Ja sam podneo jedan amandman na član 5. koji zbog tehničke neispravnosti nije mogao da bude predmet rasprave, pa bih želeo da kažem par reči o tome, smatram da je jako važno, i mislim, verujem da ćete mi dozvoliti da o tome nešto kažem.

(Predsedavajući: Samo  se izvinjavam gospodine Lapčeviću, sa  puno tolerancije ali je vrlo teško govoriti o amandmanu koji nije u proceduri.)

Znam, znam ali prosto želim da ako nije problem da kažem par reči.

(Predsedavajući: Hajde izvolite ja ću biti tolerantan, ali prosto moram da vas upozorim.)

Ukazao sam kod Ministarstva saobraćaja, dakle u razdelu zgrade građevinski objekti, u rebalansu budžeta je predviđeno milijardu i 362 miliona dinara namenjeno za izgradnju mosta Zemun-Borča u skladu sa ugovorom o građenju. Nemamo ništa protiv, da neko ne shvati da imam nešto protiv toga da se u budžetu nalaze sredstva za izgradnju ovog važnog mosta, ali moram prosto da kažem, da se otmem utisku da smo te stvari, takve stvari viđali i u ranijem budžetima i rebalansima, pa je to bilo prethodnih godina namenjena sredstva i za rekonstrukciju Gazele, pa i sredstva za obilaznicu oko Beograda.

Jednim amandmanom sam pokušao da deo sredstava opredelim za izmeštanje železničke pruge iz centra grada Niša. Tu priču ste možda ranije čuli, šteta što ministar Dinkić nije tu. Za njega bi bilo mnogo, uvažavajući ministra Obradovića, mnogo bitnije da se njemu kaže. Dakle, kroz grad Niš, kroz samo jezgro grada Niša prolazi železnička pruga koja vodi prema Bugarskoj, Turskoj, Bliskom Istoku.

Sav teret, bilo da se radi o teretnom, o opasnom, o železničkom putničkom saobraćaju prolazi kroz centar grada Niša. Grad Niš 40 godina pokušava da tu železničku prugu izmesti iz samog centra, da izgradi obilaznicu, naravno to ne može da uradi grad. Železnica je državno preduzeće i mora da ona brine o svojoj proceduri, ne da to radi grad. Nikada nismo imali razumevanja za to. Zadnjih nekoliko godina se intenzivno radilo na tome, uradili smo urbanističke projekte, uradili smo glavni projekat zaobilaznice, uradi eksproprijaciju zemljišta. Potrebno je da se opredele sredstva i da se krene konačno sa tim radovima. Samo jedan podatak ilustrativan, u čitavoj priči, da ne pričamo o zagađenju, o saobraćaju koji je potpuno zagušen u gradu. Više od 150 ljudi je poginulo na toj deonici zato što nema denivelacije pruge.

Mislim da je jako važna stvar, da svaka vlada naročito ova, da predvidi ta sredstva. Znamo da nije moguće u ovom rebalansu, i zbog mog pogrešnog amandmana, ali prosto sam želeo da ukažem da se to ima u vidu pri rađenju novog budžeta i ja vam se zahvaljujem što ste mi dozvolili da to kažem.

Naravno narodni poslaničke, tema je važna, ja vam samo savetujem da to, kad bude budžet koji će doći, kako nam je rekao ministar Dinkić, za mesec dana, da onda tražite taj razdel pojavi, prosto borite se kao poslanička grupa.
Gospodin Marijan Rističević:

 Zahvaljujem. Dame i gospodo narodni poslnici, ja ću podržati individualno amandman koji je podnela moja prethodnica iz prostog razloga što se o radi o povećanju subvencije u poljoprivredi. Dakle nije greota oteti od Vuka Jeremića, zato su nam troškovi povećani i prebaciti poljoprivrednicima. Dakle, ako je poljoprivreda naša šansa, i ako smo tako bliski evropskim integracijama, onda treba i visinu agrarnog budžeta podešavati prema subvencijama koje imaju zemlje EU. Samo da vas podsetim da je agrarni budžet bivše vlade za celu Srbiju, za poljoprivredu bio 2,5% procenta od celog budžeta.
Rebalansom budžeta nove Vlade nekako smo na krpili 3%, ali to nije ni izbliza kao u EU. Agrarni budžet EU je 45% ukupnog budžeta EU. Dakle to je model po kome one razvijaju svoju poljoprivredu. Ne samo poljoprivredu, već razvijaju konkurentnost prerađivačke industrije, jer njihova prerađivačka industrija dobija sirovine po nižoj ceni.Tako prerađeni proizvodi, prehrambeni proizvodi takođe mogu da se plasiraju, da budu konkurentniji od naših i na njihovom tržištu, a boga mi i na našem.
Mi ako želimo da budemo konkurentni, ne samo sa poljoprivredom proizvodnjom već sa prehrambenom, onda moramo podržavati primarnu poljoprivrednu proizvodnju, premije i subvencije. Ne možemo kao što to radi razvijena EU, ali moramo ukoliko želimo u EU, a verujem da ovde to većina želi.
Moramo se približavati i njihovom nivou subvencija. S toga, ja i podržavam ovaj amandman želeći da ovih 185 miliona od Ministarstva spoljnih poslova uzmemo i prebacimo na agrarni budžet, s tim što hoću da kažem da on ove godine je povećan iz prostog razloga što je bivša vlada ostavila dugove.
Dakle prvobitni agrarni budžet koji su oni planirali je bio za ovu godinu, ali su zaboravili da su prošle godine ostavili dužni između šest i sedam milijardi zemljoradnicima za subvencije. Kad su ih isplati jednostavno više nije bilo para da se izmire subvencije koje su dugovali za ovu godinu zemljoradnicima, tim pre što su oni protestima tri puta menjali poljoprivrednu politiku i to im na određen način garantovali. Jedva se našlo načina da se skrpe sredstva da se Vlada razduži prema tim zemljoradnicima bez obzira što je dug ostavila stara vlada.
Imajući sve u vidu, da je samo to 185 miliona, želim da podržim ovaj amandman i da kažem da ćemo mi, barem iz vladajuće većine vršiti pritisak da se predizborne parole, gotovo svih stranaka u ovom parlamentu, o dva puta većem agragrnom budžetu ispune i da u sledećem agrarnom budžetu bude više para za projekte, ne samo iz poljoprivrede već povrtarstva, voćarstva, prerađivačke industrije itd.
Stoga, želim da vam zahvalim na pažnji i svakako ću individualno glasati za ovaj amandman, to je moja sveta dužnost kao predsednika NSS. Hvala.

Zahvaljujem. Da li se još neko javlja za reč?
Na osnovu člana 157 stav 6 Poslovnika, Odbor za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava podneo je amandman na član 9.
Predstavnik predlagača je na sednici Odbora za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava prihvatio amandman, a Odbor za Ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni dao Predloga zakona.
Da li neko želi reč? (Ne).
Ako ne želi mogu da konstatujem da smo završili pretres o svim amandmanima i da možemo da zaključimo pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Pošto smo obavili pretres Predloga zakona u načelu i u pojedinostima, Narodna skupština će u danu za glasanje odlučivati o Predlogu zakona u načelu, pojedinostima i u celini.
Prelazimo na sledeću 26. Tačku dnevnog reda, PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O BUDžETSKOM SISTEMU.
Primili ste amandmane koje su na Predlog zakona podneli Vlada, Odbor za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava i narodni poslanici: Teodora Vlahović, Janko Veselinović, Siniša Lazić, Laslo Varga, Balint Pastor, Elvira Kovač, Arpad Fremond, Zoltan Pek, Srđan Miković, Vladimir Ilić, Nenad Popović, Jovan Palalić, Ružica Igić, Milan Lapčević, Miroslav Petković, Siniša Kovačević, Nenad Čanak, Aleksandra Jerkov, Bojan Kostreš, Đorđe Stojšić i Olena Papuga.
Primili ste izveštaje Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo i Odbora za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava, kao i mišljenje Vlade o podnetim amandmanima.
Pošto je Narodna skupština obavila načelni pretres, saglasno članu 157. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima, podvlačim u pojedinostima.
Na član 2. amandman je podnela Vlada.
Odbor za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava prihvatio amandman, a Odbor za Ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni dao Predloga zakona.
Da li neko želi reč? Ne, hvala vam.
Na član 3. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Teodora Vlahović, Janko Veselinović i Siniša Lazić.
Vlada i Odbor za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava nisu prihvatili amandman, a Odbor za Ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom.
Da li neko želi reč?
Izvolite, gospođa Teodora Vlahović, predlagač.

Narodni poslanici iz poslaničke grupe DS, podneli su amandman na član 3. stav 2. Zakona o budžetskom sistemu i to je u stvari član ili stav koji reguliše osnovicu za utvrđivanje obima budžeta AP Vojvodine.
Znači, postoji izmena u ovom zakonu, odnosno Predlogu zakona koji se menja, osnovica za utvrđivanje obima budžeta AP Vojvodine.
Podsetila bih da je po važećem zakonu, odnosno, i sada to važi, dok se ne usvoji ova izmena, obim za utvrđivanje osnovice za AP Vojvodine, jeste bilo predviđeno da osnovica bude, znači ukupni prihodi i primanja ostvarene po osnovu prodaje nefinansijske imovine. Predložena izmena se odnosi samo na deo prihoda i to samo na poreske prihode. Reda veličine, iako ne želim da puno govorim o brojkama, jer ovde ne želim da govorim o brojkama, želim da govorim o pravnom sistemu, o konzistentnom pravnom sistemu i o poštovanju Ustava, ali da bi se i shvatilo da ta promena u stvari ima i materijalnog efekta, razlika između osnovice jeste cirka 130 milijardi dinara, što nije beznačajno.
Suština našeg amandmana je prevashodno bila uperena na to da je Ustavom predviđeno da se budžet AP Vojvodine utvrđuje u procentu od najmanje 7% od budžeta Republike Srbije. Ova ustavna odredba je veoma decidna. Uopšte nema potrebe da se dodatno tumači.
Zakonom o budžetskom sistemu u članu 2. se i definiše šta se sve podrazumeva pod budžetom Republike Srbije. Tu su i prihodi i rashodi, a praktično važeće rešenje nije uvažilo u potpunosti, ali mi i nismo tražili mimo važećeg rešenja, odnosno tražili smo da se zadrži postojeće rešenje, iz prostog razloga što onako, kada bi realno gledali kako je definisano u Ustavu, trebalo bi obuhvatiti i deficit. Znači, naš amandman ne podrazumeva i nismo išli na taj iznos, već da se zadrži postojeća rešenje.
Odgovor Vlade smo pažljivo pročitali. Istovremeno smo imali prilike da vidimo da je na ovaj stav člana 3. i odbor podneo amandman. Može se reći da je odbor podneo jezički ispravniji amandman, ali da se ne dotiče suština. Znači, ostaje i dalje neusklađenost ovog stava sa Ustavom Republike Srbije i postoji mogućnost pokretanja ustavne žalbe. U tom pogledu ukazujemo da bi trebalo usvojiti jedan od amandmana koji su predloženi na ovaj član, a na drugi stav. Vlada pri tome takođe koristi u svom obrazloženju da su poreski prihodi jasno definisani, precizniji, da su redovniji i da će se na taj način obezbediti kontinuirano finansiranje na odgovarajući način AP Vojvodine.
Znači, i dosadašnje rešenje u svom sastavu je imalo taj deo poreskih prihoda, a finansiranje AP Vojvodine nije bilo na adekvatan način realizovano, posebno ne stabilnom dinamikom i u onom procentu, onom učešću koje Ustav precizira.
Kako će se realizovati sve ovo što je Vlada dala u obrazloženju? O tome ćemo razgovarati više kada dođe na dnevni red izveštaj o realizaciji budžeta za 2012. godinu.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Janko Veselinović. Izvolite.

Hvala.
Ovo je bio zajednički amandman. Koleginica je obrazložila jedan segment ovog pitanja. Ja ću se osvrnuti na druga tri segmenta koje neprihvatanje ovog amandmana za sobom povlači.
Ovde su u pitanju i političko i pravno i ekonomsko pitanje. Političko pitanje tiče se činjenice da Republika Srbija na ovaj način uskraćuje Ustavom garantovana prava AP Vojvodini i da time otvara prostor za političku krizu ničim izazvanu. Dakle, imali smo činjenicu da je Ustavni sud doneo rešenje po pojedinim pitanjima koja su se ticala nadležnosti AP Vojvodine.
Sada pokušavamo, na neki način svi zajedno, i Republika i Pokrajina, da izađemo iz tog problema. Nadam se da će biti dovoljno političke volje da se to pitanje reši, bez obzira što DS u Vojvodini, hajde da kažem, čini apsolutnu vlast, a ne učestvuje u vlasti na republičkom nivou.
Međutim, sada otvaramo novu temu. Sada republička vlast posmatrajmo to politički, u kojoj je koalicija kako jeste već formirana, pokušava na određeni način politički disciplinovati Pokrajinu tako što će joj uskratiti Ustavom predviđena sredstva.
Prelazim na drugi aspekt ovog problema, a to je ustavno-pravni. Ovim članom se na direktan način krši član 184. stav 4. Ustava Republike Srbije, o kome kaže – budžet AP Vojvodine iznosi najmanje 7% u odnosu na budžet Republike Srbije. U članu koji mi osporavamo i smatramo da je neustavan se kaže da se tih 7% tiče poreskih prihoda budžeta. Poreski prihodi budžeta su manji sada trenutno za nekih 150 ili 60 milijardi u odnosu na budžet Republike Srbije, tačnije rečeno na prihod budžeta Republike Srbije, da ne govorimo o činjenici da se radi o deficitu i da ako bi se govorilo o rashodima, da bi taj iznos bio veći. Govorim, dakle, o prihodima.
U tom smislu, ovo jeste ustavno-pravno pitanje i ovde Ustavni sud neće imati nikakvu dilemu. Dakle, ovim zakonom je na direktan način prekršen Ustav Republike Srbije i na neki način smo doveli do nepoštovanja Ustava, ne nekim odredbama koje bi bile na bilo koji način nejasne, nego na vrlo jasnoj odredbi.
Na kraju, ovo je ekonomsko pitanje. Radi se o sredstvima, o velikom novcu, dakle, 7% na 170 ili 80 milijardi jeste ozbiljan novac, koji se ovim rebalansom budžeta usmerava na razne druge strane. Recimo, usmerava se za pokrivanje gubitaka "Srbijagasa", čiji direktor ima pristojnu platu, čak deo daje i u humanitarne svrhe. Njegovi direktori, saradnici, takođe imaju pristojne plate koje verovatno ne daju u humanitarne svrhe, jer nisu tako visoko pozicionirani političari.
Dakle, ustavno garantovana sredstva za AP Vojvodinu, ovde govorim o AP Vojvodini, svaka lokalna samouprava zna šta znači uskraćivanje prava, ali ovaj nivo vlasti ovog puta gubi ozbiljna sredstva i time će biti ugrožene i planirane investicije i preostale obaveze, odnosno izmirivanje postojećih obaveza AP Vojvodine za već planirane rashode.
Obrazloženje koje je dato za neprihvatanje ovog amandmana je, mogli bismo reći, pravno vrlo čudnovato. Ono je dato na stranicu i po, ali bi se moglo svesti na činjenicu – nema novca. Dakle, ne poštujemo Ustav zato što nema novca. Ovakvo obrazloženje nije smeo da napiše onaj koji je to uradio, jer će to biti dodatni razlog za Ustavni sud da ovakav jedan zakon i ovakvu jednu odredbu poništi. Međutim, to će biti kasno. Do tada ćemo biti svedoci reperkusija, i političkih i ekonomskih i pravnih, po ovom pitanju.
Molim predstavnika Vlade, molim Vladu, da dobro razmisle pre nego što u danu za glasanje izglasaju jednu ovakvu odredbu. Nadam se da u ovom pogledu imamo podršku svih onih koje interesuje poštovanje Ustava, a nadam se, ovom prilikom, i kolega iz DSS-a, koji bez obzira što su osporavali pojedine odredbe i smatrali da neke odredbe zakona kada su u pitanju nadležnosti AP Vojvodine nisu u redu, osporavali su te odredbe pred Ustavnim sudom. Znači, nadam se da po ovom pitanju možemo biti saglasni. Jer, ovde se ne radi o pitanju da li je neko za autonomiju ili ne, nego je ovde u pitanju notorno poštovanje odredbi Ustava. Hvala.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Jovan Palalić. Izvolite.

Želim da kažem da je naša stranka i Vlada Republike Srbije na čijem je čelu bio naš predsednik stranke, u periodu kada se primenjivao Ustav Republike Srbije, a to svi koji su pratili kako se izvršavao budžet znaju da smo mi striktno poštovali ovu odredbu u Ustavu koja se odnosi na prihode Vojvodine.
Mi smo se zaista trudili da u svim segmentima poštujemo Ustav Republike Srbije koji se odnosi na AP Vojvodinu. Nismo tu pravili razlike da li se primena i poštovanje Ustava tiču sredstava koje po Ustavu Republike Srbije ima Vojvodina ili se tiču nadležnosti koje su definisane Ustavom za AP Vojvodinu.
Tačno je što je kolega sada rekao, da smo mi pred Ustavnim sudom pokrenuli inicijativu za ocenu ustavnosti niza nadležnosti koje se odnose na Zakon o utvrđivanju nadležnosti AP Vojvodine koje su neustavne. Tako, kada govorimo o poštovanju Ustava, ja bih molio da se Ustav poštuje u potpunosti, a ne parcijalno, kako pojedinim strukturama vlasti u AP Vojvodini odgovara ili ne odgovara.
U ovom slučaju, mi imamo diskusiju o tome da li Vojvodini pripada 7% sredstava koje su definisane u Ustavu. Tako je. Onako kako je Vlada Republike Srbije na čijem je čelu bio Vojislav Koštunica ispunjavala svoje obaveze, tako očekujemo, naravno, da to učini i sadašnja Vlada. Ali, isto tako, očekujemo od sadašnje Vlade Republike Srbije da poštuje i sprovede odluke Ustavnog suda Republike Srbije i da one nadležnosti koje su oglašene neustavnim, prestanu da se finansiraju. O tome ću nešto više da govorim u amandmanu koji smo mi podneli. Veliki je problem kada se Ustav parcijalno tumači.
Mi smo ovde u danas kroz diskusiju čuli da očekujemo da se predstavnici pokrajinske i republičke vlasti dogovore kako će da izađu iz očigledne krize koja je nastala, ili očigledne neustavnosti zakona koja je nastala nakon odluke Ustavnog suda. Gospodo, ne postoji mogućnost dogovora o tome da li ćemo da poštujemo Ustav. Može samo ili da se poštuje ili da se ne poštuje. Ako ga ne budete ponovo poštovali, DSS će ponovo da pokrene inicijativu za ocenu ustavnosti.
Spremni smo, što bi nekada rekli, za dugi marš kroz institucije, da bi dobili poštovanje Ustava. Nikakve dogovore, nikakve kompromise, nikakve sporazume kojima bi se kršio Ustav, da bi se zadovoljili interesi trenutne pokrajinske admini-stracije, da bi se, kako se ovde najavljuju, sprečile političke tenzije – mi nećemo
prihvatiti. Hoćemo da se poštuje Ustav, kako po pitanju opredeljenih sredstava, tako i po pitanju nadležnosti. Hvala.

Reč ima narodna poslanica Elvira Kovač. Izvolite.