Hvala.
Amandman koji sam podnela u ime poslaničke grupe DSS odnosi se na deo u budžetu koji govori o turizmu.
Naime, generalno su povećana izdvajanja za turizam u okviru rebalansa budžeta, u odnosu na originalni budžet. Međutim, ona sredstva npr. koja su u prethodnom periodu bila planirana za unapređenje kvaliteta ugostiteljske ponude fizičkih lica, malih i srednjih preduzeća kroz Fond za razvoj itd. je sa 496 miliona smanjeno samo 10 miliona dinara, pa se ja pitam šta ćemo sa onim projektima koji su započeti u različitim lokalnim samoupravama na početku ove godine koja je, prosto sada, da vidim kako će da se realizuje. Mi imamo na Zlatiboru par projekata, pa me zanima kako će se ti projekti realizovati, od kojih para, pošto smo ugovore potpisali.
Subvencije takođe javnim nefinansijskim preduzećima i organizacijama su povećane sa 784 na milijardu 772 itd, i predlažem, prosto, da se deo tih sredstava opredeli upravo za realizaciju određenih projekata iz oblasti turizma.
Ono što je vrlo važno, a to je da Ministarstvo privrede koje je zaduženo za oblast turizma u narednom periodu malo više povede računa o definisanju tačnih i jasnih kriterijuma za finansiranje lokalnih, odnosno regionalnih projekata, odnosno da se tačno definišu kakvi su to kriterijumi za lokalne, regionalne i nacionalne projekte, ne samo iz oblasti turizma, već pre svega iz oblasti infrastrukture koja je vrlo važan za razvoj turizma, za izgradnju auto-puteva, manjih aerodroma, železnice itd. Veoma je važno da se ti kriterijumi jasno definišu i da se zna u šta ulaže država u svim lokalnim samoupravama. Smatram da u narednom periodu programsko budžetiranje mora doći sve više do izražaja, odnosno da se realizacija, odnosno finansiranje projekata na duži niz godina uzme u obzire, jer prosto, javne nabavke ne mogu da se raspišu ukoliko sredstva nisu opredeljena u budžetu za tu godinu. Mislim da to u narednom periodu mora da bude predmet i ispravki. Nadam se da će se to i promeniti kako bi mogli projekti za koje treba više sredstava i duži niz godina da se realizuju, da bi mogli u lokalnim samoupravama da se i završe. Hvala.

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Hvala.
Prelazimo na sledeći amandman.
Na osnovu člana 157. stav 6. Poslovnika, Odbor za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava podneo je amandman na član 5. razdeo 16. Znači, sam Odbor je podneo.
Predstavnik predlagača je, na sednici Odbor za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava prihvatio amandman, a Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Da li neko od poslanika želi reč? (Ne.)
Hvala.
Prelazimo na sledeći amandman.
Na član 5. razdele 16. i 25. amandman je podnela narodni poslanik Milica Radović.
Vlada i Odbor za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava nisu prihvatili amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Izvolite gospođo Radović.

Hvala vam predsedavajući.
Moj amandman se odnosi na stavku usluge po ugovoru Uprave za Trezor, po kom osnovu je opredeljeno 1,6 miliona evra, namerno govorim u evrima da bi ste bolje razumeli, da bi shvatili o kom iznosu se ovde radi. Amandmanom sam tražila da se samo dvadeseti deo tog ukupnog iznosa preusmeri na nešto što je od vitalnog značaja za celo stanovništvo ove države, a to je omasovljenje dobrovoljnog davalaštva krvi.
Naime, u obrazloženju zbog čega se moj amandman odbija, kaže se da su ova sredstva na koje sam ja amandmanski reagovala, odnose na razne IT sisteme, operatere, servere i tome slično. Bez ikakve namere da potcenim bilo koju struku, a opšte je poznata činjenica da danas cena usluga u IT sektoru padaju, posebno u vremenu krize, privatne firme, velike korporacije koje opredeljuju milionske iznose za IT budžete, danas te budžete praktično smanjuju.
Sada naravno, kada je u pitanju zaduženje zbog čega se ovaj amandman odbija, moram da kažem i da me prosto iznenadilo obrazloženje u mišljenju Vlade, gde je rečeno da se ova sredstva delimično odnose i na izdvajanja za oglašavanje o visini javnog duga. Sada mi, naravno, ako znamo kolika su sredstva predviđena za sve ovo dolazimo u jednu paradoksalnu situaciju u najblaže rečeno, zbog toga što mi poreski obveznici plaćamo servis koji je nadležan za ove usluge u ukupnom iznosu od oko dva miliona evra, koji naravno nije u stanju da pravilno obračuna visinu javnog duga. To je ono o čemu je gospodin Mlađan Dinkić govorio pre sedam dana i oko čega se podigla velika polemika u javnosti. Znači, taj sistem koji vredi skoro dva miliona evra, pogrešno obračunava visinu javnog duga i to ne za malo, nego ni manje ni više nego za jednu milijardu i 200 miliona evra.
Znači, ako je to sve tako kao što je objašnjeno, onda mi zaista nije jasno zbog čega Vlada ne može da smanji iznose po ovim stavkama i zbog čega nije moguće da dođe do određenog, i prilično mogu da kažem slobodno, velikih ušteda u samom budžetu.
Moram da kažem takođe da je danas evidentan problem povećanja stope ne motivisanosti dobrovoljnih davaoca krvi i smanjenje dobrovoljnih davanja. Upravo zbog toga sam amandmanski reagovala, iako ćemo se složiti da, naravno finansijski kontekst u ovom slučaju nije jedini. Postoje mnogi drugi načini da se dobrovoljno davalaštvo pospeši i na druge načine, ali smatram da je ovo prvi korak.
Danas su rezerve često na minimumu, i to ne samo u letnjem periodu nego je to nažalost postao standard. Upravo zbog tih događanja i zbog tog nedostatka, naročito hitne operacije se neretko čak i odlažu.
Zbog toga sam smatrala da sredstva iz stavke usluge po ugovoru iz Uprave za trezor treba da budu prenamenovane za ove svrhe jer je to od vitalnog značaja za zdravlje, za očuvanje zdravlja i života cele nacije.
Naravno, ovde se radi o jednom vrlo ozbiljnom poduhvatu, ali taj poduhvat naravno da mora da košta.
Činjenica je da se moj amandman ne odnosi na neracionalno visoke troškove. Mislim da je neophodno da ga Vlada još jedanput razmotri, jer bi ta sredstva koja su njime predviđena imala višestruki značaj i višestruko bi se isplatile. Hvala vam.

Zahvaljujem se.
Da li još neko želi da se javi za reč po ovom amandmanu?
Imali smo jednu primedbu vrlo savesne poslanice, dozvolite mi da obavestim parlament da na član 5. razdeo 16 amandman je podneo narodni poslanik Petar Petković, međutim, gospodin Petković je povukao iz procedure sam taj amandman i zato se nije našao na dnevnom redu i zato se nismo izjašnjavali.
Hvala vam na primedbi.
Na član 5. razdele 16 i 28 amandman je podnela narodni poslanik Ružica Igić.
Oprostite, za reč se javio narodni poslanik Radoslav Milovanović po prethodnom amandmanu.

Poštovani predsedavajući, kolege i koleginice, podržavam ovaj amandman koleginice Milice Radović. Mislim da je on smislen i da je vrlo koristan za ovo društvo. Reći ću samo neke podatke zbog čega ovo treba uraditi.
Godišnje količine koje bi zadovoljile trenutni nivo zdravstvenog sistema Srbije definišu se kao 40 davanja na 1000 stanovnika, odnosno 4% davanja u toku godine ili oko 300.000 davanja. Trenutni nivo je 2,95%. Broj saobraćajnih nesreća u Srbiji u 2011. godini je bio 42.354, a broj povređenih osoba je 19.254. Od leukemije godišnje oboli tri na 100.000 stanovnika, od čega 300 dece godišnje, a samo operacija srčanih zalizaka je 1.500 godišnje, tako da je ovo izvanredan predlog. Podržaću ovaj amandman i glasaću za njega.

Zahvaljujem.
Da li se još neko javlja za reč u ovom amandmanu gospođe Radović? (Ne.)
Na član 5. razdele 16 i 28 amandman je podnela narodni poslanik Ružica Igić.
Vlada i Odbor za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava nisu prihvatili amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Ružica Igić.

Zahvaljujem se predsedavajućem.
Amandman koji sam podnela odnosi se na Agenciju za zaštitu životne sredine, tj. na finansije koje ova agencija očekuje od rebalansa budžeta.
Rebalansom budžeta predviđeno je da se Agenciji za zaštitu životne sredine, koja je u budžetu za 2012. godinu imala predviđena sredstva od oko dva miliona evra, ova sredstva povećaju za negde oko 850.000 evra. U momentu kada je najavljena racionalizacija i smanjenje troškova agencija, a u momentu kada ne vidimo, odnosno nije jasno zašto je došlo do ovog povećanja, dovodimo u situaciju poslanike da glasamo o povećanju sredstava koja se dodeljuju Agenciji za zaštitu životne sredine. Znači, amandman se odnosi na to.
Kada sam otvorila sajt Agencije za zaštitu životne sredine izašlo je da se agencija i delatnost rada agencije bi trebalo da bude razvoj, usklađivanje i vođenje nacionalnog informacionog sistema zaštite životne sredine, što podrazumeva formiranje registra zagađujućih materija, prikukpljanje i objedinjavanje podataka o životnoj sredini, njihovu obradu i izradu izveštaja o stanju životne sredine, sprovođenje politike zaštite životne sredine, saradnja sa EU za životnu sredinu i evropskom mrežom za informacije i posmatranje.
Poslednjih godina primetna je tendencija da agencija preuzima neke poslove za koje smatram da nisu kompetentni. Naime, u agenciji se danas radi monitoring i stanje kvaliteta voda, monitoring kvaliteta zemljišta, praćenje stanja kvaliteta površinskih i podzemnih voda, praćenje stanja biljnog i životinjskog sveta, praćenje stanja industrijskog i komunalnog otpada. Po meni, agencija treba da objedini podatke koje joj drugi dostavljaju, a ne da otvara svoje sopstvene laboratorije i da radi na tome da se formira u jednu naučnu ustanovu.
Po svemu ovome ispada da se Agencija za zaštitu životne sredine pretvara u naučnu ustanovu koja će preuzeti poslove od "Jaroslava Černija", od Instituta "Siniša Stanković", od raznih fakulteta koji se bave zaštitom životne sredine i koji imaju mnogobrojne projekte iz ove oblasti, a koji to rade vrlo kvalitetno. Naravno, u tome učestvuju i Republički hidrometeorološki zavod, čak i Zavod za zaštitu prirode Srbije. Ako agencija radi praćenje stanja biljnog i životinjskog svega, šta onda radi Zavod za zaštitu prirode Srbije?
Pitam se zar je Srbija toliko bogata da pristaje na to da se poslovi i laboratorije dupliraju. Napominjem da dolazim sa Univerziteta iz Novog Sada gde, npr, na 100 zaposlenih iz budžeta povlačimo negde oko 110 miliona dinara. Agencija na svojih 88 zaposlenih povlači iz budžeta oko 280 miliona dinara. Pitam se šta se tu dešava. Mislim na plate zaposlenih. Agencija ima 88 zaposlenih. Za tih 88 zaposlenih agencija ima oko 280 miliona dinara koje povlači.
Takođe se postavlja pitanje da li se ovakvim odnosom prema agenciji ozbiljni poslovi iz oblasti ekologije i zaštite životne sredine poveravaju ustanovi koja ipak nije kompetentna, kao što su kompetentne gore navedene ustanove. Molim da se o tome razmisli, posebno u ovom momentu kada se priča o ukidanjima agencija, jer sva ona priča o ukidanju raznih agencija nema smisla ako ukinemo 10 ili 20 od 120. DSS je više za to da je Fond za zaštitu životne sredine, o čemu smo ovih dana i pričali, trebao detaljnije kontrolisati i budžetski na neki način zadržati. Agencija, po meni, ako preuzme poslove fakulteta, instituta raznih naučnih, onda oni ne treba da postoje ili ne treba da postoji agencija. Hvala vam lepo.

Zahvaljujem se.
Da li se još neko javlja za reč? (Ne.)
Na član 5. razdele 17 i 23 amandman je podnela narodni poslanik Gorica Gajić.
Vlada i Odbor za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava nisu prihvatili amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Gorica Gajić.

Hvala, gospodine predsedavajući.
Konkretno, ovim amandmanom poslanički klub DSS prenamenuje sredstva i to sa budžetskog dela koji je namenjen DKP u iznosu od 188 miliona dinara na Upravu za agrarna plaćanja za subvencije za poljoprivredu. Zašto baš sa te stavke za DKP? Zato što ovim rebalansom budžeta vidimo da je ta stavka bez nekog objašnjenja i obrazloženja uvećana za milijardu i 200 miliona dinara i popeta je negde na četiri milijarde i 880 miliona dinara.
S druge strane, koliko smo ovde čuli i ministra za poljoprivredu, pa i premijera, pa i ministra za finansije, poljoprivreda bi trebalo u narednom periodu da bude strateška grana razvoja ove zemlje. Samim tim, i kroz rebalans budžeta vidimo da je uvećan budžet agrarni za nekih 10 milijardi dinara, pa nije zgoreg da ova sredstva, koja su bez razloga stavljena na konto DKP u iznosu od milijardu i po dinara, prenamenujemo na agrarni fond.
Demokratska stranka Srbije smatra da treba prihvatiti ovaj amandman, pogotovu što je ova suša i te kako desetkovala prinose i te kako nanela velike štete poljoprivredi, tako da će biti potrebno da agrarni budžet bude mnogo veći verovatno već u budžetu za 2013. godinu, pa smo zato smatrali svrsishodnim da ovih milijardu i po dinara iz stavke za DKP preselimo na Fond za agrarna pitanja. Hvala lepo.

Da li se još neko javlja za reč? (Da.)

Reč ima narodni poslanik Milan Lapčević.