Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad Sedme sednice Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2021. godini.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 87 narodnih poslanika.
Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim sve narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema. Zahvaljujem.
Konstatujem da je, primenom elektronskog sistema za glasanje, utvrđeno da je u sali prisutno 109 narodnih poslanika, odnosno da su prisutna najmanje 84 narodna poslanika i da postoje uslovi za rad Narodne skupštine.
Nastavljamo rad i prelazimo na zajednički načelni i jedinstveni pretres o predlozima akata iz tačaka 16. i 17. dnevnog reda.
Saglasno članu 90. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da je pozvana da sednici prisustvuje i da prisustvuje, Maja Gojković potpredsednica Vlade i ministar kulture i informisanja.
Molim poslaničke grupe, ukoliko to nisu učinile da odmah podnesu prijave za reč sa redosledom narodnih poslanika.
Saglasno članu 192. stav 3. i članu 202, a shodno članu 157. stav 2. Poslovnika otvaram zajednički jedinstveni pretres o: Predlogu odluke o razrešenju članova Nacionalnog saveta za kulturu i Predlogu članova Nacionalnog saveta za kulturu.
Želeo bih, pre nego što pređemo dalje, samo da napomenem, pošto ću sada morati da vodim našu delegaciju na Interparlamentarnu uniju, samo ću da vas zamolim još jednom i podsetim, da današnjim radom završimo Sedmu sednicu, to znači da završimo ovo o čemu sada pričamo i raspravu o pojedinostima o predlozima zakona koje smo završili u načelu. Nakon toga bi bio dan za glasanje, tako da u toku današnjeg dana završimo Sedmu sednicu, a shodno pribavljenim predlozima i posle stupanja na snagu Zakona o referendumu. U ponedeljak radimo na temu izbora RIK-a, a u utorak ukoliko sve bude po planu, u utorak bi bila sednica Narodne skupštine posvećena ustavnim amandmanima.
Sada bih se vratio na ovo što smo započeli.
Da li predstavnik predlagača i izvestilac nadležnog Odbora, Sandra Božić predsednik Odbora za kulturu i informisanje želi reč?
U pripremi koja je napisana, a ja verujem generalnom sekretarijatu ste prvi vi. Izvolite.

Zahvaljujem predsedniče.

Pretpostavljam da bi pre toga gospođa, Maja Gojković, ministar kulture i informisana ipak htela da dobije reč, kao neko ko je zvanični predlagač i razrešenja i postavljenja, odnosno imenovanje novih članova Saveta za kulturu, te bih ja iza toga zamolila, ukoliko mi dozvolite da se javim, a da sada ipak dozvolimo predlagaču da uzme reč. Hvala vam.

Zahvaljujem.
Reč ima, Maja Gojković, potpredsednica Vlade i ministar kulture i informisanja. Izvolite.

Poštovani predsedniče Narodne skupštine, gospodine Dačiću, poštovani narodni poslanici, poštovana gospođo Božić, zahvaljujem se na tome što ste mi dali prednost.
Danas je pred vama svakako tema od velikog značaja za čitavu oblast kulture u našoj zemlji, a to je svakako izbor članova Nacionalnog saveta za kulturu, pošto je ovom važnom telu mandat istekao još 2016. godine i od tada nije konstituisano, odnosno nije obrazovano u punom kapacitetu niti je bilo mogućnosti za minimum njegovog funkcionisanja.
Ako bih u najkraćim crtama trebalo predstaviti šta je to Nacionalni savet za kulturu, to je svakako najpreciznije formulacija koja je istaknuta i u zakonu, da je to stručno savetodavno telo koje se obrazuje u cilju obezbeđivanja stalne stručne podrške u očuvanju, razvoju i širenju kulture.
Osnovna uloga Nacionalnog saveta za kulturu je pre svega da analizira, da daje mišljenje o stanju naše kulture, kao i da daje sugestije u kreiranju kulturne politike i predloge za razvoj za unapređenje kulturnih delatnosti. Pored toga, ovo telo razmatra, daje mišljenje o predlogu Strategije razvoja kulture i daje ocenu njenog izvršenja.
Potom predlaže kriterijume za sticanje statusa istaknutog umetnika, odnosno istaknutog stručnjaka u kulturi, isto tako Nacionalni savet za kulturu daje mišljenje i postupku dodele nagrada za podsticanje kulturnog stvaralaštva, sugestije i predloge za uređenje drugih pitanja u oblasti kulture. Savet daje sugestije i predloge u vezi takođe sa međuresornom saradnjom, odnosno saradnjom, na primer iz oblasti kulture i nauke, obrazovanja, urbanizma, arhitekture, međunarodnim i drugim vidovima saradnje i obavlja naravno i druge poslove u skladu sa Zakonom o kulturi.
Inače, da vas podsetim da je Nacionalni savet za kulturu uveden u naš sistem Zakonom o kulturi iz 2010. godine. Neću vam detaljno obrazlagati kako je izgledalo tadašnje zakonska odredba koja je regulisala i konstituisanje izbor saveta i njegovu ulogu, ali želim da vas podsetim zbog objašnjenja zašto to očigledno nije dobro funkcionisalo.
Znači, savet bi trebalo da ima čak 19 članovi, birani su na pet godina i zaista prilično komplikovana je bila procedura i predlaganja kandidata i kasnijeg izbora kandidata ovde u Narodnoj skupštini.
Nakon isteka mandata prvog saziva, to je bilo 2016. godine. Pokrenuta je procedura za izbor novog saziva i prilikom predlaganja kandidata, naravno, usled upravo ove složene komplikovane procedure koju sam vam iznela i nastao problem zbog nemogućnosti dogovora Koordinacionog odbora umetničkih udruženja oko zajedničkih kandidata. U to vreme sam obavljala funkciju predsednika Narodne skupštine Republike Srbije, skoro svakodnevno sam dobijala protesna pisma i jednih, i drugih udruženja gde su svi tvrdili da je onaj kandidat koji predložen i čije izbore i proces predlaganja valjan, a da ovi drugi nisu bili u pravu i time se situacija, zaista iskomplikovala i uopšte nije bilo moguće izaći sa jednom jedinstvenom listom pred saziv Narodne skupštine i onda tako vruć krompir dati poslanicima na kojima se sva kritika javnosti i na kraju završi na vama, a ne na predlagačima koji očigledno u to vreme nisu imali jedinstvene stavove.
I u tako komplikovanoj situaciji uspeli smo da izaberemo od tih 19, šest kandidata, toga se sećate, ali kažem, izbor je manji od trećine predloženih kandidata, praktično je značio da nismo nikada izabrali novi saziv Nacionalnog saveta za kulturu i da savet nije konstituisan.
Ali, elem, kod nas je takva pravna struka odlučila da pravno-tehnički moramo danas da razrešimo i tih šest izabranih članova da bi pristupili novom izboru. Tako da je ova prva tačka, u stvari samo formalne prirode da bi mogli da pristupimo sada pravno valjanoj proceduri.
Kažem, raspisani su parlamentarni izbori, ali važno je da se pred nama danas nalazi potpuno novi član.
Vi se sećate da smo krajem oktobra prošle godine predložili izmene i dopune Zakona o kulturi, koje su se odnosile, između ostalog i na izbor članova saveta. Mislim da smo znatno poboljšali zakonsku regulativu. Na tome može još da se radi i moglo bi, naravno i mnogo bolja, ali je važno da mi dobijemo Nacionalni savet za kulturu, pa ćemo videti šta sve može da se poboljša još u budućnosti.
Pojednostavljena je procedura predlaganja kandidata. Zato danas i imamo kandidate pred nama. U skladu sa tim, savet sada ima 11 članova iz različitih oblasti kulturne delatnosti biramo ih na četiri godine i razrešava ih, naravno, Skupština na predlog ministra nadležnog za kulturu iz razloga koji su predviđeni u Zakonu o kulturi.
Korigovana i lista predlagača članova savet, nju sada čine Republički zavod za zaštitu spomenika kulture, Državni arhiv Srbije, Narodni muzej Srbije, Narodna biblioteka Srbije, Narodno pozorište u Beogradu, Jugoslovenska kinoteka, Srpska akademija nauka i umetnosti, Matica srpska i Nacionalni saveti nacionalnih manjina preko svog koordinacionog tela.
Mislim da će ovo telo sada biti mnogo efikasnije i ne sumnjam da smo dobili dobar kvalitet predloženih kandidata, ali to ćete odlučiti vi u vašim diskusijama i vašim glasanjem.
Svako od njih je predložio po tri predložena kandidata, zajedno sa obrazloženom ocenom vrednosti doprinosa Nacionalnoj kulturi za svakog pojedinačno i to su uradili i nacionalni saveti preko svog koordinacionog tela koji su dali dva zajednička kandidata koji se nalaze ovde u zbirnoj listi pred vama.
Kažem, ministar kulture, odnosno ja, imala sam težak zadatak kako od svih zaista odličnih kandidata smanjiti listu i predložiti ovih 11 pred vama.
Pročitaću njihova imena, šta je krajnji izbor koji se nalazi danas pred vama na diskusiji i glasanju. To su Zoran Vapa, sa liste predloga kandidata koji predlaže Republički zavod za zaštitu spomenika kulture, Željko Marković sa liste predloga kandidata koju predlaže Državni arhiv Srbije, Goran Vasić sa liste predloga kandidata koji predlaže Narodni muzej Srbije, dr Vladimir Pištalo sa liste predloga kandidata koji predlaže Narodna biblioteka Srbije, Nebojša Kundačina sa liste predloga kandidata koju predlaže Narodno pozorište u Beogradu, dr Nevena Daković sa liste predloga kandidata koju predlaže Jugoslovenska kinoteka, akademik Ivan Jeftić predlagač Srpska akademija nauka i umetnosti odeljenje umetnosti, akademik Zlata Bojović predlagač Srpska akademija nauka i umetnosti odeljenje jezika i književnosti, dr Isidora Bjelaković koju je predložila Matica srpska, Andraš Urban sa liste predloga kandidata koju je predložio Nacionalni savet nacionalnih manjina i dr Suzana Kujundžić Ostojić, takođe sa liste predloga kandidata koju predlaže Nacionalni savet nacionalnih manjina.
Narodna skupština, naravno, vi to znate bolje od mene izjašnjava se o svakom kandidatu pojedinačno.
Kažem zbog toga kada sam naglasila da nije lako izabrati kandidate od svih odličnih kandidata, da se ispune svi kriterijumi na kojima danas javnost insistira. Ipak smo uspeli i uspela sam da povedem računa i o zastupljenosti oba pola, jer u predlozima Nacionalnih saveta nacionalnih kultura od tri kandidata uvek je bio jedan manje zastupljen u pola, u prevodu znači uvek je bio po jedna žena, ali na kraju je teško izabrati od svih tih 11 lista da vi izaberete žene ili muškarce i jednako uklopite u procentima i da jednako uklopite i kvalitet predloga, ali mislim da smo ovog puta uspeli da uradimo i to.
Kažem da je princip rodne ravnopravnosti poštovan kod sastavljanja konačne liste. Drago mi je i da su naše tradicionalne ustanove, i Matica srpska, i SANU koje su ovih dana podložne kritikama javnosti zbog toga što među novim kandidatima nisu imali zastupljenost žena prilikom krajnjeg izbora, ovog puta imamo njihove predloge i to jesu uvaženi predstavnici kulture upravo iz ove dve važne i tradicionalne ustanove.
Pretpostavljam da imate biografije svih kandidata. Vi recite da li želite da ih pročitam ili ste dovoljno upoznati sa njihovim biografijama. Pretpostavljam i u pripremi za današnju sednicu da ste se vi potrudili da to već sami uradite.
Poštovani poslanici, ja vas pozivam da podržite sve predložene kandidate sa ove liste koja se nalazi pred vama. Zaista je reč o našim eminentnim, kulturnim poslanicima i umetnicima. To se vidi iz njihovih biografija, profesionalni ugled i stručnost su na visokom nivou i oni su kroz svoj životni vek već dali veliki doprinos našoj svetskoj kulturi.
Vidite da su zastupljene sve kulturne oblasti i kandidati i uz nesporan kredibilitet kandidata čvrsta garancija da će predloženi sastav Nacionalnog saveta za kulturu u naredne četiri godini u potpunosti i ispuniti svoj zadatke, ali i opravdati poverenje koje ćete im vi dati.
Da li imam zamerke za predložene predloge od svih ovih naših ustanova kulture? Da, imam naravno. Mislim da su mogli da pokažu jednu određenu širinu u svojim predlozima i da se tu pojavi i poneko značajno ime iz kulture koje bi predstavljalo nezavisnu kulturnu scenu, ali u razgovoru sa direktorom Republičkog zavoda za proučavanje kulturnog razvitka on mi je izneo svoju nameru da nakon izbora Nacionalnog saveta za kulturu u narednim nedeljama osnuje savet koji bi se bavio kreativnom ekonomijom u kulturi i gde bi svoje mesto našli eminentni pripadnici upravo ovog drugog sektora kulture, koje je takođe izuzetno važno za razvoj kulture naše države.
Zahvaljujem.

Zahvaljujem potpredsednici Vlade.
Saglasno članu 27. i 88. st. 2. i 3. Poslovnika, obaveštavam vas da ćemo danas raditi i posle 18,00 časova zbog potrebe da Narodna skupština što pre donese akte iz dnevnog reda ove sednice.
Reč ima predsednica Odbora za kulturu i informisanje Sandra Božić.
Izvolite.

Zahvaljujem, uvaženi potpredsedniče gospodine Orliću.

Poštovana ministarko kulture gospođo Gojković sa vašim pomoćnikom, uvaženim saradnikom, zaista je malo ostalo iza vas reći nakon ovako zaista detaljnog obrazlaganja Nacionalnog saveta za kulturu, odnosno predloga.

Meni ostaje samo da kažem da je kultura na vas dugo čekala i to zaista kažem sa velikom ozbiljnošću, s obzirom da smo svedoci da smo poslednjih godinu dana doneli preko 10 zakona koji se tiču zaista nekih najosnovnijih stvari koje su praktično uredile oblast kulture koja je godinama iza nas bila ipak, to moram reći, devastirana.

Izuzetno je zadovoljstvo ovde bilo obrazlagati svaki od zakona koji ste predložili i jedan po jedan deo uređivati kulturu na način na koji smo kao zemlja to zaista i zaslužili. Na tome vam se iskreno zahvaljujem i nadam se da će vaš rad i u budućnosti biti praktično ovenčan ovakvim rezultatima i da ćemo zajedno sa vama, naravno i sa Vladom Republike Srbije, sa našim predsednikom Aleksandrom Vučićem, koji su praktično omogućili da se zaista o kulturi danas govori na ovaj način. To govori i ovaj budžet koji je donet, govori i prethodni budžet koji je donet za prošlu godinu. Dakle, kultura je zauzela ono mesto koje je zaslužila u Republici Srbiji.

Takođe bih rekla da sve što se tiče nekih tehničkih stvari koje se odnose na Odbor za kulturu i informisanje su ispoštovane. Dakle, u Odbor je od Ministarstva kulture i informisanja 29. oktobra 2021. godine stigao obrazloženi zahtev Narodnoj skupštini da se odgovarajućim aktom razreši šest članova Nacionalnog saveta za kulturu, koji su izabrani Odlukom o izboru članova Nacionalnog saveta za kulturu na sednici koja je održana 14. februara 2019. godine.

Dakle, kada smo razmatrali i u aprilu mesecu ove godine Zakon o kulturi, sa posebnim osvrtom smo pričali i ovoj temi i složili smo se zaista da bi ovo telo i te kako trebalo možda nekako rasteretiti u smislu broja koji je bio ipak možda preglomazan i usmeriti se na apsolutnu efikasnost.

Mislim da smo to upravo ovim predlozima i da ćemo taj efekat i dobiti, s obzirom da, pretpostavljam da su kolege koje ste iz institucija koje ste spominjali kao predlagače, između sebe izabrali najbolje i to je ono što me ostavlja u dubokom uverenju da ćemo i kroz Nacionalne savet sada dobiti jedan sasvim sigurno dobar mehanizam koji će i na dalje unaprediti sve aspekte kulturnog života u Republici Srbiji.

S obzirom na sve ovo što sam rekla i moram reći da su i članovi Odbora za kulturu na sednici koja je održana, bili apsolutno složni i podržali ovaj predlog, te molim i kolege za koje apsolutno pretpostavljam da su se upoznali sa svakom biografijom koja je spomenuta od 11 ovih članova. Ukoliko imaju pitanja, naravno, pretpostavljam da će ministarka odgovoriti o svakoj biografiji ponaosob, ali želim da vam kažem da je Odbor za kulturu jednoglasno ovaj predlog prihvatio i ja svojim kolegama iz poslaničke grupe Aleksandar Vučić – Za našu decu predlažem isto.

Zahvaljujem.

Zahvaljujem i Odboru za kulturu i informisanje.
Da li reč žele predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa? (Da.)
Prvi reč ima predstavnik poslaničke grupe Stranka pravda i pomirenja, Ujedinjena seljačka stranka, narodni poslanik Jahja Fehratović.

Zahvaljujem, uvaženi predsedavajući.

Poštovana potpredsednice Vlade ministrice kulture sa saradnikom, poštovani narodni poslanici, ovo telo predstavlja jedan od najznačajnijih strateških mislećih instituta kojim treba kreirati put razvoja, očuvanja i etabliranja kulture Republike Srbije. Iz toga razloga je ono izuzetno važno, jer je u njemu sadržan veliki broj različitih ljudi sa velikim biografijama koji će doprineti da i to telo promišlja u onom smislu da svo ovo jedinstvo različitosti koje baštinimo, koje u stvari predstavlja najveću kulturnu baštinu ne samo države, već Balkana i Evrope, bude reprezentativno predstavljeno i zato će poslanici Stranke pravde i pomirenja zdušno podržati ovaj predlog.

Raduje nas da zaista među biografijama svih kandidata imamo impozantnih referenci, kao što nas posebno raduje da imamo i predstavnika nacionalnih manjina i to ljudi koji su to zaslužili ne zato što su samo rođenjem pripadnici manjinskih naroda, već svojim biografijama, svojim referencama, svojim kompetencijama zavređuju da budu deo jednog ovakvog nacionalnog saveta.

Takođe, vrlo smo obradovani što će posle pet godina i ovo telo ima puninu kapaciteta da prati sve ono što je Ministarstvo kulture započelo, naročito nakon dolaska na ovu poziciju naše nekadašnje predsednice Skupštine, ministra Maje Gojković, koja zaista od kada je ona preuzela kulturu, to mogu govoriti kao narodni poslanik, ali i kao neko ko se bavi kulturom nacionalnih manjina, na svaki mogući način pokazuje da briga za sveukupno kulturno bogatstvo svih građana Republike Srbije dobija veliki primat u odnosu na prethodni period i da postaje fokus interesovanja i celog našeg društva.

S tim u vezi, vrlo važno je da, recimo, ono što ministarstvo radi, da se još uvek i još jače i intenzivnije nastavi, a u pitanju je decentralizacija kulture. Ovde mislim, pre svega, na onaj projekat „Gradovi u fokusu“, koji omogućava mnogim gradovima unutar države Republike Srbije da obogate, osavremene, obnove svoju kulturnu infrastrukturu, da dobiju one kvalitetne sadržaje koji su neophodni za razvoje celokupnog projektiranja kulturnih dešavanja i da budu građani u prilici da uživaju u onim sadržajima kulture u kojima se uživa i ovde u prestonici ili u nekim drugim većim gradovima. To, s druge strane, znači jako puno. Posebno znači za mlade ljude koji su iz rubnih delova države. To znači za njih da imaju mogućnost da sazrevaju, da svoje spoznaje, svoja saznanja o kulturi suživota, o kulturi zajedničkog života mogu da impelmentiraju i u svojim sredinama.

Naravno, ovde nas posebno raduje i to što po prvi put u Ministarstvu kulture imamo i savetnika ministrice koji dolazi iz reda manjinskih naroda i koji u stvari pomaže ministarstvu i ministrici da sagledaju svu onu širinu i kompleksnost svih potreba svih manjinskih naroda, manjina i u pogledu njihovog kulturnog uzdizanja.

Naša država, kao država koja od praistorije ima zaista veliku kulturnu baštinu i koja je od praistorije, a posebno u periodima našeg najznačajnijeg uspona, pokazivala svu širinu i kulturnog i svakog drugog uzdizanja, ima priliku da to iznova bude i zahvaljujući ovakvim strateškim promišljanjima i zahvaljujući ovim povećanjima u budžetu, na dobrom je putu da to postane. A to je jako važno iz razloga što ćemo konačno moći da suzbijemo sve ono što se zove subkultura, što je prethodnih decenija izašlo na površinu i što preti da ugrozi u potpunosti shvatanje, poimanje, razumevanje kulture, kulturnih sadržaja, visokoprofilnog kulturnog uzdizanja kod onih generacija koje sazrevaju i koje oblikuju svoju svest o tome šta znači kultura, šta znači kulturna baština, šta znači unapređenje svega onoga što mi kao građani ove države i što mi kao narod u ovoj državi imamo kod sebe.

Iskren da budem, pre nekoliko godina sam imao priliku da posredstvom ove Skupštine budem gost i u SAD, zajedno sa drugim narodnim poslanicima, gde su nas poveli u svoj najznačajniji muzej da nam pokažu šta to SAD baštine od kulture. Tamo je bilo jako puno eksponata. Međutim, ništa nije bilo starije od 200 godina. Sve što je bilo starije od 200 godina, dolazilo je sa područja Evrope, a 80% toga sa područja Balkana. Dakle, da je naš prostor prostor gde je kultura, gde je izvorište, gde je u svakom smislu kultura i civilizacija i Evrope, ali i sveta, bila dominantna i da smo mi usled svih ovih naših nesretnih okolnosti dozvolili da nas drugi prepoznaju po nekim drugim stvarima, a ne po onome što je naša najznačajnija referenca, što je najveća moć naših naroda, a to jeste kultura, to jeste kulturna baština.

Zato je vrlo važno da imamo i ovo strateško telo, koje je sastavljeno od najreferentnijih ljudi i predstavnika institucija, koje će pokazati tu širinu, pa da iznova imamo kao nekada, recimo, što smo imali u 20. veku ili u 19. veku, da upravo preko tih kulturnih razmena, kulturnih prožimanja upoznajemo jedni druge, da, recimo, i danas, kao što je to bilo tada, Kulturno društvo Abrašević iz Kragujevca bude glavni ambasador Republike Srbije na prostoru Balkana ili, suprotno tome, da ono bude domaćin drugim ambasadorima drugih država i iz Bosne, Hrvatske, Makedonije, Slovenije, Bugarske itd, jer su to najtrajnije, najkvalitetnije i najznačajnije veze.

Isto tako, vrlo je važno da prepoznajemo svoje vrednosti, da ne čekamo da nam ih drugi prepoznaju, jer će u svakoj prilici kada budu mogli pokušati da ih predstave svojim vrednostima. Ovo govorim, a kao dokaz tome navešću ono što je predstavljalo naš zajednički kulturni posebni identitet Balkana, a što mi nismo mogli prepoznati i shvatiti i etablirati kao zajedničko, sve dok nam UNESKO nije to kazao, pa da se svi zajedno udružimo, države Balkana, da kažemo da to jeste zajedničko kulturološko nasleđe.

Ovde govorim o stecima, kao jednoj posebnoj važnosti evropske duhovnosti i kulture koje su zajedno, recimo, i Bosna i Hercegovina i Republika Srbija, i Hrvatska, i delom Crna Gora zaštitili pri UNESKO-u i zapravo one danas predstavljaju naše zajedničko kulturno nasleđe.

Takvih primera ili takvih kulturnih dobara ima jako puno i trebamo u budućnosti puno raditi da se takve vrste naše kulturne baštine u celosti zaštite. Ili, ne moramo čekati da nam dođu hardvarski istraživači, pa da nam kažu da mi na Balkanu imamo našeg Homera, da su oni prvoj polovini 20. veka u Novom Pazaru i u Bijelom Polju pronašli epske pevače koji nadvisuju i Homerovo pevanje, da su oni u Avdu Međedoviću pronašli vrhunskijeg i složenijeg epskog pevača nego što je to bio Homer, autor „Ilijade“ i „Odiseje“, već mi moramo sami prepoznavati te svoje bisere vrednosti i etablirati ih kao nešto što je naše, nešto što predstavlja naše duhovno i kulturno blago.

Na koncu, ne moramo dozvoliti da sve ono što je vredno iz kulturne baštine danas tražimo po muzejima, po arhivima sveta, da je već sve ono što je vredelo u hiljadugodišnjoj povjesti danas pohranjeno po raznim riznicama od Zapadne Evrope, preko istoka, do Amerike i svih drugih država, već da te svoje vrednosti čuvamo, negujemo, promovišemo i predstavljamo svetu ako autentične autohtone vrednosti nas balkanskih naroda, a posebno naše države kao središnje države i kao prostora koji je uvek gajio kulturu suživota, gde se prožimaju, gde se spajaju narodi, gde se upravo te vrednosti u tom trenju različitosti proizvode takva kulturna bogatstva, takva kulturna prožimanja koja ne postoje nigde u Evropi i koja bi trebala biti uvek primer novog kulturnog poretka Evrope i sveta.

Još jednom, poslanici Stranke pravde i pomirenja će zdušno podržati ovaj predlog i raduju se svemu onome što će on proizvesti, kao što podržavaju i kao što u svakoj prilici ističu da ova Vlada i ovo ministarstvo jako puno su uradili i rade za ukupnu kulturu, ali i za kulturu prepoznavanja, predstavljanja, zaštićavanja baštine pripadnika manjinskih naroda. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.

Reč ima ovlašćena predstavnica poslaničke grupe SDPS Danijela Veljović.

Zahvaljujem.

Uvažena ministarka sa pomoćnikom, koleginice i kolege narodni poslanici, izmenama i dopunama Zakona o kulturi od 10. maja 2021. godine donete su izvesne izmene koje se odnose na način i izbor i postavljanja članova Nacionalnog saveta za kulturu.

Podsetiću da je Nacionalni savet za kulturu stručno i savetodavno telo koje ima ulogu da obezbeđuje stalnu stručnu podršku u očuvanju razvoja i širenja kulture.

Prema važećim izmenama Zakona o kulturi, Savet ima 11 članova iz različitih oblasti kulturne delatnosti, a bira ih i razrešava Narodna skupština na predlog ministra kulture.

Osnovna uloga i primarni zadaci Nacionalnog saveta odnose se na analizu i davanje mišljenja o stanju u kulturi, davanju sugestija u kreiranju kulturne politike, davanju predloga kako unaprediti kulturnu delatnost, kao i davanje stručnog mišljenja u postupku dodele nagrada za podsticanje kulturnog stvaralaštva.

Na osnovu svega navedenog, može se zaključiti da je zapravo uloga Nacionalnog saveta za kulturu veoma značajna i važna.

Po opštoj teoriji, kultura obuhvata sve tekovine civilizacije, tvorevine koje su nastale ljudskom delatnošću, skup znanja, verovanja, tradicije, istorije, ponašanja naroda i kao takva predstavlja temelj ljudskog društva.

U svom programu, SDPS posebno je akcenat stavila na razvijanje platforme za kulturu. Između ostalog, ta platforma ističe značaj očuvanja od zaborava celokupne kulturne baštine kako materijalne, tako i duhovne, kao i sistemsko regulisanje kulturne politike kroz zakonske regulative.

Upravo o svemu ovome govori i važan strateški dokument koji se donosi na osnovu Zakona o kulturi, a predstavlja strategiju razvoja kulture Srbije za period od 2020. do 2029. godine.

Kao osnovna načela Strategije razvoja kulture izdvajaju se sledeća: zaštita i negovanje nacionalne kulture, zaštita kulturnih prava nacionalnih manjina, ravnomerno uključivanje osetljivih grupa u kulturni život, zaštita kulturnog nasleđa, stvaranje kulture kao privrednog potencijala i jako važno pitanje - decentralizacija kulture, odnosno široka dostupnost kulture.

Upravo ste vi, uvažena ministarko, istakli da je dužnost Ministarstva da učini da svi gradovi i opštine jednako uživaju u dobrim predstavama, divnim muzejima i izložbama. Ovom prilikom bih pohvalila sve napore Ministarstva da učine da kultura bude dostupna svima, bez obzira na veličinu mesta u kojem žive.

Ovde bih i kao primer dobre prakse istakla grad Prijepolje. Nedavno sam kao članica zelene neformalne poslaničke grupe zajedno sa ostalim kolegama u okviru studijske posete prijepoljskom kraju imala prilike da prisustvujem i otvaranju manifestacije "Dani evropske kulturne baštine", koju ste zapravo vi otvorili, ministarka, i zahvaljujući upravo takvoj jednoj kulturnoj manifestaciji jedan mali grad Prijepolje je postao centar kulturnih dešavanja u Srbiji.

Zahvaljujući projektima finansiranim od strane Ministarstva kulture, staro i lepo zdanje Doma kulture u Prijepolju dobiće novo ruho, savremenije, i što je najvažnije, pokriće priču o važnosti ulaganja u obnavljanje devastiranih domova kulture koji su nekada bili stecište kulturnih dešavanja u malim sredinama, ali i centri kulturne pismenosti i obrazovanja. Tako će i jedan mali grad Čačak poneti laskavu titulu predstavnice kulture Srbije.

Na osnovu svega ovog, dolazimo do zaključka da pored volje i želje lokalnih opština u Srbiji da razvijaju kulturu i kulturni duh grada, potreban je i veliki trud i rad i stalno traganje za projektima koji u tome mogu pomoći.

Na osnovu analiza potrebe i mogućnosti razvoja kulture u Republici Srbiji, izdvojeni su kao prioriteti razvoj kadrova i infrastrukture, međunarodna saradnja, podsticanje uloge kulture u razvoju društva, odnosno kako unaprediti kulturu i njenu ulogu u životu građana Republike Srbije. Mnogi odgovor na ovo pitanje nalaze u većem izdvajanju za kulturu i većem finansiranju svih relevantnih kulturnih ustanova.

U platformi za kulturu Socijaldemokratske partije Srbije, koju sam pominjala na početku govora, važan segment se odnosi na stabilno materijalno stanje kulture, pa se kaže da osnova finansiranja mora biti iz državnog budžeta, ali i da zakonskim regulativama država treba da obezbedi pozitivne preduslove u vidu olakšica u porezu za donatore, dobrotvore, ili da naloži državnim korporacijama poput Državne lutrije, energetike, naftne industrije, da deo dobiti nameni finansiranju kulture, što je i razvijen princip finansiranja kulture u EU.

Dobra vest je ta da je budžet za kulturu i informisanje u Srbiji za 2022. godinu veći od ovogodišnjeg za dve milijarde dinara i velikim delom odnosi se na ustanove kulture, a u okviru projektnog finansiranja posebno na filmsko stvaralaštvo. Da li je cifra dovoljna za sve, nije. Ali, ono što je važno jeste da postoji kontinuirano povećano ulaganje u kulturu.

Treba izračunati koliko se novca izdvaja za uvoz kulturne produkcije iz drugih država a koliko naša kulturna industrija zarađuje izvozom, jer sam sigurna da Srbija ima sve resurse koji su potrebni da bude značajan izvoznik kulturnih sadržaja.

Upravo jednim razumnim upravljanjem treba da radimo na tome da kulturna delatnost postane ozbiljna privredna delatnost koja donosi ozbiljan profit i zbog toga na njoj ne smemo škrtariti.

Takođe, pitanje kojim treba da se bavi Ministarstvo kulture i koje je kao važno prepoznato i u strategiji razvoja kulture, jeste pitanje mladih, kako da u 21. veku stvorimo novu publiku, kako mlade privući tradicionalnim ustanovama kulture u eri digitalizacije, odvući ih od tableta, društvenih mreža i igrica, ali i ne moranjem, već kroz igru i uživanje naučiti ih da prava lepota upoznavanja umetnosti jeste u tom neposrednom načinu, odnosno kroz direktan kontakt.

Multikulturalnost je bogatstvo jedne zemlje, a prednost Srbije leži upravo u tome, u tom preplitanju istoka i zapada, jer je takva kultura bogata upravo zbog kolorita i različitosti.

U jednom od mojih prethodnih govora citirala sam Ramba Amadeusa, koji je govorio o slobodi izbora čoveka, izbora da bude neobavešten i nekulturan i upravo ta sloboda izbora danas dolazi do punog značaja kada živimo u eri interneta, kablovske televizije, u vremenu velikih mogućnosti, a samim tim mi izbora, ali uloga države baš u takvim vremenima mora da bude još jača u kulturnom opismenjavanju naroda.

Zdravu naciju, između ostalog, zdravom čini i zdrava kulturna hrana kojom moramo hraniti naš duh i to zaista mora da bude prioritet. Hvala.