovo novca da isplatimo jednu platu i jednu mesečnu penziju.

Nismo se predavali ni početkom 2020. godine, kada je u Srbiji registrovan prvi slučaj pandemije Korona virusa, već smo želeli da građanima i privredi damo punu podršku u cilju suzbijanja negativnih posledica pandemije korona virusa.

Takođe, u trenucima kada su se države suočavale sa početnim negativnim efektima pandemije korona virusa, mi smo imali jasan i detaljan plan.

Taj jasan i detaljan plan jeste bio da iz borbe protiv korona virusa, izađemo kao pobednici, a da bismo to ostvarili morali smo da imamo jak zdravstveni sistem, stabilnu ekonomiju, stabilne finansije i jaku viziju i ideju koju je imao predsednik Aleksandar Vučić i Vlada Republike Srbije.

Za najkraći mogući rok konsolidovali smo u potpunosti zdravstveni sistem, obezbedili smo maksimalne bolničke kapacitete, obezbedili smo neophodna medicinska sredstva i druge medikamente, kako bi na najbolji mogući način, mogli da odgovorimo na prvi talas pandemije korona virusa.

Ali, istovremeno, pokazali smo da država nije tu za sebe, već je tu isključivo za građane Republike Srbije.

Tu moram da istaknem prvi paket ekonomskih mera za ublažavanje posledica pandemije korona virusa, vredan 5,1 milijardu evra.

Glavni cilj paketa jeste bio očuvanje ekonomske stabilnosti. Ono što je važnije, jeste podrška mikro, malim, srednjim i velikim preduzećima u privatnom sektoru, kao i direktna podrška svim punoletnim građanima Republike Srbije.

Država je tada jasno locirala probleme sa kojima se suočava privatni sektor. Da bi privreda u tom trenutku mogla da iznađe rešenja došlo je do oslobađanja od plaćanja poreza i doprinosa na zarade i isplaćivanje tri minimalne zarade.

Ono što nas je svakako razlikovalo u odnosu na sve zemlje regiona i Evrope jeste bila direktna podrška građanima Republike Srbije u iznosu od 100 evra.

Tu bi želeo da kažem, da mi ni u jednom trenutku nismo pravili razliku između građana Srbije u pogledu uzrasta, materijalnog stanja ili političke pripadnosti.

Ukoliko tome dodamo vrednost drugog paketa ekonomske pomoći koji je bio vrednosti 564 miliona evra, dolazimo do ukupne vrednosti od skoro šest milijardi evra, što složićete se, pokazuje jačinu i stabilnost budžeta Republike Srbije u 2020. godini.

Tim potezom smo pokazali da država revnosno brine o svom građanima Republike Srbije. Od te novčane podrške, kako privredi tako i građanima Republike Srbije nismo odustali ni u 2021. godini.

Pred nama su predlozi zakona kojima se obezbeđuje treći paket podrške privredi i građanima Republike Srbije koji vredi 257 milijardi dinara.

Mi već u ovom trenutku na računu budžeta Republike Srbije imamo 259 milijardi dinara i mi to danas možemo da isplatimo i privredi i građanima Republike Srbije.

Za razliku od 2012. godine i perioda pre 2012. godine, mi se više ne zadužujemo. Ne zadužujemo državu Republiku Srbiju, ne zadužujemo ni jednog građanina Republike Srbije, jer nama je bitna budućnost svakog građanina i bitna nam je budućnost svačije porodice na teritoriji Republike Srbije.

Da bismo mogli da stvorimo načine, uslove i procedure za ostvarivanje trećeg paketa podrške privredi i građanima Republike Srbije, pred nama su danas predlozi zakona kojima to omogućavamo.

Kada govorimo o Predlogu zakona o privremenom registru punoletnih državljana Republike Srbije kojima se uplaćuje novčana pomoć za ublažavanje posledica pandemije kovid virusa, stvaraju se uslovi za uplatu dvokratne novčane pomoći svim punoletnim državljanima Republike Srbije.

Trudiću se da u nekoliko narednih minuta što jasnije i što konciznije svim građanima Republike Srbije predočim na koji način mogu da ostvare pravo na dvokratnu novčanu pomoć.

Ministarstvo finansija, kao resorno ministarstvo će za potrebe ostvarivanja ove pomoći formirati privremeni registar podataka u kome će biti sadržani svi neophodni podaci kako bi punoletni državljanin Republike Srbije mogao da ostvari pravo na novčanu pomoć. Istovremeno, Ministarstvo stavlja poseban akcenat na zaštitu podataka o ličnosti.

Pre svega, želeo bih da obavestim, a vi me gospodine ministre opomenite ukoliko pogrešim, želeo bih građanima Srbije da predstavim ko sve ima prava na ostvarivanje novčane pomoći. Tu su svi punoletni državljani Republike Srbije, zatim korisnici starosne, invalidske penzije, zatim korisnici socijalne pomoći, kao i lica koja se nalaze na izdržavanju kazne u kazneno-popravnim zavodima.

Takođe, želeo bih da kažem, i to je ono najvažnije, da građani Srbije za dvokratnu novčanu pomoć mogu da se prijave u periodu od 28. aprila do 15. maja ove godine, i to elektronski preko portala Uprave za trezor ili telefonskim putem, putem kontakt centra. Korisnicima penzija ili socijalne pomoći novac se direktno uplaćuje bez podnošenja dodatne prijave i bez otvaranje posebnih namenskih računa.

Za one punoletne građane koji nemaju svoje tekuće račune Ministarstvo finansija će u saradnji sa NBS, a bez dodatnih provizija otvarati namenske račune u onim bankama koji građani opredele u svojoj prijavi.

Ministarstvo finansija započinje isplatu prve novčane pomoći u maju 2021. godine, a isplatu drugog dela novčane pomoći u iznosu od 30 evra u novembru 2021. godine.

Tu bih, takođe želeo da istaknem da će naši najstariji sugrađani koji su podneli najveći teret mera fiskalne konsolidacije pored ovih 60 evra, takođe dobiti dodatnih 50 evra.

Takođe, odgovornom politikom pokazujemo da će svaki građanin KiM dobiti pomoć u iznosu od 100 evra, a svaki nezaposleni građanin još 200 evra.

Predlog zakona o garantnoj šemi kao mera podrške privredi jeste nastavak dobre prakse, pre svega usmerena jačanju privrednog sektora.

Mi ovom drugom garantnom šemom želimo da pomognemo najugroženijim sektorima i kompanijama u zemlji. Sa tom dobrom praksom smo započeli 2020. godine, iznos prve garantne šeme iznosio je dve milijarde evra. Zatim smo izmenili postojeću prvu garantnu šemu i uvećali je za još 500 miliona evra.

Druga garantna šema je, takođe vrednosti 500 miliona evra. Tu bi želeo da istaknem da mi ovim paketom pomoći želimo da pomognemo, kao što sam rekao najugroženijim sektorima, a to jesu ugostitelji, turističke agencije, licencirani turistički vodiči, pratioci i hoteli.

U sklopu ovog paketa pomoći svi gradski hoteli će dobiti pomoć od 350 evra po jednom krevetu i 150 evra po jednom smeštajnom kapacitetu, odnosno sobi.

Sektor prevoznika će dobiti pomoć od 600 evra po svakom autobusu u narednih šest meseci.

Za celokupan iznos od 500 miliona evra, Republika Srbija preuzima obavezu da kao garant izmiri potraživanje prema bankama, a maksimalni iznos portfolio od strane komercijalnih banaka iznosi 128 miliona evra.

Pre svega, želeo bih da kažem da smo i ovde u dogovoru sa komercijalnim bankama bili izuzetno odgovorni i da poček prilikom plaćanja, odnosno otplate novčane pomoći, odnosno grejs period iznosi 12 meseci, a da će period otplate novčane pomoći iznositi 36 meseci.

Takođe, želeo bi da kažem da na ovom primeru se jasno vidi da je država o svim ugroženim sektorima vodila računa, bez selektivnosti u cilju što uspešnije posledice borbe sa korona virusom.

Svakako, ta borba ne bi bila uspešna da 2014. godine nismo prepoznali značaj ulaganja u modernizaciju zdravstvenog sektora u bolnice i domove zdravlja.

Podsetiću vas da smo se na početku 2020. godine, susreli sa pandemijom korona virusa, ali smo u tom trenutku imali kompletno izgrađen Klinički centar Niš. U tom trenutku smo započeli rekonstrukciju Infektivne klinike u Beogradu, koja je izgrađena davne 1926. godine. Mi smo 2017. godine, imali kompletnu rekonstruisanu bolnicu Dragišu Mišović, ali sa tim nismo stali. Mi smo 2014. godine nastavili da ulažemo sredstva u modernizaciju zdravstvene infrastrukture.

Mi smo uradili gotovo više za sedam godina, nego što smo uradili za prethodnih 40 godina. Svi možemo da budemo svedoci da se Klinički centar Srbije, da se njegova rekonstrukcija približava kraju, da mi u ovom trenutku gradimo kompletno Klinički centar Vojvodine.

U tom trenutku, na početku 2020. godine, mi smo prenamenili halu „Arena“ i halu „Doma sportova“ u privremene bolnice, kako bi svaki građanin mogao da ostvari medicinsku pomoć.

Mi smo od 2014. godine, do danas u modernizaciju zdravstvenog sistema u izgradnju novih kapaciteta proširenje i rekonstrukciju postojećih uložili 11 milijardi dinara.

li, ono što nas je posebno izdvojilo u odnosu na sve zemlje u regionu u Evropi, jeste što smo mi za samo četiri meseca izgradili potpuno dve nove kovid bolnice.

Hoću opet da napomenem, više smo uradili za četiri meseca nego za prethodnih 40 godina. Mi smo izgradili potpuno novu kovid bolnicu u Batajnici sa smeštajnim kapacitetom od 930 mesta, ali da ne brinemo samo o Beogradu i okolnim gradovima, pokazali smo time da smo izgradili potpuno novu kovid bolnicu u Kruševcu, i to nam je u tom trenutku doprinelo da rasteretimo već prenapregnutu medicinsku mrežu.

Svakako, ono što je najbitnije jeste da se sa ovom pandemijom koronavirusa ne bi mogli da se izborimo da nije bilo sjajnih medicinskih radnika. Ti ljudi su bili na prvoj liniji fronta od marta 2020. godine. Ti ljudi su svakodnevno u skafanderima radili sa najtežim bolesnicima i zato njima treba da pokažemo da istovremeno brinemo o medicinskom osoblju i da brinemo o zdravstvenom sistemu.

Mi smo u toku pandemije koronavirusa zaposlili 4.559 medicinskih radnika u 186 zdravstvenih ustanova. Ono što, takođe, želim da kažem, osim ulaganja u bolničku infrastrukturu, gotovo svakodnevno smo od marta 2020. godine marljivo i danonoćno radili da bismo nabavili medicinska sredstva i drugu neophodnu opremu kako bismo sačuvali živote naših sugrađana i u tom trenutku smo imali jednu nejednaku tržišnu utakmicu u pogledu nabavke respiratora i drugih medicinskih sredstava i samo zahvaljujući danonoćnom radom, mudrom politikom Aleksandra Vučića uspeli smo da za kratak period nabavimo preko 2.200 respiratora.

Ali, određeni opozicioni političari, umesto da se aktiviraju u toku pandemije korona virusa, oni su napadali Aleksandra Vučića naslovima kako taj broj ne odgovara broju nabavljenih respiratora, kako taj broj nije tačan, a onda usledi šok, usledi video prilog iz magacina u kome se jasno vidi da su rafovi puni respiratora, medicinske opreme, ali, za razliku od toga, mi smo do 2012. godine mogli samo da zateknemo prazne fabrike i prazne hale i 2020. godine nismo stali.

U junu mesecu 2020. godine dobili smo podršku većine građana Republike Srbije i oni su znali da nagrade trud koji smo mi uložili u 2020. godini, ali smo znali da moramo da radimo još odgovornije, još marljivije i još više. Znali smo da pred nama još teži put, još odgovorniji put, jer je to pitanje vakcinacije, odnosno imunizacije našeg stanovništva.

Mi kao država u 2021. godini imamo privilegiju da možemo našim građanima da ponudimo četiri vrste vakcine. Mi imamo danas privilegiju da na potezu sajma imamo najveću bolnicu na teritoriji zapadne Evrope, odnosno na teritoriji Zapadnog Balkana i Evrope za imunizaciju našeg stanovništva. Naši sugrađani mogu da odu na vakcinaciju, ali bez prethodne prijave i zato bih želeo da sve stanovnike Republike Srbije pozovem da se vakcinišu, jer vakcinacija je život i vakcinacija je borba da možemo da budemo još ekonomski i finansijski stabilniji i jači.

Istovremeno, svedoci smo da je Srbija u izuzetno kompleksnom trenutku našla mogućnost i želju da se solidariše sa svojim susedima i uputi pomoć u vakcinama i medicinskoj pomoći, jer, ono što je bitno, bez zdravog regiona nema zdrave Srbije, bez ekonomski jakog regiona nema ekonomski jake Srbije.

Ljudi, moramo da shvatimo da mi moramo svi zajedno da sarađujemo i da obezbedimo bolje uslove za život kako građanima Srbije, tako i BiH, Republike Srpske, Crne Gore. Mi smo tu pokazali jedan veliki stepen solidarnosti i pragmatičnosti.

Sigurno najjači adut Republike Srbije, gospodine predsedavajući, završavam brzo, jeste što ćemo započeti postupak proizvodnje vakcina na Institutu "Torlak".

Predsednik Vučić je pre nekoliko dana najavio ulaganje u iznosu od 18 miliona evra u prvu fazu, koja uključuje pakovanje i distribuciju vakcina, a da ćemo krajem godine početi sa samostalnom proizvodnjom prvih vakcina.

Takođe ćemo započeti i sa proizvodnjom četvorovalentnih vakcina za grip, a još bolja vest jeste da će Srbija pre kraja godine moći i da samostalno proizvodi vakcine.

Pored toga, predsednik Vučić je najavio izgradnju i otvaranje fabrike vakcina koja će proizvoditi vakcine tipa „Sinofarm“ i cilj nam je da u jednom mesecu proizvedemo dva miliona doza vakcina i da time možemo da imunizujemo kako naše stanovništvo, tako i stanovništvo u regionu.

Za kraj bih želeo da kažem - zamislite sliku jedne male do 2012. godine potpuno razorene zemlje koja je danas tema evropskih i svetskih medija, zemlja koja ima odgovorne državnike, ali koja ima plan i viziju. Taj plan jeste da se izborimo sa pandemijom korona virusa i na tom putu smo odlučni. Vizija jake i stabilne Srbije je svakim danom sve jača i ta vizija postaje java. Gradimo nove fabrike, gradimo nove puteve, zapošljavamo više ljudi nego ikada. Privredu i građane posmatramo jednako i zato želimo da jednaku pomoć uputimo i privredi i građanima Republike Srbije. Samo odgovornom i državničkom politikom predsednika Aleksandra Vučića od posrnule države došli smo do mesta gde primamo pohvale i nagrade i tu nećemo stati. Svakim novim danom radićemo još više, odgovornije i marljivije, jače jer je Srbija naša država, naša kolevka i samo sa jakom Srbijom svi zajedno smo još jači.

Pozivam sve moje kolege da u danu za glasanje podrže predložene zakone. Hvala.

Hvala, gospodine Kesar.
Obaveštavam vas da će u skladu sa članom 27. i 87. Poslovnika, Skupština danas raditi posle 18.00 časova zbog potrebe da usvoji akte iz dnevnog reda.
Prelazimo na listu prijavljenih za reč.
Prvi narodni poslanik Samir Tandir.
Izvolite.

Poštovani predsedavajući, koleginice i kolege narodni poslanici, poštovani ministre sa saradnikom, kao najjača bošnjačka stranka Stranka pravde i pomirenja u danu za glasanje ćemo podržati predložene zakone i kada je u pitanju rebalans budžeta i kada je u pitanju pomoć građanima i pomoć privredi i kada je u pitanju dogovor sa frilenserima.

Što se tiče ovog paketa pomoći građanima Republike Srbije, to je nešto na čemu treba da skinemo kapu najvećem državnom vrhu i predsedniku i predsednici Vlade i Ministarstvu finansija.

Ova globalna kriza, globalna pandemija je apsolutno sve pogodila i najveće multinacionalne kompanije i najveće države i samostalne trgovinske radnje i penzionere i dokaz odgovorne politike jeste ovo o čemu danas govorimo i ovo što usvajamo. Da li može bolje? Naravno, teoretski sve može bolje. Međutim, pomažemo onoliko koliko smo u mogućnosti i hoću da kažem koliko je ovo teško u praksi sprovesti, možemo se setiti da u bližoj prošlosti su neki obećavali i po hiljadu evra za sve građane, međutim, od toga, kao što znamo, nažalost nije bilo ništa i kao što naš narod kaže - bolje vrabac u ruci, nego golub na grani. Ova vlada, ovaj saziv će podržati građane onoliko koliko može. Posebno mi je drago što ovu pomoć usvajamo u godini koja nije izborna. Jednostavno, radi se o jednoj odgovornoj politici prema svim građankama i građanima.

Oni što kritikuju ovaj paket pomoći pozivam ih da pomisle kako je ljudima koji su zaposleni u sektoru ugostiteljstva, hotelijerstva. Kako se oseća građanin koji je zaposlen u ugostiteljstvu kao konobar kada preko noći vam se urušava vaša industrija, a vi radite jedan renomiran posao, imate određenu reputaciju, poprilično siguran i dobro plaćen posao? Kako se oseća ona porodica gde supružnici rade u sektoru hotelijerstva? Sa kakvim strahovima i traumama se oni suočavaju? Zato postoji sistem i zato postoji Vlada koja mora i da pojedinačno i koja mora da grupno privredu podrži.

I ovaj paket pomoći koji se tiče, znači, prošle godine smo imali 100 evra, a ove godine 60 evra za svakog građanina, to je sigurno jedna dobra finansijska pomoć i jedna dobra osnovica.

Što se tiče kreditne šeme, to je nešto što je apsolutno neophodno i što sam siguran da će svaka poslanica i svaki poslanik podržati sa dve ruke. Zašto? Ne možemo mi ranjena naša preduzeća da prepustimo bankama i njihovim kreditnim rejtinzima. Kakav vam je kreditni rejting kada ste imali jednu globalnu pandemiju i kada su industrije kao što je ugostiteljstvo i hotelijerstvo bačeno na kolena? Zato postoji sistem, zato postoji država koja mora da pomogne određene industrije da mogu da prevaziđu ovu krizu.

Ono što posebno hoću da istaknem, pošto juče nisam govorio, jeste kada je u pitanju rebalans. Znači, vi možete godinama da se bavite politikom, da budete i ministar i direktor i nekakva vlast, a da od tog vašeg delovanja građani nemaju apsolutno nikakve koristi. Politika nije metafizika, to je rešavanje konkretnih problema.

Zašto mi podržavamo, kao Stranka pravde i pomirenja, ovu Vladu? Zašto smo glasali za ovu Vladu? Zašto smo glasali za budžet? Zašto ćemo podržati i ovaj rebalans? Zato što je ovim rebalansom, to posebno govorim zbog građanki i građana u Sandžaku, predviđeno 92 miliona evra za kanalizacionu mrežu i prečišćavanje otpadnih voda samo u Novom Pazaru, pa 26 miliona za kanalizaciju u Prijepolju i izgradnju dve fabrike otpadnih voda u Brodarevu i u užem centru Prijepolja u iznosu od 13 miliona evra, zato što je predviđeno samo za ova rešavanja kanalizacionih problema u Sjenici 19 miliona evra i 30 miliona evra za kanalizacionu mrežu u Tutinu i 38 miliona za postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda.

To je konkretna politika i zato smo mi napravili naš koalicioni dogovor sa najjačom strankom, SNS, gde smo želeli da pokažemo da može drugačije, da politika nije borba samo za funkcije, nije borba samo da vi imate ministra u Vladi. Politika je rešavanje svih problema gde će građanke i građani moći da bolje žive.

U danu za glasanje podržaćemo predloge. Hvala.