Zahvaljujem.
Ovo dodato vreme će biti oduzeto od vremena ovlašćenog predstavnika.
Da li se još neko javlja za reč? (Ne.)
Na član 2. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Milica Vojić Marković, Milan Lapčević i Donka Banović.
Vlada i Odbor za finansije, republički budžet i kontrola trošenja javnih sredstava nisu prihvatili amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Donka Banović. Izvolite.

Hvala, gospodine Korać.
Ovaj amandman je logičan nastavak prethodnog amandmana koji je predložen iz DSS, a i jako se dobro nadovezuje na diskusiju kolege Mihajlova.
Imamo deficit od 135 milijardi dinara. U članu 2, između ostalog, nam predlagač kaže da će se za finansiranje budžetskog deficita i otplate dospelih kreditnih obaveza i da se može tokom 2012. godine koristiti sredstva za konsolidovanog računa Trezora Republike Srbije do iznosa koji ne ugrožava likvidnost tog računa. Sličan je i sledeći stav.
Mi predlažemo da se ti stavovi brišu pre svega zato što smatramo da ne treba da se poseže za finansiranje budžetskog deficita sa konsolidovanog računa Trezora. Državni trezor to je naše porodično blago. To je nešto u šta ne bi trebalo dirati, osim u krajnjoj meri.
Smatramo da ova vlada treba na neke druge načine. Ona to pokušava i kroz ove predloge zakona itd. i nasleđen strašan deficit da to pitanje reši na neki drugi način. dakle, nije nepoznato da se poseže za sredstvima sa računa Trezora Republike Srbije, ali onda se kriterijumi i uslovi kada će se to raditi i zbog čega treba da budu jasno i propisani, a da ne kažem da o tome treba da bude obaveštena javnost, a i narodni poslanici kada se poseže za porodičnim blagom.

Zahvaljujem.
Ovo dodato vreme će biti oduzeto od vremena ovlašćenog predstavnika.
Da li se još neko javlja za reč? (Ne.)
Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Miroslav Petković.
Vlada i Odbor za finansije, republički budžet i kontrola trošenja javnih sredstava nisu prihvatili amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Milica Vojić Marković. Izvolite.

Hvala, gospodine predsedavajući.

Kao što možete da zapazite, amandmani DSS se nižu jedan za drugim i potpuno su u skladu jedan sa drugim. U ovom amandmanu mi smo u članu 2. dodali novi stav 4. koji glasi: "Saglasnost na svaku pojedinačnu odluku Vlade da pristupi podizanju kredita ili prodaji bilo kojoj vrsti obveznica namenjenih pokrivanju deficita daje Narodna skupština Republike Srbije."

Narodna skupština Republike Srbije inače raspravlja o takvim stvarima i bilo bi dobro da se ovo stavi kao stavka, odnosno da se pravno pokrije u rebalansu budžeta, Zakonu o rebalansu budžeta i zbog toga je vrlo važno ovo izglasate, odnosno da prihvati Vlada.

Zahvaljujem.
Za reč se javio Marijan Rističević.

Ja sam na dobrom putu da, koristim priliku što je ministar finansija tu, da eventualno podržim ovaj amandman, bez obzira od koga dolazi i reći ću i zašto, ako mi to dozvolite. U praksi smo, ne tako davno, četiri dana posle poraza 24. maja imali priliku da premijer bivše Vlade donese odluku o emitovanju 85 miliona državnih obveznica za konsolidaciju banaka. Dvedeset i petog NBS, gle čuda, kao da su bili u dogovoru ukida "Agrobanku", a 26. tim obveznicama osniva se i registruje nova "Agrobanka".
Sad ja pitam i vas a i ministra finansija, kako se državnim obveznicama koje su u stvari kredit javni dug može osnivati bilo koja firma, a posebno banka? Dakle, nešto što je javni dug, nešto dospeva tek 2015. godine, nešto je Vlada na brzinu emitovala iskorišćeno je da se osnuje nova "Agrobanka". Sa hartijama od vrednosti od 85 miliona je pokrivena brljotina stare "Agrobanke", ja bih rekao brljotina sa punim umišljajem bili najviši državni funkcioneri.
Kad uzmemo u obzir i to, ali voleo bi da mi ministar finansija to objasni, da je likvidacijom stare "Agrobanke" preti opasnost da prevareni manjinski akcionari, uglavnom Slovenci, tuže državu Srbiju i da još moramo dodatno da platimo oko 200 miliona evra, to nisu moje procene, to su procene stručnjaka, odštete ukoliko država Srbija bude tužena zbog slučaja "Agrobanke".
Zato bi voleo da ministar finansija nam objasni da li se tim hartijama mogu osnivati preduzeća, s obzirom da se radi o kreditu o javnom dugu? Svi sa kojima sam kontaktirao rekli su da ne mogu i voleo bi da vidim da li će nova Vlada za ovo što je učinjeno, dakle za ovaj po meni organizovani kriminal najviših državnih funkcionera, nekog teretiti ili će ovaj slučaj biti zataškan. Hvala.

Ja nisam pravnik ali proveriću zaista koji je bio pravni osnov za izdavanje ovih obveznica kada se dokapitalizovala nova "Agrobanka" Razvojna banka Vojvodine i Privredna banka Beograd. Pošto su one trogodišnje. Očito nisu bile u originalnom budžetu. Dakle, ne znam odgovor na to pitanje koji je pravni osnov bio. Pitaću ljude iz Uprave za javni dug i dostaviću vam odgovore.

Zahvaljujem. Marijan Rističević, pretpostavljam replika.

Ja se stvarno izvinjavam. Ne radi se o dokapitalizaciji. Radi se o osnivanju banke. Da li može da se osnuje preduzeće ili banka javnim dugom, odnosno kreditom? Ona može da bude, što vi kažete, dokapitalizacija. Može da bude deo aktive, ali ne može da bude deo pasive. Ali kad poređamo sve datume 24, 25. i 26. prvo se emituju hartije od vrednosti 85 miliona. To će sve da plati sirotinja kroz tri godine. Pa se 25. jedna banka likvidira, 26 se nova osniva kreditom. Moje pitanje je da li hartije od vrednosti kao kredit mogu koristiti za pasivu? Mogu za aktivu, to znam i ja dokapitalizaciju.

Gospodine Dinkiću.