Na član 42. amandman su zajedno podneli poslanici Nešić i Miketić.

Hvala, predsedniče.

Ja bih samo malo da se vratim na ona pitanja na koja nismo dobili odgovore. Juče ministar Vesić uopšte nije odgovarao na pitanja, tek se uveče javio i malo održao jednu vakelicu, danas se evo nešto javlja sa jednim kratkim rečenicama, ali su ključna pitanja. Spisak lokacija, dajte nam spisak lokacija, to bi vaše ministarstvo ako se hvalite da radite dobro, jedan mali klik i dobijemo spisak od pet hiljada lokacija koja su u ovom postupku.

Koje su to firme koje su u stečaju? Takođe, eksel tabela, klik, podelite svima na naš imejl. Koja je vrednost tih parcela, to možemo otprilike zajedno da utvrdimo, gde su te lokacije, otprilike tržišna vrednost. I, još jedno pitanje, zašto ovaj zakon nije pisan u Ministarstvu vašem?

Znači, konkretna četiri pitanja, molim vas odgovore. Ova pitanja su provejavala kroz razne poslaničke grupe i mislim da građani imaju pravo da znaju kada govore o zaključanim lokacijama, koje su to lokacije, kada govorite o firmama u stečaju, koje su to firme u stečaju, koje je vrednosti tih parcela i zašto ovaj zakon nije pisan u Ministarstvu građevine. Hvala vam.

Na član 43. amandman su zajedno podneli narodni poslanici grupe Narodna stranka.

Narodna stranka je podnela amandmane za brisanje ovog zakona i za brisanje svih članova ovog zakona zato što smatramo da on nije u skladu sa Ustavom, u skladu sa međunarodnim pravom i u skladu sa Zakonom o eksproprijaciji.

Čula sam nekoliko puta da su ovde poslanici Napredne stranke, hajde neću da kažem nešto ružno, ali jedan je čak i rekao, pokvarena ploča koju čujemo jer se stalno nešto ponovo i ponovo ponavlja. Neverovatno je da smeta kada se ponavlja i kada poslanici ponavljaju istu stvar, a ne smeta kada gospodin Vesić izađe na televizijama sa nacionalnom frekvencijom i konstanto ponavlja i ponavlja jedno te isto i na taj način ubeđuje građane Srbije.

Iz tog razloga smo mi podneli amandmane na sve članove zakona zato što smatramo da treba da izađe iz ove skupštinske procedure, jer smatramo, kao što rekoh da nije u skladu. Mi smo pričali o tome da nije u skladu ne samo sa Ustavom, sa zakonom, sa pravilnicima te nije u skladu ni sa planskim dokumentima koje trebaju da prate.

Međutim, ovde smo od jednog poslanika Napredne stranke čuli i komentar da kad sam rekla prajm-tajm da mi je zamerio na tome. Zaista se izvinjavam i zaista smatram da u ovoj Skupštini ne treba da koristimo engleske reči, ali je neverovatno da evo predsednik smeta da kada poslanik isto se obraća na engleskom, a nikome od vas ne smeta što mi nepoznatu reč, odnosno englesku reč imamo u zakonu. Sada zamislite u zakonu imamo braunfild i to je u redu svima vama, niste podneli nikakav amandman da se to nešto promeni, da imamo srpsku reč, da imamo objašnjenje neke srpske reči, da to ne bude braunfild na engleskom. Pri tom imate protiv kada se mi obraćamo sa tim na engleskom jeziku.

Zaista kažem, ponoviću još jednom, zaista smatram da treba da koristimo srpski jezik, da nema potrebe da koristimo engleske termine. Izvinjavam se ja jesam to koristila, ali neverovatno je takvo licemerje, to vam ne smeta u zakonu, a smeta vam kada poslanik to kaže. Neverovatno. Hvala.

Dobro, manji je problem ponavljati tekst nego razred.
Po amandmanu.

Zahvaljujem, predsedniče.

Poštovani građani Republike Srbije, ulaskom Srpske stranke Zavetnici u Narodnu skupštinu, obećali smo da ćemo se sa ovog mesta čuti, glas srpskog domaćina, glas srpskog seljaka.

Ne mogu a da se ne osvrnem na katastrofu koja je u prethodnim danima zadesila građane Republike Srbije, poljoprivredne proizvođače i nanela veliku štetu. Stradali su i usevi, a i poljoprivredne kulture, a po svemu sudeći za većinu poljoprivrednika sezona je završena pre nego što je i počela. Postavlja se pitanje da li smo ove nepogode mogli da sprečimo ili predupredimo na neki način, kao i da ublažimo njene posledice.

Postavlja se pitanje kako je u Srbiji regulisan sistem protivgradne zaštite. Sezona protivgradne zaštite naime počinje 15. aprila, a završava se 15. oktobra. Dakle, u pitanju je šest meseci. Iz budžeta Republike Srbije se finansira i za nju se godišnje izdvaja deset miliona eura. Inače, mesečna naknada za strelce je tek posle deset godina povećana sa četiri hiljade na četiri i po hiljade dinara. Vidim da me gledate da ne pričamo o amandmanu, ali s obzirom da ćemo iscrpeti vreme za amandmane moram da kažem neke stvari.

S obzirom da ćemo raspravljati o zakonima o strancima, mislim da je ovo jako bitna tema i da treba da je čuju građani Republike Srbije. Iz ministarstva nam apeluju da moramo, na poljoprivrednike da osiguraju svoje useve, a sa druge strane vidimo na kakav ih način oni motivišu, a to je da im smanje subvencije sa 70% na 40%. To je upravo tema o kojoj treba da razgovaramo ovde, a ne o zapošljavanju stranaca, gde ja lično možda i mogu da shvatim tu odluku, ali smatram da je ovo takođe bitna tema koju trebamo obraditi u ovom visokom domu.

Izneću vam i neke konkretne podatke. Republika Srbija ima 7,7 miliona branjenog područja, od toga je nešto više od pet miliona područje koje je poljoprivredno zemljište, raspolažemo sa 1650 aktivnih protivgradnih stanica i oko 1800 protivgradnih strelaca.

U ime Srpske stranke Zavetnici predložio bih neke konkretne mere, a to je neophodno povećati broj automatskih protivgradnih stanica i digitalizovati celokupan ovaj sektor.

Neophodno je povećati broj raketa, povećati nadoknade protivgradnim strelcima, izvršiti nabavku radne opreme za ljude koji su zaposleni na protivgradnim stanicama.

Zakonom o odbrani od grada u Republici Srbiji predviđeno je da naknada za protivgradne strelce ne može biti veća od 20% od proseka neto zarade u Republici Srbiji, a svesni smo da je ta cena daleko ispod.

To bi bilo kompletno vreme grupe.
Na član 44. amandman su zajedno podneli poslanici Narodne stranke.
Na član 44. amandman su zajedno podneli poslanici Nešić i Miketić.
Na član 44. amandman su zajedno podneli poslanici Đorđević, Kozma i Jerinić.
Reč ima Robert Kozma.

Hvala vam, predsedniče.

Amandmanom smo hteli samo da dopunimo član.

S obzirom da član govori o tome kada se može odstupiti od spojene mere – prilikom bez izmene rešenja o građevinskoj dozvoli i u slučajevima kada se radi o energetskoj sanaciji objekta i vraćanje objekta u prvobitno stanje i da to treba da bude u skladu sa uslovima organa koji je nadležan za zaštitu spomenika kulture, mi smo želeli da dodamo i da bude u skladu sa elaboratom o energetskoj efikasnosti ako se već dati objekat rekonstruiše bez novog rešenja o građevinskoj dozvoli, jer se radi o poboljšanju energetske efikasnosti, da bi morao da ima elaborat o energetskoj efikasnosti.

U svakom slučaju, smatram da je pozitivna stvar u ovom Predlogu zakona što razgovaramo o energetskoj efikasnosti i drago mi je da razmišljamo u tom pravcu.

Kao što vidite, nije nam problem da pohvalimo pozitivne aspekte, međutim ovakvi pozitivni aspekti ne mogu da poprave ovaj zakon. On je i dalje veoma loš i problematičan i govorili smo i ponavljaćemo više puta, pre svega zbog toga što se omogućava besplatna konverzija zemljišta iz prava korišćenja u pravo vlasništva. To je poklon tajkunima i kojima budžet Republike Srbije gubi potencijalnih 10 milijardi evra.

To je nastavak politike urbanizma koje se kolokvijalno naziva investitorski urbanizam i kad se kaže investitorski urbanizam, neko od građana bi mogao da pomisli da se radi o dobroj stvari, jer šta je problem da se gradi. Međutim, to nije zapravo dobar termin, jer bi grad trebao da se gradi uzimajući u obzir potrebe svih, i građana i investitora. Investitorski urbanizam znači da se zakoni i planovi isključivo pišu kako bi se izašlo u susret želji investitora za profitom, a o trošku i uzimanjem i javnih resursa i javnog prostora koji pripadaju građanima.

Hvala vam.

Na član 44. amandman, sa ispravkom, podneo je narodni poslanik Tomislav Janković.
Vlada i Odbor za prostorno planiranje, saobraćaj, infrastrukturu i telekomunikacije prihvatili su amandman, sa ispravkom, a Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman sa ispravkom u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije, pa konstatujem da je ovaj amandman, sa ispravkom, postao sastavni deo Predloga zakona.
Reč ima Tomislav Jaković.

Hvala, predsedniče.

Gospodine Orliću, Zakon o planiranju i izgradnji je jedan od ključnih zakona važnih za razvoj svake zemlje, pa i naše. On ima više pozitivnog efekta na privredu, na broj zaposlenih, međutim da bi se privreda razvijala, moramo pomoći investicijama, olakšati samu primenu propisa koji regulišu investicije i u tom smislu sam podneo nov amandman da se upravo olakša investitorima.

U članu 44. Predloga zakona menja se član 142. osnovnog Zakona o planiranoj izgradnji. U stavu 3. reč: „i/ili instalisanoj snazi“ zamenjuju se rečima: „i/ili se povećava instalisana snaga“. Šta to znači? To znači da se daje mogućnost investitorima da ne pribavljaju novu energetsku dozvolu u slučaju da se smanji instalisana snaga određenog objekta. Polazi se od načela ko može više, može i manje.

Po važećem zakonu ako u toku izgradnje dođe do promene parametara samog projekta, investitor je dužan da zaustavi gradnju i da traži novu dozvolu.

Za to je potrebno neko dodatno vreme, neki dodatni troškovi.

Ovaj amandman to neutrališe. Nema potrebe da se zaustavlja gradnja, da se traži nova dozvola. Ne gubi se dodatno vreme. Investicije se brže i efikasnije realizuju.

Cilj ovog zakona, pa i amandmana jeste da se pospeši novogradnja kako bi se dodatno uticalo na brži ekonomski razvoj naše zemlje.

Znači, kroz ovaj predlog se smanjuju određene procedure. Ukidaju se nepotrebne procedure i to će pozitivno uticati na samu realizaciju investicija i smanjenje rokova, tako da vas u danu za glasanje pozivam da podržite ovaj predlog.

Zahvaljujem.