Uvaženi predsedavajući i prošli put sam se javila, doduše, pošto je bilo posle izlaganja gospodina ministra, onda zaista zahvaljujem se što mi niste dali reč, ali sad kao predsednik Odbora za privredu, regionalni razvoj, turizam, trgovinu i energetiku htela sam da obrazložim zbog čega nismo prihvatili ovaj amandman i zbog čega uopšte koncept gašenja ove agencije.

Prvo, ona je osnovana 2002. godine na osnovu uredbe Vlade, ali suština njenog osnivanja nije postignuta. Ona je trebalo da predstavlja regulatorno telo. Ona to nikada nije ni bila. Ona je jednostavno osnovana sa jednog savetodavnog karaktera. Znači, tu je sama greška napravljena kada je osnovana.

Drugo, osnovana je sredstvima Evropske agencije za razvoj i finansiranjem projekta koji je trajao tri godine. Drugi deo priče se odnosi da ima osam zaposlenih, fond plata koji ste naveli, videli u rebalansu budžeta, znači od 15 do 18 miliona godišnje i nema propisane naknade iz koje bi se ona finansirala. Prema tome, ona je onda na budžetu, predstavlja jednu neodrživu finansijsku konstrukciju. To je s jedne strane.

S druge strane u toku 2004. godine ukinuta su i prava i obaveze, praktično, toj agenciji. Tako da je, na kraju krajeva, ona ostala kao jedno pravno lice koje potražuje finansijska sredstva iz budžeta u trenutnoj situaciji, a s druge strane nema nikakve nadležnosti sa kojima bi se i finansirala i radila. Ono što je dobro je što je ona postala član međunarodnih organizacija, znači, Evropske agencije za energetsku efikasnost. Ovakav vid aktivnosti, mora da postoji neko telo u državi koje bi trebaloda radi. Ali, mislimo da u ovom trenutku sa rebalansom budžeta ona ovako finansijski ne može da funkcioniše i treba je ukinuti u ovom trenutku, a za buduće treba, na kraju krajeva, definisati ko će i kako u okviru ministarstva raditi, a to je, naravno, dato u izmenama i dopunama Zakona o energetici. Zahvaljujem.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Milan Lapčević.

Mislim da se nismo dovoljno dobro razumeli.
Prvo, agencija je osnovana 2002. godine tačno uredbom, ali je 2004. godine Zakonom o energetici, 2009. i 2010. godine izmenama Zakona o energetici i novim Zakonom o energetici je tačno ustanovljen njen pravni položaj i njene nadležnosti.
Nije tačno da je ona trebala da bude regulatorno telo. Šta ima da radi Agencija za energetsku efikasnost kao regulatorno telo? Ona ima obavezu da promoviše programe, da finansira projekte, tačno je da je dobijala sredstva i da je osnovana sredstvima koja su dobijena kao donacija, ali za početak su to bila dovoljna sredstva nadalje. Da bi se ova problematika potpuno sagledala i da bi promovisali energetsku efikasnost kao najracionalniji vid korišćenja energije neophodno je da se neko time bavi. Vi kažete sada da je neracionalno bilo da se potroši 18 miliona, jel to znači da ćete sve ljude otpustiti? Ne verujem. Znači, oni će preći da rade u ministarstvo i isto će trošiti te pare. Dakle, isto će 18 miliona koštati, ili neznatno manje, možda za direktorsko mesto ili nešto, možda će biti 15 miliona za plate, ali suština je u tome, rekli ste da je agencija postala član mnogih međunarodnih organizacija, sada kada se agencija ugasi, ne može ministarstvo da bude član međunarodnih organizacija. Ne može.
Dakle, mislim da je specifična oblast i da mnogo više sredstava, ne za plate ljudi, ako veliki broj ljudi u toj agenciji radi, smanjite, ali poslovi kojima ona treba da se bavi na promociji filozofije racionalnog korišćenja energije i podsticaja da se ugrađuje ovo što sam pričao – efikasni uređaji i izolacije na kućama, treba da bude mnogo veći. U tom smislu treba da postoji i kreditna podrška, smanjivanje kamate, smanjivanje poreza na te materijale, kako bi se podigla svest o racionalnoj upotrebi energije.
Na kraju krajeva, racionalna upotreba energije je direktno povezana sa očuvanjem životne sredine, sa zdravim vazduhom, sa prirodnim resursima koje ova zemlja nema itd. Mislim da je priča mnogo kompleksnija i nećemo uštedeti neke značajne pare time što ćemo da ugasimo ovu priču, a da to stavimo u zapećak da bude deo posla ministarstva koje, pored mnogih poslova, pitanje je koliko može da se bavi ovom problematikom. Hvala.

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Molim vas za jedno, pre svega, izvinjenje. Intervenisala je narodni poslanik gospođa Milica Vojić Marković na jedan amandman, na član 15. Zakona o hemikalijama, pa bih ga pročitao i o njemu da raspravimo.
Na član 15. amandman sa ispravkom zajedno su podneli narodni poslanici Milica Vojić Marković i Donka Banović.
Vlada i Odbor za zaštitu životne sredine prihvatili su amandman sa ispravkom.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman sa ispravkom u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Konstatujem da je ovaj amandman sa ispravkom postao sastavni deo Predloga zakona.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Hvala vam što ste uvažili moje izvinjenje.
Pošto smo završili pretres o svim amandmanima, zaključujem pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Pošto smo obavili pretres Predloga zakona u načelu i u pojedinostima, Narodna skupština će u danu za glasanje odlučivati o Predlogu zakona u načelu, pojedinostima i u celini.
Prelazimo na 25. tačku – PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O BUDžETU REPUBLIKE SRBIJE ZA 2012. GODINU, sa predlozima odluka o davanju saglasnosti na odluke o izmenama i dopunama finansijskih planova za 2012. godinu: Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje, Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje i Nacionalne službe za zapošljavanje.
Primili ste amandmane koje su na Predlog zakona podneli narodni poslanici: Milan Lapčević, dr Nenad Popović, Bojana Božanić, Dejan Mihajlov, Milica Vojić Marković, Donka Banović, Miroslav Petković, Nataša Vučković, Mirko Cvetković, Srđan Miković, Aleksandar Pejčić, Janko Veselinović, Milisav Petronijević, Riza Halimi, Marko Jakšić, Srđan Šajn, Petar Petković, Milica Radović, Ružica Igić, Zorica Gajić i Mile Spirovski, kao i Odbor za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava.
Primili ste mišljenje Vlade o podnetim amandmanima.
Primili ste izveštaje Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo i Odbora za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava.
Narodni poslanik Mile Spirovski povukao je oba amandmana na član 5. koje je podneo 18. septembra 2012. godine, a narodni poslanik Srđan Šajn povukao je amandman na član 5. koji je podneo 19. septembra 2012. godine u 10,15 časova.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo je, na osnovu člana 163. stav 2. Poslovnika, odbacio kao nepotpune amandmane narodnih poslanika Milana Lapčevića na član 5. i Aleksandra Pejčića na član 5.
Saglasno članu 163. stav 4. Poslovnika, odbačeni amandmani ne mogu biti predmet rasprave i o njima se ne glasa.
Pošto je Narodna skupština obavila načelni pretres, saglasno članu 157. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Na član 1. amandman su zajedno podneli narodni poslanici dr Nenad Popović i Milan Lapčević.
Vlada i Odbor za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava nisu prihvatili amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Da li neko želi reč?
Reč ima narodni poslanik Milan Lapčević.

Poštovani predsedavajući, poštovani gospodine ministre, nezaposlenost u Srbiji je najveći problem koji ova zemlja ima i to nije nikakva filozofija. Svi znamo to i sve stranke u kampanji su se bavile uglavnom ovom problematikom kao primarnom. U toku te predizborne kampanje smo čuli razne ideje na koji način se može smanjiti nezaposlenost u našoj zemlji. Podaci kažu da je skoro 26% građana Srbije nezaposleno, da je nezaposlenost porasla u odnosu na 2011. godinu skoro za 4% i da je duplirana u odnosu na april 2008. godine, kada je stopa bila 13,7%. Doduše, tu sad ima i onih zamki sa metodologijama, pa u zavisnosti kakvu metodologiju koristite, imate različite podatke.
U svakom slučaju, jedna stvar oko koje se nećemo sporiti jeste da je ogroman broj naših sugrađana nezaposlen i da država treba zaista na najozbiljniji mogući način da se pozabavi ovom problematikom.
Mi smo predložili da pored tih sistemskih mera koje treba da oslobode nameta privredu, u smislu onoga što smo predložili, parafiskalnih nameta i drugih stvari, sa jedne strane, sa druge strane se stimulišu poslodavci za otvaranje novih radnih mesta, ali smo smatrali da u samom budžetu, odnosno rebalansu budžeta za ovu godinu imamo stavke koje su predviđene u nerealno visokim iznosima. Smatramo da je tema za razmišljanje da se deo sredstava koji se nalaze na stavci "ostali transferi", nenamenski transferi od četiri milijarde i 900 miliona smanje na milijardu i po, a da isto toliko budu povećan sredstva koja će se transferisati Nacionalnoj službi za zapošljavanje za nekih tri milijarde i 400 miliona dinara, kako bi Nacionalna služba za zapošljavanje uspela da deo onih programa koje je predvidela za ovu godinu i sprovede.
Verovatno znate da je u planu i programu rada Nacionalne službe za zapošljavanje bilo različitih načina kako će se podsticati oni koji zapošljavaju od posla za početnike, mala i srednja preduzeća, zanatskih radnji itd. Ima puno toga za šta su raspisani konkursi u toku predizborne kampanje, naravno, motiv je jasan, da se populariše rad vlasti, ali da je sve to ostalo na početku i da je jako mali broj ljudi uspeo da iskoristi ta sredstva, jer su i cifre bile vrlo ograničene.
Obzirom na to da postoji veliki broj projekata koji su podneti Nacionalnoj službi, ima rezona da se razmišlja o tome da ljudi imaju ideja kako da sebe zaposle ili da otvore neko novo radno mesto, ali da im je potrebna pomoć. U tom smislu je išao naš amandman, da se tamo gde nije neophodno, a mislimo da u nenamenskim transferima nije neophodno da stoji ovoliko sredstava, da se ta sredstva prenamene Nacionalnoj službi i da probamo, neće biti puno vremena u ova tri meseca, ali opet je to naš savet, da se razmišlja za narednu godinu, da se što više sredstava opredeljuje za programe zapošljavanja, samozapošljavanja ili podrške u zapošljavanju od onih većih subjekata koji zapošljavaju veći broj ljudi. Mislim da ima smisla razmišljati o usvajanju ovog amandmana, pa vas pozivam da to i učinite. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Dejan Mihajlov.

U svojstvu predstavnika po ovoj tački dnevnog reda.
Demokratska stranka Srbije je prilikom rasprave o rebalansu iznela svoje mišljenje o zakonu i mera i istakla da podržava neke mere. Prosto, vreme je da Srbija, ovaj parlament i Vlada predlože neke mere koje će omogućiti da se neki problemi u kojima se Srbija nalazi i kriza u kojoj se nalazimo lakše i brže reše.
Ono o čemu nismo stigli da govorimo tada su nekoliko stvari, a to je pre svega deficit, koji se dodatno uvećava ovim predlogom zakona i značajno se povećava. Nas kao i sve građane Srbije treba da brine kako će taj deficit biti pokriven.
Predlogom rebalansa predviđen je i način, za koji smo svedoci svih ovih godina za vreme od 2008. pa do sada, za vreme samozvane socijalno odgovorne vlade, pokrivao deficit. To se, pre svega, pokrivalo štampanjem hartija od vrednosti, bilo u dinarskih bilo deviznih, koje su jako opterećivale budžet i štampane su na način, a to je jedan vid zaduživanja, bez parlamenta, odnosno bez mogućnosti da parlament na bilo koji način kontroliše taj vid zaduživanja. Mi smatramo da to nije dobro i o tome ćemo nešto više govoriti kada dođe amandman.
Ono što nas zanima, a to je da budžet pokriva, odnosno dodatno se zadužuje
i pravi se novi deficit u budžetu za pokrivanje, recimo, likvidnosti "Srbijagasa". To su dodatnih 170 miliona evra.
Svedoci smo da je i sama ministarka Zorana Milanović Mihajlović rekla da će se preispitati poslovanje "Srbijagasa" i dugovi koji su nastali. Prema informacijama koje imamo iz javnosti, dug "Srbijagasa" se kreće između 850 miliona evra i milijardu evra, u zavisnosti od izvora, u zavisnosti od metodologije i načina na koji se taj dug računa.
Vlada je trebala možda više da povede računa kako da se racionalizuju troškovi pojedinih kompanija. Mi smo dali sad primer "Srbijagasa", a ima još puno kompanija i gotovo sva javna preduzeća imaju dugovanja. Vlada pokriva gomilu tih dugova i garant je ne samo javnih već i nekim privatnim preduzećima za njihova dugovanja. Za nas je prosto neverovatno da se nije prvo krenulo da se skrešu troškovi i da se vidi i izvrši uvid u poslovanje javnih preduzeća, pre nego što se krenulo da se uzimaju novi krediti, ni manje ni više, u ovom slučaju, od 170 miliona evra za pokrivanje likvidnosti "Srbijagasa". Verovatno će opravdanje biti - da bi mogao da se nabavi gas za predstojeću grejnu sezonu. Svakako da je Srbiji neophodan gas za predstojeću grejnu sezonu, i to niko ne može da ospori, ali prosto treba sagledati i same troškove svih javnih preduzeća, pa i "Srbijagasa".
Druga stvar koja nas zanima ovde je - da li se izvršava kontrola i da li je rebalansom predviđena kontrola troškova koji nastaju u Vojvodini, na osnovu odredba zakona koje Ustavni sud stavio van snage? Po onome što mi znamo, odluka Ustavnog suda Srbije još uvek, iako je ona stupila na snagu i samim tim mora sprovodi još uvek se ne primenjuje.
(Predsedavajući: Molim narodnog poslanika da se ipak držite amandmana.)
Molim?
(Predsedavajući: Držite se amandmana. Nemojte, to je u načelu rasprava. Sada je rasprava u pojedinostima.)
Ne, govorim o rebalansu. Kao predstavnik predlagača, mogu da govorim o svim troškovima. Ovlašćen sam ispred poslaničke grupe i kao predstavnik poslaničke grupe, mogu da govorim o rebalansu i troškovima i deficitu koji nastaje
(Predsedavajući: Molim vas, po Poslovniku, mi sad raspravljamo o zakonu u pojedinostima. Rasprava o načelima je završena. Sada raspravljamo o tome.)
Ne, jeste. Govorim o pojedinostima…
(Predsedavajući: Da se razumemo, saslušajte vi mene, pa onda, možda ja nisam u pravu. Sada raspravljamo o amandmanima. Konkretno je dat amandman na odgovarajući član i molim vas.)
Dobro, onda ću postaviti pitanje u pojedinostima za rebalans.
(Predsedavajući: Znam, sada postavljate pitanje…)
Da li će budžetom Republike Srbije biti predviđena sredstva za finansiranje Nacionalnog parka Fruška gora ili će ona ići preko budžeta pokrajinske vlade? Da li će sredstva građana Srbije odlivati za finansiranje kancelarije APV u Briselu? To su dva pitanja koja su u sklopu rasprave u pojedinostima.
(Predsedavajući: Molim vas, vi dovodite mene u poziciju da kršim Poslovnik, a želim stvarno da budem tolerantan i da vas uvažim izuzetno. Samo malo, molim vas. Ne želim i neću da isterujem ovde nikakav dril. Mi ćemo lepo da se sporazumemo, budite sigurni. Sporazumećemo se ljudski. Ali, postavljate pitanja koja ipak nisu stvar amandmana. Znam da je to interesantno i da je to okej, ali tolerisaću vam sada, završite, ali molim vas, jednostavno, da budemo u toku i da smo u toku. Izvolite.)
Ja kao ovlašćeni predstavnika mogu da govorim u vremenu koje imam 15 minuta za raspravu o amandmanima u pojedinostima, znači, za raspravu o zakonu u pojedinostima, mogu da govorim o svim amandmanima i to tako stoji u Poslovniku, koliko je meni poznato..
(Predsedavajući: Vi to dobro znate da ne možete..)
Dobro, govoriću onda o pojedinostima, pošto govorimo o prihodima i rashodima rebalansa budžeta i to je tema ove tačke dnevnog reda, i u načelu, i u pojedinostima.
(Predsedavajući: Molim vas, gospodine Mihajlov, mislim da ste veoma iskusni poslanik. Koliko se sećam, dugo ste u parlamentu. Znam da ste veoma obrazovan čovek i znam da znate da ovde sada govorimo o amandmanu. Nemojte u načelu da raspravljate. Ne možete. Uzmite član 158. Poslovnika – pretres u pojedinostima se obavlja o članovima na koje su podneti amandmani i o amandmanima kojima se predlaže unošenje novih odredbi.)
Vratićemo se na temu.
Zamoliću da dobijem i koristim ovu priliku da zamolim nadležni skupštinski Odbor za ustavna pitanja da mi da tumačenje, na prvoj sednici nadležnog skupštinskog odbora, da li ovlašćeni predstavnik po određenoj tačci dnevnog reda, kada se raspravlja o amandmanima, može da govori o svim amandmanima?
(Predsedavajući: Znam, ali vi sada postavljate i pitanja. Vi to možete podneti pismeno, molim vas.)
Naravno, tražićemo tumačenje, jer do sada to nije bio slučaj. Čak i u prethodnom mandatu kada se mnogo rigidnije primenjivao Poslovnik u ovoj skupštini, kada ga je primenjivala ovde, nažalost, ovde nije prisutna gospođa Čomić i ostali. Znači, mnogo rigidnije, a to je bilo dozvoljeno. Čudi me vaš pristup, ali dobro.
Koristiću svoje vreme po svim drugim amandmanima, ali samo hoću da kažem da, imajući u vidu rashode budžeta koji se dešavaju – pokrivanje dugova, rashoda koje imamo vezano za pokrivanje dugova javnih preduzeća, mi podižemo PDV na bebe, za dečiju opremu, podižemo akcize koji pogađaju najveći sloj građana, da bi mogli da pokrijemo neke neracionalne troškove koji nastaju u javnim preduzećima.
Prosto, to sa etičke strane smatramo da nije najbolje. O tome ćemo dalje govoriti kroz amandmane.

 Reč ima narodni poslanik Ivan Andrić. Izvolite.

Takođe kao ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe.
Govoriću o ovom amandmanu, odnosno o njegovoj ideji. Ideja kolege poslanika je bila da se na izvestan način ojača borba protiv nezaposlenosti. Oni su to predložili na jedan način, tako što će se više novca u budžetu izdvojiti za Nacionalnu službu za zapošljavanje.
Mislimo da ta služba do sada nije dala neke rezultate, zato što nije moguće da jedna državna institucija, tj. budžetska, uradi nešto što je posao cele države, upravo iz razloga što ni u ovom predlogu ne vidimo te ukupne mere koje država mora da preuzme.
Za nas je ceo ovaj rebalans, u krajnjoj liniji, neprihvatljiv. Ne vidimo da ga je moguće prometi bilo kakvim amandmanima.
Moram da kažem da i, pored ovog predloženog rešenja, ono nimalo ne bi ublažilo izvesnu vrstu, kako bih rekao, a pokušavao sam da nađem neku drugu reč, ali nisam uspeo, kako je ovaj predlog u stvari nepravedan, predlog celog rebalansa. On se zasniva na jednom traženju od strane države žrtvi od građana. Ta žrtva se ogleda u podizanju PDV-a. To je nešto što će svaki građanin ove države dnevno, po nekoliko puta, ili desetina puta osetiti u svom životu.
S druge strane, naša država nije ni ovaj put nije pokazala nikakvu spremnost da nešto žrtvuje od svoje ugodnosti, konformiteta ili navika koja u ovoj zemlji postoji desetinama godina. Tako ću reći.
Bez obzira i na ovaj amandman, čak i da ga je Vlada prihvatila, ta sistemska bolest bi ostala. Moram da kažem da ono što smo očekivali nakon te silne kampanje oko toga da dolazi novi rebalans i novi pristup, nije samo jedan set mera koji pomaže delu naše privrede, koji je, manje ili više, nesporno takav. Očekivali smo. I, naravno, da nismo očekivali da Vlada koja po svojim rečima postoji 50 ili 60 dana, da da konkretna i krajnja rešenja.
Stvarno smo očekivali da Vlada bar da jasno obećanje da će krenuti u strukturne reforme onoga što i jesu najveći problemi našeg budžeta i naše države. Jedna stvar je naravno ta stvar oko koje se stalno sporimo i trenutno i predsedavajući i mi nekoliko godina unazad. To je penzioni fond.
Da li i ova Vlada ima nameru da nam obećava kao prethodna, koja svaki put kada je budžet ili rebalans bio na dnevnom redu, je obećavala da – evo samo što nije krenula reforma PIO fonda, organizujemo se krećemo, radimo nešto, evo prođe pun mandat od reforme nije ostalo ništa osim što su neki ljudi možda negde viđali i nešto radili uglavnom uzalud.
Sada postavljam pitanje, bez obzira na povećanje sredstava koje kolege predlažu za Službu za zapošljavanje, da li će Vlada predvideti i do kada, da li možemo konkretno da čujemo neko vreme, neko mesto, kada će se krenuti u reformu PIO fonda?
Druga tema, to su subvencije tzv. javnim preduzećima ili svim preduzećima koja možemo tako nazvati u najširem mogućem obliku. Dakle mislim na svih 700 koje u ovom trenutku postoje. Kakav je plan Vlade? Da li je plan da se i dalje daju subvencije dok ne istrošimo sve što imamo, dok ne prodamo? Ministar je najavio da će država čak prodavati svoju imovinu da pokrila deficit Da li je plan da sve što imamo damo, a da se tamo ništa ne promeni? Zato smo insistirali na tom programu ili procesu departizacije, profesionalizacije javnog sektora.
Ne bih da citiram jedan neformalni susret sa ministrom, pre neki dan, ispred Skupštine kada smo se sreli i opet prodiskutovali i naravno da je to uvek namera, ali vas pitamo šta je sada urađeno? Prvo imenovanja ne ulivaju poverenje, ako se preduzeća javno podele prema partijskim, prema koalicionim sporazumima. Nije tema tu sposobnost čoveka da upravlja nečim. Tema je zato što je onda to predmet svake vrste političke trgovine među strankama vlasti. Što znači u našem konkretnom slučaju, bili smo svedoci prethodne Vlade, da je nemoguće sprovesti reformu i u jednom javnom preduzeću.
Kao opozicija smo morali da upozorimo na to da je bivši premijer ovde kritikovao železnicu koja nije reformisana u protekle četiri godine. Direktor železnice je bio visoki funkcioner njegove stranke. Podsetiću, možda je i još, ne znam da li je promenjen, ali u takvoj podeli karata naravno da nije moguće da se reformišu ta preduzeća i naravno da je problem ako država nema u budžetu pare za njihovu dvanaestu platu. Ne rade oni za Vladu Srbije, oni rade za nekakvu firmu i mi razumemo da u nekom trenutku možda toj firmi ide loše, ali mi pitamo i vas dokle će moći da ide loše? Šta je plan da se ta katastrofa zaustavi? Rekao sam jednom. Neću da budem nepravedan prema železnici. To se odnosi na sva javna preduzeća.
(Predsedavajući: Gospodine Andriću, molim vas i vi se vratite na amandman, sada nisu javna preduzeća.)
Znam da nije tema ništa što ne prija uhu vladajuće većine.
(Predsedavajući: Znam, ali ako ćemo tako…)
Nažalost, to je generator nezaposlenosti i mislim da se ne rešava taj problem ovim amandmanom. Upravo objašnjavam šta je naš predlog i kako da se to reši. To možda vama ne prija, ali šta da radim, tako je.
Potpuni i u ovom trenutku, ne znam da li će tako biti, nedostatak plana. Kada smo pitali - zašto nema ostalih članova vladajuće koalicije? Nije se radilo o našoj želji da ovde gledamo Dačića ili Vučića. To manje ili više ne bi trebalo da bude tema. S obzirom da je ministar vrlo jasno govorio u nekim trenucima da će dolaziti do reforme ovih sistema o kojima sam postavio pitanje. Predstavnici te dve druge ili nisu ništa rekli ili su rekli nešto potpuno suprotno od toga. U tome mi vidimo dilemu u namerama vladajuće koalicije. Dilemu koja je morala da bude rešena ovde, a ne da se nadgovornjavamo oko toga da li je tema, da li neki šef poslaničke grupe ima pravo da priča o ovome ili onome. Ima pravo da priča 15 minuta. Tih 15 minuta mi pričamo o zakonu. Ne pričamo ni o kome lično.
Takođe, da se vratimo na rebalans, pitanje Vojvodine. To je pitanje – kako je moguće da Vlada donese odluku, neću govoriti o ciframa, to će moja koleginica Judita Popović, kada taj amandman bude stigao na red, da u ovakvoj situaciji u kojoj je politička situacija apsolutno u Vojvodini zagrejana. Ustavni sud je poništio neke nadležnosti. Bili smo svedoci političkog rata oko glavnog grada Vojvodine – Novog Sada i vi sada donosite predlog po kome će ovi prihodi, koje država nije ili je uvek sa zakašnjenjem ili uz ne znam kakve lomove isplaćivala, dodatno biti smanjeni.
Jasno je da će to izazvati političku krizu ili je bar produbiti u AP. Ništa drugo što se odvija oko ove rasprave nije nas uverilo da postoji iole ozbiljniji plan. To da li ćete se snaći i pokriti ovaj deficit pozajmicom od Rusije, to ne bi smelo da bude tema. Ako je već tema, vi ste ministre govorili o istini, ajde onda o istini i da govorimo, zašto taj novac nije pronađen od Svetske banke i MMF, odnosno šta je to što oni traže da bi nam dali novac? Kada o tome govorimo možemo imati suprotstavljene političke stavove, ali onda recite šta traži ruska strana da bi nam dala novac. Da li traži da se ne promenimo, da sve ostane isto ovako kako je? Da li je to onda naš interes? Ili je naš interes da ako već tražimo od građana da podnesu žrtvu povećanja cena zbog povećanja poreza na dodatu vrednost, da li je onda interes svakoga od nas, ali i Vlade Srbije, da je ovde došla sa jasnim planom na čemu će to država uštedeti?
Što se tiče krize, koja se takođe pominje u ovom amandmanu, moj utisak je da svako ko brine o sebi ili o porodici kada dođe trenutak krize nekako podvuče neku vrstu crte, stane, skupi se, preračuna i vidi šta može, a šta ne može. Po mom mišljenju i po mišljenju naše poslaničke grupe naša država se nije tako ponela. Našla je krivca. Ona se nalazi u nekoliko ljudi iz DS, čije će glave biti svaki dan na naslovnim stranama novina, da su pokrali ovo i ono, već su i osuđeni i oterani. Videćemo da li će od toga biti nešto u budućnosti. Dalje od krivca nismo otišli.
Da li se danas država racionalnije ponaša nego u vreme tih istih ljudi? Ne. Konstatovano je, to bi moglo da se nazove pozitivnim korakom, da imamo problem, ali mi taj problem nismo krenuli da rešimo. Rekli smo pošto ne možemo da pozajmimo novac rešavajući taj problem, jer nema spremnosti u Vladi za dogovor sa MMF i ostalim institucijama, ne vaše, nego u Vladi, onda ćemo pozajmiti novac od nekoga čiji to nije interes, ali i te će zemlje nestati. One će doći da naplate svoje interese.
Moje pitanje – šta je taj sledeći korak? Mogu ovo da pojednostavim, mislim da nikakav dodatni novac nikakvoj vladinoj agenciji ili bilo kom Vladinom organu u ovom trenutku ne sme da se da dok ne vidimo konkretne planove za uštede na svemu što država danas radi. Postaviću vam pitanje koje nama postavljaju građani, vi razmislite o tom odgovoru, da li je država u ovom trenutku odustala da radi nešto za šta svi mi smatramo da nije neophodno u ovom trenutku? Tvrdim vam da samo u zaustavljanju takvih radnji možemo naći rešenje za mnoge stvari. Da bi se to desilo moramo da imamo politički konsenzus oko toga. Zbog toga su naše zamerke išle u tom pravcu da vi niste konsultovali oko izrade budžeta bilo koju drugu poslaničku grupu ili su ovo konsultacije. Ovde smo, manje ili više, vidi se, svi u nekakvim rovovima.
Kažem vam – konkretni planovi je ono što očekujemo od vas. Verujem da vi znate da sastavite budžet, da pošaljete dopise ministarstvima, oni da vam vrate, a onda da se svađate sa svakim ministarstvom, da ne date toliko koliko traže i to je sve u redu. Verovatno ćete, pošto ste energičniji, ako ništa drugo, biti efikasniji od bivšeg ministra finansija.
Ono što nas zanima, to je da, ako se traži od nas da podržimo to da građani daju novac Vladi, a Vlada da ga da PIO fondu, Fondu za zdravstvo, železnicama, gubitašima, tražimo od vas da uvedete pravilo kontrole parlamenta nad tim na šta oni novac troše i jasne planove kako će i kada iz te krize izaći.
Bez toga, nikakav amandman pojedinačno, nikakva rasprava u Skupštini nema smisla, jer mi ne govorimo o istoj ravni, o istim stvarima. Ne verujem da postoji i jedan živ čovek koji može toliko stranih firmi da dovede u bilo koju zemlju, da bi rešio problem nezaposlenosti. Mislim da mora da postoji sistemsko rešenje i da ono mora da ima podršku svih. Nikada niko nije pokušao iskreno da dobije podršku u parlamentu za predlog. Mi nikada predlog nismo ni videli. Zbog toga je i naše opiranje ovim merama o kojima smo pričali do malopre. One su pojedinačne i izolovane, ali problemi naših preduzetnika nisu takse, ili su jedan od manjih problema, i svaka čast što ih oslobađate dela toga, ali problemi naših preduzetnika su ogromni. Oni niti imaju kome da prodaju nešto, niti imaju od koga da naplate. Duguju im od države do velikih, koji ih maltretiraju, svi im duguju i nemaju kome da se obrate u ovome u čemu nema nikakvog sistema. Sigurno će im biti lakše da prežive još par meseci bez tih taksi, ali je kraj neminovno blizu, jer ova zemlja nema budućnost koja ne zavisi od toga na kakav je način budžet napisan, nego koja je perspektiva ovog društva kome svi pripadamo.
Da ne budem nekulturan, dozvolite da budem prvi poslanik koji će ministru čestitati na novim kolima. Videli smo juče da ste ih kupili. Svaka čast na tome.
Jedna mala sugestija na kraju. Video sam vas juče na vaterpolo klubu "Radničkog", kao navijač "Partizana" želim vam da se radujete kao što se "Radnički" radovao prošle godine u košarci. Hvala.

Da li ministar Dinkić želi reč? Izvolite.