Gospođo Gajić, hvala vam na korektnosti. Za razliku od nekih drugih poslanika, koji inače predlažu brisanje svih članova zakona, a onda daju amandmane na taj zakon za koji inače kažu da treba da se ukine, što je zaista po meni neverovatno, vi ste poslanik koji kaže šta smatra da je dobro.
U ovom zakonu ima jako dobrih stvari i kažete vrlo otvoreno sa čim se ne slažete. Ja bih razumeo da neko predloži da se izbriše nešto sa čim se ne slaže, a ne apsolutno sve, jer zaista ima puno dobrih stvari koje su u korist građana.
Ono što ste sam rekli oko obrasca, potpuno ste u pravu i podzakonskim aktima biće definisan obrazac, to je potpuno normalno.
Ono što želim da kažem i želim da istaknem, kada je u pitanju informacija o lokaciji, informacija o lokaciji, izvod iz postojećeg plana, znači čitanje postojećeg plana je šta možete da gradite na predmetnoj lokaciji i ništa više i to može da pročita svaki arhitekt.
Suština je u tome da smo želeli da damo mogućnost da se ovo radi, s obzirom da ona ne proizvodi nikakvo pravno dejstvo, nisu ni lokacijski uslovi, ni građevinska dozvola, želeli smo da ostavimo mogućnost da to mogu da izdaju javni beležnici kao i druga fizička i pravna lica koja su registrovana za ovu delatnosti i to je potpuno normalno.
Oni će morati da se licenciraju u Ministarstvu. Znači, moraće da dobiju potvrdu, da dokažu da imaju kapacitet to da rade i to je prenošenje jednog javnog ovlašćenja. To naravno ne znači da to sekretarijati u opštinskim, gradskim upravama i dalje neće radi.
Znači, građanin sam bira da li će otići u Sekretarijat i po sadašnjoj proceduri zatražiti informaciju o lokaciji ili će otići kod onog beležnika, odnosno onog fizičkog pravnog lica koje ima licencu i takođe zatražiti istu tu informaciju o lokaciji.
Nemoguće je izdati različite informacije o lokaciji, jer pod punom materijalnom i krivičnom odgovornošću kao i svi drugi koji imaju javna ovlašćenja, odgovaraju za ono što urade, zato će se davati bankarska garancija i sve drugo što je važno da ispune kada budu radili takve poslove.
Zašto smo ovo uradili? Zato što smo mi sigurni da će u velikim gradovima biti mnogo onih koji će želeti to da rade, ali u manjim mestima verovatno ne. Tamo gde se izdaju pet ili 10 ili 15 građevinskih dozvola godišnje i zato smo ostavili nadležnosti sekretarijatima.
Tako da građani mogu da biraju gde će da rade, jer informacije o lokaciji je informacija šta možete da gradite po postojećim planovima i ništa više i nema potrebe da se ona čeka, mesec dana ili dva meseca ili tri meseca kada ona treba da se dobije u roku od sat vremena ili pola sata, koliko vam treba vremena da pročitate i izdate tu informaciju. To je ubrzavanje postupka.
Mogu da vam kažem da postoje zemlje i u Evropi, a i van Evrope koje su recimo, čak i blizu nas u našem okruženju, koje su delom građevinske dozvole takođe, prebacile na projektne biroe. Mi to nismo uradili. Nismo išli toliko daleko. Ali, čak i takvi slučajevi postoje kada su u pitanju manji broj kvadrata itd.
Tako da sa te strane, hteo sam da se zahvalim na tome što ste primetili kada je u pitanju obrazac. Kao što sam rekao ne možemo sve zakonom da predvidimo i zato će biti donet podzakonski akt. Tako je, podzakonskim aktom deo tog podzakonskog akta biće i jedinstven obrazac na osnovu koga se izdaje, što je potpuno normalno.
Takođe, želim da kažem, hajde sada kada sam se već javio, bilo je nekoliko primedbi koje takođe nisu opravdane i nisu zasnovane na zakonu.
Prvo, rečeno je da mora da se piše nov zakon ako se menja jedna trećina članova, što nije tačno. Obaveza postoji da se piše novi zakon ako se menja više od jedne polovine članova. U ovom slučaju se menja nešto manje od jedne trećine članova. Tako da ta stvar nije tačna.
Takođe, po Poslovniku Vlade je određeno da javna rasprava traje 20 dana. Ova javna rasprava je trajala, kao što sam rekao, 45 dana, a ako dodamo i ono što smo dodatno dali rok da stižu mejlom predlozi, trajala je bogami skoro 60 dana, ali ajde, neka bude i 45 dana. Produžena je, trajala je duže, samo ona rasprava koja je podrazumevala javna slušanja sa građanima stajala je 20 dana. Posle toga je bio čitav niz konsultacija sa svima koji su se javili, koji su bili zainteresovani za ovaj zakon, a to nisu samo udruženja privrednika, to nije samo Privredna komora, tu su i advokatske komore i druge komore koje su izrazile želju da učestvuju i da daju svoj doprinos u izradi ovog zakona.
Kao što sam sam rekao, preko 600 predloga koja su stigla, oko 100 je uvršćeno u zakon i prihvaćeno kao dobra rešenja i to je nešto čime sam posebno ponosan.
Objavljivanje izveštaja je bio deo programa, deo programa javne rasprave, ali objavljivanje izveštaja nije uslov za usvajanje zakona. To nije zakonski uslov za usvajanje zakona. Dobro je da se objavi i čim smo dobili pitanje jednog od poslanika tada je objavljen izveštaj, ali su ovde u ovoj Skupštini usvajani mnogi zakoni ili skoro svi zakoni bez objavljenog izveštaja o javnoj raspravi.
Tako da to nije uslov da se usvoji zakon i ono što ćemo buduće raditi, na tome ću ja insistirati, za svaki zakon koji prođe javnu raspravu izveštaj treba da bude objavljen u roku od 15 dana, a nema razloga da ne bude objavljen. To je izveštaj o javnoj raspravi na kojoj su svi učestvovali i ljudi treba da vide, ali su zato svi koji su podneli primedbe pisanim putem dobili odgovor od ministarstva na svoje primedbe, što je takođe naša obaveza u javnoj raspravi. Dobili odgovor da li je njihov predlog prihvaćen ili nije prihvaćen.
Bilo je priče oko Prostornog plana Republike Srbije. Javna rasprava za Prostorni plan Republike Srbije je završena 2021. godine. Završena. U međuvremenu je došlo do raspisivanja izbora, bila je tehnička Vlada, Skupština nije radila i to je razlog, čitava 2022. godina, Vlada je izbrana prošle godine krajem oktobra 2022. godine. Prema tome, nemojmo samo, sada se trenutno Prostorni plan Republike Srbije u protekla tri meseca je bio proces usaglašavanja pre svega sa Ministarstvom za zaštitu životne sredine zbog njihovog Plana klimatskih promena koji mora dodatno da se usaglasi, zatim sa Ministarstvom rudarstva i energetike takođe i u tom smislu Prostorni plan Republike Srbije se trenutno nalazi na mišljenju ministarstva. Čim prođu sva mišljenja, čim dobijemo sva pozitivna mišljenja on će biti usvojen na Vladi i poslat Narodnoj skupštini.
To je važan dokument. Neću sad da degradiram da li je važniji ovaj zakon ili taj dokument, ali sasvim sigurno jedan od najvažnijih koji Skupština treba da usvoji i mi ćemo, moja ideja je da napravim i javno slušanje o Prostornom planu, da pričamo o tome i mislim da je važno da poslanici čuju od onih ljudi koji su radili prostorni plan šta je predviđeno, šta je usvojeno. Važno je da se pripremimo za tu sednicu.
Ali, ono što zaista molim i voleo bih da budemo jasniji i precizni, bez obzira što u Prostornom planu imate odrednicu za koju godinu se odnosi, on važi do usvajanja novog Prostornog plana. To je tako. Mi nismo bez Prostornog plana.
Ono što sam mogao da uradim kao ministar, pošto su svi ti zakoni, čim sam došao krenuli smo u novu rundu konsultacija sa ministarstvima, s obzirom da su neki dokumenti doneti kasnije, neki programi, odnosno planovi koje je trebalo uvrstiti, u najbržem mogućem roku Prostorni plan će biti prosleđen Skupštini. Nisam bio taj koji je organizovao javnu raspravu, ali sasvim sigurno stojim iza nje, jer ona je urađena u skladu sa zakonom.
Ono na čemu ću insistirati to je da kada bude usvojen Prostorni plan na Vladi Republike Srbije da se organizuje javno slušanje, pozvaćemo sve poslanike i mislim da je to dobro da svi pričamo o tome, jer ćemo na tom javnom slušanju verovatno razrešiti mnoge dileme koje bi se pojavile ovde u sali i pričali dodatno o tome kako vidi Prostorni plan Republike Srbije.
Prostorni plan ne donosi jedna Vlada, ne donosi jedna politička stranka, to je dokument koji je važan za sve građanke i građane i važno je da se o tome vodi temeljita rasprava. Znači, insistiraću na tome da se organizuje bez obzira, što kažem, ne postoji obaveza, ali ja zaista smatram da je to važno, kao što sam radio i u slučaju ovog zakona. Čim bude usvojen na Vladi imaćemo javno slušanje i tada će ljudi sa tada već iz Agencije za prostorno planiranje, koja će nadam se biti osnovana, oni će predstaviti sam Prostorni plan.
Čuo sam zaista jednu stvar i nadam se da je to lapsus i ne bih voleo da o tome pričamo, da će glavni republički urbanisti i pokrajinski da budu botovi. Dajte, ljudi, stvarno, zna se koje uslove treba da ispuni neko da bi bio Glavni republički urbanista. Zaista mislim da je neophodno, niste to vi rekli, zna se koje uslove treba da ispuni da bi neko bio Glavni republički urbanista, mislim da je važno da dovršimo taj sistem, jer već godinama postoje gradski urbanisti. To je uvedeno zakonom. Treba da postoji Pokrajinski i Glavni republički urbanista zato što su to ljudi koji su stručni. To su ljudi koji moraju da budu po zanimanju arhitekte i oni zaista treba da vode računa o celovitosti urbanističke politike u zemlji.
Sa velikim zadovoljstvom sam predložio to, iako to neko može da kaže da znači smanjivanje ovlašćenja ministarstva, ali ja zaista mislim da urbanizam treba da vode ljudi koji su stručni i uvek sam bio na strani i kada je u pitanju Urbanistički zavod i kada je u pitanju Planska komisija, to se odnosi i na ovu državnu, na strani struke i kako su oni predlagali da se uradi, tako smo prihvatali i tako će biti i u buduće.
Tako da, hvala još jednom gospođo Gajić na ovome. Biće to deo podzakonskih akata jer naravno da iza ovog zakona sledi čitav niz podzakonskih akata koji će da precizira čitav niz oblasti koje su ovde pomenute, jer ne možemo se zakonom da uredimo.
Zahvalio sam se juče i gospodinu Obradoviću koji je predložio jedan dobar amandman, ali amandman je bio na Odboru za prostorno planiranje, taj amandman je jako dobar, ali taj amandman je suviše detaljan da bi bio deo zakona i biće deo podzakonskog akta, jer je normalno da bude deo podzakonskog akta zato što zakonom ne treba ići toliko u detalje i zato ćemo uzeti u obzir taj amandman i verovatno usvojiti čitav ili najveći deo tog amandmana kada budemo radili podzakonske akte. Hvala.