Replika, a u jednom delu bih ukazao i na povredu Poslovnika, pošto je uvaženi kolega za mene rekao da sam počeo da čitam zakone. Mislim da je to u najmanju ruku, da ne upotrebim izraz omalovažavajuće, jer mislim da svi koji su do sada bili u prilici da sa mnom rade u bilo kom odboru i što mi jeste materija i što nije materija, trudim se da svaku materiju apsolutno dobro proučim.
Osamnaestog septembra sam učestvovao u radu Odbora za finansije, iako nisam član Odbora za finansije. I danas sam bio na sednici Odbora za finansije i uspeo sam na sednici Odbora za finansije da ceo Odbor za finansije i predlagača zakona ubedim u potrebu da se jedan moj podneti amandman usvoji.
Uložio sam veliki napor i upravo zato i kažem da, bez obzira šta stoji u osnovnom tekstu zakona i šta stoji u Predlogu zakona, nema razloga da, ukoliko je nešto materija Predloga zakona o izmenama i dopunama, ne bude na adekvatan način analizirana i da stignemo do boljeg rešenja. U tom smislu smo i predložili, po našem mišljenju, bolje rešenje od onoga što je trenutno postojalo u osnovnom tekstu Zakona, upravo imajući u vidu i upoređujući ono šta stoji u budžetu, šta stoji u Zakonu o budžetskom sistemu, šta stoji u postupanju svih ostalih budžeta drugih nivoa vlasti, i upravo zbog toga smo se trudili da popravimo ovo.
Verujte, ni na koji način nisam pokušavao nikoga da omalovažim ovde i ovde polemišem samo sa tuđim mišljenjem, a ne sa pojedincem i nikad nećete doživeti da govorim u odnosu na pojedinca, nego u odnosu na predlog, u odnosu na član, u odnosu na amandman i mislim da svi treba da se držimo toga.

Zahvaljujem se, gospodinu Mikoviću.
Da li se još neko javlja za reč? (Ne.)
Prelazimo na sledeći amandman.
Na član 3. amandman su zajedno podneli narodni poslanici dr Nenad Popović i Milan Lapčević.
Vlada i Odbor za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava nisu prihvatili amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatraju da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistem Republike Srbije.
Da li neko želi reč? (Da.)
Izvolite, gospodine Lapčeviću.

Amandman se odnosi na nova zaduženja preduzeća "Srbijagas". U odeljku 3. rebalansa budžeta su pobrojane institucije i javna preduzeća za koja država garantuje da treba da se zaduže za određena sredstva i na strani šest se kaže, to je bilo i u osnovnom budžetu, da će država dati garancije za zaduženje javnog preduzeća "Srbijagas" za održavanje tekuće likvidnosti u iznosu od 190 miliona evra, pa je dodato pri kraju strane u tački 10. – za tekuće održavanje likvidnosti ponovo za "Srbijagas" 170 miliona evra. Mislim da tu nešto nije baš u redu.
Da vas podsetim, bili smo u prethodnom mandatu poslanik i gospodin ministar zna da je ovaj parlament u toku 2010. godine ratifikovao, odnosno odobrio da se "Srbijagas" zaduži kod banke "Inteza", takođe za tekuću likvidnost u iznosu od 170 miliona evra. U toku 2011. godine je uzet još jedan kredit u iznosu 180 plus 30 miliona evra, što ukupno iznosi 380 miliona evra za prethodne dve godine. Sada ćemo samo za ovu godinu odobriti da se "Srbijagas" zaduži za dodatnih 360 miliona evra. Mislim da je to malo preterano i da "Srbijagas" treba prvo da vidi kako posluje unutar svog preduzeća, da li je iscrpela sve mogućnosti za racionalnim poslovanjem, pa tek onda da idemo u dalja zaduživanja. Ne znam čemu to vodi?
Mislim da ovoliko zaduživanje "Srbijagas", gospodine ministre, zaista ničemu ne vodi. Ako je "Srbijagas" već 380 miliona u dugu, a odobrićemo im još 170 miliona evra za tekuću likvidnost, pri tom, nisam siguran koliko "Srbijagas" racionalno posluje. Po mojim saznanjima, ima nekoliko sportskih klubova koje "Srbijagas" finansira kao sponzor. Znam više desetina manifestacija po Srbiji koje se održavaju, gde je "Srbijagas" sponzor, pri tome, na sajtu "Srbijagas" imamo
izveštaje, zadnje izveštaje koji se nalaze na sajtu – konsolidovani finansijski izveštaji "Srbijagasa" za 2008. godinu, napomene u izveštaju za 2008. godinu, finansijski izveštaj "Srbijagasa" za 2008. godinu, za 2007. godinu i za 2006. godinu. Od 2008. godine pa nadalje nemate ni jedan dokument o finansijskom poslovanju "Srbijagasa", bar na njihovom sajtu.
Videli smo u medijima da je "Srbijagas", po rečima direktora, imao profit prošle godine od 1,25 milijardi dinara. Sećamo se da je stalno bila priča o tome da mora da se zaduži jer prodaje gas po nižoj ceni nego što ga kupuje i to država treba da pokriva. Mislim da, bez ozbiljnije analize poslovanje "Srbijagasa", ne smemo dalje da idemo u priču zaduživanja, jer će to jednom da pretera meru. Hvala.

Reč ima ministar Mlađan Dinkić.

Apsolutno se slažem sa vama i ja sam razmišljao da im ne odobrim ove garancije do kraja godine. međutim, zaista u ovih 45 dana nismo uopšte bili u stanju da napravimo ozbiljnu dubinsku analizu šta bi to tačno značilo i da li bi onda imali novca da kupe  gas i da li bi ostavili građane bez grejanja ove sezone.
Definitivno da to što se dešava, dešava se ne sada, već se dešava poslednje četiri godine. "Srbijagas" se zadužio za blizu milijardu evra već u ove poslednje četiri godine i da već nagoveštava da neće moći to da otplaćuje nego da imaju nameru da to preuzme država. S druge strane kažu da ne mogu da izdrže sa sadašnjim cenama. Makar javno kažu da je sadašnja prodajna cena niža od kupovne, ne znam da li je to tačno, i da prave gubitke. Te gubitke pokrivaju kroz zaduživanje i sutra imaju nameru da to prebace na državu, da država preuzme milijardu evra javnog duga na sebe, jer oni neće biti u stanju da to otplaćuju.
Hvala vam što ste pokrenuli ovu inicijativu. Pokrećem je i sam interno, jer to mora da se razreši, verovatno, kroz neke druge cene gasa, jer ima onih koji mogu da plate i skuplji gas a ima i onih koji ne mogu. Tu dolazimo do onoga pitanja – ko ne može da plati, kako direktno da ga zaštitimo, a ne da se suštinski svi subvencionišu.
Ovako ispada da se subvencioniše gas, ako je tačna teza i "Srbijagasa" da je prodajna cena niža od uvozne, tako što se presipa s jedne strane na drugu, tako što se dug koji bi oni trebali da plaćaju, prebaci u javni dug države, opet se kroz poreze svih građana naplati. To treba da se preseče.
Objektivno, nismo mogli za 45 dana da napravimo tu detaljnu analizu da bi smeli da zaustavimo sada to zaduživanje, u strahu da onda neće biti gasa za grejnu sezonu. Ali, potpuno ste u pravu da ovo mora da se dobro analizira i da se donesu neke sistemske mere vezano za ovaj problem.

Da li se još neko javlja za reč? (Da.)
Reč ima gospodin Lapčević.

Hvala vam, gospodine ministre, što delimo razmišljanje u ovom sistemu. Mislim da nije logično da neko kaže da posluje sa gubicima, a da pri tome bude sponzor raznim manifestacijama i klubovima – roštiljijada u Leskovcu, sponzor "Srbijagas", festival trube, sponzor "Srbijagas". To je od njih humano, lepo, ali kada poslujete pozitivno, onda je u redu i sponzorišite, sponzorišite klube. Sada ispada da će, zbog gubitka "Srbijagasa", država da se zadužuje, jer "Srbijagas" ne može da vrati i onda će čitava Srbija da vraća dugove, pa ćemo i mi iz Niša, ljudi iz Vranja, iz Leskovca kroz poreze da plaćaju dugove "Srbijagasa" koji su potrošeni, uglavnom, na neke stvari koje se nisu odnosile na naš kraj. Mislim da to nije pošteno i da za to treba da postoji jedan odgovorniji odnos prema preduzeću i prema trošenju sredstava.

Da li se još neko javlja za reč? (Ne.)
Na član 3. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Milica Vojić Marković i Donka Banović.
Vlada i Odbor za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava nisu prihvatili amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatraju da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistem Republike Srbije.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima gospođa Milica Vojić Marković.

Hvala, gospodine predsedavajući, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, u članu 3,  deo b, redni broj 2. smo dodali tačku 7. koja glasi – "izgradnja regionalnih deponija, iznos u dinarima 8.625.000.000 ili 75 miliona evra.

Zašto smo podneli ovaj amandman? Zato što je u budžetu za 2012. godinu bilo predviđeno da ova sredstva postoje i da budu namenjena upravo za izgradnju regionalnih deponija.

Prema standardima neophodna je gradnja regionalnih deponija kojih ne sme da bude mnogo, a moraju se graditi na nepropusnoj podlozi i svaka od njih mora biti usmerena na najmanje 200 hiljada stanovnika. Ovaj projekat izgradnje regionalnih deponija u potpunosti odgovara ovim standardima, a njegovo ukidanje ili odlaganje je posebno problematično, jer se više od hiljadu divljih i nekoliko hiljada regularnih, ali ne uređenih deponija u Srbiji, uveliko Srbija zaostaje u ovoj oblasti.

kao što sam već rekla, kao što ste i vi više puta napominjali tokom ovih rasprava o zaštiti životne sredine, akcija koja je prilično koštala građane Srbije. "Očistimo Srbiju" nije baš očistila sve deponije kao što vidimo, ali je poprilično očistila sredstva u budžetu. Sada ste potpuno u nedostatku sredstava. pribegavate da se izostave pojedine stavke budžeta. No, mi insistiramo da ova stavka uđe, jer sam navela da je hiljadu deponija za Srbiju jako mnogo i Srbija će imati veliki problem sa tim. To je jedno neadekvatno upravljanje otpadom i jedan od najvećih problema Srbije u zaštiti životne sredine.

Pomenula sam ove divlje deponije, pomenula sam i to da ove koje su kao uređene, ne odgovaraju tehničkim i tehnološkim, a naročito ne higijenskim, uslovima. Vidljiv je nedostatak regionalnih deponija sa čijom izgradnjom i projektovanjem je započeo još ministar Aleksandar Popović, ali se nije mnogo odmaklo u tome.

Jedan od najvećih problema jeste i nedostatak vrhunskih profesionalaca, ljudi koji će raditi posao, jer se praktično političari i politički nameštenici uvlače na svako mesto i dovode do toga da posao ne bude urađen po visokim profesionalnim standardima. Kada to kažem imam, pre svega, u vidu Institut za multidisciplinarni pristup istraživanju. Dakle, jedan stručni i profesionalni institut. Tu je direktor smenjen. Žao mi je što gospodin Đelić nije ovde, pa da nam kaže nešto o tome, jer bi mogao puno da kaže o tome. On je predsednik upravnog odbora koji je upravo smenio profesionalca. Hvala.

Zahvaljujem.
Da li se još neko javlja za reč? (Ne.)
Na član 5. razdeo 3 amandman sa ispravkom podneo je narodni poslanik Janko Veselinović.
Vlada nije prihvatila amandman u osnovnom tekstu, a o ispravci se nije izjasnila.
Odbor za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava nije prihvatio amandman sa ispravkom, a Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman sa ispravkom u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Reč ima gospodin Janko Veselinović.