Sedma sednica Drugog redovnog zasedanja , 26.11.2021.

3. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

Sedma sednica Drugog redovnog zasedanja

01 Broj 06-2/475-21

3. dan rada

26.11.2021

Beograd

Sednicu je otvorio: Ivica Dačić

Sednica je trajala od 10:25 do 18:25

OBRAĆANJA

...
Srpska napredna stranka

Vladimir Orlić

Poslanička grupa "Aleksandar Vučić - Za našu decu" | Predsedava
Zahvaljujem.
Reč ima ovlašćena predstavnica poslaničke grupe SPS, Jelena Mihailović.

Jelena Mihailović

Poslanička grupa Socijalistička partija Srbije
Zahvaljujem, potpredsedniče Narodne skupštine.

Uvažena ministarko Gojković, gospodine Jokiću, kolege narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, današnja tačka dnevnog reda je za mene, kao i za kulturni esnaf koji u ovom visokom domu predstavljam, izuzetno važna, ali je takođe važna i za sve građane naše zemlje i kulturu naše zemlje, jer izborom Nacionalnog saveta za kulturu mi napokon dobijamo visoko savetodavno telo, čiji je zadatak da kontinuirano pruža stručnu podršku u očuvanju, razvoju i širenju kulture Narodnoj skupštini, Ministarstvu nadležnom za kulturu i Vladi Republike Srbije, kao i da analizira i daje mišljenje o kulturi, sugeriše kurs kulturne politike, predlaže načine za unapređivanje kulturne delatnosti, učestvuje u izradi strategije razvoja kulture, ali i predlaže kriterijume za sticanje statusa i utvrđuje status istaknutih umetnika, odnosno stručnjaka u kulturi, kao što ste i sama ministarka, u svom uvodnom obraćanju i naveli.

Sam opis i težina zadataka koji su pred ovim Savetom, pokazuju da je neophodno da u njemu sede posle izmena Zakona u kulturi, koje je podrazumevalo smanjivanje broja članova sa 19 na 11, da sedi 11 veličanstvenih, 11 umova ozbiljnog znanja, obrazovanja, talenta i integriteta. Jedanaest pojedinaca koji će svojim savetima biti tačka oslonca i poverenja svim organima vlasti kada je unapređivanje kulture i kulturne politike u pitanju.

Ključne reči koje ovaj Savet treba da predstavljaju su kontinuitet, nezavisnost i ambicija koja treba da podrazumeva precizno skeniranje situacije kulture u zemlji, koja će i Savet i Vladu i građane, celo društvo, motivisati na zajedničke napore da se kulturi, kao celina, posvetimo više, jer samo ako smo izuzetno precizni u analizi i možda i samokritički malo oštrije nastrojeni, možemo izvući više, možemo uraditi bolje.

Mi umetnici znamo kojim naporima se radi, koliko je ulaganje neophodno u razvijanje talenta i napredovanje u umetničkom izrazu, te s toga mogu slobodno unapred da pokušam da animiram i motivišem budući Savet da iz petnih žila radi u najboljem interesu kulture i umetnosti u Srbiji, a samim tim posledično i u najboljem interesu građana, posebno mladih, novih generacija koje dolaze, a čiji kulturni identitet, a koji se može usko vezati za nacionalni, usled globalističkih trendova i društveno-političkih dešavanja može biti ozbiljno ugrožen.

Upoznati smo sa tim da Nacionalni savet za kulturu godinama nije funkcionisao, da je poslednja registrovana aktivnost ovog Saveta bila 2016. godine, a da u prethodne dve godine nikada nije izabran do kraja, te danas pored predloga novih članova Saveta, koje je Ministarstvo nadležno za kulturu po članovima 16. i 16a Zakona o kulturi u obavezi da dostavi, pred nama i je i Predlog odluke o razrešenju prethodno izabranih šest od 19 predloženih.

Nije na meni da ulazim u razloge ne funkcionisanja ovog tela, ali kao umetnik i građanin, konzument kulturnih sadržaja, smatram da smo morali da uložimo više napora da ovo telo ostvari svoj kontinuitet u radu i da mu obezbedimo nezavisnost od političkih uticaja i da damo sve od sebe da otklonimo sve političke i druge prepreke, ako su postojale, a čini se da jesu, čim ovaj Savet nije funkcionisao i nije bio izabran do kraja.

S obzirom da će Savet danas, pretpostavljam odlukom većine narodnih poslanika, biti izabran, ističem da je važno da kao što ste i sami rekli, gospođo Gojković, to visoko savetodavno telo konačno i dobijemo i omogućimo mu nesmetano funkcionisanje, jer politizacija kulture ne sme preuzeti primat nad javnim dobrom i javnim interesom, što kultura i jeste ili bar treba da bude.

Kada smo u aprilu i julu ove godine diskutovali o izmenama Zakona o kulturi, isticala sam svoj lični stav koji se ticao upravo načina predlaganja članova Nacionalnog saveta za kulturu, a koji je podrazumevao moju bojazan da ustanove kulture u Zakonu precizirane kao predlagači Nacionalnog saveta za kulturu, neće u svoje predloge uvrstiti i pripadnike nezavisne kulturne scene, koje su prethodno pre izmena zakona predlagala reprezentativna udruženja. Zakonom sada ustanove kulture i predlagači članova Saveta nisu u obavezi da to tako i čine i samim tim je ostavljen prostor da se pripadnici nezavisne kulturne scene, potencijalno možda i namerno zaobiđu, a time dodatno otvori prostor pričama o politizaciji kako saveta, tako i njegovog izbora, kojih bar u kulturi, kao što sam rekla, ne bi smelo da bude.

Na kraju su se moje bojazni i ostvarile, što se vidi i iz vašeg uvodnog izlaganja, ali i iz vašeg intervjua za „Politiku“ od 9. avgusta ove godine kad ste i sami izjavili, citiram – da ste po predlozima članova koje su ustanove kulture dostavile ministarstvu uvideli da ustanove predlagači nisu imale potrebu da daju predloge u vezi sa nezavisnom kulturnom scenom.

Kao umetnik koji je u parlament ušao upravo sa nezavisne kulturne scene, a koji je rešio da pokuša upravo kroz institucije da influira i doprinese poboljšanju statusa kulture i umetnosti, bojim se da nezavisna kulturna scena i jako veliki broj umetnika i kreativaca u našoj zemlji stvara i egzistira, plaća porez i svoja dela svojoj zemlji ostavlja nema dovoljno instrumenata kojima bi mogla da kreira i menja svoju sudbinu.

Takođe, važno je podvući da reprezentativna udruženja koja predstavljaju umetnike su udruženja građana i svoj status reprezentativnih su dobili upravo od Ministarstva kulture, te su takođe značajan deo naše društvenog i kulturnog korpusa.

Sigurno je da će namera Zavoda za proučavanje kulturnog razvitka za osnivanje Saveta za kreativno ekonomiju doprineti boljem obuhvatu nezavisne kulturne scene i njenih predstavnika, iako smatram da bi trebalo razmotriti u sledećim izmenama Zakona o kulturi, ako ih bude, ili u novom zakonu o kulturi koji ste najavili da je potrebno doneti, a sa čim smo svi ovde saglasni, da se u izbor članova za Nacionalni savet za kulturu ponovo zvanično zakonskom odredbom uključe reprezentativna udruženja, a samim tim i predstavnici nezavisne kulturne scene.

Kada se osvrnemo na listu predloga članova za Nacionalni savet za kulturu predložene dame i gospoda svojim biografijama svakako i apsolutno zaslužuju da budu deo visokog savetodavnog tela i ulivaju poverenje da će odgovorno i savesno svoje zadatke i ulogu izvršavati, a sve u korist naše kulture i njenog opstanka iako bih lično, kao što ste i sami, opet ponavljam, naveli, bila bih ja mnogo relaksiranija da na listi predloga mogu da vidim više istaknutih imena nezavisne kulturne scene, a koja, recimo, nisu zaposlena lica ustanova predlagača. Recimo, nekog kao što je slikar gospodin Cile Marinković ili imena koja se nalaze na listi predloga za razrešenje, kao što su spisateljki velikan gospodin Dušan Kovačević ili prof. dr Svetislav Božić ili, na primer, doajen u sektoru kulture gospodin Živorad Ajdočić, koji je mnogim umetnicima kroz svoj radni vek izuzetno pomogao.

Moja nada je da će savet igrati značajnu ulogu i pri savetovanju Vlade, Skupštine i Ministarstva kulture, naročito kada se razmatra i odlučuje o finansiranju kulturnih delatnosti.

Stavku finansiranje i ulaganje u kulturu pominjem jer smo u okviru iste ove sednice pre tri dana usvojili i Zakon o budžetu za 2022. godinu, te želim da istaknem da moje viđenje budžeta može biti smatrano subjektivnim s obzirom da kao umetnik u ovom sazivu parlamenta koji zastupa interese kulture i kulturnih radnika uvek gledam opredeljene cifre kojima će kultura i njeni poslanici biti podržani u svojim nastojanjima.

Brojna su finansijska rešenja u Zakonu o budžetu koje treba da doprinesu boljem životnom standardu, jačanju ekonomije, među kojima su i podizanje plata i penzija u javnom sektoru, podizanje iznosa minimalne zarade, brojne kapitalne investicije, kao i ulaganje u zdravstvo.

Kako je rečeno, budžet je kreiran optimistično i oprezno i u tom smislu želim da u predstojećoj godini sve ide po planu i da se postignu željeni, ali i najavljeni rezultati.

Lično ja želim dobre rezultate na svim poljima, naravno i svoje lično, ali pre svega dobre rezultate naše države i društva, jer i ja ovde živim i ovde stvaram bez obzira na mnogobrojne prilike da boravim na nekim dalekim meridijanima, te sam iz tog razloga uporna, možda i dosadna jer se posvećujem temi finansiranja kulture, za nečije ukuse verovatno i previše, posebno ako uzmemo u obzir globalne okolnosti i vreme pandemije koje sve može, samo ne može da olakša planove i realizacije.

U Zakonu o budžetu sredstva opredeljena ka sektoru kulture i informisanja iznose 14 milijardi 770 miliona dinara, što u procentu u odnosu na ukupne rashode koji iznose 1.717 milijardi iznosi 0,86%. U količini novca to je za 900 miliona dinara više nego u rebalansu koji smo nedavno potvrdili, ali u procentu znatno manje 1,01%, koliko je bilo opredeljeno u prethodna dva rebalansa.

U prethodnom izlaganju sam se dotakla pomoći sektoru kulture u vreme pandemije koje su opredelile Nemačka i Ujedinjeno Kraljevstvo i poređenje sa tako bogatim državama je apsolutno bespredmetno, ali je recimo razlika u pomoći koju je opredelila Nemačka 960 puta veće od one koju smo opredelili mi, dok je naš BDP od nemačkog manji samo 63 puta, ne i 960. Razlika u tim odnosima se može posmatrati kao razlika u našem poimanju važnosti kulture i kreativnih industrija i ulaganju u iste. Opredeljenih 900 miliona dinara više nego u rebalansu jeste znatna količina novca ili oko dve milijarde više nego u odnosu ne prethodni budžet iz prošle godine, ali nije od ključnog i vitalnog značaja za strateški razvoj kulture i kreativnih industrija jer neko zlonameran može reći da je preraspodela u sektoru kulture, kako se u narodu kaže, presipanje iz šupljeg u prazno i dok takve zlonamernike demantujemo znatnijim povećanjem i ulaganjem u kulturu oni će biti glasni i možda sve glasniji. Recimo, Francuska je opredelila četiri milijarde evra, kako kažu, nikada više novca sa konstatacijom da su spasili kulturu u teškim vremenima. U Ujedinjenom Kraljevstvu se udruženja koja zastupaju umetnike obraćaju Vladi i parlamentu i zahtevaju značajnije uvećanje finansiranja u kulturu jer je procenat izdvajanja za kulturu u Ujedinjenom Kraljevstvu 0,2% BDP, što je po statistikama EU ispod evropskog proseka koji iznosi 0,5%.

Dakle, uprkos proceni „Oksford ekonomiksa“ da će se pravilno investiranje sektor kulture i kreativnih industrija oporaviti pet puta brže nego cela ekonomija Ujedinjenog Kraljevstva i više nego sve finansijske usluge, PIO zajedno, samostalni umetnici i tamo zahtevaju bolji položaj.

Zanimljiva je i statistika da kultura i kreativna industrija doprinose 13 miliona funti ekonomiji Ujedinjenog Kraljevstva svakog sata. Dakle, uprkos ovim statistikama i procenama stručnjaka, kao i fonda opredeljenog za oporavak kulture Ujedinjenog Kraljevstva koje iznosi 1,57 milijardi funti slobodni umetnici i stvaraoci smatraju da ipak nisu dovoljno podržani, posebno u pandemijskim uslovima. Dakle, činjenično stanje je da kultura i kreativna industrija mogu izuzetno doprineti ekonomiji bilo koje zemlje ako se pravilno i pametno i značajno investira sa jasnom strategijom koja podrazumeva podizanje kulturnog nivoa nacije, te sa tim u vezi sigurna sam da će ideja osnivanja pomenutog saveta za kreativnu ekonomiju, ukoliko se realizuje, biti od značajne pomoći.

Ako se osvrnemo na procena BDP koji mi opredeljujemo ka sektoru kulture i informisanja on sada sa uračunatom korekcijom rasta BDP u 2022. godini iznosi 0,25%, što je, kako sam i pomenula, po evropskim statistikama ispod proseka. Najviše za kulturu u regionu odvaja Mađarska oko 1% BDP, što je u konkretnim ciframa u 2020. godini iznosilo 1,75 milijardi evra, što po glavi stanovnika na godišnjem nivou iznosi 180 evra i to je malo ako uzmemo u obzir anketu koju je sproveo „Ipsos mori“ u Engleskoj, gde 69% ispitanika je smatralo da je neophodno da njihova lokalna samouprava troši nedeljno 50 funti po građaninu na kulturne sadržaje.

Ako bismo posmatrali izdvajanja za kulturu po glavni stanovnika u regionu tu imamo veliki poligon za manevar i prostor za dalja ulaganja u sektor kulture imajući u vidu činjenicu da će Hrvatska za kulturu u 2022. godini po glavni stanovnika izdvojiti 43,32 evra, dok je Severna Makedonija uprkos pandemiji u 2021. godini uspela da izdvoji 29,5 evra po glavni stanovnika.

Po našem proračunu mi ćemo u 2022. godini izdvojiti 18,29 evra po glavni stanovnika, ali očekujući dobre rezultate koji se tiču ekonomije u godini koja sledi verujem da će moje reči i analiza uticati i motivisati Vladu, a možda najviše Ministarstvo finansija da u narednim raspodelama kultura i kreativna industrija postave na više mesta na pijadestalu ako uzmemo u obzir statistike koje u evropskim zemljama govore da kultura i kreativna industrija mogu i te kako doprineti ekonomiji države.

Ne bih ovom prilikom analizirala preraspodelu opredeljenog budžeta za kulturu, ali moram da istaknem da je konstanto uvećavanje i ulaganje u filmsku umetnosti izuzetno pohvalno, kao i vraćanje nacionalnih priznanja za doprinos kulturi i istaknutim pojedincima iako smatram da će biti težak izbor i možda nepravedan prema nekima koji ne budu izabrani budući da su opredeljena sredstva u iznosu od 257 miliona dinara dovoljna za 20 nacionalnih priznanja za doprinos u kulturi.

Želim da iskoristim priliku da apelujem na Vladu da se razmotri opredeljivanje još sredstava kako bi se povećao broj odabranih, optimalno bi bilo za bar dupli broj, bar u vremenu pandemije jer se u godinama u kojima priznanja nisu dodeljivana broj zaslužnih i za naše društvo dragocenih pojedinaca koji su naše društvo i državu zadužili za velika dela koja su stvarali i koja i dalje, ko koliko u zdravstvenoj mogućnosti stvaraju, broj pojedinaca se nagomilao i bilo bi pravično pojačati šanse i želju države da nagradi i zaslužne na taj način.

Takođe, ovu priliku želim da iskoristim i da apelujem da se statistički utvrdi koliki je makar aproksimativan broj stvaralaca u sektoru kulture i umetnosti jer podaci o tome variraju od stotinak hiljada do nekoliko stotina hiljada neposredno i posredno uključenih u kulturni život, a veoma je važno da budemo svesni broja učesnika kulturnog života naše zemlje kako bi i Nacionalni savet za kulturu imao jasnu predstavu o tome šta i koga u svojim analizama razmatra, ali i koliko pojedinaca treba zastupati i podržati u kreiranju kulturnog života posebno ako uzmemo u obzir da postoji veliki broj čitavih porodica koje egzistiraju od rada u kulturi i umetnosti.

Uverena sam da će usvojen budžet u celini ispuniti očekivanja i postavljene ciljeve u 2022. godini i postaviti temelje za dalja ulaganja i dalji rast i razvoj iako lično smatram da su očekivanja kulturnih poslanika i dobijena obećanja bila mnogo veća kada se radi o izdvajanjima za kulturu nego što je to u usvojenom Zakonu o budžetu slučaj.

Ne bih želela da moja izlaganja deluju kao neka vrsta vapaja za udeljivanje 0,2, 0,3, ili nekih decimala BDP-a za kulturu i kulturne projekte, jer u krajnjoj liniji govoreći o izdvajanjima sredstava za kulturu, ja kao pripadnik kulturnog esnafa i svi mi poslanici ovde smo i građani Republike Srbije imamo pravo da tražimo ono što je za opšte dobro, jer u krajnjoj lini novac pripada svima i sigurna sam da ni u jednoj konstataciji ne možemo biti pogrešno protumačeni.

U sklopu tih nastojanja pozvala bih sve kulturne poslanike učesnike kulturne scene Srbije, kao i sve konzumente da mnogo aktivnije i organizovanije definišu ciljeve i sredstva neophodna za njihovo ostvarivanje što do sada nažalost, moram da priznam, često nije bio slučaj.

Sve navedeno treba da posluži kao potencijalna smernica i budućem Nacionalnom savetu za kulturu, a konkretno bih deo uvećanih sredstava u budućim raspodelama budžeta za kulturu, koje sam napominjala, mogao da se opredeli ka projektu vraćanja kulture u škole, o kojima smo ovde već i diskutovali kako na sednicama Odbora za kulturu, što ste i vi ministarka sami isticali kao veoma važno, a to bi moglo kroz eventualne, kulturno-umetničke, ili sportske sekcije da se organizuje u tri ili četiri hiljade škola, koji je tačan broj sada nemam tačan podatak kod sebe, gde bi se akademski mladi obrazovani ljudi zaposlili, zadržali u zemlji, deci i mladima bi se obezbedio dodatni vid kulturnog uzdizanja, a za to sve bi trebalo aproksimativno oko 50 miliona evra.

Prateći vaš rad, uverena sam da su i vaši, uvažena ministarka, i moji, kao i stavovi svih kolega narodnih poslanika, na istoj, dobroj strani, kada je kultura u pitanju, jer suma sumarum, timski rad i kvalitetna diskusija mogu zasigurno pomoći u ostvarivanju sve boljih rezultata. Bez obzira na možda zlonamerne komentare političkih neistomišljenika, rad Ministarstva kulture i informisanja, na čije ste čelu, je u proteklih godinu dana je zaista na zavidnom nivou. Ako uzmemo u obzir i reviziju ustanova kulture, koje ste kao prvi ministar kulture tražili u poslednjih, ako se ne varam, 30 godina. Zatim, pokretanje projekata decentralizacije kulture, kao što su Srpska prestonica kulture, Gradovi u fokusu, zatim dovršavanje pripreme projekta Evropske prestonice kulture Novi Sad, i mnogo drugih dobrih zakonskih rešenja, odluka i potpisanih sporazuma koji će svakako, uz pojačavanje finansiranja kulture, bilo iz budžeta države, ili da se kultura pridigne i osposobi za samoodrživost, doprineti kulturnom opstanku i razvitku.

Moje kolege iz poslaničke grupe SPS i ja ćemo svakako, podržati listu predloga za članove Nacionalnog saveta za kulturu, bez obzira na moju, a i vašu sugestiju, da se u ovom ili sličnim telima, u budućem periodu obavezno nađe više mesta i za neke od velikana nezavisne kulturne scene, koji bi svojim prisustvom još više doprineli boljem razumevanju realnih potreba svih kulturnih poslanika u našoj zemlji. Zahvaljujem.
...
Srpska napredna stranka

Vladimir Orlić

Poslanička grupa "Aleksandar Vučić - Za našu decu" | Predsedava
Hvala, vam.
Reč ima potpredsednica Vlade Maja Gojković.
...
Srpska napredna stranka

Maja Gojković

| Ministarka kulture i informisanja
Zahvaljujem na vašem izlaganju.
Samo nekoliko rečenica da kažem i da se osvrnem i na vaše izlaganje i da pojasnim neke stvari. Kada poredim stanje u kulturi i izdvajanje za kulturu naše države pokušavam da nađem Evropi, u našem bližem, ili nekom daljem okruženju, zemlju koja se razvijala i koja je u novijoj istoriji na jednak način mogla da razvija svoju državu, ekonomiju, i naravno, da ulaže u kulturu.
Kada to kažem mislim na činjenicu da ne mogu da pronađem državu koja je 10 godina bila pod ekonomskim sankcijama. I u tim svojim nastojanjima da poredim ovu državu i stanje u kulturi Republike Srbije i našim nastojanjima da izdvojimo više novca pokušavam da nađem državu koja je bombardovana i opet ne mogu da nađem takvu državu. Tako da ne bih nikako smogla snage da poredim Republiku Srbiju, one izgubljene godine koje smo mi imali, problem i dalje koji imamo jedinstven u čitavoj Evropi, a to je otimanje jednog dela naše teritorije, sa Velikom Britanijom koja te probleme nije imala pa je mogla da se posveti samo razvoju svoje države.
Poslednji rat u kome su oni učestvovali je bio rat za Foklandska ostrva koja se nalaze daleko od njih, ali nisu zbog toga trpeli ni sankcije ni političke, ni ekonomske prirode, niti je neko imao nameru uopšte da ih bombarduje ili na bilo koji drugi način kažnjava. Tako da mislim da su natčovečanski napori ove Vlade Republike Srbije, ali i predsednika Aleksandra Vučića još od 2012. godine, kada je preuzeo kao predsednik Vlade, potpredsednik pa predsednik Vlade, a danas predsednik države koj pokazuje jednu znatnu nameru da kulturu naše države stavi u jednaku ravan kao i brigu za zdravlje, za obrazovanje i brigu za infrastrukturu države. Zaista to nije lako.
Veoma sam zahvalna na tome što smo prvi put u novijoj istoriji uspeli kao država da izdvojimo znatna sredstva u budžetu, za budžet kulture i informisanje i da to sada prelazi onaj nezvanični evropski procenat od 1%. Uspeli smo u odnosu na prošlu godinu da dobijemo čak i brojčano mnogo više sredstava za kulturu i informisanje. Samo za kulturu je preko 1% i onda jedan manji iznos za razvoj informisanja u našoj državi, a pri tom RTS ni ove godine nećemo budžetski finansirati kao ni prošle godine.
Ja bih volela da sam ministar kulture i informisanja u nekoj evropskoj državi koja se bavila samo razvojem kulture i nacionalnog identiteta, a nije se borila za goli opstanak života građana svoje države i da nije na svakih 10, 20, 40, 50 godina u istoriji 20. veka počinjala bukvalno izgradnju od nule. Ali opet možda imam veću privilegiju od njih da vodim baš resor kulture i informisanja i da korak po korak napravimo ovako velike, krupne korake za srpsku kulturu, a možda male u odnosu na Veliku Britaniju, Švedsku, Francusku, Italiju i neke druge zemlje. To su veliki, krupni koraci za nas i ne zaboravite da 1% budžeta predviđenog za kulturu, urađen je u godini, posle godinu i po dana borbe protiv najgore počasti koja je u savremenom dobu obuhvatila svet i našu državu, a to je svakako borba protiv korona virusa, gde se sa jednakom merom ulagalo u izgradnju bolnica, kupovinu vakcina i lekova, a istom merom se gledao i popravljao odnos prema kulturi u našoj državi.
Zašto navodim Veliku Britaniju. Nekako ste uzeli baš Veliku Britaniju da nas uporedite, ali opet smo mi jedna od retkih evropskih država, a pretpostavljam da oni to i jesu, iako su izašli iz organizacije EU. Ne znam da li su kod njih radile ustanove kulture u doba pandemije, ali mi smo spadali do skora u jedinih pet zemalja u kojima su bila otvorena pozorišta, galerije, bioskopi, uz naravno određene mere.
Mislim da smo jedina država koja je stavila u prioritetnu grupu umetnike za vakcinisanje, da bi omogućili da se ponovo vrate na scenu i da uživo izvode svoja kulturna stvaralaštva. Tako da smo i tu jedni od retkih, kao i ljude koji se bave informisanjem.
Pomoć preko reprezentativnih udruženja smo uspeli u doba korone da isplatimo svima za koje smo dobili podatke, pa čak i onima koji u prvom krugu nisu dobili tu pomoć. Ne u ovoj meri u kojoj Velika Britanija isplaćuje svojim nezavisnim umetnicima, ali mi nismo Velika Britanija, mi smo Republika Srbija sa svim onim osobenostima koje nosimo kroz našu istoriju.
Ne kritikujem vaš način izlaganja, nego želim da kažem kako dok putujem po svetu i razgovaram sa ministrima kulture i informisanja vidim kako su oni imali pred sobom samo misiju kako da unaprede i da izgrade neki novi velelepni muzej i da imaju lakoću tog pristupa i ogromne budžete.
Meni kroz njihova izlaganja prolazi kroz glavu samo šta bi mi sve uradili da nismo imali ovakva podmetanja nogu kroz istoriju kako smo imali, a to su svi ratovi koji su se vodili na teritoriji naše zemlje, i kažem onu tragediju koju smo imali kao bombardovanje, da se ne bi dalje i posle bombardovanja zaustavilo otimanjem dela teritorije naše države, pa uz brigu za umetnike u ovom delu Srbije, mi se brinemo i za kulturni identitet na teritoriji KiM, mi se brinemo za ljude koji se bave kulturom na teritoriji KiM, ustanovama kulture i bavimo se zaštitom života običnih ljudi koji žive na teritoriji KiM, a koji se bore da se ne uništi svaki trag srpske civilizacije, na tom južnom delu naše države.
Toliko o nama i umetnicima ili procentualne pomoći umetnicima širom Evrope u odnosu na ovih naših 1% kao 50% izdvajanja u nekoj državi koja nije imala ovakvih problema kao kod nas.
Svakako, izuzetne su biografije ovih kandidata koji se nalaze pred vama. Izuzetne biografije imaju i oni koji nisu ušli u ovaj uži krug izbora, a koje su ustanove kulture koje su po zakonu vlasne da predlože ove članove i predložili, tako da i njih treba iskoristiti za različite oblike njihovog doprinosa u donošenju, recimo nove strategije razvoja kulture i donošenje novih dobrih zakona kako bi poboljšali. Moramo da se suočimo sa tim, evo, neko je to rekao, mislim da je poslanica Sandra Božić, kao predsednica Odbora za kulturu i informisanje, da se u novijoj istoriji nije desilo da ministar kulture i informisanja stalno dolazi i brani neki zakon. Šta vam to govori? Pa, da Srbija u stvari desetinama godina baštini zakone iz bivše Jugoslavije i da mi još uvek imamo te stare zakone, potpuno prevaziđene u Evropi.
Da vam kažem, u svakom pokušaju mom, radim sa svim umetnicima, i zakone ne pišem sama ja zatvorena sa dva službenika, nego sa ljudima koji predstavljaju određene svoje struke iz svoje umetničke delatnosti, neverovatni otpori se pojavljuju prilikom svakog pokušaja da se nešto modernizuje. Što je interesantno, ne od ljudi koji su van tog umetničkog kruga, nego od velikog dela ljudi koji se upravo bave kulturom, a ne žele nikakve promene, a lepo im je kada odu i posmatraju različite predstave, ne znam, na „Vest Endu“ i ne pitaju se po kojim to zakonima funkcionišu njihova pozorišta. To je lepo tamo, ali nemojte da dođe kod nas. U mnogim oblastima kulture je tako i ja to otvoreno govorim zato što, to je omiljeno i svaki put kada razgovaram sa vama, volim da citiram Margaret Tačer i onu scenu kada razgovara sa kraljicom, kada ona njoj kaže - vas svi napadaju, to mora da je nešto strašno i da vama to nije prijatno, a kada Margaret Tačer kaže - ne, zašto to kažete, jer da ne radim ništa, znači ja ni ne postojim, ne bi me niko ni kritikovao, ovako radiš, stojiš iza svojih stavova, pa neka te kritikuju.
Zato mi je drago kada pročitam u novima da su neka udruženja rekla da je naš budžet 0,3% od ne znam ni ja čega, a ja znam da je preko 1% i neka govore, zato što se tačno vidi i videće se u idućoj godini u trošenju budžetskih sredstava, jer to 0,3%, ne znam kako su došli do toga, ili je to preko 1%. Preko 1% je i čestitam svim građanima Srbije što je Republika Srbija uspela uz velike napore, uz velika izdvajanja za sve ostale segmente naših svakodnevnih života preko 1% za kulturu i informisanje i korak po korak, kako se razvija naša država, kako smo politički i ekonomski stabilni, biće sve više i više.
Prošle godine smo podigli lestvicu na 0,97%, ove godine preko 1%. Korak po korak, samo da nas niko više ne kažnjava, da nas ne bombarduju, da nam ne uvode sankcije i da nam ne otimaju državu. Bavićemo se samo kulturom i razvojem države. Gradićemo puteve, bolnice, škole, ulagaćemo u obrazovanja i onda ćemo se prvo meriti polako sa svojim okruženjem, a onda i šire.
Nisu predlagači imali nikakvu nameru da zaobiđu nezavisnu kulturnu scenu. Evo, izdvojili ste dve ličnosti, gospodin Dušan Kovačević je već bio u ranijem sazivu, u prvom sazivu član ovog Nacionalnog saveta za kulturu, slikar Cile Marinković, kada se Francuska otvorila u doba korone, otvorila mogućnost rada kulturnih centara i njihovih ustanova kulture u Francuskoj, otišla sam to da ozvaničim, obeležimo i otvorena je izložba gospodina Cileta Marinkovića kao početak rada kulturnog centra, i naravno da su oni posebno uvaženi. Kažem, njihovo uvažavanje se ogleda u tome što je predsednik Republike Srbije obojici dodelio posebno priznanje za doprinos nacionalnoj kulturi Republike Srbije.
Da vam kažem nešto, ja sam ministar koji 60% radnog vremena provede tako što su moja vrata otvorena za svakog umetnika u ovoj državi i stalno razgovaramo, pričamo i usvajam njihove predloge, sugestije bez obzira da li su zvanično članovi nekog saveta, komisije ili to nisu. Mislim da svi oni koji nisu zlonamerni da mi odlično sarađujemo. Kada uđu na moja vrata i vrata Ministarstva kulture i informisanja, niko nikog ne pita za bilo šta drugo osim šta mi to možemo da uradimo za vas, odnosno za kulturu.
Imamo odličnu saradnju sa grupacijom za filmsku industriju, koji su se organizovali pri Privrednoj komori i naravno sa novim Udruženjem, odnosno grupacijom za muziku koja se nedavno osnovala pri Privrednoj komori i zajedno radimo sve zakone koji slede, naravno, kada preskočimo i uspemo da savladamo sve ove prepreke na koje nailazimo u pokušaju da donesemo moderne zakone.
Analizu će nam dati Zavod za proučavanje kulturnog razvitka, to je jedna od njihovih osnovnih delatnosti i time će, ako Savet to zatraži, izaći u susret Nacionalnom savetu za kulturu, a kod predlaganja pretpostavljam da je bilo i upita ko želi da prihvati to da postane član Nacionalnog saveta za kulturu.
Znate, ima dosta i toga da ljudi žele, a onda kada im to neko ponudi oni se uplaše od ove navale dela javnosti koji odmah počnu da vas napadaju, vređaju da li si ti sa ove strane ili sa one strane, zato što nemaju viziju da može neko da bude član Nacionalnog saveta za kulturu i da ga izabere parlament, a da ga interesuje samo doprinos u kulturi, nego vas odmah neko svrstava. Danas uopšte nije lako, lako je da izađeš da vičeš po ulicama, ali nije lako da se ti opredeliš da sarađuješ i da nešto doprinosiš kulturi bez ulice, nego na jedan institucionalan način. Ali, ne zalazim u predloge zato što mislim da su odlični.
Nezavisna scena, kažem, nalazi svoje mesto i u Privrednoj komori pri grupacijama, ali i svakako u ovom budućem Savetu za kreativnu ekonomiju koju mi je najavio gospodin Marko Krstić i vidim da vodi razgovore sa umetnicima različitog spektra ko želi da se angažuje na svoj određeni način, ako neće podleći pod pritiscima da ga neko vuče za rukav ili ga vređa sutra, a to se dešava. To se dešava i to vidimo svi svakodnevno.
Kažem, mnogo je urađeno, posle deset ili osam godina uvode se ponovo nacionalne penzije. Pažljivo treba izabrati komisiju, jer najveći pritisak će biti na ljude koji budu u komisiji koja će odrediti kome dodeliti nacionalnu penziju.
Dešava se i to da pozovemo osobu XY, jer smatramo da je odlična u svojoj oblasti i da bi mogla dobre aršine da ima prilikom krajnjeg odlučivanja ko da dobije nacionalnu penziju kao veliko nacionalno priznanje, i onda posle par sati ta osoba zove, zahvali se i kaže – mislim da neću moći da izdržim taj preveliki pritisak.
To znači taj odijum javnosti da vas napadne prilikom donošenja svake odluke, jer neko na fudbalskim tribinama smatra da bolje igra fudbal od onog ko ga igra, nekog ko gleda kako igra Novak Đoković, pa izgubi neki meč, onda se obruši na Novaka Đokovića jer smatra da iz fotelje dok pije pivo i jede kokice bolje igra tenis od Novaka Đokovića. To je tako i zato treba naći ljude koji žele, imaju integritet, veruju u sebe i u odluke koje će donositi povodom dodele nacionalnih penzija.
Što se tiče obrazovanja, da, nadam se da ćete uticati na ministra Branka Ružića, jednako kao i na mene, i da ćemo moći uskoro da očekujemo i saradnju Ministarstva kulture i Ministarstva obrazovanja. Jer, poražavajući je podatak, videla sam negde procenat, ne znam ko je vršio istraživanja, skrenuta mi je pažnja, samo 0,8% mladih je prošle godine uopšte posetilo na teritoriji Republike Srbije neku ustanovu kulture. Samo 0,8%!
Znači, bez porodice pod jedan, bez mama i očeva koji vode decu u muzeje, galerije, dečija pozorišta, na izložbe, na predstave bilo koje vrste, bez istorije umetnosti, eventualno u obrazovanju, ne mogu da se očekuju veliki pomaci, jer porodica ne može sve baš da prebaci na obrazovanje, nešto mora da se dešava i vikendom. Obrazovanje je svakako kao ključ, jer ne možete da se bavite kulturom ako baš neke elemente u najosnovnijem obliku barem ne naučite o istoriji umetnosti.
Imamo čak i neke ljude koji rade u ustanovama kulture, pa kada im pomenete neko ime malo starije generacije, a obeležio je kulturu 21. veka, ne znaju odmah da vam prepoznaju ko je to. Zamislite kako će to da izgleda u generacijama iza nas. Polako se mlade generacije profilišu da uče samo ono za šta su se opredelili i neće imati tu širu sliku i šire obrazovanje koje čini jednog čoveka intelektualcem.
Ja sam ubeđena da smo na dobrom putu, da nije tako loše biti umetnik u Srbiji, jer vidim da mnogi priznati umetnici, koji su svoj život i svoju karijeru proveli u inostranstvu, počeli su da se vraćaju u Srbiju. Tu je jedan Vladimir Pištalo, koji je predavao u Americi i odlučio sam da se vrati i da prihvati da bude upravnik Narodne biblioteke Srbije. Tu je svakako jedan Stefan Milenković, koji ne može da se požali da nije ostvario dobru karijeru kao violinista, sasvim je zadovoljan svojim životom u Republici Srbiji. Trenutno vodim razgovore sa dva eminentna muzičara našeg porekla koji su u inostranstvu, čitav život su proveli u inostranstvu, koji su se samo javili i poželeli da se vrate u Republiku Srbiju i da razgovaramo na koji način i gde bi se oni angažovali.
Tako da, kažem, nije čak sve ni u novcu, ima nešto i u kvalitetu i lepoti življenja koje svakako Srbija nije izgubila, bez obzira na sve probleme sa kojima se suočavala i suočava i danas. Hvala.
...
Srpska napredna stranka

Vladimir Orlić

Poslanička grupa "Aleksandar Vučić - Za našu decu" | Predsedava
Zahvaljujem se potpredsednici Vlade i ministarki kulture i informisanja.
Pretpostavljam da narodna poslanica Jelena Mihailović želi kratku repliku.
Izvolite.

Jelena Mihailović

Poslanička grupa Socijalistička partija Srbije
Hvala vam, predsedavajuća.

Uvažena ministarka, hvala vam na vašem odgovoru. Uvek ste prisutni u ovom visokom domu, to je veoma značajno. Sami ste se prisetili konstatacija koleginice Sandre Božić, predsednice Odbora za kulturu i informisanje. U protekloj godini smo dosta diskutovali o kulturi, što smatram da je veoma važno za naše društvo, za našu zemlju, za kulturne poslanice, za sve koji učestvuju u kulturnom životu i za konzumente, odnosno građane.

Veoma ohrabruje to što imate jasnu viziju, jasnu sliku kulture u Srbiji, a potom i jasnu viziju u kom pravcu kulturu treba razvijati. Uvek se trudim da ovde iznosim svoje lične stavove koje sam stekla kao umetnik, kao neko ko stvarno živi ovde i stvara. Rekla sam već, imala sam brojne prilike da na nekim drugim meridijanima dalekim boravim, ali moja je želja da budem u svojoj domovini, u svojoj zemlji i da tu upravo kroz institucije pokušam da doprinesem boljem statusu kulture i umetnosti.

Tu sam i ja, kao i kolege iz Poslaničke grupe Socijalističke partije Srbije, da vam pružimo svu podršku, da vam damo ideje, da neke od njih možda ako vam odgovaraju prihvatite. Sigurna sam, naravno, što ste rekli, država nije prolazila baš kroz neke bajne momente u prethodnih 20, 30 godina, ali smatram da treba da se okrenemo budućnosti, da moramo gledati unapred, da se moramo porediti sa boljima, sa najboljima.

Zato sam i navela kao primere Ujedinjeno Kraljevstvo i Nemačku, jer su to jedne od najjačih ekonomija na svetu. Smatram da možemo biti bolji samo ako pratimo njihove rezultate, jer u ekonomiji smo dokazali, težili smo boljem i dokazali smo da možemo da ostvarimo dobre rezultate i zašto da ne reflektujemo deo tog ekonomskog uspeha i na sektor kulture i umetnosti, što će u mnogome, kako svim kulturnim poslanicima, olakšati i vama kao ministru kulture i informisanja rad i vaša stremljenja.

Par puta sam vam već pri preuzimanju resora čestitala na preuzimanju resora Ministarstva kulture, ali pre svega i na hrabrosti da preuzmete Ministarstvo kulture i informisanja, a posebno da ga preuzmete u vreme pandemije, kada su globalna dešavanja takva da nigde nikome nije bilo lako, posebno sektoru kulture, jer su sve ustanove u svetu…

(Predsedavajuća: Vreme.)

Izvinite, samo da završim.

Svakako ću uticati koliko god mogu, a sigurna sam da će i ministar Ružić biti otvoren za saradnju svake vrste, jer uostalom i rezultati Ministarstva prosvete i obrazovanja dokazuju da gospodin Ružić zaista ima, kao i vi, jasnu sliku i viziju kako treba dalje razvijati. Zahvaljujem se.
...
Srpska napredna stranka

Vladimir Orlić

Poslanička grupa "Aleksandar Vučić - Za našu decu" | Predsedava
Zahvaljujem.
Reč ima ovlašćena predstavnica Poslaničke grupe Saveza vojvođanskih Mađara, narodna poslanica Rozalija Ekres.
...
Savez vojvođanskih Mađara

Rozalija Ekres

Poslanička grupa Savez vojvođanskih Mađara
Poštovana potpredsednice, uvažena ministarko sa saradnikom, ispred Poslaničke grupe Saveza vojvođanskih Mađara, danas ću govoriti kao ovlašćena predstavnica o Predlogu članova Nacionalnog saveta za kulturu.

Zakon o kulturi jer na snazi od septembra 2009. godine. Pre njegovog donošenja oblast kulture nije bila regulisana jednim opštim aktom. Njegovim usvajanjem su stvoreni zakonski preduslovi za ujednačenu sistemsku i efikasnu regulaciju ove celokupne oblasti.

Juna ove godine su vršene po treći put izmene i dopune Zakona o kulturi, sa ciljem da se jedan deo odredbi upodobi sa realnim životnim problemima i da se izmenama i dopunama pojednostave određene procedure kako bi se učinile efikasnijim.

Važni deo izmena zakona se odnosio na Nacionalni savet za kulturu i način njegovog izbora, a sa ciljem njegovog efikasnijeg i aktivnijeg rada. Umesto ranijih 19, Savet za kulturu sada ima 11 članova iz različitih oblasti kulturne delatnosti. Ministar vrši izbor po jednog kandidata sa liste predloga kandidata i sa dva predložena kandidata nacionalnih saveta nacionalnih manjina utvrđuje predlog članova Saveta, koji dostavlja Narodnoj skupštini.

Ovlašćeni predlagači kandidata su Republički zavod za zaštitu spomenika kulture, Državni arhiv Srbije, Narodni muzej Srbije, Narodna biblioteka Srbije, Narodno pozorište u Beogradu, Jugoslovenska kinoteka, Matica srpska, Srpska akademija nauka i umetnosti i preko Koordinacije nacionalnih saveta nacionalni saveti nacionalnih manjina.

Nacionalni savet za kulturu je stručno savetodavno telo koje Narodnoj skupštini, Ministarstvu nadležnom za kulturu i Vladi treba da pruži stalnu stručnu podršku u očuvanju, razvoju i širenju kulture. Savet analizira i daje mišljenje o stanju u kulturi u Republici Srbiji, daje sugestije u kreiranju kulturne politike, daje predloge za razvoj i unapređenje kulturnih delatnosti, učestvuje u izradi predloga strategije razvoja kulture i daje ocenu izvršenja.

Članovi saveta se biraju iz reda uglednih i afirmisanih umetnika i radnika u kulturi. Naša poslanička grupa, poslanička grupa SVM je u junu ove godine, kada smo u plenumu raspravljali o izmenama zakona izrazila svoju zahvalnost na razumevanju potpredsednici Vlade i ministarki Maji Gojković i predsednici Vlade, koja je takođe prihvatila apel ne samo naše poslaničke grupe, već i drugih nacionalnih manjina i njihovih nacionalnih saveta.

Zahvaljujući tome, zakonskim rešenjem je definisano da u Savet za kulturu nacionalni saveti nacionalnih manjina predlažu dva člana. Smatramo da je na ovaj način Vlada Republike Srbije potvrdila da radi na sprovođenju integrativnih kulturnih politika, ističe uvažavanje kako nacionalne, tako i regionalne raznolikosti, uz istovremeno negovanje zajedničkog kulturnog nasleđa.

U procesu društvene integracije nacionalni saveti nacionalnih manjina imaju izuzetno značajnu ulogu, budući da su na osnovu nadležnosti utvrđenih zakonom posvećeni očuvanju nacionalnog identiteta i unapređenju i razvoju kulturne posebnosti. Njihov zadatak je da se staraju o sprovođenju prava na kulturnu autonomiju i da kroz društveni dijalog i konsultacije sa predstavnicima vlasti, kako na nacionalnom tako i na pokrajinskom i lokalnom nivou, pronalaze najbolja moguća rešenja kako bi se zakonom garantovana prava nacionalnih manjina poštovala i primenjivala.

Kada pričamo o zajedničkoj kulturnoj baštini, pred nama je još uvek puno posla, jer složićete se da je institucionalno kultura manjinskih zajednica uglavnom prepuštena samim manjinama i njihovim manjinskim institucijama.

Odbor za kulturu i informisanje je 3. novembra razmotrio Predlog članova Nacionalnog saveta za kulturu, koji je ministar kulture i informisanja 9. avgusta 2021. godine dostavio Odboru, zajedno sa biografijama kandidata. Odbor je zaključio da Predlog članova Nacionalnog saveta za kulturu dostavi Narodnoj skupštini, jer su se stekli uslovi za sprovođenje postupka za izbor 11 članova Nacionalnog saveta za kulturu na period od četiri godine.

Predloženi kandidati za članove Nacionalnog saveta za kulturu su: Zoran Vapa, Željko Marković, Goran Vasić, dr Vladimir Pištalo, Nebojša Kundačina, dr Nevena Daković, akademik Ivan Jeftić, akademik Zlata Bojović, dr Isidora Bjelaković i sa liste predloga kandidata koju predlažu nacionalni saveti nacionalnih manjina Andraš Urban i dr Suzana Kujundžić Ostojić.

Verujemo, tj. sigurni smo da će savet u ovom sastavu zaista izvršavati svoju svrhu i odgovoriti svim zadacima koji su pred njim, jer će ga činiti ljudi koji u domenu kulture po svom iskustvu i dostignućima to i zaslužuju. Sigurni smo i u to da će aktivnosti predstavnika nacionalnih manjina Andraša Urbana i dr Suzane Kujundžić Ostojić doprineti izgradnji integrativnih kulturnih politika.

Izdvojiću nekoliko činjenica iz njihovih biografija.

Andraš Urban još kao sedamnaestogodišnjak stvara samostalnu pozorišnu i književnu radionicu. Kasnije formira pozorišnu trupu „Ajova“, koja je teatar tretirala kao specifičnu, ali ipak sveumetničku ideološku akciju. Režiju diplomira na Novosadskoj akademiji umetnosti 2000. godine u klasi profesora Vlatka Gilića i Bore Draškovića. Od 2005. godine direktor je Mađarskog gradskog pozorišta „Deže Kostolanji“ u Subotici. Osnivač je internacionalnog pozorišnog festivala „Dezire central stejšn“.

Radi u Novom Sadu i Beogradu, vodi umetničke radionice i u Rumuniji. Na pozorište gleda kao na prosvetljeni prostor, ponekad provokativne akcije, gde se misli, govori i organizuje specifičan vid umetničke stvarnosti. Predstava je za njega komunikacija i druga stvarnost koja postoji za sebe, ali nastaje u odnosu izvođača, izvođene aktivnosti i gledaoca. Višestruko je nagrađivan na pozorišnim festivalima za najbolju režiju. Jedna od poslednjih u nizu je i nagrada „Bojan Stupica“.

Doktor Suzana Kujundžić Ostojić završila je Filozofski fakultet u Novom Sadu na Katedri za jugoslovensku književnost i srpskohrvatski jezik. Magistarski rad na Katedri za srpsku i uporednu književnost odbranila je 2000. godine. Doktorske studije završila je u Beogradu na Filozofskom fakultetu na Katedri za etnologiju i antropologiju 2016. godine. Iste godine postala je upravnica Centra za kulturu Bunjevaca u Subotici. Uredila je i jezički oblikovala deset bunjevačkih izdanja, radila na standardizaciji bunjevačkog jezika.

U danu za glasanje poslanička grupa SVM će sa velikim zadovoljstvom i verom u uspešan rad novoizabranog Nacionalnog saveta za kulturu glasati za predlog izbora predloženih kandidata. Zahvaljujem.
...
Srpska napredna stranka

Vladimir Orlić

Poslanička grupa "Aleksandar Vučić - Za našu decu" | Predsedava
Zahvaljujem.
Reč ima ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe „Aleksandar Vučić – Za našu decu“ narodni poslanik Miloš Terzić.
...
Srpska napredna stranka

Miloš Terzić

Poslanička grupa "Aleksandar Vučić - Za našu decu"
Hvala, predsedavajuća.

Poštovani građani Srbije, uvažena potpredsednice Vlade gospođo Gojković sa saradnikom, dame i gospodo narodni poslanici, danas na dnevnom redu imamo Predlog odluke o razrešenju članova Nacionalnog saveta za kulturu, kao i predlog za izbor novog saziva pomenutog tela koje je izuzetno važno za oblast kulture.

Članom 16. Zakona o kulturi propisano je da Nacionalni savet za kulturu ima ukupno 11 članova koje bira i razrešava Narodna skupština Republike Srbije na period od četiri godine. U prilogu izveštaja mi smo dobili biografije i informacije o kandidatima i uzimajući u obzir činjenicu da smo kroz izmene i dopune Zakona o kulturi učinili napor da se izmeni sastav i način izbora kandidata za članove Nacionalnog saveta, ministar je Narodnoj skupštini dostavio utvrđeni predlog članova saveta, kao i obrazloženi zahtev za razrešenje šest članova Nacionalnog saveta za kulturu, te su se stekli uslovi da se konstituiše novi saziv ovog tela.

Prema ovim izmenama, predviđeno je da predlagači Nacionalnog saveta za kulturu budu najznačajnije institucije u Srbiji iz ove oblasti. Izmenama i dopunama Zakona o kulturi omogućićemo da u narednom periodu Nacionalni savet za kulturu radi još bolje i još efikasnije nego što je to bio slučaj u nekom prethodnom periodu.

Uspeli smo da uskladimo Zakon o kulturi sa Zakonom o rodnoj ravnopravnosti, čime smo omogućili veću zastupljenost manje zastupljenog pola, što je svakako dobra stvar i jedan pozitivan pristup. Na ovaj način, mogu slobodno da kažem, dokazujemo da je i Vladi Republike Srbije i SNS, kultura visoko na listi prioriteta i da i Vlada Republike Srbije i Narodna skupština je voljna da nastavi promociju i razvoj naše kulture, koja je važna sa srpsku državu i društvo u celini. To smo dokazali kroz zajednički rad baš toko ovog saziva Narodne skupštine Republike Srbije.

Smatram da smo kroz usvajanje izmena i dopuna Zakona o kulturi, kao i kroz donošenje Zakona o zaštiti ćiriličkog pisma i upotrebe srpskog jezika u javnom životu, kao i kroz usvajanje Zakona o očuvanju kulturno-istorijskog nasleđa Svetog manastira Hilandar, donošenje Zakona o očuvanju kulturnog nasleđa Sremskih Karlovaca, kao i kroz osnivanje Muzeja žrtava genocida pokazali da je to zaista tako. Mogu slobodno da kažem da smatram da će to ostati večni legat vlasti SNS i predsednika Aleksandra Vučića i u narednom periodu.

Sve je to uglavnom urađeno na predlog predsednika države koji insistira na tome negujemo i da oživimo kulturu pamćenja, kako nam se nikada više ne bi dogodilo to da se prikrivaju zločini nad srpskim narodom, posebno na prostoru bivše Jugoslavije i posebno u odnosu na sve ono što je srpski narod doživeo i proživeo u genocidnoj NDH. Uspeli smo da oživimo kulturu pamćenja kako nam se u budućnosti takve stvari više nikada ne bi ponavljale.

Možemo sa ponosom da konstatujemo da će ova godina ostati upamćena po tome što smo zaista kao država uradili mnogo na polju kulture i to podrazumeva da smo uspeli konačno da završimo izgradnju hrama Sveti Sava, da smo podigli spomenik rodonačelniku srpske države Stefanu Nemanji. Mislim da smo na taj način, pre svega pokazali samopoštovanje prema sebi kao narodu, ali da smo uspeli da narodu vratimo veru u snagu i u moć srpske države, pre svega, naravno kroz ekonomski napredak, kroz borbu za očuvanje srpskih vitalnih, državnih i nacionalnih interesa, ali kroz adekvatnu i efikasnu borbu Vlade Republike Srbije za očuvanje našeg kulturnog nasleđa i našeg kulturnog identiteta.

Srpska napredna stranka je stranka koja vodi jednu realnu nacionalnu politiku i baš zbog toga smo u prethodnom periodu radili mnogo u oblasti kulture i realizovali izuzetno važne projekte u toj oblasti, kao što je projekat digitalizacije našeg kulturnog nasleđa, promocija našeg kulturno nasleđa na međunarodnom nivou, ali i kroz renoviranje Narodnog muzeja, otvaranjem Muzeja savremene umetnosti. Smatram da smo na taj način pokazali društvu da identitet i društveno materijalni progres i napredak mogu da idu zajedno i SNS će to u narednom periodu nastaviti da radi posebno u oblasti kulture.

Uspeli smo da dovedemo do toga da progres sa nacionalnim predznakom bude novi srpski kod i da oslabimo uticaj lažne drugosrbijanske elite što je posebno dobro prihvaćeno koliko vidim kod mladih ljudi u Srbiji, jer se vidi njihova frustracija zbog podizanja spomenika Stefanu Nemanji, zbog davanja državne pomoći SPC i Svetom manastiru Hilandar, zbog završetka izgradnje hrama Svetog Save i na taj način su razotkrili svoje pravo lice i pokazali da je jedini njihov cilj da napadaju sve ono što je dobro, a šta u srpskom društvu uradi SNS i da im je jedini zadatak da napadaju i sve nacionalno i sve progresivno u isto vreme.

To je tipičan odraz politike koju sprovodi Dragan Đilas, Vuk Jeremić, Boris Tadić, i ta umišljena kvazi elita. Njihovo političko delovanje predstavlja primer odnosa poraženih od strane pobednika, tačnije od Aleksandra Vučića, koji ih je poslao tamo gde im je i mesto, a to je na margine srpske društvene i političke scene.

Njihova agresivnost je odraz nemoći i frustracije, jer je konačno došlo vreme da i u oblasti kulture, ali i u oblasti politike odgovorimo argumentovano na izlive antisrpskog šovinizma, beogradskog kruga, koji uopšte ne razume i ne shvata potrebe srpskog naroda. Đilas, Jeremić, Tadić, Marinika Tepić, Aida Ćorović i ta umišljena kvazi elita svakodnevno dokazuje koliko su u stvari odnarođeni i otuđeni od srpskog naroda.

Svakodnevno nam deo te opozicije, oličen kroz političko delovanje stranka bivšeg režima, koje su odgovorne za ekonomsko, političko, ali i kulturno posrnuće Srbije dokazuje da kada postanu žrtve sopstvenih standarda, sopstvene retorike, za to uvek moraju da okrive nekog drugog i to je uvek po difoltu Aleksandra Vučića, ali i čitav srpski narod, jer na svu sreću srpski narod nije uspeo da upadne u njihovu propagandu, zamku gde oni smatraju da je potrebno da bude antisrpski nastrojeni u svim ovim oblastima da biste bili prihvaćeni i uspešni u društvu.

Srpski narod sada konačno može da prepozna njihove primitivne metode manipulacije. Ovde nije reč o samo o pukoj borbi u sferi politike i sferi kulture, već o njihovoj patološkoj nameri da Aleksandru Vučiću, kao patrioti, koji je prigrlio ideju progresa i koji je dosledno primenjuje u praksi da probaju da mu stanu na kraj.

Srpska napredna stranka pokazuje svojim delovanjem u svim oblastima, a posebno u domenu kulture, da srpstvo ne znači protivljenje progresu, već upravo suprotno od toga. Možemo sa radošću da konstatujemo da se ta lažna drugosrbijanska elita preračunala ako su mislili da mirno mogu da napadaju srpski narod, da dobijaju novac od stranaca i da tako mirno odu u penziju. Drugosrbijanska i Tviter histerija je izazvana zbog toga što su politička deca Latinke Perović, Žarka Koraća, Nenada Čanka, već računala da će zauzeti mesta, načelnička mesta u zavodima za sprovođenje sankcija nad srpskim narodom, istim onim sankcijama koje u Vašingtonu za srpski narod tražio Đilas, kako bi nam nametnuli žig kolektivne odgovornosti i kolektivne krivice baš kao i kroz onu rezoluciju, odnosno pokušaj one rezolucije Marinike Tepić gde su hteli da optuže čitav srpski narod da je genocida narod. Dakle, da nas predstave i da dovedu do opasnog obrasca, a to je opasan obrazac gde mi moramo da prihvatimo kolektivno krivicu i kolektivnu odgovornost za nešto što srpski narod nikada nije uradio. Zbog toga su besni, isfrustrirani, jer vide da srpski narod više nikada neće uspeti da prevare.

U sumraku uma ostaje im jedino da smišljaju kako i na koje muke dalje da bace srpski narod, jer ta kvazi elita smatra da Srbi nemaju kulturu i da srpski narod zaslužuje da pati. Međutim, upravo kada su poverovali da nastavljaju sa izvršenjem svojih, a od stranaca naloženih zadataka, shvatili su da od tog posla da ih stranci dovedu na vlast i da ponovo uspostavljaju svoju kulturnu supremaciju, da od toga jednostavno nema ništa. Konačno je došlo vreme, zahvaljujući SNS, pre svega predsedniku Aleksandru Vučiću da je gotovo sa politikom vređanja i ponižavanja nacionalnog dostojanstva srpskog naroda.

Moraju se na sreću građana Srbije suočiti, za njih bolnom činjenicom, a to je da će za sve Latinkom Perović, akademikom Teodorovićem, Sergejem Trifunovićem, da nikada neće zauzeti mesto na magistralnom putu, odnosno na glavnom toku srpske kulture, pa će u budućnosti morati da se zadovolje sa mestima u prvim redovima projekcijama filmova Anđeline Džoli, u društvu Nataše Kandić, a možda neko od njih i zakači po koju sporednu ulogu u nekom njenom budućem filmskom ostvarenju. Iskreno smatram da za bolje i nisu.

Mislim da je došlo vreme konačno da se naviknu na neke nove okolnosti u našoj lepoj Srbiji, a tu su i nove generacije koje se bez kompleksa samookrivljavanja realizuju i ostvaruju i to je jasna pokazatelj da antisrpski projekat kulturne i uopšte ukupne politike nije uspeo niti će ikada uspeti.

Nacionalno i progresivno je pobedilo zahvaljujući Aleksandru Vučiću i SNS je lider savremenog u Srbiji. Moram da kažem da smo uspeli da izbijemo ideju na monopol progresa u srpskom društvu, toj lažnoj levoliberalnoj eliti i mislim da je to posebno dobro prihvaćeno kod mladih ljudi. Smatram da je to zaista dobro za srpsku državu.

Kada govorimo o kulturi, ono što me posebno raduje jeste to što imamo sve razvijeniju i sve moćniju filmsku industriju. Dobri filmovi i dobre serije danas ne nastaju slučajno, kao što su filmovi npr. „Zaspanka za vojnike“, „Kralj Petar“, „Dara iz Jasenovca“, filmovi o junačkim podvizima srpskih vojnika na Košarama i Paštriku tokom ratnih dejstava 1998. i 1999. godine. Koliko znam, u pripremi je i film o zločinačkoj akciji Oluja i konačno je došlo vreme da možemo da progovorimo i o našoj slavnoj i o našoj tragičnoj prošlosti.

Za razliku od današnjeg vremena, neke prethodne vlasti su se stidele naše prošlosti. Mi se za razliku od njih ponosimo ljudima koji su branili i koji su gradili ovu državu.

Dakle, ovi filmovi ne nastaju danas slučajno, kao što slučajno posle 2000. godine nije nastala ni ona najveća boleština od filma u istoriji srpske kinematografije koja se zvala „Srpski film“ i koja je pod tim imenom lansirana u svet i koji je pravila upravo ta lažna drugosrbijanska elita, sa namerom da srpsko društvo i srpsku porodicu predstave kao moralno dekadentno.

Ništa se tu nije promenilo. To je ista ekipa i to su isti ljudi koji žele danas na političkoj sceni da optuže čitav srpski narod da je genocidan narod. To vam je Marinika Tepić, Sergej Trifunović, Dragan Đilas, Vuk Jeremić i Boris Tadić.

Verujte mi da su im zbog takvog patološkog autošovinističkog pristupa koji imaju i dan danas građani te 2012. godine rekli dosta. Siguran sam da građani Srbije na sledećim izborima neće dozvoliti da se ikada više u Narodnu skupštinu vrati takav pristup i da će im objasniti gde im je mesto, a mesto im je na smetlištu srpske društvene, političke i kulturne scene.

Srpska država konačno govori o kulturi pamćenja, kao o suštinskoj tački našeg identiteta i konačno možemo da progovorimo o našim stradanjima. Moram da kažem da mi nismo jedini narod koji je stradao u 20. veku, ali smo sigurno jedini narod koji je čekao 80 godina i 80 godina nije smeo uopšte da progovori o svom stradanju.

Naš zadatak jeste da kada govorimo o kulturi, da štitimo na svakom koraku i na svakom mestu naš kulturni identitet i naše kulturno nasleđe, jer kulturni identitet i kulturno nasleđe predstavljaju sponu između nas, naših predaka i budućih pokolenja i nikada ne smemo da odustanemo od borbe za naše kulturno nasleđe i za naš srpski kulturni identitet, jer svako odustajanje od takve borbe za jedan narod može biti fatalno. Mi iz SNS od te borbe sigurno nikada nećemo odustati.

Hoću da se obratim mladim ljudima u Srbiji, umetnicima, radnicima u kulturi da im kažem da je došlo vreme da slobodno mogu da budu politički Srbi i da je to garancija da ćemo nastaviti da snažimo Srbiju i to u svim oblastima društvenog života i da to jedino trenutno u Srbiji može da garantuje politika koju zastupa Srpska napredna stranka.

Hoću takođe, uvažena potpredsednice Vlade, da iskoristim priliku i da izrazim svoje zadovoljstvo što je budžet za 2022. godinu u oblasti kulture nikada veći, što su značajna sredstva u tom budžetu opredeljena upravo za zaštitu našeg kulturnog nasleđa, da istaknem jedan projekat u tom kontekstu, a to je projekat zaštite biblioteke srpske Patrijaršije.

Takođe, hoću da kažem da je budžet za 2022. realan, razvojan, ostvariv i da nastavljamo sa realizacijom važnih kapitalnih projekata, kao što je istraživanje na arheološkom nalazištu Belo brdo u Vinči, s obzirom na to da dolazim iz Leštana, mesta pored Vinče, znam koliko je taj projekat važan i značajan za sve stanovnike Opštine Grocka, uopšte što se tiče našeg srpskog kulturnog nasleđa i koliko jedan takav projekat u budućnosti može da doprinese i boljoj turističkoj ponudi i dolasku, odnosno prilivu novih investicija, a samim tim i otvaranju novih radnih mesta.

Izdvojena su takođe i sredstva za jedan genijalan projekat, rekao bih, a to je srpska prestonica kulture, tako da će grad Čačak u 2022. godini imati opredeljena sredstva iz ovog budžeta da sredi sve svoje muzeje i sva svoja pozorišta i tako će u budućnosti biti sa svakim gradom u Srbiji.

Dakle, u svim oblastima kulture načinjeni su neverovatni pomaci i to je jasan pokazatelj ozbiljne i odgovorne politike koju vodi SNS.

Zakon o kulturnom nasleđu, ako se ne varam, ispravite me ako grešim, usvojen je juče na sednici Vlade Republike Srbije i uskoro će biti pred poslanicima u Narodnoj skupštini. To je, mogu slobodno da kažem jedan od najvažnijih zakona za našu državu, posebno u kontekstu borbe za očuvanje našeg kulturnog nasleđa na Kosovu i Metohiji, naših crkava i manastira koje je trenutno najugroženije u Evropi, a koje predstavlja sidro i krst našeg naroda.

Na taj način pokazaćemo da smo spremni da istrajemo u toj identitetskoj borbi za naše kulturno nasleđe i moramo da pobedimo po svaku cenu, da nikada od te borbe ne smemo da odustanemo, jer pobeda u toj borbi je važan preduslov da ćemo nastaviti i sa ekonomskim napretkom, a i da ćemo mi Srbi imati priliku konačno da se radujemo i još većim političkim pobedama u narednom periodu.

Srpska napredna stranka smatra da samo narod koji ima samosvest i neguje sećanje na svoju istoriju i kulturu može da se nada svetloj budućnosti.

Za kraj hoću samo da napomenem da se nadam i iskreno verujem da će Nacionalni savet za kulturu biti primer institucije koja će u budućnosti pružati neophodnu podršku sveukupnom razvoju kulture srpske države.

U danu za glasanje, naravno zajedno sa mojim kolegama iz poslaničke grupe „Aleksandar Vučić – Za našu decu“, podržaćemo predloge koje danas imamo na dnevnom redu.

Zahvaljujem.