Reč ima narodni poslanik Miloš Banđur.

Zahvaljujem.

Uvaženi ministre, uvaženi saradnici ministra finansija, koleginice i kolege narodni poslanici, pošto je na dnevnom redu amandman vezan za Zakon o eksproprijaciji, najpre ću govoriti o toj temi.

Zaista sam zbunjen reakcijama u jednom delu javnosti povodom donošenja izmena i dopuna ovog zakona. Zbog toga sam pažljivo pročitao i stari tekst zakona i ono što se menja, znači, izmene koje su unete i nisam mogao da shvatim zbog čega taj deo javnosti protestuje, poziva na proteste, izražava negodovanje i poziva za neku blokadu saobraćajnica itd, što je potpuno nekorektno i nije građanski odgovorno.

Ono što sam primetio iščitavajući zakon, to je da se samo skraćuju rokovi koji su predviđeni za postupanja pojedinih organa koji učestvuju u procesu eksproprijacije i na taj način se, u stvari, povećava efikasnost čitavog procesa.

Eksproprijaciju, bez obzira za kojeg se korisnika radi, odnosno na kojeg se korisnika ona odnosi, vrši opštinska, odnosno gradska služba nadležna za imovinsko-pravne odnose. Ona predlog u roku od tri dana dostavlja vlasniku imovine koja je predmet eksproprijacije. On se izjašnjava u roku od pet dana, ako postoje nejasnoće još u toku tri dana mogu da se naprave određena pojašnjenja i u roku od 15 dana gradska, odnosno opštinska uprava izdaje rešenje. Ako je neko nezadovoljan, on se u drugom stepenu žali Ministarstvu finansija koje odgovara u roku od 30 dana.

Naravno da onaj ko nije zadovoljan novčanom satisfakcijom za oduzetu imovinu, odnosno nepokretnosti, može da se obrati sudu, odnosno u slučajevima kada se ne postigne saglasnost dokumentacija se iz opštinske uprave seli u nadležni sud. Posle 60 dana, znači posle tog perioda pokreće se automatski sudski postupak gde će se videti koja strana je u pravu. Mislim da tu niko nije i niko ne može da bude oštećen osim što se povećava efikasnost čitavog procesa.

Ja ću vam navesti jedan primer iz Niša gde je eksproprijacija trajala čitave tri godine, pri čemu su ljudi vrlo užurbano radili na tom poslu. U pitanju je 12 kilometara pruge Niš-Dimitrovgrad, onaj deo koji prolazi kroz grad Niš i tih 12 kilometara je obuhvatilo 1.938 parcela sa 2.260 vlasnika parcela, negde oko 110 hektara je bilo u pitanju. Uvek se najpre donese planski dokument PGR koji se uknjiži, naravno preda katastru, i na osnovu toga se vrši eksproprijacija gradskog građevinskog zemljišta.

Znate, mnogo je vlasnika koji su umrli i čija se imovina ne vodi na neke naslednike ili naslednici nisu poznati ili je u toku ostavinska rasprava. U tom slučaju ovaj zakon predviđa da sa dodeljuje privremeni zastupnik, tj. da nadležni organ opštine dodeljuje privremenog zastupnika, angažuje neku advokatsku kancelariju koja će zastupati vlasnike sve dok se oni ne pojave i ne preuzmu slučaj u svoje ruke.

Ali, vidite, 12 kilometara sa oko 2.000 parcela, sa preko 2.000 vlasnika i postupkom koji je trajao tri godine zbog dugih rokova je zaista luksuz. Zato je zakonodavac rešio da skrati rokove i ja ne vidim u tome ništa loše. Kao što ne vidim ništa loše ni u tome što osim za izgradnju novih objekata eksproprijacija može da se vrši i u slučaju adaptacije, rekonstrukcije ili dogradnje postojećih objekata, a na listi tih objekata se osim svih onih koji su navedeni u starom zakonu navodi i telekomunikaciona infrastruktura. Naravno, telekomunikacije su nešto novo. U vremenu kada je pravljen stari zakon, takvih objekata nije mnogo. Danas su telekomunikacije uvek u ekspanziji i naravno da ovaj nov zakon, odnosno izmene i dopune obuhvataju i tu oblast.

Ja bih voleo da oni koji osporavaju Zakon o eksproprijaciji kažu tačno šta je to što im smeta u ovim izmenama i dopunama? Da kažu koji je to član, koji je to stav, na šta se to odnosi? Pa, i do sada je država mogla da svaki kvadrat privatne svojine proglasi za javni interes i da ga pod određenim uslovima izuzme.

Nema tu ničeg novog, sve ono što je bilo potrebno za izgradnju infrastrukturnih objekata ili objekata od posebne važnosti, posebne namene, za opštinu, za grad, za Republiku, je moglo da bude predmet eksproprijacije. Tu je jedino bitno da cena nadoknade građaninu, odnosno vlasniku bude objektivna, bude realna, bude tržišna, nekad građevinska, zato što je u određenim slučajevima građevinska veća od tržišne u nekim drugim tržišna veća od građevinske, sve u zavisnosti od toga gde se to zemljište, odnosno objekat nalazi.

Zato to mešetarenje tzv. „zelene opozicije“, odnosno raznih pokreta okupljenih oko zelenog ustanka itd, apsolutno ne mogu da razumem ali njih treba izvesti ispred zagrade sa konkretnim pitanjima šta im to u zakonu smeta, hajde da vidimo da otvorimo zakon, idemo član po član i da vidimo šta je to čime vi niste zadovoljni?

Znači, ovaj zakon se ne odnosi ni na Rio Tinto, ni na bilo šta slično. Ovaj zakon ima za cilj bržu eksproprijaciju zemljišta koje je neophodno za pruge, za auto-puteve, jer ti objekti prolaze kroz veliki broj parcela sa velikim brojem vlasnika.

Šta više, ostatak parcele sa leve i desne strane pruge se takođe izuzima i plaća vlasniku ukoliko ne postoji put do nje ili ukoliko se proceni, veštak proceni da vlasnik nema ekonomski interes da obrađuje ili koristi taj deo zemljišta. Tako je barem bilo u slučaju grada Niša i mogu da vam kažem da na preko 2.000 rešenja koje je izdala opštinska uprava, odnosno sektor za imovinsko-pravne odnose, nije bilo ni jedne žalbe, ni jedne žalbe višem organu, ministarstvu ili sudu.

Takođe, moram da se okrenem zaista, da se osvrnem zaista i na jučerašnju posetu predsednika Vučića Rusiji i na bratski dogovor koji je postignut između dva predsednika. Rezultat tog sastanka i tih razgovora je za mene potpuno očekivan, jer je to rezultat jedne dugoročne politike Ruske Federacije prema Srbiji i politike Srbije prema Ruskoj Federaciji, koja je takođe dugoročna, a posebno korektna od kada je SNS preuzela vršenje vlasti. Srbija je najbolji partner Ruske Federacije u Evropi, a Rusija je još jednom pokazala da je najpouzdaniji strateški partner i oslonac Republike Srbije.

Ja ću samo da podsetim sve nas da je samo pre par nedelja Rusija, mislim da je tu pomogla i Kina, odbila da prizna u Savetu bezbednosti novopostavljenog namesnika u BiH, da verifikuje njegov mandat, a takođe je i uložila veto na njegovo pojavljivanje na sednici Saveta bezbednosti, gde je on trebao da pročita izveštaj u kome se iznose neistine vezane za Republiku Srpsku i ponašanje rukovodstva Republike Srpske.

Sa druge strane, takođe pre par nedelja, Ruska Federacija je vetom u Savetu bezbednosti onemogućila povlačenje misije UNMIK-a sa Kosova, što je priželjkivala ne samo Priština, nego i svi oni koji su doprineli nezavisnosti Kosova i koji su tu tzv. „nezavisnost države Kosovo“ odmah priznali.

Znate, za njih je Kosovo već nešto što je rođeno, ono je nezavisno i sada ta administracija UNMIK-a, ona je tu potpuno nepotrebna, suvišna. Tako oni razmišljaju i sa aspekta te logike to je ispravno. Međutim, mi smatramo drugačije. Smatramo da Kosovo nije nezavisno i da prisustvo administracije UNMIK-a, odnosno UN, u stvari govori da Rezolucija 1244 je i dalje na snazi i da ona treba da bude orijentir i pravac za rešavanje kosovskog pitanja.

No, ja sad želim da kažem da je vrlo zanimljivo da je 15. novembra, to je samo 10 dana pre odlaska našeg predsednika u Rusiju, u štampanom mediju kojeg finansira Dragan Đilas izašao tekst nekog vajnog istoričara, video sam kasnije na Guglu da je u pitanju vojvođanski separatista, koji kaže - Putin i Vučić udruženi u žestokoj destabilizaciji Balkana. Znači, to piše u Đilasovim medijima – Putin i Vučić destabilizuju Balkan.

Inače, taj istoričar kojeg su oni preneli pre toga je pisao da su na Cetinju komite i ostali branili bedem antifašizma, potpuno jasan stav, vrlo često gost uređivačke politike, odnosno Radio-televizije Crne Gore a povodom posete predsednika Putina 2019. godine 17. januara isti taj analitičar je imao naslov – Putin u Beogradu, Srbija na kolenima.

Zanimljivo je da svi antisrpski portali i mediji njega uzimaju za analizu kada analiziraju odnose Rusije i Srbije. Radio-televizija Crne Gore kaže da je to čak jedan od najrelevantnijih političara, a Radio Sarajevo – Ovo je opasno, Srbija sprovodi politiku destabilizacije susednih država, opet tekst istog autora.

Naravno, na istoj talasnoj dužini se nalazi i kosovski ministar spoljnih poslova izvesna gospođa Donika Gervala, koja kaže - Mi pravi Evropljani, ovde u regionu, opet upozoravamo, moguć je rat, krive su Srbija i Rusija.

Moram da podsetim da je Vjosa Osmani i Aljbin Kurti gotovo uvek u izjavama kada u negativnom kontekstu pominju Srbiju, oni dodaju i Rusiju, verovatno da bi time animirali pažnju svojih zapadnih saveznika.

Ali, vratimo se na to da je Đilasom medij objavio tekst u kojem se iznose isti stavovi koje iznose oni u Crnoj Gori koji su protiv interesa srpskog naroda, oni u BiH koji su protiv interesa srpskog naroda i oni na KiM koji sve najgore misle o srpskom narodu.

Uostalom, Dragan Đilas je overeni rusofob i u depeši koju je objavio Vikiliks otpravnica Dženifer Braš otvoreno je pohvalila Đilasa kao pouzdanog saradnika u smanjenju ruskog uticaja u Srbiji. Đilas se pohvalio američkoj otpravnici da ga je takav čvrst antiruski stav doveo u nezavidan položaj i u okviru vlasti te stranke.

Dakle, umesto da pohvale postignut sporazum o ceni gasa i bez obzira što ta cena je za sada na period od šest meseci čvrsto sam uveren da će ista ili vrlo slična cena biti formirana i overena i dugoročnim sporazumom dve zemlje, opozicija, odnosno tačnije bivša vlast ovde sada govori o destabilizaciji Balkana i destabilizaciji regiona potezima Rusije i Srbije.

Kada su u pitanju ovi zakoni koji su takođe danas bili na dnevnom redu i prethodnih dana, što je rekao kolega Uglješa Mrdić, imam potrebu da se malo osvrnem i na to, bez obzira što je osnovica, što je neoporezivi deo zarade povećan sa 18.300 na 19.300 i što je doprinos za penziono i invalidsko osiguranje na teret poslodavca smanjen sa 11,5 na 11% budžet Republike Srbije će biti puniji za 28,5 milijardi u odnosu na projekciju, odnosno rebalans iz oktobra 2021. godine.

Takođe, primetio sam da dotacije koje Fondu za PIO i Fondu za zdravstveno osiguranje idu iz budžeta Republike nisu značajno uvećane. Nešto je uvećana dotacija Fondu PIO iz budžeta Republike Srbije, ali to je zbog ovih umanjenja poreske stope, tako da u odnosu na 108,6 milijardi koliko je bilo po projekciji iz oktobra 2022. godine ići će samo 125 milijardi. To je 15,8% u odnosu na 14,8%, koliko je projektovano u oktobru 2021. godine.

Vidim da se smanjuju davanja budžeta Republike za Fond zdravstvenog osiguranja. Naime, porast plata od 8% u jednom delu javnog sektora i 7% u onom drugom delu, porast penzija od 5,5% učinili su da Zdravstveni fond ima negde oko 23, 24 milijarde više samostalnih prihoda, tako da je manja potreba za budžetskom intervencijom Republike i ona se smanjuje sa 77,6, koliko je bilo projektovano u oktobru, na 73,6 milijardi ide na niže.

Takođe, Nacionalna služba za zapošljavanje umesto 11,3 dobiće 5,3 milijardi iz budžeta i oni će povući manje para, što govori o jednoj stabilizaciji tih fondova.

Inače, moram da pohvalim izmene i dopune Zakona o porezima na dohodak građana i izmenu i dopunu Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje gde se ne samo produžava za godinu dana, do kraja 2022. godine, korišćenje određenih povlastica u smislu oslobađanja od dela poreza, odnosno dela doprinosa kada su u pitanju ovi drugi zakoni, nego se uvode i nova oslobođenja za određene kategorije preduzeća, firmi, preduzetnika itd. pod određenim uslovima, što sve ima za cilj da smanji sivu ekonomiju, da pospeši prijavljivanje radnika, da pospeši zapošljavanje jer u suštini smanjuje poreska i doprinosna opterećenja poslodavca.

Naravno, zakoni su apsorbovali i neka savremena zakonska rešenja, Zakon o dualnom obrazovanju učenika i studenata pa tamo gde je predviđeno da studenti ostvaruju određenu naknadu radom kod poslodavca, jer Zakon o dualnom visokom obrazovanju to predviđa, studenti se oslobađaju plaćanja poreza i doprinosa na taj deo, a mladi ljudi do 40 godina starosti njihov godišnji porez na dohodak građana umanjuje se osnovica, osim svih onih umanjenja koje imaju ostali, umanjuje se i za tri prosečne zarade u Republici prema podacima Republičkog zavoda za statistiku.

Oni koji rade u oblasti istraživanja i razvoja neće plaćati, odnosno za njih se neće plaćati PIO doprinos u iznosu od 100%. Biće oslobođeni, a doprinos za porez na zarade će biti umanjen za 70% itd.

Postoji više kategorija onih koji će imati poreske olakšice. Naravno, to će dovesti do toga da Fond za PIO bude prihodovao nešto manje para, zato je ove godine 125 milijardi sa strane države umesto 108, koliko je projektovano u oktobru prošle godine. To će usloviti i nešto manje para po osnovu poreza na zarade u budžet Republike, ali obzirom na povećanje zarada u javnom sektoru 8%, 7%, penzija 5,5% ukupan porez na dohodak građana biće 8,1% veći nego u oktobru 2021. godine, odnosno u odnosu na projekciju drugog rebalansa.

I uopšte, svi poreski prihodi osim prihoda na dobit pravnih lica biće veći, jedino će on biti manji zbog jednog konzervativnog pristupa u planiranju prihoda. Neporeski prihodi će biti manji, ali samo oni vanredni. Redovni neporeski prihodi planiraju se u istom iznosu, a oni vanredni koji se odnose na uplaćivanje polovine dobiti javnih preduzeća i uplaćivanje dobiti agencije u budžet Republike Srbije, oni su konzervativno projektovani zato što se ne znaju još polazni parametri za njihovo bliže projektovanje.

U svakom slučaju, budžet Republike Srbije je i razvojni i socijalni i činjenica da će za nefinansijsku imovinu odnosno infrastrukturne i kapitalne projekte biti izdvojeno 18 milijardi više nego po rebalansu iz oktobra 2021. godine, znači ukupno 407 milijardi, govori da Srbija krupnim koracima ide napred. Zahvaljujem, živela Srbija, živeli Srbi ma gde god da žive!

Zahvaljujem.

Na član 10. amandman je podneo narodni poslanik Đorđe Komlenski.

Reč ima gospodin Komlenski.

Zahvaljujem predsedavajući.

Drugarice i drugovi, dame i gospodo, uvaženi ministre sa saradnicima, ja sam predložio da se u članu 29. koji se inače menja unesu još neke stvari koje su potrebne da bi bio potpuno jasan.

Naime, radi se o stavu 5. koji će biti stav 8. posle ovih izmena, gde je dobra stvar što se predviđa da organ koji vodi postupak eksproprijacije može da postavi privremenog zastupnika u slučaju da sopstvenik nepokretnosti koji je upisan u katastru je preminuo a nije sproveden postupak raspravljanja zaostavštine iza njegove smrti ili se vodi postupak utvrđivanja vlasništva na predmetnoj nepokretnosti.

Ono što sam ja predložio da se ovde dopuni mislim da je jako nužno zbog samog postupka, a to je da se doda deo da se privremeni zastupnik postavlja i u slučaju kada je sopstvenik nepokretnosti nepoznatog prebivališta ili je iz bilo kog drugog razloga nedostupan organu koji vodi postupak. Ove stvari se ne mogu podrazumevati pod ovako već preciziranim odrednicama koje je zakonodavac, odnosno predlagač zakona predložio.

Dakle, proširuje se u potpunosti obim mogućnosti postavljanja privremenog zastupnika za koje se u praksi do sada pokazala potreba da postoji.

Sledeća stvar, bez obzira što neko može da podrazumeva, ali to u ovom predlogu zakona ne piše, ja predlažem da se jasno stavi da privremeni zastupnik se postavlja na teret korisnika eksproprijacije. Znači, ne na teret budžeta, nego na teret korisnika eksproprijacije iz redova advokata, a prema redosledu koji se vodi kod advokatske komore. Zašto?

Tumačenjem se može doći do toga da organ koji vodi postupak postavi lice koje nije kvalifikovano da može zastupati tuđe interese, prema tome sva pravila koja vezuju advokate o načinu istupanja i postupanja tokom postupka i zastupanja stranaka jasno dodatno definišu na koji način mora da štiti interese lica čije interese zastupa, čak i tamo gde je privremeni zastupnik.

Znači, ovakav privremeni zastupnik bi trebao, takođe sam to predložio da se pojasni u ovom članu, da postupa sve do donošenja pravosnažnog rešenja o eksproprijaciji. Znači, ne učestvuje u delu kada je u pitanju utvrđivanje visine naknade, prava na naknadu i vođenja tog dela postupka, ali upravo zbog toga sam dodao još jedan deo koji kaže da pravo na vođenje postupka za utvrđivanje visine naknade, kao i pravo na naknadu za eksproprisano zemljište licima čije interese je zastupao privremeni zastupnik ne zastareva.

I ako je to danas tako, sa vrlo čestim promenama stavova sudske prakse možemo doći u situaciju da ono što je do sada bilo uobičajeno, nekim zakonskim drugim propisima regulisano da se dovede u pitanje.

Na ovaj način mi bismo u potpunosti zaštitili interese vlasnika nepokretnosti koji iz bilo kog razloga u ovom trenutku ne mogu lično da učestvuju u postupku eksproprijacije, omogućili nesmetano eksproprijaciju sa interesima koji su maksimalno zaštićeni i mogućnošću da naknadu tržišnu ostvari u trenutku kad god da se sopstvenik zemljišta pojavi ili reši pitanje o kome se radi. Hvala.

Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik Zoran Tomić.

Zahvaljujem uvaženi predsedavajući, gospodine Orliću.

Poštovani ministre sa saradnicima, koleginice i kolege narodni poslanici, imali smo prilike da čujemo zaista sažeta obrazloženja i diskusije mojih kolega kada su u pitanju setovi zakona koji su danas pred nama i o kojima danas diskutujemo kada su u pitanju amandmani koji su predloženi.

Jasno je svima, i građanima Srbije, da sve ovo što je pred nama narodnim poslanicima do sada i dolazilo je u njihovom interesu, i zakone koje smo izglasali i doneli su u interesu daljeg i boljeg razvoja Republike Srbije i podizanja standarda života građana Republike Srbije.

Mislim da apsolutno ovaj period od 2012. godine do danas, i kada se bavimo i statističkom i tom kvantitativnom, ali kvalitativnom analizom, govori jasno da politika koju predsednik Aleksandar Vučić vodi je politika koja stavlja interese građana Republike Srbije na prvo mesto.

I danas su kolege spomenule taj razgovor koji je predsednik vodio u Sočiju sa predsednikom Putinom Ruske Federacije, gde je dogovoreno mnogo toga. Ali, ono što je najbitnije bilo jeste da će cena gasa u narednom periodu od šest meseci, a to je taman taj period kada traje i grejna sezona, biti i dalje na 270 dolara, što je apsolutno bitno i za razvoj naše ekonomije, jer po tom osnovu postajemo petostruko konkurentnije područje za dolazak investitora i svakako je omogućeno da se ne utiče na životni standard građana Republike Srbije.

U tom periodu smo radili, takođe, na daljoj gasifikaciji Republike Srbije. Znate da sada imamo i projekat, to je taj gasni interkonektor koji će biti sa Sofijom, čime ćemo i dalje raditi na obezbeđivanju stabilnosti u snabdevanju energentima. To su upravo dela i rezultati politike. Napominjem namerno dela i rezultati politike i rada Aleksandra Vučića, koji je apsolutno jedan pravi primer lidera kojih je zaista malo u regionu, koji se iskreno i svom energijom i snagom bore za interese građana.

Čuli smo ovde i priče od kolega kada su u pitanju pripadnici te kukavičke ili bojkot opozicije, koji su se danas po ko zna koji put ujedinili, a ono jedino oko čega oni mogu da se ujedine je nastavak pljačke građana Republike Srbije i kako njihov naziv, naziv te strančice kaže – oslobođenje, da nas oslobode i finansija i novca, da nas oslobode puteva, infrastrukture i budućnosti o kojoj oni toliko pričaju, jer jedino što je njima bitno jeste da nastave da pune svoje džepove, jer 619 miliona je malo, a oni su se zaista pokazali vešti u toj igrici zvanoj 619 miliona, pa bi da još koji put tu istu igricu premotaju.

Vidimo i po društvenim mrežama da ne mogu građane Republike Srbije tako lako da prevare, jer u stvari o nikakvom posebnom ujedinjenju nije reč, nego verovatno obeležavanje nekih godišnjica, kao što imamo godišnjice mature, tako i godišnjica raspada Demokratske stranke.

Jer, svi oni koji su se danas okupili da kažu kako su se ujedinili, zapravo su nekada bili pripadnici te iste žute tajkunske Demokratske stranke koja je harala Srbijom i koja nije marila za mladim. Nije marila ni za demografiju, nije marila ni za budućnost ove zemlje. Jedino za šta su marili je za sopstvenu budućnost, a to možemo jasno da vidimo i po uspesima takoreći koje su postigli kao biznismeni dok su obavljali javne funkcije, dok su ih zloupotrebljavali ostvarili su enormne profite. Od kako su ostali bez javnih fotelja, ti profiti su pali, a novac koji su trpali u svoje džepove očigledno da polako nestaje i ta nervoza i dalje raste.

O mladimo nisu vodili računa jer mlade su proglasili za jednu od najperspektivnijih i najkonkurentnijih stvari koje mogu da izvezu iz Republike Srbije. Zašto da izvezu? Zato što su se svojski trudili da ne stvore nikakvu budućnost ni perspektivu tim mladim ljudima. Ono su, nažalost, u tom periodu se radovali da odu iz Srbije, iako su znali da je to teška odluka koju moraju da donesu, ali zbog svoje egzistencije i zbog toga što se ta pamet nije cenila u njihovo vreme oni su to morali da učini.

Eto, kako je SNS na vlasti i istraživanja pokazuju i o tome smo mnogo puta pričali da se ti mladi ljudi se danas vraćaju u Srbiju. Oni su uspešni diplomci, akademci i hoće to svoje znanje da ovde unovče i da Srbiju učine još konkurentnijim mestom. Vidimo i danas i sa investicijama koje dolaze da smo zaista krenuli u pravcu razvoja ekonomije bazirane na znanju.

Mere i predlozi o kojima smo čuli od predsednika Republike kada je u pitanju demografska politika, gde će se za svako prvorođeno dete od 1. januara 2022. godine isplaćivati novčana nadoknada od 300.000 dinara, je nešto što je naišlo na kritiku tih pripadnika žute opozicije, žutog tajkunskog režima, koji su odmah rekli da novce vi ne možete da kupujete i da poboljšavate demografsku sliku.

Isto su to rekli kada je donesena prva mera gde je za svako prvorođeno dete odlučeno da se isplati 100.000 dinara. Isto to su govorili, a kada se pokazalo da je ta mera dala rezultate odmah su se ućutali, kao i za svaku drugu aktivnost koju je SNS sprovela počevši od auto-puteva, podizanja infrastrukture, dovođenja investicija u Srbiju, koje su naravno kritikovali, a kada su rezultati se pojavili odmah su se ućutali i više o tim temama ne govore.

Ono što je gospodin Arsić govorio o nekim ekonomskim stručnjacima koji kažu da Srbija nema novca da isplaćuje tih 300.000 dinara, pa ne bih se baš složio jer apsolutno je ovaj period dokazao da sve ono što predsednik najavi, što obeća se i ispuni. On to ne najavljuje olako i ne bavi se marketingom kao što se tim bavio Dragan Đilas.

Politika Dragana Đilasa se i danas svodi na jedna klasičan marketing gde se pokušava da prikaže kao neku osobu koja se brine i stara za građane Republike Srbije, za meštane onih gradova i opština koji obilaze i pokušavaju po ko zna koji put da prevare, a u stvari su zaboravili da građani Srbije nemaju kratko pamćenje, već da se odlično sećaju tog perioda, žutog tajkunskog režima i šta su napravili od njihovih gradova.

Samo ću se osvrnuti na Kruševac, gde su ugasili i zatvorili veliki broj fabrika, ljude ostavili bez posla, njihove porodice bez perspektive i budućnosti. Grad u kome su ulice koje nisu imale rupe mogle na prste da se nabroje. Takođe, semafore koji su radili, koji su bili funkcionalni ste mogli da nabrojite na prstima ruke. Radili su na tome da se unište giganti poput „14. oktobra“, fabrike „Župa“, Fabrike Maziva i svega onoga što je funkcionisalo i radilo u tom gradu, a budžet grada Kruševca su koristili kako bi sopstvene džepove punili. I kada su radili rekonstrukcije svima nam je poznato da su pokušavali da svoja dvorišta urede zajedno sa tim rekonstrukcijama.

Onog trenutka kada je SNS došla na vlast zatekla je minus u kasi grada Kruševca, nezavršene i ne zatvorene projekte, počevši od njihove čuvene i famozne rekonstrukcije platoa ispred Doma Sindikata koja je bila katastrofalna i za koju se vremenski pokazalo da kako je projekat urađen nije mogli ni da izdrži taj vremenski period za koji su oni tvrdili da će trajati. Onog trenutka kada smo mi to rešili, kada je sada kasa grada Kruševca puna, kada rešavamo probleme u gradu, kada smo rekonstruisali centar i gradimo novi deo grada, naselje Aerodrom, naravno brže-bolje se utrkuju ko će pre sa saopštenjima da napada i ovu vlast i gospodina Gašića i Aleksandra Vučića optužujući ih za raznorazne gluposti samo da bi se time dodvorili pojedincima i pokušali da skupe po koji jeftini poen.

Institucije koje rade svoj posao su tu. Sudske institucije su i dokazali presudama da oni nisu ništa drugo nego sada i sudski overeni lažovi, zato što sve što iznesu zapravo je čista laž bez ijednog argumenta, bez ijednog priloga koji bi podržao to što oni kažu. Zapravo, sve ono čime se oni bave je jedan klasičan marketing u kome pokušavaju i misle da će ponovo građane navesti da za njih glasaju ili da im omoguće da nastave tu svoju pljačku koju su sprovodili, srećom do 2012. godine samo jer su ih građani na izborima i na biračkim listićima olovkom pobedili.

I danas kada vidite kakve kampanje sprovode, pa i po pitanju ovog zakona, odnosno izmene i dopune Zakona o eksproprijaciji, pa i o Zakona o referendumu o kome smo pričali, kada pitate te ljude koji su, eto, na neki način prihvatili taj njihov marketing da je to loše po nas, i kada ih pitate – šta vama to smeta konkretno u ovim zakonskim rešenjima i kada ih pitate – da li ste vi uopšte pročitali zakonska rešenja koja tu, eto tako, olako, optužujete da su loša i odbacujete, oni naravno da će reći – ne, jer misle da ono što je Dragan Đilas i ta celokupna mašinerija koju je on angažovao kao mašinski mozak da govore istinu. Zapravo, kada se suoče sa argumentima koje im iznosimo uviđaju da sva ova zakonska rešenja koja su i danas pred nama su u interesu daljeg razvoja Srbije.

Kada govorimo o Zakonu o eksproprijaciji i te kako je bitno, sve ove izmene koje su danas pred nama da se omogući da bitni kapitalni projekti, pa ne samo kapitalni projekti, već hajde da krenemo i od onih lokalnih projekata kada je u pitanju asfaltiranje određenih ulica, nažalost imate u Srbiji gde imate nerešeno imovinsko-pravna pitanja, da upravo se ne dozvoli da možda volja pojedinca ili inat pojedinca spreči da se nešto uradi što je u višem interesu građana i meštana te sredine.

Apsolutno je svima jasno do sada da sva zakonska rešenja koja su ovde pred nama se donose isključivo zbog interesa građana, nikako zbog interesa određenih pojedinca ili stranog kapitala, a mi ćemo se naravno truditi da pomognemo i omogućimo i domaćim i stranim investitorima koji su zainteresovani da ulože u Republiku Srbiju, da pomognu da se dalje razvija Republika Srbija da stvorimo uslove da te ideje i sprovedu, ali naravno pre toga konsultujući i pitajući građane Republike Srbije šta je to što oni žele.

Hvala.

Hvala.

Reč ima narodni poslanik Predrag Rajić.

Hvala.
Dame i gospodo, ovih dana smo intenzivno raspravljali o veoma važnim zakonima. Jedan od njih je izazvao u delu javnosti određenu buru, rekao bih, zasnovanu pre svega na neinformisanosti, na nameri zlonamernih da pobode negativne emocije među građanima Srbije, pa smo tako dobijali razne poruke o tome kako nekome otimamo dedovinu, kako smo namerili da otprilike bez da ikoga pitamo, uzmemo ono što je njegovo i da zadiremo u privatnu svojinu, što su sve besmislice, ali demagozi se uvek rukovode time da je forma bitna od suštine.
Čuo sam jedan argument koji je dosta interesantan. Govori o tome kako se u Srbiji ne poštuje na adekvatan način privatna svojina i onda se govori o zakonskim rešenjima, recimo iz SAD-a, gde se prenebregava činjenica da je naš pravni sistem bitno drugačiji od američkog, da počinje na temeljima rimskog prava i da je reč o kontinentalno pravnom krugu, za razliku od američkog koji spada u anglosaksonski, odnosno iz njega proizilazi.
Voleo bih da pitam te koji su iz akademske zajednice na ovakav način kritikovali i smatrali kako pojedinac treba da bude u prvom planu, a zajednica u potpunosti marginalizovana, zbog čega se onda ne zalažu za neka druga rešenja iz tog istog sistema? Recimo, u Americi se sudije na nekim nivoima biraju neposrednim izborima. Što to ne predlože ovde, da ih biraju građani na neposrednim izborima? Što se ti isti ne zalažu za uvođenje istog predsedničkog sistema u Srbiji ako im je Amerika uzor? Ili, što se na primer ti isti ne zalažu za one momente koji govore o većoj reprezentativnosti građana na različitim nivoima time što je izborni sistem u Americi u potpunosti upodobljen elementima većinskog i to uglavnom jednokružno većinskog?
Zato što oni kalkulišu i tamo gde smatraju da im nešto odgovara, oni će predlagati rešenja iz Amerike, gde im nešto odgovora, rešenja iz Kine, gde im nešto treće odgovara, rešenje iz Nemačke, ali u svakom slučaju, ne razmišljaju o potrebama građana, niti im je bitno kakav ćemo mi sistem uopšte imati. Oni, manje više svi imaju drugačije kombinacije i poglede na ovu državu i ne doživljavaju je kao svoju. Njihova država Jugoslavija je nestala, oni je nikad nisu prežalili i oni u kontinuitetu zapravo samo pate za njom, a Srbiju doživljavaju kao neku noćnu moru koja je prolazna i iz koje će se oni pre ili kasnije probuditi.
No, rekao bih, na njihovu štetu i žalost, a na našu sreću, država Srbija je tu da ostane, ona je preživela razne zavojevače, preživela je razne okupatore i agresore, preživela je i razne izdaje, ali je opet tu.
Budžet koji smo usvojili je razvojni, investicioni budžet. Osvrnuo bih se na nekoliko momenata koji su, mislim, veoma važni, a pre svega su skopčani sa tim da se napokon pravi jedna adekvatna platforma, odnosno zaokružuje platforma koja se pravi godinama, a koja omogućava našem predsedniku zapravo da i dalje vodi genijalnu spoljnu politiku na način na koji je to i činio i plodove te i takve politike vidimo i sada kada dobijamo cenu za gas kakvu maltene dobijaju i ruski regionu.
Sigurno to nije palo sa neba i sasvim sigurno to ne bismo dobili da predsednika Vučića ne uvažavaju na svim stranama sveta i da ga Vladimir Putin ne doživljava kao ozbiljnog lidera, koji je zapravo sada prvi državnik ovog dela Evrope. Jer još je svojevremeno Kisindžer govorio o tome da on ne zna kada nazove Brisel ko će da se javi sa druge strane i da on ne zna ko je to „gospodin Evropa“. Danas kada bilo koji svetski državnik nazove jugoistočnu Evropu i želi da komunicira ovde sa adekvatnim političkim subjektima, on prvo dolazi kod Aleksandra Vučića, i to radi Angela Merkel, to radi Vladimir Putin, to radi i Si Đinping, to rade i Amerikanci. Zato što znaju da je Aleksandar Vučić „gospodin jugoistočna Evropa“ i da je bez njega apsolutno nemoguće razrešiti nijedno otvoreno pitanje, tj. dati odgovor na sva ona pitanja sa kojima se savremena civilizacija suočava, pogotovo na ovim prostorima gde i srpski narod živi.
Kada je reč o ulaganju u Ministarstvo spoljnih poslova, primetio bih da su po prvi put na ovakav način izdvojena adekvatna sredstva ravnomerno raspoređena i ozbiljno uvećana za rekonstrukciju naših diplomatsko-konzularnih predstavništava širom sveta. Imao sam tu čast i priliku da u poslednje vreme obiđem njih nekoliko i da se uverim da je bilo neophodno ulaganje zaista u ovu materiju, da je to prepoznato i zbog toga mi je drago, i da ćemo sada moći i da u tom tehničkom kapacitetu ispratimo ono što je politika predsednika Vučića, na način koji je zapravo prikladan, u najmanju ruku. Jer država Srbija mora da vodi spoljnu politiku na jedan odgovoran način, na način koji nije megalomanski, kao što su to činili neki prethodnici i onda nas uvlačili u ozbiljne probleme, pogotovo na način koji je suveren.
Taj koncept suverenosti koji je osnova delovanja i SNS, što će biti posebno predstavljeno sutra na njenom kongresu, zapravo je ono što će Srbiju voditi kroz čitav 21. vek. Mislim da su te odluke strateškog karaktera i da će se tek pokazati zapravo koliko su bile važne i koliko su potezi Aleksandra Vučića i SNS koju on predvodi bile vizionarske.
Bitno mi je da istaknem još nešto. Ulaganje u infrastrukturu danas nije pitanje nekakvog zamajavanja na način na koji su to činile bivše vlasti, a sadašnja opozicija od 2012. godine, kada su znale da asfaltiraju 50 metara puta u nekom prigradskom naselju ili u nekom mestu, pa da kažu – evo, mi smo načinili nešto veliko, pa da onda otvaraju, recimo, jednu te istu ustanovu ili dom zdravlja po 11 puta, kao što su to činili lideri današnje opozicije, a tadašnjeg režima.
Ne. Naše ulaganje u infrastrukturu je danas takvo da možemo da se pohvalimo da smo bez zaduživanja i u najvećoj meri bez zaduživanja i bez koncesija uspeli da premrežimo Srbiju auto-putevima i da se uhvatimo u koštac sa onim problemima koje smo imali u kontinuitetu decenijama unazad, kao što je recimo, beogradski metro.
Sada se tu pojavljuje jedno interesantno pitanje, koje sasvim sigurno nije tek tako izniklo i koje se verovatno plasira od strane određenih obaveštajnih struktura iz regiona, a sa ciljem da se u stvari međusobno posvađaju. Ubacuje se jedna jabuka razdora na koju bih želeo da ukažem ovde. Pa se govori – a zbog čega to građani Srbije, recimo Banata, ili recimo Pomoravlja, treba da odvajaju novac za beogradski metro, kada oni u Beogradu ne žive? Čekajte, to su besmislice.
Beograd je srpska prestonica. To je grad svih nas, bez obzira na to što mnogi od nas, evo, ja prvi, u njemu nismo rođeni, ili u njemu nismo odrasli, ali on je grad svih nas. On podnosi teret onda kada je najteže i on treba da bude zapravo dika svih nas, jer je naš glavni grad, ne samo glavni grad Republike Srbije, nego prestonica svih Srba, ma gde oni živeli, i mi treba da budemo ponosni na njega. Ne može Beograd da bude tu samo onda kada treba da obrazuje građane Srbije, kao centar univerziteta, ne može da bude tu da samo treba da leči građane Srbije, odnosno da se u njemu leče, ili da bude tu onda kada treba da ekonomski razvija Srbiju i da nudi radna mesta i da bude motor razvoja ovog naroda i ove države. On mora da bude tu za sve nas i onda kada svi zajedno, naravno, treba da podnesemo teret i novih infrastrukturnih projekata kakav je beogradski metro, a da bismo mogli sutra svi da budemo ponosni na njega i da kad god dođemo u Beograd, bilo iz poslovnih razloga, bilo iz ličnog zadovoljstva, možemo da se njima lakše i brže krećemo.
Nemojte samo da nasedamo na takve jabuke razdora kakve nam plasiraju jugosrbijanci, inspirisani obaveštajnim službama iz regiona, a sa ciljem da u kontinuitetu svađaju Srbe, one sa severa sa ovima sa juga, da svađaju Srbe one iz Beograda sa onima iz unutrašnjosti ili da svađaju Srbe sa onima koji su u Srbiji rođeni i onima koji u regionu žive. To su zamke u koje smo prečesto upadali i koje sebi više definitivno ne smemo da dozvoljavamo.
U svetskim okvirima nas je jako malo da bismo se delili. Super brza pruga Novi Sad-Beograd, koja će profunkcionisati u prvom kvartalu iduće godine, nije samo infrastrukturni projekat. Kao neko ko dolazi iz Novog Sada, tvrdim da je reč o projektu koji je zapravo od višestruko nacionalnog značaja. Ta super brza pruga će jednom zauvek ubiti svaku ideju separatizma u Vojvodini. A evo zašto.
Povezivanjem centra Novog Sada i centra Beograda da način da možete više puta dnevno stizati iz centra najvećeg srpskog grada u centar drugog najvećeg srpskog grada za kraće od pola sata, mi ćemo imati mnogo više ljudi koji žive u Beogradu a rade u Novom Sadu, mnogo više ljudi koji žive u Novom Sadu a rade u Beogradu, mnogo više ljudi koji se međusobno povezuju, sklapaju prijateljstva, brakove, zapošljavaju itd. u ova dva grada. To će biti jedan te isti konglomerat. Mi ćemo imati zapravo jednu te istu celinu. Na taj način zapravo će svaka ideja separatizma u Vojvodini koja uvek postoji i tinja i podgreva se spolja biti jednom zauvek ugašena, jer će Novi Sad i Beograd postati jedno te isto. Zapamtite ove moje reči.
To neće biti brzo, te neće biti tek tako preko noći, ali u narednih nekoliko godina, eventualno deceniju, mi ćemo govoriti o jednom te istom projektu, odnosno o jednom te istom nadgradu, najvećem ponosu i razvoju srpstva, jer će se gro GDP-a zapravo intelektualne snage upravo tu sticati i mi ćemo na prostoru od Novog Sada do Beograda imati celinu kakvu nema niko u ovom delu Evrope. To će biti celina s kojom se ne može meriti niko od Beča do Istanbula, i to nije mala stvar. Toga su vrlo svesni oni u regionu koji strateški promišljaju na ove teme.
Hrvatski nacionalisti imaju decenijama unazad ozbiljan kompleks Beograda. Oni imaju najveći kompleks zbog toga što nemaju jedan milionski grad i zbog toga ga toliko istovremeno posmatraju i sa zavišću i sa prezirom. A zamislite tek s kakvim će prezirom i zavišću da posmatraju celinu nadgrada, supergrada Beograda i Novog Sada, pogotovo zbog toga što će svi oni koji žele da nam nekakvom ekskluzivitetu i izuzetnosti Srba, je li, u ovom delu Srbije, na severu, u Vojvodini, želeti da nas nauče i da nam objasne kako smo mi zbog toga što smo iz Vojvodine mnogo vredniji i bolji od onih što su spreka i da zbog toga treba da budemo zasebni.
Evo, ja sam trinaesta generacija koja je rođena u Vojvodini, trinaesta generacija koja je rođena u Bačkoj. Ja ne mislim da sam išta bolji ili gori od Srba koji dolaze iz drugih krajeva, bilo Srbije, bilo ovog dela Evrope, apsolutno ne mislim. Ja mislim da smo mi svi Srbi dužni da sledimo ono što su nam preci ostavili, kako bismo mogli u budućnosti da potomcima ostavimo ono što oni zaslužuju. Hvala vam.

Na član 20. amandman je podneo narodni poslanik Đorđe Komlenski.

Reč ima Đorđe Komlenski.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Drugarice i drugovi, dame i gospodo, kada je u pitanju član 63. važećeg zakona, stav 2. koji glasi: „hipoteka uspostavljena na eksproprisane nepokretnosti prenosi se na nepokretnost koja se daje u svojinu ili susvojinu na ime naknade za eksproprisane nepokretnosti ili na neku drugu ličnu imovinu.“

Ovde sam predložio da se ovaj deo koji kaže - ili na neku drugu ličnu imovinu, briše, a evo iz kog razloga. Da je hipoteka mera obezbeđenja potraživanja koju može da uspostavi samo dužnik na svojoj imovini ne bi bilo ni razloga, ni potrebe za ovakvom reakcijom.

Naime, u praksi se pojavilo više slučajeva da su ljudi koji su hipoteku uspostavili na svojoj imovini da bi nekome učinili uslugu da može da podigne kredit ili obezbedi neko drugo svoje dugovanje, a pokretnost im je ušla u obim eksproprijacije, došli u situaciju da se hipoteka upisuje na imovini koju nikada ne bi stavili kao zalog za obezbeđenje tuđeg duga.

Znači, ja mogu da odlučim da bilo kom svom poznaniku, prijatelju, rođaku stavim hipoteku na deo imovine koju želim da rizikujem, eventualno u slučaju da on svoju obavezu ne ispuni. Ali, pošto se ne radi o mom dugovanju, apsolutno je nelogično i nepravično da zato što dođem u situaciju da neka nepokretnost uđe u fazu eksproprijacije ta hipoteka bude preneta na kuću, ili stan ili nešto treće što je meni jako važno i što ja nikada ni za koga ne bi založio, pa možda čak ni za sebe.

Znači, razlog za ispravku ovoga je vrlo jasan, vrlo evidentan i kako vreme odmiče, i što više gradimo i radimo u Republici Srbiji ovakve situacije će postajati sve češće.

Ovakvo opstajanje zakonskog teksta mislim da može da nanese nenadoknadivu štetu pojedinim ljudima, jednostavno uticaće na to da ono što smo već poprilično izgubili u međusobnim odnosima, a to je želja da nekom pomognemo, želja solidarnosti, uzajamne pomoći budu još više ugroženi i dovedena u pitanje, a nikada nam više nije bilo nužno i potrebno da zdravo, dobro razmišljamo i jedni drugima, a i bez rizika onog kojeg ne želimo, pomažemo i time stvorimo situaciju da neki ljudi napreduju, a samim tim i da Republika Srbija napreduje.

Hvala.