Zahvaljujem.
Nisam htela nikoga da prekidam, ali ću zamoliti narodne poslanike da zaista ne dobacuju, da imamo toliko strpljenja da dok druge kolege govore ne dobacujemo i ne komentarišemo, naročito ne glasno.
Na član 8. amandman je podneo narodni poslanik Predrag Marsenić. Izvolite

Hvala vam.

Dakle, naša ideja je da odustanemo od auto-puta Niš-Pločnik, ne zbog toga što smo mi protiv auto-puteva, nemojte pogrešno da nas shvatite, dobro je praviti auto-puteve, to jeste razvojna šansa, ali smatramo da je u ovom trenutku nekako logičnije i bolje, s obzirom na čitavu situaciju u energetskom sektoru na situaciju da moramo da kupujemo struju i da ne možemo da proizvedemo dovoljno struje za sve naše građane, da je bolje te pare usmeriti u revitalizaciju blokova A1 i A2 u Tentu, samo zbog toga.

Ono što smo čuli, koliko juče, a čuli smo i mesecima iza nas, oko norvežanske firme koja je konsultantska, šta su prvo oni rekli. Rekli su da nam je potreban profesionalni menadžment. Šta će prvo da uradi profesionalni menadžment? Pa, da podigne cenu struje, da podigne cenu električne energije i to građani naši neće moći da plaćaju. Čitav taj sistem je koncipiran tako da proizvodi jeftinu električnu energiju za naše građane. Šta znači taj profesionalni menadžment? Evo, napraviću vam jednu paralelu. Zapravo, 1979. godine došlo je do velike havarije u EPS-a, 60 kilometara dalekovoda je palo.

Temperature su bile minus 24, bila je elementarna nepogoda. Samo za četiri nedelje neprofesionalni menadžment, jer to nije bio profesionalni menadžment u to vreme EPS-a, je uspeo da sanira te štete. Znači, samo za četiri nedelje. Šta to kazuje? To kazuje da nam nije potreban profesionalni, nego stručan i pošten menadžment. Svaki stručan i pošten menadžment kada vidi situaciju u kojoj se nalazi i Blok A1 i A2 u TENTU-u će vam reći da vam je potrebna ta revitalizacija.

Razmislite o ovom amandmanu. Nije ovo ništa strašno. Bilo je u prošlim budžetima i trebalo bi da se prihvati.

Hvala vam.

Zahvaljujem.
Na član 8. amandman je podneo narodni poslanik Srđan Milivojević.
Da li neko želi reč? (Da)
Reč ima narodni poslanik Srđan Milivojević.
Izvolite.

Poštovani građani Srbije, ja sam predvideo da se sredstva u budžetu po ovom amandmanu prebace na obrazovanje. Smatram da je obrazovanje veoma važna stvar, veoma važan segment našeg društva.

Takođe, predvideo sam da se amandmanom preraspodele novci koji se daju Republičkom geodetskom zavodu. Predvideli ste 12% povećanja, a niste to iskazali u budžetu, a planirate još da zaposlite 460 ljudi. Verovatno će polovina biti botovi, što takođe nije dobro.

Kada govorimo o ovoj norveškoj kompaniji, a malopre je kazao kolega Marsenić, pa to su čuvena vikinška prezimena Baračkov iz Banata, Dalibor Stojčić iz Požege, Ćirić iz Dragačeva, Petrušić. Svi oni rade u toj norveškoj kompaniji, to su poznata vikinška prezimena. Tu nema ni govora da ima neke korupcije. To radi na jedan pošten, transparentan način, ova Vlada.

S druge strane, kada govorimo o obrazovanju i hvalimo se uspesima u medicini uskoro neće imati ko da nas leči. Sto miliona evra je neugrađena oprema u Kliničkom centru Srbije po izveštaju državnog revizora.

S druge strane, čuvajte onog deda Sredoja iz Topole, baba Milunku iz Ćuprije, oni će da vam nameštaju ruke i noge kada se uganu, vadiće vam zube frizeri, u opštinskom odboru Srpske napredne stranke će biti oftamolog neki lokalni vulkanizer, a pre nego što dođete na očni pregled moraćete kupiti dve zimske gume.

Na sve to vi nam nudite zagrljaj i poljupce. Nama nudite poljupce? Znate li da ovde sedi Marija Lukić? Njoj ste već poslali 20.000 poljubaca i zbog toga ste u zatvoru, neki od vaših istaknutih članova koje ste branili.

Izvinite, gospođo Kovač, vas sam pre dva dana loše pomenuo u televizijskom nastupu, i ovim putem vam se javno izvinjavam. Vi niste bili ni uplašeni, ni zbunjeni kad smo mi izašli. Izvinite što sam to neprimereno kazao na vaš račun, da mi ne zamerite, imali smo vrlo korektne koalicione odnose. Drugi su bili uplašeni i zbunjeni, vi ne.

Hvala.

Prihvatam izvinjenje. Bila sam iznenađena tim vašim nastupom.

Reč ima narodni poslanik Veroljub Matić, po amandmanu, pretpostavljam.

Izvolite.

Zahvaljujem.

Prethodni govornik je napomenuo nešto što mislim da nije tačno zato što pominjanje Republičkog geodetskog zavoda i zapošljavanje novih ljudi, jednostavno ova Vlada je uvidela potrebu za takvim nečim. Imajući u vidu, ja sam i govorio u svom obraćanju o značaju i radu Republičkog geodetskog zavoda, i naravno da tamo treba povećati broj ljudi iz razloga na poslove koje rade, obim, potrebu znanje.

To su uglavnom specifična znanja. Jednostavno, u jednoj državnoj instituciji ili posebnoj organizaciji treba onoliko ljudi koliko stvarno treba da bi zadovoljilo potrebe ove države.

Iz tih razloga mislim da to nije tačno i da zapošljavanje u Republičkom geodetskom zavodu, ti ljudi koji su zaposleni da će biti botovi Srpske napredne stranke, jednostavno ne stoji, jer znam kako se sprovodi postupak prijema u Republički geodetski zavod.

To radi u Vladi, ja mislim, određena institucija koja kada prima sprovodi sve ono što je potrebno i to traje i preko šest meseci. Mislim da sve ono što se negativno kaže za Republički geodetski zavod nije tačno. Na kraju krajeva, moje bazno obrazovanje je iz tog dela, tako da dosta dobro poznajem tu oblast.

Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
(Srđan Milivojević: Želim reč.)
Samo da razjasnimo. Ništa uvredljivo nije rekao. Vi možete da pričate kao ovlašćeni. Imate malo više od dva minuta. Ako želite da trošite to vreme za repliku.
Moje diskreciono pravo, procenila sam da zaista…
Na član 8. amandman je podnela narodna poslanica dr Dragana Rakić.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodna poslanica Dragana Rakić.
Izvolite.

Zahvaljujem.

Poštovane građanke i građani Srbije, podnela sam amandman kojim je predviđeno da se više sredstava iz budžeta izdvoji za razvoj ženskog preduzetništva.

Smatram da je ekonomsko osnaživanje žena veoma važno. Trenutno u Srbiji, kako statistika govori, svega 30% firmi na svojem čelu imaju žene. Taj procenat mora da bude povećan bar na 50%, jer toliko u našem društvu ima žena.

Zašto je važno da imamo što više ekonomski snažnih i finansijskih nezavisnih žena? Zato što je samo ekonomski slobodan čovek istinski slobodan, a slobodan čovek znači slobodno društvo, a jedino takva slobodna, demokratski uređena društva mogu da se razvijaju i napreduju. To su društva u kojima žive srećni ljudi, to su društva u koja se neki ljudi doseljavaju i ne iseljavaju se iz takvih država.

Takođe, imajući u vidu statistiku koja je porazna, recimo, samo ove godine 23 žene su nastradale u porodičnom nasilju, jedna devojčica, a mnoge od tih žena bi danas bile žive da su bile finansijski nezavisne i da nisu bile prinuđene da žive u partnerskim odnosima u kojima su trpele nasilje.

Da je država imala više sluha i da je podsticala žene da osnivaju svoje firme i da budu finansijski nezavisne verujem da bi mnoge žene izašle iz nasilnih partnerskih odnosa i napustile takve veze.

Nemam iluzija. Vi nećete prihvatiti ovaj amandman, kao ni mnoge druge veoma dobre amandmane koje su predložile moje kolege, narodni poslanici ovde i takvi amandmani neće biti usvojeni sve dok ovde ne budu sedeli ministri i članovi Vlade kojima je na prvom mestu dobar interes za opšte dobro, a ne lični interes u fokusu.

Hvala.

Zahvaljujem.
Na član 8. amandman je podneo narodni poslanik dr Zoran Lutovac.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Zoran Lutovac.
Izvolite.

Naveo sam da vi trebalo prebaciti novac za nekoliko grupacija. Među njima su osobe sa invaliditetom. Nažalost, nismo mogli da čujemo predloge da se sredstava opredele za osobe sa invaliditetom.

Ono što je veoma važno reći, da mi u našem društvu imamo, pre svega pogrešan odnos prema ovoj grupaciji, našim sugrađanima. Deluje isključivanje, milosrđe, sažaljenje, pa čak i divljenje. Nije to što oni žele da čuju. Oni žele da budu uključeni u ovo društvo. Oštećenje nije problem ili nedostatak, ono je prosto jedan atribut neke ličnosti i oni imaju slogan – gledaj mene, a ne moje oštećenje.

Ono što je potrebno našim sugrađanima sa invaliditetom jeste da im se omoguće jednake mogućnosti i šanse, kako bi ravnopravno sa drugima mogli da unaprede svoju zajednicu.

Poslednjih decenija se zapravo lagano sa medicinskog modela prešlo na socijalni model u pristupanju invaliditetu. Drugim rečima, invaliditet se smešta u društveni kontekst. Reč je o tome koliko je okruženje prilagođeno različitim potrebama pojedinaca.

Mi živimo u eri digitalizacije. Naša premijerka je po tome poznata, ali ima važnija posla, pa ću zamoliti ovde prisutne da joj prenesu da je digitalizacija ta koja omogućava nešto da se uradi po pitanju pristupačnosti.

Pristupačnost znači mogućnost učestvovanja u svakodnevnom životu. Ovde ću konkretno govoriti o jednom pravu, a to je – nesmetani pristup autovizuelnim uslugama. To znači pravo na slobodu izražavanja, slobodan pristup informacijama. To je moguće uraditi… to pokazuju primeri drugih država.