Hvala.
Samo da vas pitam, pošto ste mi rekli da ne želite da korite pravo na repliku, ovo je bilo vreme ovlašćenog predstavnika ili grupe? Ovlašćenog predstavnika.
Gospodine Arežina, vi ste hteli isto od vremena grupe?
Hajde onda prvo vi.
Reč ima narodni poslanik Radovan Arežina. Izvolite.

Ja sada neću kolegu da prozivam, ali sve vreme dok je govorio, gledao je u mene. Veliki deo onoga što sam i hteo da kažem kada sam se prijavio, rekla je moja drugarica potpredsednica Narodne skupštine i šef poslaničke grupe Socijalističke partije Srbije u ovom parlamentu Snežana Paunović. Ali, treba se podsetiti na nešto.

Znate, ne možemo mi da bi bili in, presvučemo samo dresove, pa kad je in u Evropi zeleno-crveno, mi smo zeleno levičari, zeleno levi, zeleno ovako, zeleno onako. Mi smo i kad je dobro i kad je loše uvek socijalisti. Mi smo i kad nas je ovde bilo 190, skoro 200 poslanika kao socijalista, i kad nas je posle bilo 30, 20 itd. uvek ostali socijalisti.

Jedino što nismo nikad menjali i to nas je dosta puta koštalo i zloupotrebljavano, nikad nismo bili izdajnici i nikad nismo bili protiv države Srbije.

Drugo, šta su to socijalisti od tog putića gradili? Pa, mi baštinimo i ono ko je gradio autoput Beograd-Niš, pa ta petlja ide od Požarevca, baštinimo od toga, kao što toga se ne stidimo i time se ponosimo i to vam je isto.

Čestiti ljudi poštuju svoju porodicu, pa znaju tamo do čukundede kako zovemo mi sve ta imena naših predaka. I u toj liniji mi imamo dosta njih koji nekada ne budu baš onakvi za pohvaliti se. Pa to je u jednom političkom, ideološkom i partijskom razvoju, ali je suština da ostanete pod svojim prezimenom.

Socijalistička partija Srbije je ostala pod svojim imenom i prezimenom na braniku Srbije i u vremenu, što bi rekli naši iz Pazara – vaktu, kako zapoveda, uvek dosledni i uvek dostojanstveni i nikada sa dobacivanjem ili napadom na nekoga, nego jednom ozbiljnom, smislenom diskusijom i replikom na kraju i razgovorom. I nikad se nismo posvađali i uvek smo se lepo javili u ovim hodnicima. To treba da znaju građani. To je svaki socijalista iz ove poslaničke grupe, i ove i one prethodne i svih poslaničkih grupa.

Nemojmo kad nama padne na pamet da bi bili in mi smo sad ovo, pa ću ja sad da promenim sako, pa sam sad nešto moderniji. Ne. Ostanimo dosledni, prilagođeni sa vremenom koja su. Ovo vreme u kome danas živimo i ono što je nad ovom zemljom i nad celim svetom, sa svim ovim što se dešava danas, zahteva od nas jednu veliku ozbiljnost, zahteva od nas jednu veliku odgovornost i zahteva od nas jednu veliku brigu za razvoj naše zemlje i svakog njenog građanina i građanke.

Da ste mi živi i zdravi, gospodine.

Čuo sam ime poslaničke grupe. Imate dva minuta.
Da znate svi, poslednji je krug.

Moram da jednom pohvalim i gospodina Orlića koji nije izbegao da mi da repliku, iako je to mnogo puta do sada uradio.

Došli smo u situaciju gde se pohvaljujemo za poštovanje Poslovnika. E, dotle ste doveli ovu Narodnu skupštinu. Ali, da ne kvarim pohvalu, neka bude tako iskrena. Sve je u redu.

Ja bih voleo zaista umesto tih reči u kojima mi govorimo sad ko je kakav, ko je menjao sako i slično, ja menjam sakoe, doduše, često su plavi, pa se možda ne vidi, ali ne menjam ono za šta se zalažem. Mi postojimo osam godina. Sve možete o nama da saznate, za iste se stvari zalažemo. Zalažemo se i za ekologiju, zalažemo se i za ravnopravnost, zalažemo se i za levičarske ideje.

Ali, ono što je problem jeste, vi, ljudi, činite vlast u ovoj državi toliko dugo, a posledica te vlasti je ta radna nedelja o kojoj ništa ne govorite, gde ljudi rade najduže u Evropi. Posledica te vlasti jeste da smo mi društvo sa najvećim ekonomskim razlikama u Evropi. Posledica te vlasti jeste da ljudi rade u jako lošim uslovima. I ja bih onda očekivao, evo, 10, 12 godina je prošlo ove Vlade, da vi lepo, ponukani tim levičarskim idealima, da vašim snažnim zalaganjem za socijalizam, za ravnopravnost ljudi kažete – ovo prosto više ne ide, ne ide da mi dajemo vlast SNS koji je privatizovao sve, rasprodao reke, rasprodao prirodna dobra, uništio javna dobra, dovede radnike do prosjačkog štapa. Eto, tu prosvetu koju ste vodili, došli ste do toga da vam ljudi imaju platu manju od prosečne, a da imaju najveću školsku spremu. Ako to nije rezultat da padne Vlada u kojoj socijalisti daju većinu, ja ne znam onda šta. Hvala.

Inače, nije trebalo ništa da zahvaljujte meni, nego gospodinu Arežini koji je razgovetno izgovorio ime vaše poslaničke grupe.
Kad smo kod poštovanja Poslovnika, voleo bih da imam razloga da ja vama zahvalim na istom, možda bude jednog dana.
Zatvaramo krug.

Hvala, predsedniče, ali prosto istine radi, opet neću da vičem. Nije radna nedelja tekovina ove vladajuće većine. Radna nedelja je, moglo bi se reći, a neka mi na tome ne zamere građani Srbije, volja građana bila. Socijalizam je zamenjen 2000. godine, gospodo. Tada smo došli u fazu kapitalizma, a kapitalizam diktira i ovo o čemu vi govorite. To je bio naš izbor.

Razumem vašu potrebu da SPS kao manjinski partner SNS u nekom trenutku kaže – evo, pada Vlada, idemo na izbore. Ponekad razmišljam da bi to mogli da uradimo, ali znate šta je tragedija, poštovani kolega? Ako odemo na te izbore, a možemo kad god, oni će biti isti, imaćete istu vladajuću većinu i tome ste, verujte mi na reč, doprineli i činjenjem u parlamentu Srbije i svaki put kad, kao i sada, ustanete da meni replicirate ili kolegi Radovanu Arežini, svejedno je, vi opet dodate po jedan glas, i to je ono što pokušavam da vam objasnim.

Čestitam vam na postojanju od osam godina. Uvek smo imali to vaspitanje da mlađe, pa čak i partije, da ne govorim mlađu braću i sestre, tretiramo zaštitnički, tako da i vas čak mogu i da doživim kao levičare ako mi pokažete nečim da imate takve ideje. Za sada sam shvatila da se borite protiv nasilja, ali da svejedno vičete kad meni replicirate i da spočitavate svakom drugom da nema ideju braneći se postojanjem od osma godina, ali ne i idejom. Hvala.

Na član 79. amandmane, u istovetnom tekstu, podneli su Aleksandar Jerković, zajedno poslanici Narodne stranke i zajedno poslanici Dveri.
Gospodine Puškiću, vi ćete? Sigurno? Jeste pitali gospođu Kerković? Ako je saglasna gospođa Kerković, evo vi ćete.

Gospodine Orliću, za razliku od vas koji morate za sve da pitate Aleksandra Vučića, ja ne moram nikoga, pa ni Boška Obradovića, ni Tamaru Kerković.

Vi morate da pitate gospođu Kerković. To sam video malopre. Zato sad proveravamo.

Dobili ste adekvatan odgovor.

Za razliku od gospodina Vesića koji u svojoj torbi drži puno romana i knjiga od Alana Forda do Kardelja i Mao Cedunga, negde imam utisak da on ima neku posebnu knjigu i za gospodina Miluna Todorovića ili neki papir. Onaj njegov famozni četvrti sprat u Čačku niko nije mogao da legalizuje i da ozakoni do neki Dejvid Koperfild ili Goran Vesić. Konačno je došao taj iluzionista u Čačak i konačno možete neki roman njemu od Dejvida Koperfilda da predate pored tog rešenja i da konačno može onaj sazidani četvrti sprat u Čačku, u centru grada, da useli.

Kad smo već kod Čačka, ovaj zakon predviđa vrlo diskutabilan način kako se tretira i odnosi prema eksproprijaciji, jer poljoprivredno zemljište ako se prevede u namenu građevinsko, neće se plaćati po onoj tržišnoj ceni građevinskog zemljište, nego će se plaćati kao poljoprivredno. Složićete se da će daleko njegova tržišna cena i vrednost stvarne cene biti umanjena.

U prilog tome govori činjenica kako ste vi i neki vaši prethodni ministri ophodili prema Čačanima, odnosno meštanima u Mrčajevcima, u Balugi Ljubićkoj i u Pakovraći, gde se nekima za ar zemljišta samo davalo 100 evra dok je nekim funkcionerima iz gradske uprave, iz SNS, iz Čačka, davano za ar do 1.500 evra.

Dakle, ovim zakonom se i te kako ulazi i zadire u pravo privatne svojine i mnogi će biti oštećeni pored meštana iz Pakovraće, Ljubićke Baluge, iz Mrčajevaca i dalje… (Isključen mikrofon.)