Dobro, nemate više vremena, pa ste našli način kako da replicirate. Da li je tako?

Ne, ne repliciram ja. Ja samo kažem šta sam čula.

Ne replicirite, samo onako pričate.
Po amandmanu, Radomir Lazović.

Ja sam tražio repliku, ali sa vama nema igranja. Daj šta daš i u ovom slučaju pošto vodite ovu sednicu kako vama odgovara.

Čovek me je direktno pomenuo, ali ne bunim se. Nema veze.

Hteo bih da se izvinim gospođi Paunović. U pravu ste, zaista jesam dobacivao i mislim da to nije dobro i ja nemam nikakav problem da kažem kad pogrešim.

Izvinjavam se i predsedavajućem.

Znate, ponesu me nekad malo emocije. Mi smo Zeleno-levi front i onda to levičarsko u nama ima neku potrebu kada čujemo da ima neka partija koja se zove Socijalistička. Voleli bismo da vidimo. Možda i njima smetaju, recimo, društvene nejednakosti i ekonomske nejednakosti najveće u Evropi, a ono ništa.

Ja bih voleo da čujem, na primer, najduža je u Srbija radna nedelja, da neka socijalistička partija, neki levičari da kažu nešto o tome, ono opet ništa.

Evo sada smo čuli šta će, našli su se u komunističko nasleđe, šta da radimo, eto, to nas je negde zadesilo, a ni to ništa, Jugoslavija - i to vam smeta. Evo sad Kardelj… Dobro, daj da padne Vlada ako se ne slažete, i to ništa.

Radnička prava, o tome se ne oglašavate. Ljudi rade u pelenama. Eno im sada u "Juri" govore o tome kako da prevaziđu ove vrućine i ništa ne govorite o tome. Samo taj jedan put ste izdvojili taj put što ste ga pomenuli i nismo baš sigurni odakle i ka čemu, ali u socijalizam sigurno nije, pošto u svim ovim privatizacijama ste vi bili u svim vladama. Samo gurate napred da se sve…

Pa, nemojte, molim vas, ljudi. Dajte neki glas. Da li vi postojite kao neka stranka? Zovete se Socijalistička. Ja znam, nisam tako naivan da verujem da zaista tu ima nečega socijalističkog. To je sve isto, klijentelističko. To je sve isto, da se opravda izvlačenje novca iz ove naše države u džepove. Mi smo to sve videli, ali šta ću? Ponesu me emocije i pomislim možda će neko nešto da kaže, ali ništa. Zato se ja izvinjavam na svojoj naivnosti.

Hvala.

Pravo na repliku, Snežana Paunović.

Mada ja mogu i po amandmanu. Meni je svejedno.

Kolega koji je govorio pre mene, pre svega, prihvatam izvinjenje.

Sam je rekao, to je Zeleno-levi klub. Nisam ja razumela da je levičarski, a nisam ni čula da se baš zalažu za neke levičarske ideje.

Ne bih ja danas da objašnjavam levičarske ideje Socijalističke partije Srbije. Ne bih ni da se osvrćem na dobacivanja koleginice Tepić. I to nije prvi put. Ono što želim da kažem jeste da je šteta što nisu slušali diskusiju Radovana Arežine onako kako je on govorio.

Poštovane kolege, Radovan Arežina je govorio o nečemu drugom, o Zakonu o privatizaciji koji je donet 2001. godine. Šteta je što to niste čuli.

Šteta je što niste svesni da 2001. godine Socijalistička partija Srbije, tačno, nije učestvovala u vlasti i ja moram da priznam da dva dana slušam diskusiju po amandmanima koji su napisani uglavnom u stilu "briše se" i provuklo se tu ponekih konstruktivnih kritika. Ono što jeste bila moja bojazan, to je kako će zaista oni koji su videli blagodet te katastrofalne privatizacije iz 2001. godine moći da iskoriste ovaj zakon.

Ako sam dobro razumela ministra Vesića, podzakonski akti će biti strogo posvećeni zaštiti onoga što je državna imovina i to je važno, jer ako su već profitirali te davne 2001. godine, da ne pitam ko je imao benefite od njihovog profita, ne bi bilo zgodno da profitiraju i danas.

Ako neko misli da ovo što je bila diskusija po amandmanu ili je bila replika, u pokušaju da se ukaže na to da ništa što Socijalistička partija radi danas nije levičarsko, onda ja moram da vas podsetim da je danas kasno da pokušavate da budete veći levičari od socijalista.

Prvo, ne veruju vam građani, jer ste bili deo onih koji su objašnjavali da sve što je socijalističko ne valja, da je demokratija jedini put kojim treba da idemo i to ne demokratija kao ideologija, nego demokratija kao univerzalno ime za ono što ste probali da spakujete u jednu koaliciju i prikažete narodu kao spasonosno.

E, sad, ako bih krenula da seciram šta smo dobili kao recidiv toga što je tada bio vaš pokušaj, to bi trajalo, ja se time neću baviti, jer nas je sve zajedno stigao umor, ali hoću da budemo dovoljno racionalni i da osim tih praznih priča, koje se na kraju svedu na to da je pominjanje Kardelja besmisleno ili da je Kardelj 1974. godine uradio nešto što suštinski i nije uradio Kardelj nego srpski parlament, i do kada tačno mislite da možemo da funkcionišemo među građanima na način što ćemo da ustanemo i da kažemo kriv je onaj drugi, evo, izvinite mi smo sada takav i takav klub i naš smer može da bude i levo i desno i po centru, zavisi u kom trenutku diskutujemo, i nije tačno da ste gospodo iz Socijalističke partije Srbije posle 33 godine vi levičari, zaboga, vi ste sada ništa i super je dok govorite da mi dobacujemo, bez obzira što ste vi dovoljno vaspitani da to nikada ne radite kada mi govorimo, kakve god budalaštine da iznosimo u ovom parlamentu.

Važno je da mi imamo naš manir, važno je da imamo potrebu da budemo veliki i važno je da sa vremena na vreme ipak načnemo Socijalističku partiju Srbije ne bi li se možda dopali onim ljudima koji još uvek veruju i u socijalnu pravdu i u socijalnu jednakost i u jednake šanse za sve.

Sve što se kosi sa tim nije tekovina ni Socijalističke partije Srbije, niti ove vladajuće koalicije. Nasledili smo tu široku demokratiju u kojoj je pravo jačeg da upravlja onima koji nisu dovoljno jaki. To jeste promenjiva kategorija. Jačina je promenjiva kategorija, ali jačina u snazi poverenja građana Republike Srbije, ne tona u Skupštini Republike Srbije, ne broja amandmana, ne broja diskusija, ne broja uvreda, integriteta, programa, pa, ako hoćete, i obećanja iza kojih stojite, a ne relativnih praznih priča od kojih se odmah kada postignemo ono što smo hteli odreknemo upravo na štetu građanki i građana Republike Srbije. Hvala.

Hvala.
Samo da vas pitam, pošto ste mi rekli da ne želite da korite pravo na repliku, ovo je bilo vreme ovlašćenog predstavnika ili grupe? Ovlašćenog predstavnika.
Gospodine Arežina, vi ste hteli isto od vremena grupe?
Hajde onda prvo vi.
Reč ima narodni poslanik Radovan Arežina. Izvolite.

Ja sada neću kolegu da prozivam, ali sve vreme dok je govorio, gledao je u mene. Veliki deo onoga što sam i hteo da kažem kada sam se prijavio, rekla je moja drugarica potpredsednica Narodne skupštine i šef poslaničke grupe Socijalističke partije Srbije u ovom parlamentu Snežana Paunović. Ali, treba se podsetiti na nešto.

Znate, ne možemo mi da bi bili in, presvučemo samo dresove, pa kad je in u Evropi zeleno-crveno, mi smo zeleno levičari, zeleno levi, zeleno ovako, zeleno onako. Mi smo i kad je dobro i kad je loše uvek socijalisti. Mi smo i kad nas je ovde bilo 190, skoro 200 poslanika kao socijalista, i kad nas je posle bilo 30, 20 itd. uvek ostali socijalisti.

Jedino što nismo nikad menjali i to nas je dosta puta koštalo i zloupotrebljavano, nikad nismo bili izdajnici i nikad nismo bili protiv države Srbije.

Drugo, šta su to socijalisti od tog putića gradili? Pa, mi baštinimo i ono ko je gradio autoput Beograd-Niš, pa ta petlja ide od Požarevca, baštinimo od toga, kao što toga se ne stidimo i time se ponosimo i to vam je isto.

Čestiti ljudi poštuju svoju porodicu, pa znaju tamo do čukundede kako zovemo mi sve ta imena naših predaka. I u toj liniji mi imamo dosta njih koji nekada ne budu baš onakvi za pohvaliti se. Pa to je u jednom političkom, ideološkom i partijskom razvoju, ali je suština da ostanete pod svojim prezimenom.

Socijalistička partija Srbije je ostala pod svojim imenom i prezimenom na braniku Srbije i u vremenu, što bi rekli naši iz Pazara – vaktu, kako zapoveda, uvek dosledni i uvek dostojanstveni i nikada sa dobacivanjem ili napadom na nekoga, nego jednom ozbiljnom, smislenom diskusijom i replikom na kraju i razgovorom. I nikad se nismo posvađali i uvek smo se lepo javili u ovim hodnicima. To treba da znaju građani. To je svaki socijalista iz ove poslaničke grupe, i ove i one prethodne i svih poslaničkih grupa.

Nemojmo kad nama padne na pamet da bi bili in mi smo sad ovo, pa ću ja sad da promenim sako, pa sam sad nešto moderniji. Ne. Ostanimo dosledni, prilagođeni sa vremenom koja su. Ovo vreme u kome danas živimo i ono što je nad ovom zemljom i nad celim svetom, sa svim ovim što se dešava danas, zahteva od nas jednu veliku ozbiljnost, zahteva od nas jednu veliku odgovornost i zahteva od nas jednu veliku brigu za razvoj naše zemlje i svakog njenog građanina i građanke.

Da ste mi živi i zdravi, gospodine.

Čuo sam ime poslaničke grupe. Imate dva minuta.
Da znate svi, poslednji je krug.

Moram da jednom pohvalim i gospodina Orlića koji nije izbegao da mi da repliku, iako je to mnogo puta do sada uradio.

Došli smo u situaciju gde se pohvaljujemo za poštovanje Poslovnika. E, dotle ste doveli ovu Narodnu skupštinu. Ali, da ne kvarim pohvalu, neka bude tako iskrena. Sve je u redu.

Ja bih voleo zaista umesto tih reči u kojima mi govorimo sad ko je kakav, ko je menjao sako i slično, ja menjam sakoe, doduše, često su plavi, pa se možda ne vidi, ali ne menjam ono za šta se zalažem. Mi postojimo osam godina. Sve možete o nama da saznate, za iste se stvari zalažemo. Zalažemo se i za ekologiju, zalažemo se i za ravnopravnost, zalažemo se i za levičarske ideje.

Ali, ono što je problem jeste, vi, ljudi, činite vlast u ovoj državi toliko dugo, a posledica te vlasti je ta radna nedelja o kojoj ništa ne govorite, gde ljudi rade najduže u Evropi. Posledica te vlasti jeste da smo mi društvo sa najvećim ekonomskim razlikama u Evropi. Posledica te vlasti jeste da ljudi rade u jako lošim uslovima. I ja bih onda očekivao, evo, 10, 12 godina je prošlo ove Vlade, da vi lepo, ponukani tim levičarskim idealima, da vašim snažnim zalaganjem za socijalizam, za ravnopravnost ljudi kažete – ovo prosto više ne ide, ne ide da mi dajemo vlast SNS koji je privatizovao sve, rasprodao reke, rasprodao prirodna dobra, uništio javna dobra, dovede radnike do prosjačkog štapa. Eto, tu prosvetu koju ste vodili, došli ste do toga da vam ljudi imaju platu manju od prosečne, a da imaju najveću školsku spremu. Ako to nije rezultat da padne Vlada u kojoj socijalisti daju većinu, ja ne znam onda šta. Hvala.